Male bebe spavaju veći deo dana. U početku se bude kada su gladne ili kada im smeta mokra pelena. Međutim treba da znate da u bebine nelagode ulazi i potreba za fizičkim kontaktom sa mamom, za njenim mirisom, prisustvom, otkucajima srca.
Važno je da što pre počnete da učite bebu da se sama uspavljuje, odnosno da vaše uspavljivanje bebe dok je sasvim mala ne traje sat vremena dok na primer ležite zajedno sa njom u bračnom krevetu. Stvorićete bebi naviku koja će vas mučiti godinama. Bebu je potrebno umiriti da se uspava u trajanju od par minuta, najviše dvadesetak minuta. Dobro podrigivanje zatim ljuljanje, pevušenje, nošenje na rukama da bi se uspavala, ljuljuškanje kolevke je u redu. Primetićete dok je umirujete da bi zaspala, da bebi kapci još uvek titraju iako su joj oči sklopljene. Ruke i noge su opuštene, ali se povremeno trzaju. Nije neobično i da se beba nasmeši u snu. Čak i kada vam se čini da je beba zaspala, kada ju spustite u krevetac često će se probuditi. To samo znači da beba još uvek spava suviše laganim snom. Pokušajte da produžite ritual uspavljivanja na nekih dvadesetak minuta što je vreme potrebno da beba utone u čvrst san. Bebine grimase i trzaji će se postepeno smirivati i to je znak da dovoljno čvrsto spava. Na taj način, spuštajući je u krevetac posle hranjenja i malo ljuljuškanja, stvarate bebi naviku da je krevetac prostor za spavanje a da priprema za spavanje traje određeno vreme koje će biti sve kraće što je beba starija.
Vrlo male bebe nemaju faze čvrstog sna i to je najveći razlog zašto se noću često bude. Ako to uporedite sa lakim snom odraslih biće vam jasnije. Kao što vi možete da ustanete i odete do kupatila a zatim nastavite da spavate, tako i beba koja noću jede ili treba da joj se presvuče pelena, posle toga može lako da sklizne ponovo u san. Ako je nahranite i presvučete u tišini i bez jakog svjetla u prostoriji, ona će ostati “uspavane”. Dobro je da imate slabu noćnu lampu koja će vam olakšati presvlačenje i hranjenje a neće razbuditi bebu. Ako upalite svetlo u sobi kada se beba javi i zaplače ili govorite glasno beba će se razbuditi i mnogo će teže opet zaspati.
Odrasli se uspavljuju na svoj način da bi utonuli u „non- REM“ fazu sna, onu kada je san dubok i miran. Mozak i telo u ovoj fazi se najviše odmaraju, disanje je plitko i ritmično a mišići opušteni. Posle oko sat vremena odrasli prelaze u „REM“ fazu sna kada je san plići i tada se lakše probude. Ove faze se smenjuju tokom noći. Odrasla osoba koja spava osam sati u proseku provodi 6 sati spavajući mirnim snom, a samo 2 sata aktivnim snom, iako se nama čini da smo celu noć sanjali, odnosno spavali „aktivno“.
Potrebe bebe za snom je u prvim mesecima najveća a mogućnost da nam saopšti šta joj treba najmanja. Bebin organizam se još uvek razvija velikom brzinom. Želudac i sistem organa za varenje su još vrlo mali i nerazvijeni. Majčino mlijeko se vrlo lako i brzo vari, pa beba vrlo često ima potrebu za hranjenjem. Ako glad ne bi probudila bebu u toku noći to bi moglo da rezultira nazadovanjem u razvoju i gubljenjem na težini.
Posebnu pažnju posvetite bebi kada je prehlađena. Pun nosić otežava disanje a bebina koža je još uvijek toliko tanka da organizam ne može sam da reguliše toplotu što može ugroziti bebu. Telo ne može samo da se ugreje ako mu je hladno ili da se rashladi znojenjem ako je vruće, vi morate da prilagodite odevanje i posteljinu uslovima u prostoriji u kojoj beba spava. To takođe može biti razlog da se beba probudi.
Zašto je dobro što se bebe noću bude?
Istraživanja potvrđuju kako je za bebino zdravlje najbolji lak san kako bi mogla buđenjem da reaguje na okolnosti koje prete njenom zdravlju. Način na koji bebe spavaju smatra se „pametnijim“ od sna odraslog čovjeka. Lak san pomaže razvoju mozga jer se protok krvi do mozga u aktivnoj fazi sna skoro udvostručuje. Telo tada povećava proizvodnju neuronskih proteina u mozgu. Mozak ovo vreme koristi za procesuiranje i skladištenje korisnih informacija i odbacivanje nebitnih. Prevremeno rođene bebe provode gotovo 90% vremena u fazi lakog sna i time ubrzavaju razvoj mozga.
Kada bebe počinju da spavaju celu noć?
Univerzalan odgovor ne postoji. Odgovor je: onda kada bebin mozak i organi za varenje budu dovoljno razvijeni. U prva tri meseca bebe vrlo retko spavaju više od 4 sata u kontinuitetu bez potrebe za hranjenjem. Ukupno spavaju između 14 i 18 sati dnevno, razlika je u tome kako i kada je taj san raspoređen. Između trećeg i šestog meseca broj noćnih buđenja će se smanjiti na jedno ili dva i to je prvi važan korak ka bebinoj zrelosti koji će roditeljima doneti olakšanje.
Ako se beba u toku noći probudila i ne uspavljuje je hranjenje i suva pelena, pomislite na dve stvari: da je gladnjikava, odnosno da treba da proverite koliko je hrane uzela. Drugo – da je bebi potrebno vaše prisustvo, nežnost i kontakt. Treba da znate da kod beba postoji znak jednakosti između potrebe za hranom i potrebe za ljubavlju. Neke bebe imaju više a neke manje potrebe za bliskošću. Ako je vaša beba o onih koje u toku noći nije smirio podoj a dobro je jela, pomislite da ste joj možda potrebni vi. Slobodno je prebacite kod sebe u krevet ali samo na tih par sati. Posle sledećeg podoja vratite je u njen krevetac. Vodite računa da je beba kod vas u krevetu bezbedna i da ima dovoljno prostora. Verovatno će jako brzo zaspati, što vam je potvrda da ste shvatili njenu potrebu. Ono što je važno je da bebu svaki sledeći put posle podoja vratite njenoj rutini i kolevci jer samostalno spavanje treba da bude bebina navika.
Buđenje bebe tokom noći zavisi od bebinih potreba!
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić