Category: Beba

Voda u ishrani trudnica i beba – mogući zdravstveni problemi

Voda u ishrani trudnica i beba – mogući zdravstveni problemi

Sadržaj vode u organizmu (pa i potebe za njom) zavise od starosti, klime, fizičke aktivnosti i čitavog niza drugih faktora. Znamo da voda čini oko 2/3 mase tela, a skoro ¾ te vode se nalazi u ćelijama. Ona učestvuje u osnovnim metaboličkim procesima, služi kao rastvarač, transporter i regulator osmotskog pritiska. Voda je sastavni deo svih telesnih tečnosti. Ona rastvara i transportuje nutrijente i metabolite u ćeliju i iz nje. Hidratacija je od bitnog značaja i za održavanje stalne temperature tela. U slučaju nedovoljnnog unosa, dolazi do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja. Vodu obezbeđujemo unošenjem u organizam vode i hrane, ali je i proizvodimo tokom metabolizma. Izbacujemo je iz organzima urinom, znojem i disanjem.

Svi znaju da je voda neophodna za život, ali često ne povezuju zdravstvene probleme koje imaju sa nedovoljnim ili neadekvatnim unosom vode. Uglavnom ne unosimo dovoljno vode , pa je i osećaj žeđi vremenom zamenjen osećajem gladi. Već pri malom nedostatku vode javlja se malaksalost, glavobolja, promena krvnog pritiska, opstipacija. Dehidratacija u dužem vremenskom periodu dovodi do poremećaja u radu nervnog sistema, bubrega i jetre, a pojava dehidratacije je vidljiva i na koži.

Ukoliko dođe do dehidratacije organizma, izgled kože se menja. Kod blage dehidratacije koža postaje suva, gubi elastičnost, peruta se, pecka i izgleda starije. Može se pogoršati izgled celulita, jer metaboliti ostaju zarobljeni u međućelijskom prostoru kao posledica slabe cirkulacije krvi i limfe. Promene se uočavaju i na noktima i kosi. Nokti postaju krti i lomljivi, a kosa suva i oštećena. Simptomi nestaju ako se organizmu obezbedi dovoljan unos vode.
U trudnoći potrebe za vodom rastu zbog povećane zapremine krvi, intenziviranog metabolizma i velike količine plodove vode koja ispunjava matericu.Voda obezbeđuje dostavu nutrijenata do ploda kao i uklanjenje otpadnih produkata. Dovoljan unos vode sprečava ili ublažava moguće probleme u trudnoći kao što su : opstipacija, hemoroidi i urinarne infekcije. Dobra hidratacija smanjuje i rizik od pojave strija.

Posebno je važna dobra hidratacija u poslednjem trimestru trudnoće, jer u tom periodu dehidratacija može dovesti i do preuranjenih kontrakcija. Potrebe za vodom su tada velike jer je svakog sata potrebno dopuniti plodovu vodu sa oko 200 ml tečnosti. U slučaju blizanačke trudnoće, ove potrebe se skoro dupliraju. Dovoljan unos tečnosti neće dovesti do oticanja i nadutosti, čega se trudnice neopravdano pribojavaju. Naprotiv, ono je često rezultat dehidratacije na koju organizam reaguje tako što zadržava vodu u tkivima.

Preporuke za trudnice se svode na unos oko 2,3 l tečnosti dnevno. Kako su potrebe individualne, kao i način njihovog zadovoljavanja, može se sa sigurnošću utvrditi da li je unos vode dovoljan po boji urina. Svetao urin je znak dobre hidratacije, a intenzivno žut ili tamniji je znak dehidratacije.

Voda koja se unosi mora biti dobrog hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta, negazirana i sa manje mineralnih materija, posebno natrijuma. Unos mineralnih voda, takođe negaziranih, u manjoj količini može biti koristan, međutim one ne smeju da budu jedini ili preovlađujući izvor vode.

Novorođenčad i bebe do šest meseci svoje potrebe za vodom zadovoljavaju unosom majčinog mleka. Treba izbegavati i unos previše razblaženih zamena za majčino mleko, kao i napitaka koji sadrže elektrolite. U tom uzrastu, bubrezi kod beba nisu dovoljno zreli, tako da bi preveliki unos vode doprineo izlučivanju natrijuma zajedno sa viškom vode, što bi se negativno odrazilo na aktivnost mozga. Simptomi intoksikacije vodom su: razdražljivost, pospanost,niska telesna temperatura i otoci na licu.

Starijim bebama se može davati po malo vode da bi se izbegla opstipacija ili u slučaju velikih vrućina i pojačanog znojenja.

Za decu stariju od godinu dana, smatra se da je dovoljno 1,3 l tečnosti, koja se obezbeđuje iz hrane (uključujući i mleko) i vode. Time je omogućeno lakše varenje i kretanje svarene hrane kroz creva, kao i zamena izgubljene tečnosti.

Deca ne treba da unose napitke sa kofeinom (kafa, čaj), gazirane napitke, a trebalo bi izbegavati i unos voćnih sokova, posebno ako su zašećereni, pošto kiseline i šećer doprinose oštećenju gleđi na zubima.
Najbolje je koristiti oligomineralnu vodu, sobne temperature. Deci treba češće ponuditi vodu, ali ne insistirati na unosu većih količina.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Beba i slikovnice – šta, kad i kako!

Beba i slikovnice – šta, kad i kako!

Ono od čega nikada nije prerano početi jesu pesmice koje mama može pevušiti ili izgovarati bebi već od prvih meseci života, tokom rutinskih aktivnosti vezanih uz svakodnevnu negu (presvlačenje, kupanje, uspavljivanje, masaža i dr.).

Isto je i sa prvim slikovnicama. Danas se mogu nabaviti slikovnice koje se sastoje samo od slika i zavežu se za stranice krevetića ili kolica. One postiču bebu da okreće glavicu dok leži i da fokusira pogled. Najbolje su one dvostrane, gde je jedna strana sa crno-belim slikama (za novorođenče), a druga sa slikama u boji (za 2-3meseca). Crno-bele slike u obliku jednostavnih geometrijskih oblika razvijaju kod bebe prvo fokusiranje vida. Važno jesamo menjati stranu na kojoj se nalazi slikovnica i povremeno je uklanjati, da beba i sa te strane može vežbati gledanje u daljinu.

Nakon toga mogu se bebi početi davati u ruke šuškave platnene slikovnice za bebu (sa trakicama, šuškalicama i zvečkicama). One su više igračke nego knjige, ali ipak su slikovnice s platnenim stranicama. Kada beba počne da stavlja igračke u usta daju se gumene slikovnice (one su dobre i za kupanje, kada beba već sedi u kadici).
U periodu oko 6-7 meseci (kada beba počne sama da sedi) može se početi polako s “pravim” kartonskim slikovnicama, u kojih su stranice izrađene od vrlo tvrdog “neuništivog” kartona debljine oko 5 mm. Najbolje su za početak multisenzorne slikovnice koje na stranicama imaju vrlo jednostavne krupne slike s debelim crnim obrisom, čisto jarko obojenih površina, ali s različitim senzornim umecima (npr. komadići krzna, tkanine, brusnog papira, plastike, nekesvetlucave detalje i dr.). Bebe ih istražuju prstićima i sviđa im se da dodiruju te materijale (npr. pogladiti macin mekani krzneni stomačić ili dirati hrapave šapice). To je razvojno jako posticajno, a ujedno se radi i o prvim mini pričama. Jedna stranica – jedna kratka rečenica. Najbolje su one u kojima se rečenice ponavljaju, a menja se samo jedna ili nekoliko reči. Bebe još ne prate te pričice, nego više se bave opipavanjem i razgledavanjem slika. Kao prve teme su dobre npr. bebin dan ili neko mladunče životinje (mačići, konjić i dr.).
U celom razdoblju do kraja prve godine nastavljaju se gumene, plastične, platnene slikovnice, uz postupno sve veće prevladavanje kartonskih. Roditelji trebaju biti spremni na to da će beba one kartonske ipak uništiti (koliko god čvrste te stranice izgledale). Zato neka ne kupuju skupe knjige jer uništavanje slikovnice jednako je razvojno posticajno kao i igra s njom.

Pri kraju prve godine kartonske slikovnice već postaju malo složenije, većinom bez senzornih elemenata, sa slikama sa više likova na stranici i jednom rečenicom. Već se može ponuditi i prvi slikovni rečnik ili više njih na razne teme.
Paralelno s tim svakako se poveća opseg “pesničkog repertoara” koji osim tema iz bebine svakodnevnice (hranjenja, kupanja i dr.) sada uključuje i kratke pesmice o životinjama, pesmice za prva glasovna oponašanja i sl. Preporučuju se male slikovnice za bebe u obliku životinja (npr. “Mali trbušasti prijatelji” i sve tome slično) u kojoj je tekst zapravo simpatična pesmica, a svaka slika konkretno prikazuje stih iz pesmice (najbolje su slikovnice u obliku životinja ili igračaka – autića, lopte ili dr.). Moja preporuka roditeljima je da osim vizualnog osećaja, gledaju nakvalitetu pesmice u slikovnici, da bude jednostavna, simpatična, obavezno čvrsto rimovana pesmica-priča. Takve slikovnice zauzimaju centralno mesto u periodu od 1 do 1,5 godine, kada dete još ne može pratiti pravu priču tipa “za laku noć”, ali je već sasvim spremno za kratku pesmicu-pričicu. U tom periodu pesmice imaju najveće značenje i jako veliku ulogu u razvoju govora. Nakon 1,5 godine dete kojem su se pre recitovale mnoge pesmice, već može dopunjavati rime (zadnje reči u stihu) u više od desetak pesmica. Pesmice će nastaviti pratiti dete i dalje, kroz celo rano detinjstvo. U periodu od 2 do 3 godine dete već može samo recitovati kraće pesmice od početka do kraja (“čitati” ih u slikovnici ili recitovati napamet).

Nakon 1,5 godine roditelji trebaju početi sa slikovnicama pričama. U toj dobi dete još možda neće pratiti priču, ali to će se početi događati prema 2. rođendanu. Npr. slikovnice poput onih prema crtićima “Pepa prase” su deci na tom uzrastu omiljene. Sada se čitanje priče uvodi u ritual uspavljivanja. Dete već bira šta želi da mu čitate i ne treba se čuditi (a kamo li protiviti) ako želi da jednu te istu slikovnicu čitate svako veče ili čak više puta dnevno, od početka do kraja.

Nakon 2 godine roditelji mogu već nuditi edukativne slikovnice i slikovni rečnik, knjige tipa”Svet oko nas”, knjige s prozorčićima, preklapalice i dr.).To je ujedno i uzrast za prve bajke koje u početku trebaju biti jednostavne. Posle dolaze Vini Pu i prijatelji, Tri praseta (ovo zadnje po želi roditelja, jer još definitivno nije vreme za “Ivicu i Maricu”, eventualno za “Crvenkapicu”, iako bi se moglo dogoditi da nakon čitanja “Crvenkapice” dvogodišnjak odluči da prestane da razgovara sa ljudima izvan kuće). To je doba za novogodišnje i praznične priče i pesmice. Dete se već raspituje o životu Deda Mraza (npr. slikovnice “Darovi Deda Mraza”, “Deda Mraz i prijatelji”). Sada roditelji treba pažljivo da biraju slikovnice, kako sadržajno, tako i likovno.

Takođe, to je uzrast kada detetu treba početi nabavljati više slikovnica, izdvojiti policu ili ormarić posebno za detetove knjige. Vreme je i za posećivanje dečjeg kutka knjižare. Dete više nije beba, nego je mališan koji treba naučiti da se knjige ne smeju uništavati, da se u njima ne sme šarati (osim slikovnica koje su za to posebno namenjene). Detetova polica s knjiga treba da se popunjava raznovrsnim knjigama, pričama, pesmaricama, bajkama i dr. Naravno, još uvijek će biti “incidenata” s pocepanom stranicom, zato ako ste kupili skuplju i kvalitetniju knjigu koja je možda čak i korak ispred njegovog uzrasta i koju želite sačuvati za nadolazeće godine, ne ostavljajte dete nasamo s tom knjigom, nego je čitajte zajedno, dok vam mirno sedi u krilu. To je mnogo bolje nego se ozbiljno naljutiti na mališana koji još razvojno nije u stanju da obuzdava porive “knjigouništavanja”.

Sa dvogodišnjakom treba posebno vreme posvetiti čitanju pesmica. Ako ste odabrali pravu kvalitetnu pesmaricu, s pesmicama koje odgovaraju uzrastu, mališan će mnoge od njih spontano naučiti napamet.

Zajedničko recitovanje pesmica je uvod u prve dečije igropričalice za koje su zaigrani i veseli dvogodišnjaci I te kako zainteresovani.

– Kuc-kuc!
– Ko to kuca noći svake?
– Ja sam mačak tvoje bake.
– Šta želiš?
– Čašu mleka.
– Gdje ti je novac?
– U džepu.
– A gdje ti je džep?
– Menjao sam ga za rep!
( “Pesmice bake Guske”)

 

Priredila Tanja Lukovac, master def.- logoped
Preuzeto sa sajta planet Zoe
Napisala: Ilona Posokhova, prof. logoped

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Prvo pismo mami

Prvo pismo mami

Prošlo je tek nekoliko dana kako smo se upoznale. U stvari naše upoznavanje počelo je mnogo, mnogo ranije. Već devet meseci nepogrešivo osjećamo jedna drugu: ti moje pokrete, a ja tvoju zabrinutost, nezadovoljstvo, ljutnju, sreću, spokojstvo.

Sada smo se konačno srele. Da li te je susret sa mnom pomalo razočarao? Priznajem, ja možda nisam bucmasta, plavooka i plavokosa beba koja se viđa na televizijskim ekranima. Nisam takva, ali sam tvoja beba. Sada započinjemo život zajedno.

Vreme je da počnemo da se upoznajemo. Pred nama je dug period tokom kog ćemo otkrivati jedna drugu. Obe moramo biti strpljive. Ponekad nećeš razumeti moj plač. Možda ćeš se ljutiti. Ponekad ćeš se osećati krivom, jer nisi u stanju da me odmah razumeš. Molim te, imaj strpljenja. Da bi se dvije osobe srele i odgonetnule jedna drugu, potrebni su dani, mjeseci, godine.

Ja ću tebe upoznavati preko topline koja zrači iz tvojih ruku, naručja, glasa. Preko tebe ću upoznati ceo svet. Zato nemoj ćutati dok me hraniš ili prepovijaš. Tvoja ljubav potrebna mi je isto toliko koliko i hrana koju mi daješ, čista posteljina, provetrena soba.

Prvih meseci bićeš ceo moj svet. Ako me uzmeš u naručje da bi me podojila, učini to toplo i prisno. Nemoj biti nestrpljiva. Nekim bebama potrebno je desetak minuta da utole glad, drugim više. Upoznaj moj ritam. Kratak predah na tvojim grudima znači mi isto koliko i mleko koje mi daješ. Ako me hraniš na kašičicu, nemoj mi davati kroz ogradu kreveta. Možda je tako jednostavnije i brže, ali meni si potrebna baš ti – toplina koja zrači iz tvog naručja.

Kad dođemo kući tih prvih dana biće puno ljudi oko nas. Naročito žena koje oko beba znaju mnogo više. Ali bez obzira na sve njih, dopusti muškarcu koji mi je otac da bude pored mene. Možda je on nespretniji u prepovijanju, ali veruj mi, to mi neće smetati. Mnogo je važnije da se ja i moj tata upoznamo već tih prvih dana i da svi zajedno što pre postanemo porodica.

Ako me kod kuće čeka još jedno malo biće, to naravno komplikuje stvari. Naročito tebi koja ćeš morati da se boriš sa njegovom ljubomorom, nezadovoljstvom, možda besom. Ljubomora je teško iskustvo i ne može se rešiti preko noći. Potrudi se da brigu oko mene podeliš sa tim malim bićem. Poslove oko mene radite zajedno. Biće to sporije, iscrpljujuće za tebe, ali to je način da nas približis jedno drugom i omogućiš da se prihvatimo i zavolimo.

Biće tu mnogo problema. Niko nikada nije učio kako da bude dobar i uspešan roditelj. A to je nešto što svako želi. Prvi korak u tom učenju je tvoja spremnost da me čuješ, upoznaš i prihvatiš.

A ja ću na tvoju ljubav odgovarati osmesima dok ne naučim da to uradim i slatkim i musavim poljupcima.

Mama, volim te.

Uticaj majčine ishrane na oralno zdravlje bebe i zubiće

Uticaj majčine ishrane na oralno zdravlje bebe i zubiće

Glavni pokretački mehanizam organizma je ishrana. Ona daje snagu za rast i razvoj svim ćelijama organizma, ali isto tako može biti klin zastoja.

 

Ishrana još intrauterino učestvuje razvoju organizma bebe. Plodova voda ima ukus hrane koju majka jede, pa se čulo ukusa kod bebe razvija u skladu sa majčinim unosom. Isto ovo se odnosi i na nivo šećera, proteina,masti,ali i nezdravih supstanci prisutnih u rafinisanoj, preradjenoj hrani.

 

Nakon rodjenja uticaj majčine ishrane na bebu se nastavlja putem dojenja, pa se zato dojenje obustavlja kod majki koje uzimaju hroničnu terapiju za većinu sistemskih oboljenja.

 

Dakle, ono sto majka unosi, istom učestalošću kojom majka unosi, stiže do bebe. Ako bismo govorili o šećeru, povećana koncentracija u majcinoj krvi dovesce do povecane koncentracije u mleku , pa ce beba kasnije više voleti sladju hranu. Sladja ishrana u detinjstvu će dovesti do većeg prirasta karijesa, što prosečnog roditelja ne plaši, jer veruje da to nije toliko bitno kod zubića koji se menjaju. Istina je sasvim drugačija. Klinička slika koja se vidi u ustima u obliku zubnog propadanja je u stvari slika organizma koji pati na isti nacin na koji pate usta. Pod dejstvom povišenog šećera bujaju patogene sorte bakterija koje uništavaju tkivo. U ustima je to gleđ i dentin. Ako se u okviru oralne patologije naruši najtvrdji deo u organizmu, možete da pretpostavite šta sve u organizmu može stradati u bilo kakvom obliku poremećene ishrane, jer će se svaki poremećaj ishrane odraziti na poremećaj bakterijske flore i ćelijskog metabolizma.

 

Metabolizam ćelija,osim od unosa i hormonskog statusa, zavisi i od prisutne vode u organizmu. Smanjen unos vode, smanjiće količinu i kvalitet pljuvačke, pa će opet slika u ustima biti povećana količina bakterija, plaka i karijesa. Usta ponovo postaju mesto uvida u sistemsko zdravlje gde ćelije sa deficitom vode rade u izmenjenom režimu, pa odmah trpi imuni sistem, tj limfociti. Tada smo skloniji i alergijama i svim drugim pošastima savremenog vremena.

 

Pošast savremenog vremena je loša ishrana sa aditivima, rafinisanim sećerima, farmaceutskim preparatima sumnjivog sastava, sa unosom koji je ili neredovan ili prečest.

 

Svaki stomatolog ce vam reći da najzdravije zube imaju ljudi koji ih peru samo dva puta dnevno, obično sasvim rutinski, ali imaju redovan unos tri obroka, bez unosa hrane izmedju obroka.

 

Voćka koju blendirate ima potpuno drugi način metabolizma od sažvakane. Sažvakana ima vlakna koja čiste patogene sojeve bakterija i gura ih van sa odumrlum ćelijama creva. Sažvakana je natopljena pljuvačkom koja ce zaštititi najbogatiji deo voćke od kiselina za varenje. Žvakanje , kao i sisanje utiče na pravilan rast i razvoj lica. Ako se hranite redovno, svaki dan u isto vreme,onako kako se hrane deca u vrtiću, ako posvetite vreme birajući namirnice pažljivo i čitajući šta stavljate u svoj i dečiji organizam, neće vam trebati ni lekar, ni pedijatar, osim za redovnu kontrolu.

 

Izbor hrane ne iziskuje mnogo vremena. Naročito ako imamo u vidu da to što se unosi u organizam ima dugoročne.posledice i na vaš i na dečiji organizam. Karijesan mlečni zub će trajati do 12te godine, ali ga može popraviti stomatolog, pre nego što inficira mlečne zube. Pokvaren imuni sistem možete popraviti samo zdravom ishranom koju ne mogu nadomestiti veštački vitamini.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Prvi odlazak kod pedijatra

Prvi odlazak kod pedijatra

Majka ste tek nekoliko dana a sada treba svoje novorođenče, sa svim što Vam je potrebno da se pobrinete za njega (a to je cela soba), da na vreme i mirno prebacite na prvu kontrolu kod pedijatra.

Zvuči kao izuzetan izazov.

Tajna je u rasporedu i organizaciji. Rezervišite svoj termin za na primer 11 pre podne tako da imate dovoljno vremena za sve. Iako se beba budi rano, spremiti dvoje, od kojih je jedno beba, je prirodno zahtevnije nego kada spremate samo sebe. Nemojte se oko toga nervirati – to je tako.

Pripremite dan ranije šta ćete Vi obući, kao i svoju torbicu, ključeve, novac. Završite prethodno veče većinu priprema. Spremite u torbu sve što mislite da Vam treba, uključujući i sve potrebno za hranjenje ukoliko poseta potraje duže. Proverite da li ste spakovali potrebna dokumenta. Odvojte rezervnu čistu i toplu odeću za bebu ukoliko bljucne ili se ukaki. Rezervne pelene (bar dve), prostirku za prepovijanje, maramice za brisanje. Rezrvnu cuclu i kapicu. Pelenu da prekrijete korpu ako vetar duva.

Svoj raspored prilagodite tako da Vi i beba  budete spremni dobrih pola sata pre nego što bi inače krenuli,  da bi predupredili neočekivane situacije. Kao što je da se beba ukaki dok zaključavate vrata. Obucite svoje novorođenče u lako dostupnu odeću, važnije je da bude odeća praktična za skidanje i oblačenje nego lepa. Na kraju, ne zaboravite dodatni prekrivač kojim ćete prekriti svoju razodenutu bebu dok ne dođe doktor.

Napravite listu pitanja za pedijatra koju možete da pročitate, da ne bi rizikovali da zaboravite da pitate nešto Vama važno.  Listu sastavite zajedno sa suprugom. Zabeležite šta Vam pedijatar kaže ili “snimite” razgovor. Nemojte se pouzdati da ćete sve zapamtiti. Hormoni još nisu došli na svoje mesto! Tata će biti uzbuđen.

Obezbedite da neko svakako pođe sa Vama, ukoliko tata ne može, jer će Vam biti potreban dodatni “par ruku”.  Najbolje je da to bude suprug. Lepo je da podelite radost svakog “prvog” puta vašeg roditeljstva i vaše bebe.

Odlučite se unapred kojim prevozom i kojim putem ćete ići kod pedijatra, kako rešavate parkiranje i koliko Vam vremena treba za parkiranje. Obezbedite prevoz na vreme. Nemojte se ustručavati da tražite pomoć – kada ćete ako ne sada?

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Da li ste se odlučili za dojenje?

Da li ste se odlučili za dojenje?

Majcino mleko je najoptimalniji nacin ishrane u prvim mesecima zivota bebe.  Emocionalno  povezivanje majke i bebe kroz dojenje  je značajno.

Ako zelite da dojite dobro je da o tome razmislite i donesete odluku  jos u trudnoći.  Na susretima u Klubu mama dojilja Škole roditeljstva Nada Lazić, možete čuti mnogo toga o periodu laktacije i šta on sobom nosi. Kako se optimalno pripremiti.  Trudnice i mlade mame, uz prisustvo stručnjaka, razmenjuju savete i iskustva.

U Klubu mama dojilja razgovaramo o svemu onome što Vas muči kada je dojenje u pitanju:

  • Pripremi dojki u toku trudnoće za laktaciju. Kada zapoceti?
    Kako pravilno postaviti bebu na dojku da doji?
  • Kolostrum i njegov značaj u razvoju bebe.
  • Mogući problemi u toku laktacije. Kako ih na vreme prepoznati i sprečiti (ragade, zastoj mleka, mastit).
  • Koliko dugo treba dojiti?
  • Kako znamo da beba dobija dovoljno mleka u toku podoja?
  • Postoji li loše majčino mleko?
  • Koje porodilje iz medic.razloga ne mogu da doje?
  • Koje bebe ne mogu da konzumiraju majčino mleko?
  • Da li majka sme da pije antibiotike i analgetike ako doji bebu?
  • Pušenje i dojenje, alkohol, kofein, jaki začini ?
  • Da li se nešto ne  preporučuje u ishrani majki koje doje?

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Obratite pažnju – hitna stanja kod dece

Obratite pažnju – hitna stanja kod dece

Fras (febrilne konvulzije)

U pedijatrijskoj praksi, stanje febrilnih konvulzija, u narodu  poznatog kao fras, predstavlja jedno od urgentnih stanja. Klinička slika je dramatična, često praćena grčevima i gubitkom svesti, pa roditelji to opisuju kao da dete umire. Najčešće nastaju pri prvom skoku telesne temperature, pre nego što je detetu i izmerena temperatura. U najvećem broju slučajeva se javljaju u uzrastu od 6 meseci pa do kraja 3 godine. Smatra se da postoje nasledne predispozicije a sreću se  nešto češće kod dečaka. Tokom napada roditelji treba dete da postave u bočni položaj, pri čemu detetu ne treba nasilno otvarati usta i detetu treba obarati telesnu temperaturu . U praksi roditelji dovode dete kod pedijatra kada su već konvulzije prošle.

Povrede

Povrede su sastavni deo svakog detinjstva. Roditelj mora i treba da sagledava svet oko sebe onako, kako to vidi dete i kako ga ono doživljava. Obezbedjivanje sigurnosti deteta jedno je od najosnovnijih odgovornosti roditelja koja praktično više nikada ne prestaje. U zavisnosti od uzrasta deteta, postoji velika razlika u vrsti zaštite koju detetu treba pružiti. Sa 3 meseca dete zahteva potpuno drugačiji nadzor u odnosu na dete od 12 ili 24 meseca. Treba imati u vidu da je celokupna detetova pažnja usmerena upravo na ono što mu se brani.

Povrede glave su česte, pre svega zbog relativne veličine i težine glave u odnosu na telo, slabe  koordinacije  i čestih  padova. Potres mozga nastaje usled udarca ili pada na glavu, započinje kratkotrajnom nesvesticom, bledilom i povraćanjem. Potrebno je mirovanje  i pažljivo praćenje detetovog stanja naredna 72 sata. Teža povreda je kontuzija mozga sa neurološkim ispadima. U principu svaka povreda glave zahteva odlazak kod pedijatra.

Prelomi ekstremiteta se takodje relativno često sreću u dečjoj traumatologiji. Karakteristični prelomi kod dece su subperiostalni takozvani prelom zelene grane i epifiziolize. Kod svake ozbiljnije povrede ekstremiteta potrebno je izvršiti privremenu imobilizaciju priručnim sredstvima  do odlaska kod lekara.

Opekotine

Opekotine su nažalost često prisutne kod dece i to dvostruko u odnosu na odrasle. Mala deca imaju tanju kožu od odraslih pa su i oštećenja teža, zbog čega su i gubici iz organizma preko opekotina veći. Presudno značenje imaju veličina opekotine i njena dubina. Kod dece se najčešće vidjaju na glavi, vratu, dlanovima i guzi. Lečenje se započinje prvom pomoći , a sastoji se od što bržeg izlaganja opečene površine mlazu najhladnije vode najmanje 20 minuta uz predhodno skidanje svega što je dodirivalo kožu i potom prekrivanja sterilnom gazom  prepeglanim čaršavom ili pelenom.

Trovanja

Trovanja su nažalost veoma prisutna kod dece, i to u 75% u uzrastu od 1. do 5. godine. Na prvom mestu su lekovi, kućne hemikalije, alkohol i pesticidi. U praksi skoro uvek trovanje kod dece nastaje  zbog nepažnje odraslih. Dete treba što pre odvesti na kliniku, gde se sprovodi ispiranje želuca unutar 4 sata od uzimanja otrovne supstance ili primenjuju odgovarajući antidoti.

Hirurška oboljenja, kile

Hirurška oboljenja su takodje prisutna u pedijatriji, počev od preponske kile kod novorodjenčadi i odojčadi  kada dete odbija hranu, neprekidno plače, povraća i nema stolicu, sa  pojavom bolnog otoka u preponi. Invaginacija je pojava kada dolazi do uvrtanja i spuštanja dela tankog ili debelog creva u donji deo. Većinom se javlja kod dece do godinu dana sa bolovima, krvavo sluzavim stolicama i povraćanjem. Na problem sa slepim crevom treba pomisliti kada se dete žali na bol u stomaku, praćen povraćanjem i povišeniom temperaturom, dok kod male dece ovih simptoma uglavnom nema. Slika je nespecifična. Dete odbija hranu, jako je  razdražljivo, povaraća i pojavljuje se naduven stomak.

Gutanje predmeta

Deca gutaju strana tela posebno u oralnoj fazi. Najčešće se završava spontano uz kontrolu stolice sa prisutnim stranim telom, osim ako je progutani predmet oštrih ivica, kada mora da se radi gastroskopija.

 

Autor: Dr.Veroslav Marinkovic, pedijatar, saradnik Škole roditeljstva

 

Koliko bebe treba da spavaju?

Koliko bebe treba da spavaju?

Potrebe beba za snom se razlikuju od deteta do deteta. Postoje više ili manje budna deca. Deca koja se bude lako i deca koja baš „spavaju kao bebe“.

Iako ćete najbolje pratiti razvoj svog deteta tako što ćete naučiti njegove individualne potrebe, ipak postoji skala po kojoj se možete orijentisati. Individualne razlike postoje, kao i različitost u ritmovima dnevnog i noćnog spavanja ali neko veće odstupanje u ukupnom broju sati u odnosu na to koliko treba beba da spava može Vam ukazati na neki problem.

U tabeli je prikazano koliko je bebama u određemom uzrastu potrebno sna.

uzrast bebe noćno spavanje dnevno spavanje ukupno spavanje
1-3 meseca 8 sati 8 sati sa prekidima 16 sati
3-6 meseci 10 sati 5 sati iz 3 puta 15 sati
6-9 meseci 11 sati 3 sata iz dva puta 14 sati
9-12 meseci 11 sati 3 sata iz dva puta 14 sati
12-18 meseci 11 sati 2:30min 1ili iz 2puta 13:30 sati
Uspostavljanje bebine rutine pomaže bebama da shvate šta je naredno, što će se desiti, tako znaju i da u određeno vreme sledi spavanje.

U uspavljivanju Vam mogu pomoći posebno za bebe snimljena tiha muzika ili neki od šumova koje možete pronaći na YouTube-u ili kao aplikaciju instalirati na mobilni telefon.

U uspavljivanju je velika pomoć u svetu već neko vreme popularna a sada pristigla i kod nas Vreća za uspavljivanje beba, koja pomaže da se beba od svog sopstvenog pokreta ne probudi a da takođe i ima umirujući osećaj ušuškanosti i obuhvaćenosti.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazič

Plač bebe – iz ugla bebinog emotivnog razvoja

Plač bebe – iz ugla bebinog emotivnog razvoja

Reagovanjem na bebin plač zadobijamo njeno poverenje.

Svi se brinemo šta je potrebno obezbediti za novorođenu bebu – koliko benkica, koje pelene, kakve flašice. Brinemo da li će beba dovoljno jesti i dobro napredovati. Ono o čemu često ne razmišljamo unapred je bebin emotivni život, koji takođe počinje da se razvija od prvog dana po rođenju i da mi, posebno mama, u tom razvoju i postavljanju emotivne “strukture” svog deteta imamo ključnu ulogu. Kako će naše dete da se nauči komunikaciji i poverenju u nas a zatim i u ostatak sveta, kakve će temelje odgovornosti postaviti, kako će se snaći u svojoj prvoj separaciji i odrastanju, odvajanju od roditelja – za sve to postavljamo osnove u prvih par meseci života- kaže za “Baby planetu”, Jasna Lovrić, konstruktivistički koučing psiholog, predavač u Školi roditeljstva Nada Lazić.

Beba u prvih par meseci oseća celim telom. Postoji znak jednakosti između potreba za hranom, suvoćom, čistoćom i nežnošću – našim dodirom i fizičkom bliskošću. Beba nekada plače zato što joj treba upravo fizička bliskost roditelja. Možda ste zadovoljili sve druge bebine potrebe, ali ako je niste dovoljno mazili – onoliko koliko njoj treba a svaka beba je različita – beba će nastaviti da plače, otkriva nam naša sagovornica.

– U prvim mesecima života, bebe komuniciraju sa nama plačem, to su njihovi znaci za komunikaciju sa vama jer još nisu sposobne i razvijene da nam daju neke druge znake. Beba nam tako saopštava da joj nešto treba, tako nas zove. Verujte u plač svoje bebe. Bebin plač nije manipulacija, jer beba u prvim mesecima života nije sposobna za to. Bebi ste zbog nečega potrebni – kaže Jasna Lovrić – Nemojte da vas frustrira bebin plač. Ona plačem ne pokazuje da je “nezadovoljna” nego samo da joj je nešto potrebno. Ne ume drugačije. Zadovoljite tu njenu potrebu i dobićete za nagradu očaravajući osmeh zadovoljnog deteta i bebinu bezuslovnu ljubav.

To nije uvek jednostavno, pa najbolje što možete da uradite za svoje novoređenče prvih meseci je naučite kako da ga razumete. Ne da slušate savete neke druge mame vezane za neko drugo i drugačije dete. Nego da se upoznate sa vašom bebom. Vi apsolutne ne možete da razmazite svoje novorođenče, sugeriše Jasna Lovrić i moli roditelje da ne pokušavaju da “treniraju” bebu kada će da spava ili disciplinuju na bilo koji drugi način. Jednostavno budite tu za vašu bebu. Onda kada je njoj to potrebno. Ako vi ne budete tu za nju – ko će?

-Nemojte biti u zabludi da bebin emotivni svet u tom periodu ne postoji. Beba kroz vašu komunikaciju i odgovore izgrađuje svoju emotivnu strukturu. Opasnost ignorisanja bebinog plača je da beba zaćuti. Ako prestanete da reagujete na bebine znake – plač, beba će prestati da signalizira. Šta je vaša beba naučila iz vašeg ignorisanja njenog plača? Beba je naučila samo da njeni znaci i njene potrebe nemaju nikakvog efekta i značaja za njene roditelje, da ona sama nema vrednost za svoje roditelje – upozorava sagovonica “Baby planete” i dodaje:

-Beba istrajnije ličnosti će nastaviti da plače glasnije, u nadi da će probiti “zid ćutanja” roditelja. Pritom će postati samo još nasrtljivija i anksioznija u svom plakanju i u pokušaju da ostane blizu svojih roditelja. Beba sa slabijom ličnošću će se lakše adaptirati na nedostatak odgovora roditeljai posle nekog vremena jednostavno – odustati. Paradoksalno, vi u stvari želite da vaše dete bude beba koja će istrajnije plakati. Beba istrajnog karaktera.

Ako pokušavate da trenirate novorođenče da spava ili jede kada ste vi to smislili a ne onda kada je to njemu potrebno, ako ignorišete bebine znake (plakanje) vi u stvari trenirate vašu bebu da ne komunicira sa vama. Teorija kaže, a praksa je dokazala da će beba najmanje plakati ako je naučila da ćete svaki put doći na njen znak. Tada se njen plač neće razvijati u burni plač nego će ostati na nivou dozivanja. S vremenom će plakanja biti sve manje.

Ma koliko dešavanja izmeđšu bebe i roditelja u prvim mesecima liče na borbu za kontrolom, ona to nisu, več zapravo pomažu da se uspostavi odnos međusobnog poverenja. Rana zavisnost bebe od vas pomaže kasniju bebinu nezavisnost. Nećete imati problema sa vaspitavanjem. Njeno osamostavljivanje će kasnije biti vaš međusobni dogovo, kaže Jasna Lovrić i dodaje:

-Slušajte svoju bebu kada je mala i ona će vas slušati kada poraste. Vaše dete će verovati vašoj komunikaciji. Najvažnija i istinski ključna tema i pitanje prvih par meseci bebinog života je poverenje i komunikacija. Beba koja ima potrebu za nečim – hranom, suvom pelenom, nežnošću, će signalizirati osobi kojoj veruje da će izaći u susret njenim potrebama. Kada vam vaše dete veruje, vi ga možete karakterno oblikovati i vaspitavati na nežan, suptilan način. Poverenje je mnogo bolja osnova za disciplinu od bilo kog kažnjavanja.

Odgovaranjem na potrebe do odgovorne dece

Jasna Lovrić kaže da postoji obrazac koji pokazuje da odgovorna deca, deca koja se odazovu i odgovore na roditeljski poziv i svoje obaveze su ona deca koju su roditelji naučili da će na njihov poziv odgovoriti. Kada su roditelji “odgovorili” na znake svog deteta, njihova deca će odrasti sa sposobnošću da “odgovore” na potrebe drugih, da postanu “odgovorna” deca a zatim i odgovorne odrasle osobe. Postaće deca stabilne ličnosti koja znaju da su vredna, jer su pre svega vredna svojim roditeljima.

“Baby planeta” br. 44

Radionicu vodi Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog

Imejl: jasna.i.lovric@gmail.com

Pronađite datum održavanja radionice/predavanja na rasporedu radionica/predavanja za mesec u kom pohađate ciklus Škole roditeljstva Nada Lazić

Bebe u kući i kućni ljubimci

Bebe u kući i kućni ljubimci

Nada Lazić govori o čestoj dilemi budućih roditelja, šta sa ljubimcima kada dođe beba iz porodilišta.

U kuci u kojoj živi kućni ljubimac deca su samostalna, zadovoljna i odgovorna.
Prvi korak odluke da zadrzimo ljubimce koje imamo je da li su naši ljubimci vakcinisani, očišćeni od parazita, da li imaju povrede na kozi. Ako ljubimce držite napolju, važno je da redovno pregledate da li imaju krpelje ili neke druge simptome Lajmske bolesti.
Iz perspektive psa, u kuću je stigla nova zvezda koja mu je ukrala vodeće mesto. Čak i najnežnija životinja će najverovatnije reagovati ako ne dobije uobičajenu pažnju. Pokušajte da održite vaš ritam šetnje i igre.
Vrlo je vazno da se ljubimci postepeno navikavaju na prisustvo bebe, preko mirisa odece bebe.
Spustite bebu da je pokazete ljubimcu i dajte da je onjusi.Taj prvi susret mora da bude smiren, opusten, u protivnom poruka koju šaljemo može da uznemiri ljubimca, učini da bebu vidi kao pretnju. Mačka ce u prvom momentu ostati ravnodušna, a pas će hteti da vidi šta je to novo što je stiglo. Svakako nikako na početku ne ostavljajte bebu samu sa ljubimcem. I najnežnija životnja može reagovati nepredviđeno. Ako beba zaplače, može uznemiriti mačku ili vaš pas može početi da brani svoju teritoriju. Razmislite o tome da ograničite prilaz ljubimcu do kreveca.

Koliko god mozete ljubimcu pruzajte paznju. Ako paznja izostane oni ce reagovati.

Dok se igrate sa bebom, uključite ljubimca u igru, dajte mu neku poslasticu. Kada idete u setnju vodite i ljubimca.
Na početku, vaša beba neće ni primećivati ljubimca. Negde oko četvrtog meseca, beba će početi da otkriva jedno prijateljsko biće. Ljubimac podstiče i nove osećaje koji pomažu bebinom razvoju, tvrde stručnjaci. Uzmite bebinu ruku i zajedno pomazite ljubimca. Između petog i šestog meseca bebin vid je dovoljno dobar da uoči svaki pokret koji mačka ili pas prave. Kada bacate lopticu psu koordinacija vida kod bebe se razvija. Ako beba vidi ljubimca na drugom kraju sobe, možda će dobiti motivaciju da puza prema njemu.

Naučite vaše dete da bude nežno sa psom. Pokažite im kako da ga mazi nežno i to niz dlaku. I na kraju, morate poznavati svog psa. Ljubimac koji je dominantan i neustrašiv, manje je tolerantan na ponašanja bebe koja mu se čine grublja. U tom slučaju možda treba da stavite korpu na njušku, kao i da dete bude u posebnoj, psu nedostupnoj prostoriji, u momentima kada ne možete da ga nadzirete.

U periodu kada vasa beba pocinje da puza, ne smete je ostavljati samu ni sa najmirnijim kucnim ljubimcem. Jedan pritisak bebine ruke na šapu ljubimca može isprovocirati psa da reaguje u skladu sa svojim temperamentom.
Pratite da li kod vašeg psa ili mačke ima znakova agresije prema bebi, kao što su režanje, siktanje, savijanje ili spuštene uši – ali nemojte kažnjavati životinje. To je znak da je životinja verovatno uplašena i da vi treba o tome da povedete računa.
Dok dete jede ili dok pas jede neka budu odvojeni tako da dete ne prilazi činiji dok pas jede. Tretiraće dete kao nekog iz čopora, može da reaguje.

Veoma je važno da činiju za hranu kao i kutiju sa peskom postavite na mesto koje je bebi nedostupno. Na ovaj način štitite bebu, ne samo kada je higijena u pitanje nego i dajete prostor ljubimcu da se sakrije i povuče ako oseća potrebu za tim.
Kako biste pripremili ljubimca na to da će se uskoro i beba igrati sa njim, probajte ponekad da ga nežno povučete za rep, krzno ili uši (napravite od toga igru i nagradite ga hranom, da se ne bi traumatizovao). Nemojte zaboraviti da sklonite igračke ljubimca od bebe – prepune su bakterija, a i životinja će osetiti potrebu da ih čuva za sebe
Kada beba počne da puzi, moraćete biti mnogo oprezniji. Beba koja puzi je za ljubimca je u zavisnosti od veličine ljubimca interesantna ili strašna pojava. Pratite da li kod vašeg psa ili mačke ima nekih znakova agresije kao što su režanje, siktanje, zavijanje, savijanje ili spuštene uši – ali ga nemojte kažnjavati. Životinja je verovatno uplašena. Razdvojte dete i životinju, a ako se ovakvo ponašanje nastavi, posavetujte se sa veterinarom.

Saveti:
Iako se retko dešava, ljubimci mogu preneti bolesti kao što je besnilo, mačju groznicu, druge groznice i kožne bolesti. Da biste se osigurali, uradite sledeće:
• U sobi u kojoj beba boravi oslobodite pod od prostirki i tepihe, jer ćete zbog ljubimca morati svakodnevno da brisete pod.
• Perite šape ljubimca ako ide napolje a i vama i bebi dobro perite ruke nakon kontakta sa ljubimcem.
• Ljubimca redovno vodite veterinaru i lečite sve bolesti na vreme
Ako ljubimce držite napolju, proverite da li imaju krpelje, ili možda neke druge simptome bolesti
• Ne dajte ljubimcu da liže bebino lice, ruke ili stopala makar prvih nekoliko meseci, jer nikad ne znate šta mu je bilo u ustima
• Nikako ne zaboravite da operete ruke pre nego što uzmete pumpicu ili pre nego što krenete da pripremate formulu
• Skraćujte redovno nokte ljubimcu kako biste izbegli ogrebotine koje se mogu inficirati
• Ljubimce kupajte napolju kako biste izbegli širenje bakterija tamo gde pripremate hranu ili kupate bebu

• Neke ljubimce treba izbegavati u potpunosti, naročito ako imate decu mlađu od pet godina, jer mogu biti nosioci salmonele i drugih opasnih bakterija. To su: gušteri, pilići i pačići, kornjače, zmije, žabe.