Category: Babinje

UPUTSTVO ZA NEGU I ISHRANU NOVOROĐENČETA MAJKI KOJE IMAJU SUMNJIVU ILI POTVRĐENU INFEKCIJU COVID-19 U BOLNIČKOJ ILI KUĆNOJ IZOLACIJI

UPUTSTVO ZA NEGU I ISHRANU NOVOROĐENČETA MAJKI KOJE IMAJU SUMNJIVU ILI POTVRĐENU INFEKCIJU COVID-19 U BOLNIČKOJ ILI KUĆNOJ IZOLACIJI

До сада није верификован пренос вируса током трудноће и порођаја са мајке на новорођенче, нити је вирус доказан у мајчином млеку ниједне мајке са суспектном или потврђеном инфекцијом, те за сада не постоје докази да се вирус преноси дојењем.

  • Све труднице са сумњом или потврђеном инфекцијом COVID-19, а нарочито оне код којих постоје знаци респираторне инфекције, треба да се порађају у изолационом боксу и да носе маску током порођаја.
  • Мајку и новорођенче не треба одвајати након порођаја, када год то клиничко стање мајке и детета дозвољава, без обзира да ли оне или њихово новорођенче имају сумњиву или потврђену инфекцију COVID-19.
  • Свим мајкама које немају симптоме или имају благу клиничку слику омогућити након порођаја контакт „кожа на кожу” између њих и њихових беба и подој у првом сату. Ако породилиште има могућности, мајка треба да борави у истој соби са новорођенчетом, изолована од осталих породиља.
  • Ако клиничко стање мајке или новорођенчета не захтева хоспитализацију отпуштају се кући по акушерским/педијатријским индикацијама, без обзира да ли оне или њихово новорођенче имају сумњиву или потврђену инфекцију COVID-19 (не чека се да резултат PCR теста буде негативан). Мајка и новорођенче остају у кућној изолацији наредних 14 дана. У случају појаве симптома, јављају се надлежном лекару.
  • Доказано је да дојење/исхрана мајчиним млеком смањује морталитет новорођенчади, одојчади и деце и доживотно утиче на имунитет. У епидемијама и свим природним катастрофама то је најважнији природни ресурс за исхрану новорођенчади и одојчади.
  • Бројне предности дојења и исхране мајчиним млеком значајно превазилазе потенцијалне ризике од преношења и оболевања повезаних са COVID-19. Препоруке зависе од симптома и клиничке слике мајки са суспектном или потврђеном инфекцијом.

I. Препорука је да суспектна или COVID-19 позитивна мајка са лакшом клиничком сликом настави негу и дојење новорођенчета, уз придржавање следећих хигијенских мера:

1. Просторија се проветрава на свака два сата, у трајању од 10 минута.

2. Редовно се чисте и дезинфикују површине које мајка додирује.

3. Мајка ставља чисту маску преко носа и уста током неге и подоја новорођенчета. Маска се мења на свака два сата и чим постане влажна. Приликом скидања маске нe треба додиривати део који је био уз лице. Употребљена маска се баца и не сме поново да се користи. Након стављања маске обавезно је прање руку.

4. Руке прати водом и сапуном у трајању од 20 секунди пре сваког контакта са новорођенчетом.

5. Није потребно прати груди пре и после подоја. Довољно је одржавати хигијену тела редовним туширањем и честим променама спаваћице. Ако су приликом кашља груди биле изложене секретима, обавезно их опрати сапуном и водом.

6. Ако је инфицирана мајка без респираторне симптоматологије, а новорођенче је у истој соби, потребно је да дечји креветац удаљи два метра од свог кревета и постави параван.

7. Ако мајка кашље или кија, пожељно је да не буде у истој соби са новорођенчетом.

Неговатељ детета, при уласку у собу код породиље, треба да има заштитну маску.

8. Инфицирана мајка треба да кашље или кија у папирну марамицу коју ће одмах бацити у канту са затвореним поклопцем. Након тога обавезно је прање руку водом и сапуном у трајању од 20 секунди.

II. Ако се мајка не осећа довољно добро да доји (малаксала, блаже респираторне тегобе, температура до 38,5 ◦C) треба јој помоћи да се измлаза, како би се новорођенче хранило њеним млеком. Када се клиничко стање поправи, може да настави са дојењем. Измлазање такође захтева од мајке придржавање одређених хигијенских мера:

  1. Чиста маска се ставља преко носа и уста.
  2. Руке пере водом и сапуном у трајању од 20 секунди пре сваког измлазања.
  3. Измлазање опраном и стерилисаном пумпицом има предност у односу на ручно измлазање, јер је мања могућност контаминације млека.

III. Ако је мајка лошег клиничког стања, негу преузима здрав члан породице, а новорођенче се храни адаптираном млечном формулом. Ако мајка након опоравка жели да доји, треба јој помоћи са релактацијом. Није препоручено да се обуставља лактација породиљи која захтева хоспитализацију.

Референце*

1. Clinical management of severe acute respiratory infection (SARI) when COVID-19 disease is suspected WHO Interim guidance 13.03.2020

2. Zhu H, Wang L, Fang C, Peng S, Zhang L, Chang G et al. Clinical analysis of 10 neonates born to mothers with 2019-nCoV pneumonia. Transl Pediatr. 2020;9(1):51-60. Epub 2020/03/11. doi: 10.21037/tp.2020.02.06. PubMed PMID: 32154135; PMCID: PMC703-6645.

3. Chen H, Guo J, Wang C, Luo F, Yu X, Zhang W et al. Clinical characteristics and intrauterine vertical transmission potential of COVID-19 infection in nine pregnant women: a retrospective review of medical records. Lancet. 2020;395(10226):809-15. Epub 2020/03/11. doi: 10.1016/S0140-6736(20)30360-3. PubMed PMID: 32151335.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”

Povezivanje sa bebom

Povezivanje sa bebom

Pedijatri Maršal Klaus i Džon Kenel su prvi opisali uspostavljanje veze, takozvani „bonding“ između roditelja i novorođenčeta. Oni su naglasili značaj koji u tom procesu povezivanja i uspostavljanja odnosa ima prvih nekoliko dana po rođenju bebe. U tom smislu su isticali zanemarivanje tih potreba roditelja i dece u tadašnjim bolnicama gde se pre svega vodilo računa o fizičkom, medicinskom aspektu razvoja bebe.

Ovi pedijatri su prvi preporučili da mladi roditelji od samog rođenja u bolničkoj sobi provode određeno vreme držeći bebu, dodirujući je, pričajući sa njom. Preporučivali su da majke uspostavljaju dodir bebine i svoje kože da bi se održao kontinuitet bliskosti po izlasku bebe iz maminog stomaka. Očevi su ohrabrivani da drže bebu i takođe ostvare kontakt kožom. Istraživanja su pokazala da je to jako osetljiv trenutak i da tako blizak kontakt pomaže ocu da prigrli bebu, da se oslobodi napetosti i straha. Takođe je to način da mladi otac zdravo kanališe i usmeri sva svoja očekivanja i strepnje tokom trudnoće u smislu kakav ili kako će biti otac. Takav kontakt je način da se otac poveže sa činjenicom da je beba, njegovo dete, sada „stvarno biće“ a ne više neka bebica u stomaku koju čekamo.

Istraživanja dr Klausa i dr Kenela pokazali su i da je prisustvo babice (medicinske sestre) kao osobe koja je podrška i poseduje veliko iskustvo i tokom porođaja i nakon porođaja u prvim danima, dobar način da se mladi roditelji oslobode straha, pripreme za uloge roditelja i uspostave vezu sa bebom, razumeju njene potrebe.

Roditelji koji nisu uspeli da se povežu sa bebom i nisu imali dovoljno podrške mogu, kada krenu samostalno da se suočavaju sa potrebama i plačom bebe, da pomisle da „nisu uspeli a još nisu ni počeli da budu roditelji“. Međutim treba znati da je povezivanje sa bebom dugotrajni proces i da ništa nije izgubljeno. Čak i ukoliko okolnosti zahtevaju da beba odmah po rođenju bude prebačena u odeljenje intenzivne nege, zbog čega roditelji ne mogu da uspostave odmah kontakt sa njom, treba da znaju da nisu propustili priliku da se potpuno i zdravo vežu za bebu. Roditelji treba da znaju da svaka porodica ima svoj tempo razvoja i da nam je cilj dugoročno i čvrsto vezivanje. Prve trenutke sa bebom možemo porediti sa zaljubljivanjem ali je zato dugoročno vezivanje sa bebom ona duboka ljubav koja traži istrajnost i strpljenje.

Otkrivanje stvarne bebe

Kada prvi put provodite vreme sa svojom bebom i komentarišete njeno ponašanje, vi u stvari prvi put upoznajete svoje dete. Uvek treba da imate u vidu da je vaše dete jedinstveno po svim svojim osobinama. Fizičke osobine vidite odmah, oblik nosića, na koga ima prstiće, koje boje će biti oči… ali neke druge osobine: da li je ekstravertno ili mirno, da li je mazno ili ne, da li je spavalica ili je budna beba – te osobine ćete tek uočavati kroz bebino ponašanje. Ako ste maštali o mirnoj bebi a vaša beba je živahna ili plahovita ili se teško umiruje, to vam može predstavljati problem. Ako su mama ili tata na primer stidljivi ili tihi a dobiju dete bundžiju i drekavca to može biti problem. Ako je roditelj na primer robustan i energičan, glasan, a dobije dete koje je mirno, osetljivo i tiho – to takođe može biti problem. Ako su roditelji svesni da ih čeka prilagođavanje „stvarnoj bebi“ to će onda olakšati ceo proces. Koliko god beba bila različita po karakteru do vas, volećete je iz srca, tako da to ne treba da vas brine. Ukoliko se pripremite da ćete biti oprezni u svojim očekivanjima prilikom upoznavanja bebe, to može preduprediti neka mala razočarenja. Dete različitog temperamenta od roditeljskog, koje pritom kao svaka beba traži pažnju 24 sata 7 dana u nedelji, može za roditelja da predstavlja izazov.

U knjizi „Prvi odnos“ psihijatar Bertrand Krejmer je govorio o potrebi da roditelji pomire stvarnu bebu sa imaginarnom, sanjanom bebom. Pokušaji da se beba okarakteriše i svrsta u neku određenu kategoriju, deo su napora da se beba prihvati. Pa tako imamo „plačljivka“, „malu princezu“, „osvajača“, „anđela“. To su sve načini da roditelji pomire unutar sebe realnost sa sanjanim.

Beba se neće „uklapati“ ni u jednu ulogu 100% jer je beba biće i individua za sebe. Učite o svojoj bebi od nje same i prihvatite je kao jedinstvenu i samo vašu. Tako joj dajete najbolju podršku da zdravo odraste.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Cucla ili sisanje palca

Cucla ili sisanje palca

U drugoj ili trećoj godini roditelji počinju da sumiraju svoje stavove i osećanja u vezi bebinog sisanja palca i cucle. Da li se beba tako smiruje? Da li je cucla anatomski bolja? Da li će sisanjem promeniti položaj prednjih zuba? Da li je palac prljav? Da li je to ružna i opasna navika?

Koliko god roditelji pokušavali da odviknu dete od sisanja palca, ono će naći načina da se negde sakrije i da udovolji toj svojoj potrebi i navici. Neka deca sisaju palac i do sedme ili osme godine kada su već đaci, pa to rade krijući se ispod jorgana ili iza naslona fotelje.

Kod neke dece koja sisaju palac ili cuclu doći će do ortodontskih problema, ali rizik je manji pre pojave stalnih zuba. Kada govorimo o ortodontskim problemima sisanje cucle je definitivno manji rizik od sisanja palca, a sisanje palca je manji rizik od guranja više prstiju. Ponekad se zubi sami vrate u pravilan položaj i isprave kada sisanje palca prestane, tako da kod mnoge dece sa ovom navikom nije potrebno naknadno ispravljanje zuba protezom. Čest je slučaj da deca koja moraju da nose protezu, imaju genetsku sklonost ka krivljenju zuba, iako nikad nisu sisala ni palac ni cuclu.

Najugroženija su povučena deca koja sisaju palac najveći deo vremena i to čine i kasnije posle navršene pete – šeste godine. Ako je tako nešto u pitanju roditelji pre svega treba da obrate pažnju na to šta se dešava sa njihovim detetom u sferi socijalizacije.

Dete sisanje povezuje sa zadovoljstvom i samozadovoljavanjem pa će lakše odustati od sisanja palca ako mu se ponudi neki drugi izvor zadovoljstva: ćebence koje je mekano i može da ga mazi ili pesmica koju može da pevuši. Ali da li to treba da radite u ranim godinama?

Da bi roditelji imali dobar uvid u problem sisanja palca i cucle, treba da shvate da ono predstavlja jedan oblik samozadovoljavanja, umirivanja zadovoljstvom. Već fetusi sisaju palac. Novorođenčad imaju refleks stavljanja šake u usta (Babkinov refleks).

Kada je beba uznemirena i pokušava da se smiri, pribeći će sisanju palca kao načinu da uspostavi kontrolu nad sobom. Taj obrazac je urođen.

Istraživanja pokazuju da se sa bebama koje sisaju palac ili cuclu lakše komunicira. Po nekim istraživanjima davanje cucle bebama kada zaspu smanjuje rizik od SIDS sindroma.

Imajte u vidu sa sisanje palca i cucle za bebu nije samo „deformisani prednji zubi i nepce“ nego mnogo više i važnije od toga. Izbor između cucle i palca, ako je detetu potrebno takvo umirivanje, ima korene u istoriji porodice i kulturi kojoj pripada. Ako brinete da je palac uvek dostupan a da se cucla može oduzeti, imajte u vidu da niste nikada videli veće dete koje koristi cuclu. Jednostvno se ta potreba vremenom i odrastanjem reguliše. Ako razgovarate sa psihologom reći će vam da je bolje da dete ima višak umirivanja nego manjak. Potreba za oralnim umirivanjem je individualna i na nju ne možete uticati, dete je ima i pre nego što je svesno šta radi, tako da je autentičnost njegove potrebe nesumnjiva.

Ako pokušate da detetu prekinete naviku u periodu kada mu je uteha potrebna – samo će se još više vezati za nju.
Roditelj koji se protivi sisanju palca neka razmisle o cucli. Treba da vam bude jasno da je svet bebe i malog deteta prepun stresova, nepoznat. Deca su sklona traženju načina da se sama uteše odnosno da se izbore sa stresom. Priroda im je to dala. Stručnjaci smatraju da je to znak zdrave sposobnosti deteta da se pobrine za sebe.

Dečije samozadovoljavanje palcem ili cuclom kod roditelja izazivaju osećaj neadekvatnosti. „Moje dete je uznemireno, ne mogu to da gledam, da li sam ja kriv/kriva…?“ Kao i u svim drugim oblastima detetovog razvoja, učite od samog deteta šta je njemu baš specifično razvojno potrebno. Tako ćete bolje pomoći svom detetu nego da striktno pratite tabele razvoja koje su napravljene za svu, nekad i veoma različitu decu. Samo beba može da vam kaže da liste na pravom putu. Roditelji koji su sklopili čvršći savez sa pravilima nego sa svojom bebom, treba da razmisle o varijantama izbora koja nekad mogu da predstavljaju mudrije odluke i za njih i za bebu.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 5. nedelja

Vaša beba – 5. nedelja

Pripremite se na bebin osmeh. Pripremite se da vas vaša beba nagradi za svu vašu ljubav i brigu, blistavim, bezubim, razoružavajuće iskrenim osmehom. Taj osmeh će učiniti da vam se srce otopi, čak i ako ste upravo proveli najgoru noć upravo sa vlasnikom tog očaravajućeg osmeha. Tate koji su došli premoreni sa stresnog posla, taj čaroban osmeh će napuniti energijom i radošću.

Vaša beba sada podiže glavicu, mišići vrata su joj sve jači što joj dozvoljava da u kratkim intervalima drži glavu podignutu. Bebica još uvek može da izdrži samo nekoliko trenutaka u tom položaju i to dok leži na stomaku a takođe i da tom prilikom prebaci glavu sa strane na stranu. Čarobna je dok to radi, pravi tako ogroman napor a vase srce će ponosno zatreperiti zbog tog njenog uspeha. Takođe će moći da drži glavu uspravno dok je nosite u nosiljci na grudima.

Vaša beba sada može početi da spava duže u toku noći. Međutim da li će beba moći da spava u intervalu od naprimer 6 sati zavisi od mnogo faktora, naslednih kao i bebinog razvoja. Na primer dužina sna zavisi od toga kolika je zapremina bebinog želudca. Bebin želudac raste i povećava zapreminu od prvog dana po rođenju jer je na rođenju bio tako mali da je beba bila prinuđena da se budi na tri sata jer je gladna. U zavisnosti od bebe, trenutak kada će početi da spava 5 – 6 sati u kontinuitetu može biti od 5. Ili 6. nedelje do 6. meseca.

Eksperti za bebino spavanje savetuju da se beba stavi da spava dok je još uvek budna ali je pospana i tone u san. To što se beba sama uspavljuje će joj pomoći da nauči da padne u dubok san samostalno,  što je veoma važno i za bebu i za vas. Beskrajno uspavljivanje je iscrpljujuće. Bebi nije potrebno a vama će oduzeti mnogo dragocenog vremena za vaš odmor. Vi stvarate navike bebi, pa ako je naučite da zaspi na vašim rukama to će za nju biti normalno i to će naučiti da traži. Treba bebu maziti, ljubiti, nahraniti, dati joj sve što joj je potrebno, ali je u trenutku kada se sita, podrignula, umiri se i počne da tone u san, treba je spustiti u kolevku. Potrudite se da naučite bebu da učvrsti san sama jer će tako steći dobru i zdravu naviku i već za par meseci će odlazak u krevet trajati samo par minuta. Ako su oko nje meda i cucla, ako je dobro ušuškana a svetlo prigušeno, nema razloga da to ne postane njen ritual za odlazak na spavanje.

Svaka beba je posebna i razvija se na drugačiji način. Imajte to u vidu ako pratite šemu razvoja bebe – ta uputstva služe samo da vam daju uopštene sugestije šta je sledeće u bebinom razvoju.

Sada je već vreme da odete na kontrolu kod ginekologa. Osim što će vas pregledati vaginalno kao i  epiziotomiju ili ranu od carskog reza, lekar će želeti da zna da li se osećate dobro emotivno. Peta nedelja od porođaja može biti nedelja kada osećate baby blues ili postporođajnu depresiju. Statistike kažu da 4 od 5 žena osećaju neku vrstu hormonske posleporođajne reakcije. To može biti osetljivost, plač, teškoće u odnosu sa bebom, osećaj iscrpljenosti, poremećaj sna. Dobro je da to pomenete lekaru i potražite savet. Ginekolog je u kontaktu sa stotinama porođenih žena i ima dobru procenu šta vam može pomoći. Ako je potrebno potražite pomoć psihologa. Bolje da porazgovarate sa nekim par puta nego da zbog vašeg emotivnog stanja uzrokovanog padom hormonskog statusa, trpi odnos sa bebom i partnerom. Podelite sa partnerom ono što vam je lekar rekao. Vaš partner treba da bude u toku sa svim što se sa vama dešava. Ovo je prilika da sa lekarom porazgovarate i o posle porođajnoj kontroli rađanja.

Iako vam sex sa partnerom možda nije prvi na listi ovih dana, dobro je da se zaštitite na pravi način jer priče da dojenje štiti od trudnoće nisu istinite. Ne želite drugu bebu tako brzo, dok se vase telo još oporavlja od porođaja sa prvom a vi još učite kako da budete najbolja mama.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 4. nedelja

Vaša beba – 4. nedelja

Vaša beba uživa da gleda vaše lice i da čak kopira i pokušava da ponovi nešto od vaše mimike i pokreta lica. Isplazite jezik i sačekajte da vidite da li će i beba to isto da uradi.

Veoma brzo će vaša beba gugutati, brujati, gunđati, proizvoditi razne komične i preslatke zvuke. Vodite računa da joj odgovorite gugutanjem i brujanjem da bi ona shvatila vašu komunikaciju. Nemojte se osečati luckasto što oponašate bebu i pričate kao beba. Vaša beba će biti oduševljena što komunicira sa vama i zvuci koje vi puštate, koji su slični njenim, će joj biti poznati i prihvatljivi. Ti zvuci sada za bebu predstavljaju početak funkcije govora i učenja pravih reči.

Kada imate posla po kući, a uvek ga ima, umesto da bebu ostavite samu, pokušajte sa maramom za nošenje bebe. Vaša beba voli vaš fizički kontakt a vi ćete moći na miru da završite šta treba a da je ona mirna i zadovoljna. Bolje nego da vas priziva plakanjem i da prekidate posao svako malo. Druga opcija je da spustite bebu u kolevkicu – ležaljku i da je premeštate iz sobe u sobu onako kako vi radite. Tako da ste joj pred očima i da možete da komunicirate.

Igranje sa vašim novorođenčetom je najbolji način da ga nežno i sa ljubavlju uvodite u novine i nepoznate situacije koje mu donosi svet u koji je stiglo. Bebi će zadržati pažnju i posmatraće sa interesovanjem tkanine i fotografije sa kontrastvnim dezenima i figurama. Postoje slikovnice za novorođenčad koje su upravo u takvim crtežima, crno belim, krupnim i upadljivim, jednostavnim. Možete ih naći u svakoj bolje opremljenoj knjižari. Takvu slikovnicu možete postaviti pored bebe u krevetac i pustiti je da je proučava pa menjati stranu kada joj slika dosadi. Jako su korisne za igranje sa bebom debele prostirke za pod koje imaju ugrađene lukove na kojima vise igračke a imaju prostora i da vi zakačite nešto novo i interesantno. Kada vaša beba leži na leđima, gleda i pokušava da privuče, pokušava da koordinira pokrete ruku, prstiju, pravac u kom ih pokreće, omogućavate joj na najbolji način da uči i razvija se. Možete i da legnete pored svoje bebe i omogućite bebi još bolju zabavu.

Beba još nema dobru koordinaciju oko – ruka, iako joj sada uspeva da zgrabi nešto i drži čvrsto. Tu veštinu će razvijati do otprilike 4. meseca starosti. U međuvremenu vi možete da stavite igračku bebi u ruku i da menjate igračku kada beba izgubi interesovanje. Ta igračka treba da bude nešto mekano da beba ne bi samu sebe udarila kada se igra i nešto što može da stavi usta jer nije dlakavo. Igračke možete prati u mašini za veš istim deterdžentom kojim perete bebine stvari.

Kada se rodila beba nema predstavu da su njene rukice i nogice prikačene za njeno telo. Sada beba istražuje svoje telo i iznenadi se kad vidi prstiće na nogama ili rukama. Brojte prstiće na njegovim rukama tako da postavite bebinu rukicu ipred njenih očiju da može da je vidi.

Beba još uvek ima problema da reguliše telesnu temperaturu jer njena cirkulacija još uvek nije dovoljno snažma. Imajte u vidu da temperatura tela odlazi kroz dlanove i stopala i vodite računa da su bebini prstići na nogama ušuškani u tople čarapice kada je hladno, naročito ako idete u šetnju. Ako je pretoplo onda je to način da pomognete bebi da se rashladi.

Beba guguće da izrazi svoja osećanja. Neke bebe počinju da se smeju i ciče. Povedite računa da im odgovorite i da to radite tako što ćete približiti svoje lice bebinom. Beba će uživati. Tako nešto i tata može da radi i to je divan način da se „poveže“ sa bebom. Pratite kako posle određenog vremena vaša beba počinje da uvodi nove zvuke i „širi“ vašu komunikaciju na nove vrste razgovora.

Uvek imajte u vidu da je vaša beba biće za sebe i jedinstvena. Ne postoje „precizna“ uputstva za bebu jer će vas iznenaditi nečim što će uraditi ranije ili kasnije od onoga što knjige kažu. Takođe ako je vaša beba prevremeno rođena trebaće joj više vremena da dostigne razvoj na vreme rođene bebe. Radujte se svojoj bebi, uživajte u njoj i otkrivajte svaki dan njene posebne osobine.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 3. nedelja

Vaša beba – 3. nedelja

Vaša beba voli da sisa i ima potrebu za tim. Možda ste već primetili da varalica čini čuda u slučaju da je vašoj bebi potrebno da se umiri. Stručnjaci nisu protiv toga da bebe koriste cuclu onda kada imaju potrebu za njom: Loša navika se stvara kada se cucla koristi ne da se beba umiri i zaspi, nego po našoj proceni i potrebi, kada hoćemo da budemo na miru i odvratimo bebi pažnju. To već nije dobro rešenje.

Neki stručnjaci zagovaraju mišljenje da bebi ne treba nuditi cuclu prve tri nedelje – sve dok se dojenje ne uspostavi. Kažu da će u tom slučaju beba možda bolje “vući” ili pronaći i svoje prstiće ako treba.

Svetska udruženja pedijatara preporučuju davanje cucle u vreme dremke i vreme noćnog spavanja. Interesantno je da postoje analize da upotreba cucle smanjuju rizik kod jedne veoma retke pojave a to je SIDS (iznenadna smrt novorođenčeta). Sugerišu da nema potrebe da se cucla vrati bebi ako je zaspala a cucla je ispala. Takođe da nema potrebe forsirati cuclu ako se bebi ne sviđa i uporno je odbija.

Bonding sa bebom

Neke mame osećaju momentalnu i intenzivnu povezanost i ljubav. Neke mame su pomalo zbunjene i uplašene i ne uspevaju da se opuste dovoljno da na takav način uživaju u bebi. Osim iskustva i simbioze trudnoće, zatim magičnog i intenzivnog doživljaja rođenja bebe, potrebno je da povedete računa upravo o bondingu jer on predstavlja nastavak vašeg odnosa „u stomaku“ ali ovaj put sa rođenom bebom. Takođe postavlja zdravu osnovu za sve drugo što ubuduće treba da naučite vašu bebu ili da radite sa njom. Ako nikada niste bili u blizini novorođenčeta, briga oko toga da li svakodnevno činite stvari ispravno može biti iscrpljujuća. Ovo je takođe vreme kada se dojenje tek uspostavlja i pojavljuju se prvi loši efekti nespavanja. Postavljajte pitanja, proveravajte, tražite pomoć. Za vašu bebu je najvažnije da je vaš odnos sa njom nežan, strpljiv i pun ljubavi.

Nemojte se osećati krivom ako bebu koju ste tako dugo čekali, ponekad gledate kao malog stranca. Dajte i sebi i njoj vremena da upoznate jedna drugu i da naučite kako se to radi sada kada je vaša beba „napolju“, ne više u vašem stomaku.

Ako se taj osećaj otuđenosti ne povuče ni posle nekoliko nedelja onda je najbolje da se obratite stručnjaku da proverite da nije u pitanju post-porođajna depresija. Post-porođajna depresija je trigerovana padom hormona. Simptomi mogu uključivati nesanicu, anksioznost, promene apetita, loše misli o sebi pa i o bebi.

Kolike

Kolike ćete prepoznati po nekontrolisanom plaču bebe. Pogađaju oko 40% beba. Bebe najviše plaču tokom prva tri meseca. Kolike su u znaku „trojke“. Bar tri puta dnevno nekontrolisan plač, bar tri puta nedeljno, tri nedelje u nizu. Obično kreću između treće i šeste nedelje. Bebe plaču intenzivno i neutešno, stežući pesnice i podižući nogice. Naravno proverite sa svojim pedijatrom da li beba plače zaista zbog kolika. Možete pokušati da dodatno čvrsto umotate bebu u pelenu ili ćebence, to će pomoći bebi da zaspi. Neki zvuci umiruju bebu kao što je zvuk usisivača i zvuk fena. Kažu da ih to podseća na zvuke koje su slušale kroz trbušni zid. Takođe i muzika pomaže. Menjajte položaj bebe kada je držite, nekada je i to dovoljno da pomogne: na ramenu, na laktu sa licem napred, preko kolena, držeći je tako da je vaš dlan – šaka preko njenog stomaka, na jednoj ruci. Možete je postaviti na leđa i njenim nogicama voziti biciklo.

Ako dojite povedite računa o ishrani, ako je na formuli konsultujte pedijatra da je eventualno promenite.

Ukoliko se osećate da vam treba pauza – uzmite je. Zamolite ukućane da se pobrinu za bebu ili je smestite na sigurno a vi sedite na neko udobno mirno mesto i duboko dišite. Tih 10 -15 minuta odvojenosti od bebe neće joj nauditi ni na koji način a vama će biti značajna pomoć.

Beba u ovoj nedelji može imati bubuljice na bradi ili obrazu. To su „milije“ i nestaće vrlo brzo same.

Simptomi zbog kojih je potrebno da konsultujete pedijatra:

  • Intenzivan neutešan plač
  • gubitak apetita, promene u apetitu
  • proliv
  • teškoće u disanju
  • groznica i temperatura.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Kako beba spava i zašto se budi

Kako beba spava i zašto se budi

Male bebe spavaju veći deo dana. U početku se bude kada su gladne ili kada im smeta mokra pelena. Međutim treba da znate da u bebine nelagode ulazi i potreba za fizičkim kontaktom sa mamom, za njenim mirisom, prisustvom, otkucajima srca.

Važno je da što pre počnete da učite bebu da se sama uspavljuje, odnosno da vaše uspavljivanje bebe dok je sasvim mala ne traje sat vremena dok na primer ležite zajedno sa njom u bračnom krevetu. Stvorićete bebi naviku koja će vas mučiti godinama. Bebu je potrebno umiriti da se uspava u trajanju od par minuta, najviše dvadesetak minuta. Dobro podrigivanje zatim ljuljanje, pevušenje, nošenje na rukama da bi se uspavala, ljuljuškanje kolevke je u redu. Primetićete dok je umirujete da bi zaspala, da bebi kapci još uvek titraju iako su joj oči sklopljene. Ruke i noge su opuštene, ali se povremeno trzaju. Nije neobično i da se beba nasmeši u snu. Čak i kada vam se čini da je beba zaspala, kada ju spustite u krevetac često će se probuditi. To samo znači da beba još uvek spava suviše laganim snom. Pokušajte da produžite ritual uspavljivanja na nekih dvadesetak minuta što je vreme potrebno da beba utone u čvrst san. Bebine grimase i trzaji će se postepeno smirivati i to je znak da dovoljno čvrsto spava. Na taj način, spuštajući je u krevetac posle hranjenja i malo ljuljuškanja, stvarate bebi naviku da je krevetac prostor za spavanje a da priprema za spavanje traje određeno vreme koje će biti sve kraće što je beba starija.

Vrlo male bebe nemaju faze čvrstog sna i to je najveći razlog zašto se noću često bude. Ako to uporedite sa lakim snom odraslih biće vam jasnije. Kao što vi možete da ustanete i odete do kupatila a zatim nastavite da spavate, tako i beba koja noću jede ili treba da joj se presvuče pelena, posle toga može lako da sklizne ponovo u san. Ako je nahranite i presvučete u tišini i bez jakog svjetla u prostoriji, ona će  ostati “uspavane”. Dobro je da imate slabu noćnu lampu koja će vam olakšati presvlačenje i hranjenje a neće razbuditi bebu. Ako upalite svetlo u sobi kada se beba javi i zaplače ili  govorite glasno beba će se razbuditi i mnogo će teže opet zaspati.

Odrasli se uspavljuju na svoj način da bi utonuli u „non- REM“ fazu sna, onu kada je san dubok i miran. Mozak i telo u ovoj fazi se najviše odmaraju, disanje je plitko i ritmično a mišići opušteni. Posle oko sat vremena odrasli prelaze u „REM“ fazu sna kada je san plići i tada se lakše probude. Ove faze se smenjuju tokom noći. Odrasla osoba koja spava osam sati u proseku provodi 6 sati spavajući mirnim snom, a samo 2 sata aktivnim snom, iako se nama čini da smo celu noć sanjali, odnosno spavali „aktivno“.

Potrebe bebe za snom je u prvim mesecima najveća a mogućnost da nam saopšti šta joj treba najmanja. Bebin organizam se još uvek razvija velikom brzinom. Želudac i sistem organa za varenje su još vrlo mali i nerazvijeni. Majčino mlijeko se vrlo lako i brzo vari, pa beba vrlo često ima potrebu za hranjenjem. Ako glad ne bi probudila bebu u toku noći to bi moglo da rezultira nazadovanjem u razvoju i gubljenjem na težini.

Posebnu pažnju posvetite bebi kada je prehlađena. Pun nosić otežava disanje a bebina koža je još uvijek toliko tanka da organizam ne može sam da reguliše toplotu što može ugroziti bebu. Telo ne može samo da se ugreje ako mu je hladno ili da se rashladi znojenjem ako je vruće,  vi morate da prilagodite odevanje i posteljinu uslovima u prostoriji u kojoj beba spava. To takođe može biti razlog da se beba probudi.

Zašto je dobro što se bebe noću bude?

Istraživanja potvrđuju kako je za bebino zdravlje najbolji lak san kako bi mogla buđenjem da reaguje na okolnosti koje prete njenom zdravlju. Način na koji bebe spavaju smatra se „pametnijim“ od sna odraslog čovjeka. Lak san pomaže razvoju mozga jer se protok krvi do mozga u aktivnoj fazi sna skoro udvostručuje. Telo tada povećava proizvodnju neuronskih proteina u mozgu. Mozak ovo vreme koristi za procesuiranje i skladištenje korisnih informacija i odbacivanje nebitnih. Prevremeno rođene bebe provode gotovo 90% vremena u fazi lakog sna i time ubrzavaju razvoj mozga.
Kada bebe počinju da spavaju celu noć?

Univerzalan odgovor ne postoji. Odgovor je: onda kada bebin mozak i organi za varenje budu dovoljno razvijeni. U prva tri meseca bebe vrlo retko spavaju više od 4  sata u kontinuitetu bez potrebe za hranjenjem.  Ukupno spavaju između 14 i 18 sati dnevno, razlika je u tome kako i kada je taj san raspoređen. Između trećeg i šestog meseca broj noćnih buđenja će se smanjiti na jedno ili dva i to je prvi važan korak ka bebinoj zrelosti koji će roditeljima doneti olakšanje.

Ako se beba u toku noći probudila i ne uspavljuje je hranjenje i suva pelena, pomislite na dve stvari:  da je gladnjikava, odnosno da treba da proverite koliko je hrane uzela. Drugo – da je bebi potrebno vaše prisustvo, nežnost i kontakt. Treba da znate da kod beba postoji znak jednakosti između potrebe za hranom i potrebe za ljubavlju. Neke bebe imaju više a neke manje potrebe za bliskošću. Ako je vaša beba o onih koje u toku noći nije smirio podoj a dobro je jela, pomislite da ste joj možda potrebni vi. Slobodno je prebacite kod sebe u krevet ali samo na tih par sati. Posle sledećeg podoja vratite je u njen krevetac. Vodite računa da je beba kod vas u krevetu bezbedna i da ima dovoljno prostora. Verovatno će jako brzo zaspati, što vam je potvrda da ste shvatili njenu potrebu. Ono što je važno je da bebu svaki sledeći put posle podoja vratite njenoj rutini i kolevci jer samostalno spavanje treba da bude bebina navika.

Buđenje bebe tokom noći zavisi od bebinih potreba!

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 2. nedelja

Vaša beba – 2. nedelja

Posle boravka u vašem stomaku gde joj je bilo toplo i udobno i gde je bila u neprekidnom kontaktu sa vašim telom pod otkucajima vašeg srca, vaša beba se sada navikava na život izvan maminog tela.

Vaša beba još uvek ne može da vam pruži dovoljno informacija o odlikama njene ličnosti, još neko vreme će vam to biti nepoznanica. Beba uglavnom provodi dan ulazeći i izlazeći iz raznih stanja sna i pospanosti a takođe i tihog budnog ili aktivnog budnog stanja.

Jedini znaci koje vam beba pruža i koje joj je priroda dala je – plač. U ovoj fazi bebinog razvoja to su njene mogućnosti komunikacije. Za vas je važno da shvatite da su to „znaci“ da ima određenu potrebu ili da su sve njene potrebe zadovoljene. Makar i kad je potreba to da oseti umirujući dodir vašeg tela.

Beba sada može da prepozna mamin glas i da ga izdvoji od svih drugih glasova.

Vaša beba voli da bude u vašem naručju, da je ljubite, mazite, masirate, nosite. Ta bebina potreba je prirodan produžetak vašeg bliskog kontakta u stomaku. Takvom brigom o bebi vi joj govorite da ste tu, da je volite i da je sve u redu. Nemojte se plašiti da mazite vašu bebu.

Kolike

Ako vaša beba plače više od dva sata odjednom i to se ponavlja više dana u nedelji onda možete da pretpostavite da su počele kolike – vaša beba je zdrava samo ima problem sa gasovima. Kolike mogu biti veoma neugodne za bebu, imajte razumevanja. Mogu se pojaviti bilo kad u toku dana a kod nekih beba plakanje postaje intenzivnije tokom večeri. Ne pomažu pokušaji da „utišate“ bebu, jedino što možete je da pokušate da joj ublažite nelagodu. To možete na primer laganom masažom, zatim tako što ćete joj omogućiti da sluša zvuke slične onim u materici: otkucaje srca i lagani šum (umiruje i zvuk usisivača i fena i čak aspiratora u kuhinji). Možete ljuljati bebu bilo u kolevci bilo u rukama. Takođe umiruje i boravak u „marami“, nosiljci koja se nosi na grudima ili vožnja kolicima. Topla kupka takođe pomaže da se beba relaksira, kao i topao oblog na stomaku (flaša sa toplom vodom). Pobrinite se da beba dobro podrigne posle dojenja. U dogovoru sa pedijatrom možete pokušati sa probioticima ili drugim dozvoljenim lekovima i biljnim čajevima. Ukoliko dojite prilagodite svoju ishranu da beba preko mleka ne bi dobijala hranu koja dodatno izaziva kolike. Svakako je potrebno da dobijete svu pomoć koju mežete da dobijete jer je ova faza bebinog razvoja previše naporna da se sami nosite sa tim. Kolike u najgorem slučaju traju tri meseca. Kod 90% beba situacija se smiruje najkasnije do sredine 4 bebinog meseca.

Vašoj bebi moguće nije još otpao pupak ili je tek otpao. U ovom periodu dok pupak ne otpadne i ranica u potpunosti ne zaraste, radije kupajte bebu sunđerom da biste taj deo bebinog stomačića održali suvim.

Primetićete da je vaša beba plačljivija krajem dana. Prihvatite to bez nervoze. Jednostavno su za nju „uzbuđenja“ zvukovi, senzacije, nova iskustva dana – još uvek previše.

Treba da znate da 80 – 90 posto mama od nekoliko dana nakon porođaja pa narednih par nedelja ima „baby blues“. To je prirodno i prolazno stanje povećane osetljivosti jer se hormoni koji su pripremali vaše telo 9 meseci za stvaranje bebe, sada vraćaju u „normalu“ u stanje u kom nema potrebe da se ceo organizam angažuje da bi beba rasla. Budite nežni prema sebi, budite nežni prema bebi. Suočićete se sa umorom i neispavanošću u isto vreme kada vam hormoni „rade“ i neće biti lako ali ako znate o čemu se radi i da će proći, lakše ćete se nositi sa tim.

Važna stvar koju treba da znate je da je vaša beba individua za sebe iako se to još u tom „paketiću“ pelena ne vidi dobro. Slušati savete drugih mama sa njihovim bebama ne pomaže u potpunosti – potrebno je da učite od svoje bebe ko je ona a to možete samo u interakciji sa njom.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

NOVI SERIJAL ZA VAS BEBA OD NEDELJE DO NEDELJE Vaša beba – 1. nedelja

NOVI SERIJAL ZA VAS BEBA OD NEDELJE DO NEDELJE Vaša beba – 1. nedelja

Vid

Za početak treba da znate da je vid vaše bebe u ovom periodu mutan i još nedovoljno razvijen. Vaša beba sad kada se rodila, počinje da se prilagođava i da razvija čula za boravak „napolju“. U ovom trenutku ona je kratkovida, vidi do 20 – 30 cm udaljenosti. Vaše lice vidi samo ako je držite blizu sebe. Njen vid je prilagođen tome da može da pronađe bradavicu što joj je za početak dovoljno.

Novorođenče ima tendenciju da gleda u obrve ili usta kada se pokreću, upadljive detalje lica. Još uvek pogled bebe nije fokusiran na vaše oči. Tek negde krajem prvog meseca možete da očekujete da sa bebom ostvarite razmenu pogleda, oči u oči.  Međutim studije pokazuju da novorođenčad pre svih objekata, oblika, boja, preferiraju da gledaju  ljudsko lice. Objekti koji su svetli, pokretni, oni koji imaju visok kontrast ili crno beli crteži su bebi jako privlačni u ovom periodu ali na bebinoj skali pažnje tek iza vašeg lica.

Dojenje

Od rođenja pa do dva do četiri dana nakon rođenja, beba je iz vaših grudi dobijala hranljivi kolostrum – prvo mleko. Sada pravo mleko počinje da „pristiže“, ispunjava grudi i može da uzrokuje brigu i neprijatnost. Potrebno je da obratite pažnju na stanje svojih grudi. Sve što se ovih dana dešava je mnogo brige i promena za mamu. Mleko iz žlezda pristiže do bradavica, bebu tek upoznajete i učite kako da postupate sa njom, izloženi ste padom nivoa hormona posle porođaja.

Ukoliko vaše grudi počinju da bivaju tvrđe i vrele morate potražiti pomoć i savet. Da li će rešenje biti izmlazanje ili prilagođavanje grudi češćim dojenjem i kad god beba zatraži, moraćete da razlučite sami ili uz pomoć iskusne babice. Svakako postoji nekoliko stvari koje će vam pomoći da uspostavite stabilno dojenje:

  • cilj je da otvorite kanale pa zato ne stavljajte hladne obloge na grudi
  • na grudi stavite tople obloge ili se tuširajte toplom vodom bar pre svakog podoja
  • izmlazajte malo mleka iz svake dojke pre podoja. Prepuna dojka može vašem novorođenčetu da predstavlja prevelik zadatak i napor, neće moći da izvuče mleko iz tako napetih dojki pa će prividno jesti ali na kraju ostati gladno. Izmlazanje možete raditi ručno ili pumpicom
  • nosite grudnjak za dojenje, možete ga nositi i noću
  • pijte puno tečnosti
  • masirajte grudi, kako to da radite pokazaće vam babica. Ponavljajte to na nekoliko sati dok ne uspete da omekšate grudi i one uspostave svoj prirodan ritam
  • povedite računa o bradavicama, pripremite silikonske da imate kod sebe za slučaj pojave ragada

Žutica  

U prvim danima života odojčeta žutica može da bude normalna pojava, posledica nezrelosti organizma, i to je takozvana fiziološka žutica. Ona često prođe klinički neopaženo, jer je porast bilirubina nedovoljan da bi koža “požutela”. Ako se i zapazi, spontano se povlači do kraja prve nedelje života a laboratorijski parametri se normalizuju krajem druge nedelje. Žutica novorođenčeta se javlja kod čak 60 odsto dece rođene u terminu a još je zastupljenija kod preterminske dece – oko 80 odsto (bebe rođene pre navršenih 37 nedelja).

Žutica je stanje koje uzrokuje žućkastu obojenost kože i beonjača. Najčešći oblik žutice nastaje drugog ili trećeg dana života – otprilike kada se beba otpušta iz bolnice – zbog čega je važno znati za nju i pripaziti. Većina ovih slučajeva zvanih fiziološka žutica, nestaju samostalno za dve nedelje.

Šta uzrokuje žuticu?

Novorođenče ima više crvenih krvnih zrnaca nego što je njegovom telu potrebno, a često kada bebina nezrela jetra ne može dovoljno brzo da ih obradi, u krvi se nakupi žuti pigment nazvan bilirubin (nusprodukt crvenih krvnih zrnaca). Veliki deo ovog bilirubina napušta telo u stolici bebe ali oko polovine beba razvije određeni stepen žutice tokom prve dve nedelje života. Posebno su ugrožena nedonoščad i bebe sa genetskim bolestima ili infekcijama.

Neke dojene bebe razvijaju žuticu ako ne dobiju dovoljno majčinog mleka, jer bilirubin nije u stanju da izađe iz organizma kroz telesne izlučevine. Upravo iz tog razloga u slučaju žutice potrebno je posebno hidrirati, pojiti bebu ali kako i koliko najbolje će vam objasniti pedijatar. Žutica zbog dojenja se javlja u prve dve nedelje.

Kada je žutica otkrivena u prvih 24 sata, to može biti zbog nekompatibilnosti krvnih grupa sa majkom (majka je Rh negativna i beba je Rh pozitivna), infekcije ili problema u jetri.

Da li treba brinuti?

Većina novorođenih slučajeva žutice je bezopasna i ne zahteva lečenje. Lekar može da naruči krvne testove da bi izmerio nivoe bilirubina vaše bebe, što obično podrazumeva uzimanje male količine krvi iz pete vaše bebe. Kod umerenih slučajeva žutice, lekar može da prepiše fototerapiju (svetlosnu terapiju), koja podrazumeva postavljanje gole bebe pod posebna plava svetla koja pomažu njegovom telu da razbije bilirubin tako da se može izlučiti. To se može uraditi u bolnici ali i kod kuće sa prenosivom jedinicom. Sličan efekat ima i posebna vrsta vlaknastog pokrivača, nazvanog bio ćebence. Pored fototerapije, važno je da beba bude dobro hidrirana.

Vaš lekar može preporučiti dojenje češće ili dopuniti formulom kako bi vašoj bebi dao više tečnosti i pomogao joj da izbaci više bilirubina kroz stolicu. Cilj lečenja je da se smanji nivo bilirubina kako bi se sprečilo stvaranje toksičnih nivoa u mozgu bebe (bolest koja se zove kernicterus). Sa praćenjem i tretmanom, rizik od kernikterusa ili drugih komplikacija se smanjuje u potpunosti.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić