Category: Beba

SUDOCREM

SUDOCREM

Sudocrem – Istorija

1931. godine dablinski farmaceut Prof Tomas Smit osmislio je jedinstvenu formulu aktivnih sastojaka kreme koja je bila izvanredna za lečenje pelenskog osipa i niza drugih manjih lezija kože. Sudocrem se i danas proizvodi u Dablinu prema recepturi koja je izdržala test vremena i ostala nepromenjena od početka proizvodnje. Sudocrem je višestruki dobitnik mnogobrojnih prestižnih nagrada i prvi izbor majki, lekara i farmaceuta širom sveta već generacijama.
Koja je namena Sudocrema?
Zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu Sudocrem umiruje, neguje i štiti nežnu bebinu kožu.
Sudocrem se koristi za svakodnevnu zaštitu i negu kože pelenske regije i sa svakim menjanjem pelene.
Sudocrem je više od obične zaštitne kreme, koristi se i u tretmanu iziritiranih i crvenih delova kože.
Klinički je dokazano da Sudocrem pomaže u tretmanu pelenskog osipa.
Koji je sastav Sudocrema?
Cink oksid – deluje kao blagi adstringens i pomaže u procesu zarastanja rana
Prirodni sastojci peruanskog balzama – imaju antigljivična i antibakterijska svojstva
Hipoalergeni lanolin – emolijens, pomaže umirivanju upaljene kože
Parafin i voskovi – vodootporna baza koja sprečava kontakt kože sa iritansima
Kako se Sudocrem koristi?
Sudocrem se nanosi u veoma tankom sloju pri svakoj promeni pelena.
Korak 1: Pobrinite se da koža pelenske regije Vaše bebe bude čista i suva.
Korak 2: Čistim i suvim rukama stavite malu količinu Sudocrema na vrh prsta.
Korak 3: Nežno, laganim i kružnim pokretima, nanesite Sudocrem na bebinu kožu (pokušajte da izbegnete trljanje, naročito ukoliko je koža iritirana).
Korak 4: Na koži treba da ostane tanak, prozračan film. Ukoliko je koža bela, znači da ste naneli previše Sudocrema (ne brinite, Vaša beba će biti u redu, samo sledeći put stavite manju količinu).
Korak 5: Ponavljajte nanošenje kreme na kožu pelenske regije onoliko često koliko je potrebno.

Saveti za svakodnevnu negu pelenske regije
Pelene se moraju menjati što češće, odnosno čim postanu vlažne ili zaprljane. Novorođenim bebama pelene je potrebno menjati do desetak puta dnevno, a starijoj deci barem šest do osam puta na dan. Idealno bi bilo pelensku regiju oprati toplom vodom i prosušiti nežnim tapkanjem pamučnom vatom ili maramicama za osetljivu kožu. Kada god je to moguće, skinite pelenu i ostavite bebinu guzu izloženuvazduhu. Preporučuje se korišćenje krema sa vodootpornom bazom pri svakom menjanju pelena. Ovakve kreme sprečavaju kontakt nežne bebine kože sa urinom i stolicom i tako štite kožu od iritacije. Platnene ili druge pelene za višekratnu upotrebu treba prati blagimdeterdžentima i dobro isprati. Pelenu je uvek potrebno promeniti pre nego što stavite bebu da spava.

INFACOL

INFACOL

Infacol, svetski poznate kapi protiv grčeva kod beba, konačno je dostupan i u apotekama u Srbiji. Specijalno je formulisan da olakša oslobađanje gasova, otklanja infantilne kolike i tišteći bol. Bezbedan je za primenu od prvog dana bebinog života. Jednostavan je za korišćenje. Ne sadrži šećer, alkohol i boje.
Šta su to infantilne kolike?
Infantilne kolike ili grčevi kod beba su prolazan funkcionalni poremećaj digestivnog trakta koje se javljaju u prvim mesecima života, a najčešće u prvih šest nedelja. Učestalost se kreće od 5 do 28%, a prema nekim podacima i do 40%. Javljaju se i kod dojenih beba i kod beba koje se hrane mlečnim formulama.
Definicija infantilnih kolika prema Rimskim kriterijumima podrazumeva:

  • Epizode plakanja koje počinju i prestaju bez vidiljivog razloga
  • Epizode traju tri ili više sati dnevno, tri ili više dana nedeljno, jednu ili više nedelja
  • Javljaju se u prvih pet mesci života
  • Javljaju se kod beba koje normalno napreduju
    Uzrok nastanka infantilnih kolika nije sa sigurnošću utvrđen. Bol i nelagoda koji se dovode u vezu sa kolikama mogu biti izazvani nagomilavanjem malih mehurića gasa u bebinom stomaku.
    Kako izgledaju simptomi infantilnih kolika?
    Beba iznenada počinje da plače, zacrveni se u licu, šake steže u pesnice, noge savija ka sebi, stomak je napet. Plač počinje iznenada, kontinuirano se ponavlja, najčešće popodne ili uveče i traje nekoliko minuta ili sati. Infantilne kolike mogu biti frustrirajući problem za roditelje i čest su razlog konsultovanja zdravstvenih radnika. Bebe koje imaju grčeve nisu bolesne. Ovaj funkcionalni poremećaj bi trebalo da prestane kada beba navrši četiri ili pet meseci. Sve dok Vaša beba dobro jede i dobija na težini, nemojte da brinete.
    Kako deluje Infacol?
    Simetikon, aktivni sastojak Infacola, olakšava ispuštanje gasova nagomilanih u bebinom stomaku, tako što pomaže da se mali mehurići gasa spoje u veće koje beba može lakše da izbaci. Infacol ima isključivo fizičko delovanje, nije uključen u hemijske reakcije i izlučuje se nepromenjen iz organizma. Prema podacima ICORE – Real world evaluation of a treatment for infant colic, British Journal of Nursing 2017, Infacol je kod 9 od 10 beba doveo do smanjenja bola i drugih simptoma infantilnih kolika, 8 od 10 beba je bolje spavalo i više ispuštalo gasove, kod 7 od 10 beba rezultati su se pokazali već prvog dana primene, a 97% beba je manje plakalo.
    Kako se Infacol koristi?
    Infacol je jednostavan za korišćenje, čak i kada beba plače, jer ima bočicu sa integrisanom kapaljkom: Jednu punu kapaljku (0,5ml) nakapajte na bebin jezik pre svakog hranjenja. Doza se privremeno može povećati na 2 pune kapaljke (1ml). Da bi se postigli najbolji rezultati potrebno je da se primenjuje nekoliko dana pri čemu kontinuirana upotreba može da spreči dalje nagomilavanje gasova.
    Šta još može da pomogne kada beba plače zbog grčeva?
    Kako biste umirili bebu koja jako plače uzmite je u naručje, mazite je i nežno ljuljuškajte. Prethodno zagrejanu pelenu ili termofor stavite na bebin stomačić i nežno ga masirajte. Ukoliko dojite bebu iz svoje ishrane izbacite hranu koja nadima (grašak, pasulj, kupus) smanjite unos gaziranih pića, kafe, čokolade i jakih začina.
    Ukoliko vaša beba duže vreme plače, potrebno je utvrditi da li za to postoje neki medicinski razlozi i ukoliko sumnjate u to da nisu u pitanju samo grčevi, odvedite bebu kod pedijatra.

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na medicinsko sredstvo posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Oralna higijena kod beba, od kad i zašto?

Oralna higijena kod beba, od kad i zašto?

Prva kolonizacija bakterija u usnoj duplji bebe se dešava prilikom prolaska ploda kroz vaginu majke. Tom prilikom u usta bebe,kao i nos, sluzokožu oka i kožu nasele se korisne dobre bakterije u kojima prednjači mlečni bacil.Za njega je poznato da je glavni sastojak probiotika danas široko upotrebljavanih. Ova prva bakterijska flora služi da razlaže ostatke mleka u usnoj duplji,ali i da se bori protiv štetnih bakterija, štiteći sluzokože. Ujedno, ona bebi podiže imunitet.
Majka bi trebalo da ima sanirane sve zube u ustima,jer je karijes visoko zarazno oboljenje koje se prenosi pljuvačkom – i sa zuba na zub,i sa čoveka na čoveka. Naučno je dokazano da oko 80% bakterijske flore u bebinim ustima potiče od majke,tj njenih usta.
U toku perioda odojčeta,a pre nicanja zuba,potrebno je ponekad prebrisati gazicom desni, ukoliko ima naslaga od mleka. To se radi kad je beba gladna, da ne bi povratila obrok. Naslage od mleka se javljaju čak i na prvom zubu. I taj prvi zub se mora oprati redovno, kao i da su prisutni svih 20,a ne samo taj 1. Za početak je dovoljna vlažna četkica za zube i nežnim pokretima se naslage lako uklone. Sa 10-im mesecom je moguće uvesti pastu bez fluora. Poželjno je da bude prijatnog i poznatog ukusa voća koje je beba tad počela da jede. Na pastu sa fluorom je moguće preći kad dete nauči da svesno ispljune penu. Fluor ojačava zube, ali ga nije poželjno gutati. U pastama koje ga ne sadrže, postoji drugi sastojak koji utiče pozitivno na gleđ. Pranje zuba od prvog zuba treba postati jutarnja i večernja rutina svakog deteta. Ukoliko navika nije ustaljena pre prvog rođendana, svako teranje deteta na oralnu higijenu kasnije bude mučno i nezaobilazne su suze. Suze obeshrabre roditelje, ali ta muka nije ni polovina mučenja koje dete doživi ako karijes uznapreduje. Nastanak karijesa je neminovan ako se ne izbaci noćni podoj u petom mjesecu i ako se detetu ne pomogne sa održavanjem higijene do 8-me godine.

Izvor: Škola roditeljstva “Nada Lazić”

Kako obući dete

Kako obući dete

Novorođenče nema izgrađenu sposobnost termoregulacije odnosno dobrog prilagođavanja tela spoljašnjoj temperaturi. Telo bebe još nema mehanizme da se brani pa se tako na vrućini može “pregrejati” a na hladnoći “prehladiti”.
Zbog toga su roditelji često u dilemi kako obući bebu kada su vrućine i kako je zaštititi od hladnoće. Postoji dilemma i kada je spavanje u pitanju. Temperatura prostorije u kojoj beba boravi i spava treba da bude 22 do 23 stepena, uz dovoljnu vlažnost vazduha (50-60%). Kada se beba sprema za spavanje i kupa, temperatura treba da je nešto viša – oko 25 stepeni.

Boravak u kući
U uslovima normalne temperature okoline (22-23 stepena) zdravo, donešeno novorođenče treba obući slojevito. Benkica, duks ili bodi, štramplice. Dobro je da sva odeća bude od prirodnih materijala a praktično je i bolje za bebu izbeći odeću koja se oblači preko glave. Ako je temperatura u vašem stanu niža ili prenosite bebu u hladniju prostoriju, dodajte još jedan sloj pamučne ili vunene odeće. Slojevito oblačenje praktično je iz više razloga – dobro drži toplotu zbog slojeva vazduha između odeće, a lako vam je da skinete jedan sloj ako je bebi vruće ili da dodate ako je hladno. Kapica u uslovima normalne temperature, kod kuće ili u krevetiću nije potrebna.
Ruke i stopala novorodjenčeta su hladne, a glava topla. Ovo je normalno i posledica je specifičnosti cirkulacije u ovom uzrastu. Najlakše ćete proceniti da li je bebi dovoljno toplo ako joj stavite ruku na grudni koš ili ledja. Ako je koža bebe topla, vaše dete je dovoljno obučeno.

Boravak napolju
Zbog nezrelosti mehanizama termoregulacije leti bebu treba zaštititi od sunca i toplote. Letnja odeća za bebe bi trebale da budu pamučne benkice, haljinice i pantalonice svetlih boja i gustog tkanja da sunčevi zraci ne bi prodirali do kože. Šeširić ili kapica su za bebu na suncu obavezni. Takođe je, kao prevencija kod pregrevanja, potrebno da bebi češće dajete vodu. Orijentacija za oblačenje vam može biti sopstveni osećaj toplote. Ako je vama toplo i bebi je, samo što ona nema dobru termoregulaciju i potrebno je da je bolje zaštitite nego sebe. Zbog zaštite od izlaganja suncu danas se proizvode i čitava odelca za boravak u vodi ili na plaži koja štite dete i od pregrevanja I od štetnih UV zračenja.
U toku jeseni i zime najbolje je da bebi obučete nekoliko slojeva odeće. Čarapice, štramplice ili trenerka, benkica i duksić. Pa tek onda zimski “teži” odevni predmet kao što je skafander ili jakna. Bebu će manje sputavati više slojeva odeće, nego dva teška odevna predmeta. Takođe ste tada sigurni da je vaše dete utopljeno i da mu je udobno. Praktična su i udobna zimska odelca punjena perjem ili imitacijom perja. Odelca i jakne postavljeni sunđerom su ponekad previse kabasti za detetove pokrete. Danas se proizvodi i mnogo savremenih materijala koji štite od hladnoće a prividno su veoma tanki. Specifikacija proizvođača sigurno objašnjava za koje temperature je koristan taj odevni predmet. Kapa je neophodna čak i ako je napolju samo prohladno, ako duva i ako je kiša. Ako je temperatura oko 0 i uši bebe treba da su pokrivene. Ručice bebe se štite rukavicama, a stopala čarapicama i čizmama.
Ni toplo ni hladno vreme vas ne moraju sprečiti da izvedete bebu na svež vazduh ali u slučaju niskih temperatura i vetra ili izrazito visokih temperature, ne treba dugo boraviti na otvorenom.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

15 stvari koje treba proveriti o obdaništu – jaslicama

15 stvari koje treba proveriti o obdaništu – jaslicama

Evo kratke liste stvari koje je potrebno da proverite prilikom odlučivanja o tome kome da poverite svoje dete:
1. Da li su vaspitačice i osoblje posebno obazrivi kada je u pitanju bezbednost dece?
2. Da li postoji dobra organizacija za slučaj hitnih situacija?
3. Da li se insistira na dobroj i kvalitetnoj ishrani?
4. Da li je atmosfera vedra i prijatna ili napeta i mračna?
5. Da li je satnica hranjenja, spavanja i menjanja pelena strogo uspostavljena? Da li se pelene menjaju po satnici ili po potrebi?
6. Da li se svakom detetu pojedinačno posvećuje dovoljno pažnje i ko se bavi deom kada je potrebno da se vaspitačica posveti samo jednom detetu?
7. Da li biste vi voleli da ostanete u tom prostoru i toj sredini?
8. Šta vam vaspitačica savetuje prilikom odvajanja od deteta? Možete li ako je potrebno da boravite u prostoru neko vreme prvih dana?
9. Da li možete nenajavljeni da svratite kada poželite?
10. Da li vam je omogućeno da svako jutro popričate o potrebama svog deteta?
11. Da li kada uzimate dete dobijate izveštaj o ponašanju deteta tog dana?
12. Šta je sa decom kada se razbole? Posle koliko vremena smeju u vrtić?
13. Da li se dovoljno pažnje poklanja neophodosti ranog učenja i sticanja veština?
14. Da li se poštuje stepen detetove emotivne i mentalne zrelosti i tome prilagođava rad ili se očekuje da sva deca po istom planu sve rade?
15. Da li se u vrtiću nagrađuje, motiviše i neguje sticanje raznih novih saznanja a ne samo veština i znanja koja su uvod u kasnije čitanje i pisanje? Ostala saznanja će razviti i ostala interesovanja, talente i radoznalost.
Nemojte zanemariti da dete u tom kolektivu provodi pola dana veći deo nedelje. Osim što je bezbedno i nahranjeno, dete treba da uživa u vedroj sredini, da uči i razvija se i stiče znanja i veštine u skladu sa svojim uzrastom.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Kako beba dobija na težini po rođenju

Kako beba dobija na težini po rođenju

Porast težine dojene dece i dece hranjene adaptiranim mlekom je različit. Kako možete biti sigurni da dete napreduje dobro i da dobija dovoljno hrane?

Majkama koje hrane dete adaptiranim mlekom je jednostavnije da znaju koliko tačno adaptiranog mleka treba pripremiti u jednom obroku, takođe je lako pratiti koliko je dete pojelo. Majkama koje doje dete nije lako ni jednostavno. One ne znaju koliko tačno mleka imaju u grudima niti koliko je tačno po podoju dete pojelo. U tom slučaju dobro je nabaviti vagu za bebu i kontrolisati bebinu težinu pre podoja i posle podoja. Posle podoja je beba teža 30, 60, 70, 80… grama. Praćenje porasta bebine težine kroz kontrolne tačke i praćenje napredovanja je drugi način.

U prvom mesecu većina dece, dojene i na flašici, aktivno dobija na težini. U prvih nekoliko nedelja intenzivno se razvija sve što je potrebno bebi, kao na primer nervni sistem i motorika, koji će biti preduslov za motorički i kognitivni razvoj. Za oba ova aspekta razvoja, dobro je da dete ima “jastučiće” i masnoće.

Vodite računa o tome da ne dobijaju sva deca isto na težini prvog meseca. Neka su deca sitnijih roditelja pa će biti sitnija, nekim mamama će trebati par nedelja da u potpunosti profunkcionišu sa dojenjem, u nekim slučajevima će dete biti prehlađeno ili bolesno.

Fiziološki gubitak na težini 2 do 3 dana nakon porođaja je normalan. On iznosi do 10 % porođajne težine. Fiziološki gubitak nastaje zbog toga što beba prvih nekoliko dana izbacuje prvu stolicu i gubi tečnost koja joj je bila potrebna za izdrži porođaj, odnosno prođe bez povreda kroz porođajni kanal. Zbog tog gubitka ne treba u prvim danim praviti bilo kakve korekcije ili promene u dojenju. Potrebno je nuditi detetu da sisa kad god zatraži a ako ne traži onda u dogovoru sa pedijatrom dovoljno često. Čak iako mislite da imate samo par kapi mleka, važno je da ih dete dobije jer se radi o kolostrumu, prvom i veoma jakom mleku. Iza kolostruma će ubrzo nadoći “pravo” mleko u većim količinama. Ukoliko se dogodi da dete nastavi da gubi na težini i 4. i 5. dan po rođenju odnosno da izgubi više od 8% porođajne težine, tada je potrebno uvesti dohranu adaptiranim mlekom da ne bi došlo do problema sa bebinim zdravljem.

Sledeći važan momenat za kontrolu napredovanja bebe je njene dve nedelje života. Za prve dve nedelje života dete treba da nadoknadi fiziološki gubitak povrati porođajnu težinu. Tih 170 – 280 grama koje dete treba da nadoknadi prividno nije velika razlika ali za bebu koja je teška 3200 grama razlika je znatna i primetna.

Minimalno dobijanje na težini za bebu tokom prva 4 meseca je prosečnih 500 grama mesečno. Sa 6 meseci beba bi trebala da je udvostručila svoju porođajnu težinu. Sa navršenih godinu dana bi trebalo da je utrostručila svoju porođajnu težinu.

Ako dete ne napreduje dovoljno razmislite o razlozima. Da li je u pitanju sres, mamin ili bebin, promena mamine hormonske slike, prevelik razmak između podoja. Prvih meseci je normalno da dete sisa čak i 10 puta u toku 24 sata, kad god to traži. Dojenje se zbog održavanja i uspostavljanja laktacije i malog kapaciteta bebinog želuca, odvija i danju i noću.

Ishrana majke je takođe važan element kao i količine tečnosti koje unosi i količina sna u toku 24 sata.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Beba pod stresom

Beba pod stresom

Prevremeno rođene bebe ili bebe koje su u materici bile pod stresom, nekada pokazuju znake prevelike osetljivosti. Tada govorimo o hiperosetljivim bebama.

Takve bebe imaju smanjenu sposobnost da se isključe od spoljnih nadražaja i umire se da bi na primer zaspale. Svaka veća količina spoljnih nadražaja ih uznemiri. Takve bebe reaguju na svaki zvuk zvečke, na svako zvono ili na svako paljenje svetla.

Ovo je još jedan argument u prilog tome da o svojoj bebi treba da učite posmatrajući je i da je svaka beba individua za sebe. Ukoliko je vaša beba hiperosetljiva, neće vam pomoći saveti kume ili bake koje takvu bebu nisu imale, jer se ta dva iskustva ne mogu porediti.

Takve bebe pri nadražajima tipa zvuk, svetlo, dodir, veoma vidno reaguju. Teško im pada više nadražaja nego što mogu da mirno apsorbuju. Bebe se mršte, čak menjaju boju, puls im se ubrzava, može da se desi da pokušavaju da se zaklone, umire, podizanjem ruku do očiju ili usta. Lako mogu da zapadnu u stanje nekontrolisanog plakanja.

Roditelji bebe koja se teško isključuje od spoljnih podsticaja tako što će izvesno vreme da posmatraju bebu i da li beba postaje vremenom otpornija na zvuke, šumove, dodire, svetlo. Ako beba postane otpornija onda je osetljivost bila posledica stresa kod porođaja ili anestezije ili lekova koje je majka primila.

Ako se problem nastavi, onda se time treba ozbiljnije baviti. Beba koja ima problema da prihvati informacije iz okoline i ima preterane reakcije, je beba koja ima problem da razdvoji važne od nevažnih podsticaja i na sve podsticaje isto reaguje. Treba joj pomoći da polako izgradi tu sposobnost.

Za početak treba razvijati kod bebe efikasniji prag odbrane od nepotrebnih informacija. Treba smanjiti broj podsticaja kojima je beba izložena. Na primer: treba urediti sobu da bude tiha i sa prigušenim svetlom. Ne treba dete izlagati neprekidnom prilivu informacija i zvuka kao što je na primer televizor koji radi bez prestanka.

Roditelji u prisustvu bebe treba da govore tiho i da smanje vizuelne i taktilne nadražaje prilikom hranjenja ili kada žele da se igraju sa bebom. To znači da treba da isključe više nadražaja odjednom u kontekstu toga šta će uznemiriti bebu. Na primer: treba ili da je gledaju ili da je dodiruju ili da je podižu – ali ne sve te tri stvari odjednom. Kada se beba navikne na određenu količinu nadražaja, tada možete dodati još jedan način komunikacije. Postepeno mogu da se sastave svi vidovi komunikacije ali u ublaženom obliku, nežno, tiho i polako. Beba će svojim ponašanjem pokazati šta joj prija.

Tokom vremena beba će razvijati svoje sposobnosti u pravcu da izdvoji ono što je važno od informacija i reaguje adekvatno, da se sama umiri pred san. Ili da iz sna lagano pređe u budno stanje. Ta adaptacija, sposobnost da beba razvije sopstvene mehanizme kontrole, može trajati i godinu dana i zahteva strpljivost roditelja.

Majke koje su u trudnoći pušile, pile ili izlagale bebu narkoticima, mogu da dobiju bebu koja je preosetljiva ili neosetljiva u periodu dok se oporavlja od uticaja tih toksina. Nema nikakve koristi optuživati sebe ako se tako nešto desilo, potrebnije je shvatiti realno situaciju i uraditi sve da se pomogne bebi da sazri.

Bebin nervni sistem usled uticaja lekova ili stresa u materici, nije dovoljno zreo, preosetljiv je i treba mu pomoći da se razvije i postepeno izgradi svoje mehanizme smirivanja. Bebi može pomoći sisanje palca, ohrabrivanje upotrebe cucle, držanje i nošenje u uslovima koji su prilagođeni: blago svetlo, mir, umereno dodirivanje, ublaženi zvučni nadražaji.

Potrebno je biti u kontaktu sa pedijatrom i zajedno sa njim napraviti plan nege bebe.

Obratite pažnju na vašu bebu: ako je budi svaki šušanj, ako plače “bez razloga”, ukoliko ste eliminisali to da je beba gladnjikava, počnite da posmatrate kako vaša beba reaguje na smanjivanje nadražaja u njenoj okolini.

Svaka beba je priča za sebe i svet za sebe. Bebe se ne razvijaju istom brzinom. Neke prohodaju ranije a neke kasnije, neke pričaju “po rasporedu” a neka kasnije progovaraju. Na roditeljima je da pruže podršku svojoj bebi, na optimalan način za nju a u skladu sa njenim specifičnim tempom razvoja. Podrazumeva se da će roditelji takvih beba obratiti pažnju da kada poraste beba gleda TV najviše sat dnevno, a da tablet ili mobilni ne budu igračke za nju sve do određenog uzrasta.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dede i babe

Dede i babe

Mladoj porodici koja je dobila bebu potrebna je pomoć i podrška porodice, neko kome mogu da se obrate za pomoć. Bake i dede, tetke i ujaci, stričevi, čine mrežu podrške na koju mladi mogu da se oslone.

Ono što u današnje vreme nije dobro je što se dešava sve češće da babe i dede skoro samostalno podrižu unučiće sa kojima ih mladi roditelji ostave jer su tu „bezbedni“. Ako oba roditelja rade a dete je kod babe i dede onda će dete podizati u skladu sa svojim stavovima i mišljenjima koji su često drugačiji od onih mame i tate pa roditelji često zbog detetovih reakcija i ponašanja odustanu od takve pomoći. Druga situacija je da i babe i dede rade i da skoro nemaju slobodnog vremena da posvete unučićima, pa svi čeznu za njihovom pomoći i prisustvom.

Mnoga istraživanja pokazuju da se deca, koja su imala tu sreću da u njihovom podizanju učestvuje čitava porodična „mreža“ počevši od babe i dede, napredovala mnogo brže u razvoju. Neki čak tvrde da će se pojava da mladi parovi žive sami sa bebom, pokazati kao društveni eksperiment koji nije doneo najbolje rezultate.

Postoje neka pravila koja bi babe i dede trebali da poštuju:

– Dede i babe nisu roditelji bebi. Treba da se potrude da brižno i sa pažnjom daju savet i saslušaju mlade

– Odredite jedan dan u nedelji kada ćete se posvetiti vašim unučićima. Ili tako što ćete posebno pomoći i provesti vreme sa njima, ili tako što ćete ih povesti u šetnju ili na izlet

– Ne pokušavajte da se prema svakom unučetu isto ponašate. Svako dete je priča za sebe i svako ima potrebu da oseti da njega posebno poznajete i posmatrate, da shvatate njegove, njemu svojstvene potrebe

– Ponudite se da pričuvate unučiće kad ne radite ili kad imate slobodnog vremena

– Izbegavajte nagle promene raspoloženja ili snažna ispoljavanja raspoloženja pred unučićima, to će ih uplašiti i zbuniti

– Ukoliko vam se čini da negde treba da budete strogi ili da ne udovoljavate detetu, posavetujte se sa mladim roditeljima i poštujte njihovo mišljenje i zahteve. Oni postavljaju pravila kada vas ostave sa unucima, bilo da je beba ili veća deca, očekuju da ih se pridržavate. Oni su roditelji

– Otvorite svoj dom kao mesto porodičnog okupljanja u vreme praznika ili porodičnih svečanosti. Čak iako to traži poseban trud, stvorićete trenutke koji će postati uspomene i radost detinjstva za unučiće. Potrudite se da raspoloženje na proslavi bude skladno i veselo

– Poštujte pravila mladih roditelja kada je u pitanju disciplina dece i struktura njihovog dana. Mladi roditelji računaju na vašu podršku a ne na omalovažavanje kroz nepoštovanje njihovih stavova. Ne kritikujte i ne ogovarajte mlade roditelje pred unučićima. Svima je u interesu da deca budu dobro vaspitana i odrastu kao zdravi mladi ljudi a na takav način im nećete u tome pomoći

– Budite spremni da saslušate mlade roditelje ali ne „delite“ savete ili prigovore osim kada se to od vas traži. Vaše je da obezbedite nešto podjednako vredno: ljubav, utehu, zagrljaj, osećaj sigurnosti, stabilnost

– Kada ste udaljeni od svoje dece i unučića, kontaktirajte sa njima. Ako ne telefonom onda pošaljite video zapis, razglednicu ili napišite pismo ili mejl

– Potrudite se da unucima čitate odgovarajuće priče ili prepričavate situacije iz života kada su njihovi roditelji bili deca

– Javljajte se telefonom često, naročito ako je vaše unuče doživelo nešto što nije svakodnevno, povredu ili neki mali trijumf na kom treba čestitati.

– Kažite svom detetu da je dobar roditelj ako stvarno mislite da se snalazi u toj ulozi. Pokažite da ste zadivljeni načinom na koji su vaši unuci zbrinuti i vaspitani

Babe i dede su dragoceni i veoma mnogo mogu da pomognu. Potrebno je samo da se povuku „jedan korak“ i da dopuste mladim roditeljima da određuju pravila. Potrebno je da im daju svu podršku koju mogu i svaku pohvalu koju mogu, to će svima mnogo značiti.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dete i odnos roditelja

Dete i odnos roditelja

Veoma je važno da se roditelji pre dolaska deteta pripreme za izmenjene uloge u kojima će se naći kao i za napore i iskušenja, umor roditeljstva.

Najčešće se o bebi razmišlja sa stanovišta ispunjenja želje za bebom, svojim detetom, mirišljavim zavežljajem koji ima naše crte lica. Dolazak bebe se bez sumnje idealizuje a pre svega zbog nedostatka iskustva i jednostavnog nepoznavanja tempa i načina na koji se dete podiže. Teorija je jedno a praksa drugo, u praksi se oseća sve ono što teorija samo napominje: bol u grudima, bol rane, umor i neispavanost, hormoni, nedostatak vremena za sve ono što je bio naš prethodni život, nesporazumi u komunikaciji.

Druga pojava je razlika između realne bebe i željene bebe. Željena je možda bila mirna i maza kao mi. Realna je možda bučna i zahtevna kao neko iz porodice koga baš ne volimo najviše. A to je i dalje naše dete o kom treba da brinemo sa puno ljubavi i strpljenja.

Ne postoji rešenje za to da je malo dete za roditelje naporno. To je tako. Međutim kada dolazi do napetosti i neprijateljstva između nas i bebe ili između partnera, najčešće je nešto drugo uzrok. Treba da se zapitamo zašto tako reagujemo, zašto su nam neke situacije nepodnošljive i neprijatne. Najčešće dete nije razlog.

Dolazak bebe ne znači da ste iznenada odrasli i sazreli. Onaj ko je pre dolaska bebe bio nezreo neće samo činom dolaska bebe postati zrela i odgovorna osoba. Naša ličnost se nije promenila. O promeni ličnosti i sazrevanju treba razmišljati i raditi na vreme pre nego što dete dođe.

U tom smislu veoma je važno da ste objektivni u tome ko ste, koliko ste zreli kao i koliko je zreo vaš partner. Takođe treba da se suočite sa tim da li je vaša veza u potpunosti otvorena, sa poverenjem i dobrom komunikacijom, nežnošću. Sve ono što vam smeta ili niste postavili na svoje mesto pre nego što je beba došla, neće se samo od sebe promeniti kada dete dođe. Na partnerskom odnosu treba da se radi.

Mladi roditelji treba da budu spremni da kroz poteškoće i probleme zajedno rastu. U porodici sa decom uvek ima prostora za različita mišljenja i sukobe. Svi članovi imaju svoje, nekad različite, želje i potrebe i potrebno ih je uskladiti i usaglasiti. Onoliko koliko su partneri puni poštovanja i empatije jedno za drugo, toliko će njihov odnos imati šanse da preživi a deca da rastu u zdravom okruženju.

Mnogi činioci mogu dodatno opteretiti odnos i doneti umor, napetost i nesuglasice. Na primer određene zavisnosti ili depresija. U to spada i postporođajna depresija o kojoj treba povesti računa i partnerki pružiti svu podršku jer ona sama sebi ne može do kraja da pomogne. Depresija i alkoholizam na primer, mogu se savladati uz pomoć terapeuta i ako se porodica nađe zajedno i složno u tome da pomogne da partner kom treba pomoć izađe iz krize, onda taj problem za oboje može da bude prilika za rast i sazrevanje. Takav odnos će posle te krize biti čvršći i bliskiji.

Važno je da su roditelji međusobno otvoreni i slobodni da iznesu svoje probleme i da saslušaju jedno drugo. Takav način komunikacije dovešće ih do dobrih rešenja koja će doneti zajedno, međutim, što je još važnije, takvom komunikacijom će učiti svoju decu da treba da preuzmu odgovornost za sebe i svoje postupke. Čak iako nismo ponosni na neki svoj postupak, ako preuzmemo odgovornost za njega, otvoreno razgovaramo sa partnerom, otvorićemo mogućnost za konstruktivan izlazak iz teške situacije. Problemi se neće „gurati pod tepih“, sakrivati, rešavati „zvocanjem“ ili okretanjem glave na drugu stranu, nego će se sagledati i prihvatiti takvi kakvi su, bez stida i krivice. Bez optuživanja i netrpeljivosti. A svaki problem koji se na konstruktivan i odgovoran način rešava je prilika za razvoj, kako pojedinca tako i odnosa.

Kada beba dolazi, osim što se radujete i spremate sve ono što je bebi potrebno kada stigne, odvojte vreme da dogovorite osnovna pravila vašeg odnosa. Postavite na svoje mesto ono što možda do tada niste. Počevši od toga ko ima kakve obaveze i ulogu do toga da pre svega vi dogovarate međusobno na koji način ćete podizati svoje dete.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Integritet roditelja i integritet deteta

Integritet roditelja i integritet deteta

Roditelji se suočavaju sa fazom odrastanja deteta u kojoj dete uči da se suprotstavi i izbori za svoje mišljenje. Veoma je važno da dete razvije svoj integritet, međutim podjednako je važno da dete nauči šta je dobro a šta loše, šta dozvoljeno a šta nije. Kakva pravila su postavljena. Potrebno je da roditelji obrate pažnju da postavljaju zabrane tako da one imaju smisla a da nisu proizvod nervoze ili umora. Takođe je potrebno da znate razliku između toga da od deteta tražite slepu poslušnost ili postavljate pravila ali poštujete integritet. Slepa poslušnost deteta neće voditi ka tome da dete izgradi integritet. Logične zabrane i shvatljiva, logična pravila, kojih se istrajno pridržavate, hoće.

Da biste mogli detetu da postavite zdrave granice ali i da ga naučite integritetu, potrebno je da znate da postavite svoje granice i poštujete svoje potrebe. Kako roditelj koji nema postavljene svoje granice i ne poštuje svoje potrebe, može svoje dete da nauči da to radi na zdrav način? Šta znači postaviti granice i izraziti potrebe? Znači znati šta želimo a šta ne želimo i posedovati mogućnost i volju da to jasno izrazimo. Izraziti svoje potrebe ne znači da ćemo ih po svaku cenu sprovesti u delo. Znači da ćemo ih biti svesni i da ćemo ih postaviti kao temu za razgovor. Jasno izlažući svoje potrebe mi u stvari otvaramo prostor da se više zbližimo sa svojim ukućanima i okolinom. Možemo raspravljati sa drugima o svojim i nihovim potrebama i pronaći zajedničko rešenje ili moguće rešenje koje će nam omogućiti da uvažavamo jedno drugo. Važno je da naše potrebe budu prepoznate.

Svaki pojedinac, malecki ili odrastao, je individua sa svojim specifičnim potrebama za koje želi da ih drugi uvaže. Mnogim roditeljima je teško da uvide i uvaže detetove potrebe jer su odrasli u porodicama gde nisu naučili kako da očuvaju svoj integritet. U krajnjoj liniji, psihologija i teme emotivnog odrastanja deteta I formiranja ličnosti su relativno skoro postavljene. U mnogim tradicijama ne postoji u vaspitanju običaj da se dete uvažava. U nekim tradicijama je ta neophodnost da dete treba da izgradi integritet već prepoznata.

Mnogi roditelji su vaspitavani tako da su kad su bili deca morali, da bi bili voljeni, da potisnu svoju individualnost i da budu poslušna u svakoj mogućoj situaciji. Neposlušnost je bila ekstrem i izuzetak a za neposlušnost se smatralo svako mišljenje koje je drugačije od mišljenja oca porodice.

Razmislite na koji način učite dete poslušnosti i da li u tom učenju vodite računa da dete ima priliku da kaže šta zaista misli i oseća. Poslušnost deteta je potreba roditelja a disciplina deteta je ono što dete gradi kao ličnost. Disciplina se postiže jasnim pravilima i jasnom strukturom dana a ne neprekidnim kaznama. U toj jasnoj strukturi dana se dešavaju promene u skladu sa uzrastom deteta ali je to uvek promena koja je logična i zdrava. Dete u starijim razredima može na primer da nešto uči i uveče ali dete koje tek polazi u školu svoje učenje završava čim stigne iz škole ili ako je to posle podne, onda čim ujutru ustane i doručkuje. Nikako uveče, tada treba da spava.

Dete treba da vas sluša zato što je to što tražite logično i potrebno a ne zato da biste ga voleli i da bi bilo prihvaćeno. Kada se deca za ljubav i odobravanje roditelja bore poslušnošću i kada je njihovo mišljenje drugačije ili kada su pod prisilom, onda se dešavaju mnoge stvari koje ne želimo. Na primer dete laže da bi izbeglo osudu i kaznu, odbacivanje. Dete nauči da je najbolje da potisne svoje potrebe ako želi da bude prihvaćeno i “dobro”.

Povedite računa o tome da li vam dete govori kako se oseća, da li znate šta misli. Čak iako je malo. Takođe povedite računa da li svojim ponašanjem i stavovima učite dete šta znači pravi integritet i prava saradnja.
Kao i uvek, dete uči od nas. Sve što želimo da vidimo kod deteta prvo treba da proverimo kod sebe.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić