Category: Predavanja

Vakcinacija

Vakcinacija

Kako Svetska zdravstvena organizacija naglašava,  ništa osim čiste pijaće vode, ni visok standard stanovništva, pa ni antibiotici, nema toliki značaj u smanjenju smrtnosti, koliku ulogu ima imunizacija stanovništva, misleći pre svega na dečiji uzrast.

Prema zakonu koji je kod nas na snazi, deca primaju ukupno deset vakcina. Od prvog Oktobra 2017 godine se uvodi još i vakcina protiv Pneumokoka, kao jedanaesta obavezna vakcina.

Prema kalendaru vakcinacije, prve dve vakcine bebe primaju u porodilištu i to BCG i Hepatitis b.

Sledeče vakcine deca primaju u Domu zdravlja prema kalendaru vakcinacije.

Sva relevantna istraživanja ukazuju, da su vakcine bezbedne za decu, da u nekim situacijama jesu prisutni rizici ali da si oni veoma retki.

Mnogi roditelji su zbunjeni kada je MMR vakcina u pitanju. Dugogodišnja negativna kampanja protiv ove vakcine je dovela do toga da roditelji sumnjaju u pozitivne efekte vakcine, a sa druge strane se posle više godina pauze pojavljuju novi oboleli pre svega od malih boginja, kako kod nas, tako i u svetu.

Komplikacije zauški su zapaljenje moždanica (meningitis) ili mozga (encefalitis), kao i testisa i jajnika, što može imati za posledicu sterilitet kod muškaraca, kao i gubitak sluha. Rubeola takođe ima komplikacije u vidu zapaljenja pluća (pneumonije) ili encefalitisa, a ukoliko žena nije preležala ovu bolest ili nije vakcinisana, u toku trudnoće može dovesti do pobačaja. Ipak su komplikacije najčešće kod malih boginja, gde su kod čak 30% obolelih prisutne komplikacije, posebno kod dece uzrasta do 5 godina. Tada se javljaju pneumonija, gubitak sluha i zapaljenje celog mozga (panencefalitis).

Prema kalendaru vakcinacije MMR vakcina se po kalendaru kod dece daje izmedju 12 i 15 meseca. MMR je skraćenica za Morbile (male boginje), Mumps (zauške) i Rubeole..Sva dosadašnja meritorna ispitivanja ukazuju, da je u neželjenim pojavama posle ove vakcine  odlučujuću faktor bila genetska predispozicija, a da je vakcina bila samo okidač koji je organizam odveo u neželjenom pravcu.

Predavač: Prim. dr Predrag Kon

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Superiornost majčinog mleka, isključivo dojenje do šest meseci

Superiornost majčinog mleka, isključivo dojenje do šest meseci

Cilj predavanja je upoznavanje budućih roditelja o važnosti dojenja i isključivog hranjenja majčinim mlekom (minimum šest meseci). Uloga kolostruma, značaj održavanja laktacije u kriznim periodima dojenja. Majčino mleko ima zaštitnu ulogu, idealna je hrana, stimuliše razvoj, omogućava sazrevanje funkcija GIT-a, stimuliše imunološki sistem i razvoj ličnosti deteta, i umanjuje učestalost oboljevanja deteta.

Predavač: Prim. dr Veroslav Marinkovic, pedijatar neonatolog

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Bolesti vena

Bolesti vena

Dok se arterijska cirkulacija odvija pod direktnim uticajem srčanih kontrakcija i uz pomoć elastičnosti zidova arterija, venska cirkulacija zavisi od kontrakcija mišića potkolenice i uz pomoć zalistaka, ventila unutar velikih vena, stub venske krvi se polako „penje“ ka srcu.

Savremeni način života, dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu. Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju. Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogotovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, dakle genetska predispozicija za slabost venskog zida, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja, varikoziteti, u kom slučaju govorimo o bolesti proširenih vena.

Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija. Jedan od perioda rizika da dođe do tromboze je trudnoća. Posebno ako trudnica iz nekog razloga treba dugo da sedi (putovanje avionom…).

U slučajevima kada se radi o trombozi u dubokom venskom sistemu (DVT, phlebothrombosis), situacija je bitno drugačija. DVT predstavlja vrlo rizičnu komplikaciju bolesti vena, jer krajnja posledica može biti odvajanje dela tromba, koji potom biva nošen venskom strujom iz donjih udova ka srcu.

Bolesnici se najčešće žale na bol, oticanje i toplinu u potkolenici, a opisuju i različite promene na koži. U takvoj situaciji treba insistirati na ekstenzivnosti promena, jer ograničene zone ukazuju na površni tromboflebitis, dok promene na čitavoj potkolenici, ili i potkolenici i natkolenici najčešće znače da se radi o DVT.

Lečenje bolesti proširenih vena podrazumeva prevenciju tromboze, a kod verifikovane DVT ili tromboflebita prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem. Redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ekstremnim spoljašnjim temperaturama i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način prevencije tromboze, i svih eventualnih posledica njenog nastanka. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godinama.

Velika je zabluda, sa kojom se često susrećemo u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima koji boluju od bolesti proširenih vena, da:  „Proširene vene ne treba operisati, pošto se redovno vraćaju, a pogotovo ne pre trudnoće, pošto se tada pogoršavaju“! Druga zabluda tretira bolest proširenih vena u trudnoći kao estetski, a ne funkcionalni problem, pri čemu se prenebregava da je trudnoća stanje u kome postoji povećana sklonost ka nastanku tromboze, sa svim komplikacijama, koje mogu ugroziti i majku i dete. Prevencija venske tromboze se nameće kao primarni cilj svakodnevnog ponašanja i lečenja bolesti vena.

Elastična kompresiona bandaža može  biti primenjena kao osnovni ili dopunski metod lečenja operativno tretiranih bolesnika ili onih koji su primali sklerozantna sredstva. Spoljašnja kompresija koja se postiže  nošenjem elastične bandaže potpomaže venskom sistemu nogu kompresijom proširenih vena i prevencijom otoka, a olakšava i rad mišićne pumpe čija je akcija suštinska za vensku cirkulaciju. Ona takodje smanjuje vensku stazu i hipertenziju u površnim venama. Sprečava širenje varikozno izmenjenih vena i razvoj trofičnih promena mekih tkiva potkolenice, a takodje potpomaže i limfni protok. Elastične čarape imaju stalan oblik i  dobro naležu na nogu. Čarape su pojačane u predelu skočnog zgloba, gde je i najveći pritisak. U zavisnosti od lokalizacije varikoziteta postoje dokolenice i hulahop čarape, koje vrše kompresiju na stopalo i potkolenicu ili na celu nogu.

Više o bolesti krvnih sudova kao i o načinima prevencije i hirurškim metodama lečenja na predavanju.

 

Autor i predavač: Prof. Nenad Ilijevski, M.D.Ph.D, Vaskularni hirurg

 

 

Ishrana u trudnoći i nakon porođaja

Ishrana u trudnoći i nakon porođaja

Trudnoća je nutritivno najzahtevniji  period za ženu, sa značajnim promenama u metabolizmu i funkciji digestivnog sistema. Pravilna ishrana mogućava razvoj bebe i čuva zdravlje majke!

Trudnoća traje 40 nedelja, ili tri trimestra. U svakom od njih beba zahteva određene nutrijente pa se ishrana prilagođava trenutnim potrebama trudnice, tj, ploda.

Tokom trudnoće potreba za vitaminima i mineralima je mnogo veća (+50%) od povećanja energetskih potreba (+15%). Zato trudnica ne treba da jede duplo više već duplo kvalitetnije.

Da bi rodila zdravo dete buduća majka treba da jede namirnice iz svih sedam grupa. Neke namirnice daju energiju, druge punovredne proteine, a treće vitamine, minerale i dijetna vlakna. Kako se ne bi ugojila više od očekivanog (u skladu sa indeksom telesne mase) trudnica mora da vodi računa o količini hrane, načinu pripreme i kombinovanju namirnica u obroku. Redosled i ritam obroka je takođe bitan, jer se ne smeju preskati obroci kako ne bi nastupi pad šećera u krvi, sa svim neprijatostima.

Pored hrane u trudnoći je jako bitna voda i tečnosti uopšte. Materica je najosetljiviji organ na dehidraciju, reaguje kontrakcijama koje mogu biti opasne. Zato je unos 2 l zdrave vode dnevno neophodan.

Uz sve pomenuto hrana treba da bude zdrava, bez aditiva, ostataka pesticida, veštačkog đubriva, hormona i zdravstveno bezbedna. Jednom rečju, poželjna je eko ili bio hrana.

Nakon porođaja hrana treba da obezbedi oporavak majke i stvaranje dovoljno mleka za bebu.

Enegretski je ovo zahtevniji period od trudnoće a kvalitativno vrlo specifičan. Ono što majka jede, putem mleka stiže do bebe. Kako korisni tako i štetni sastojci iz hrane.

Mnogo više o zdravoj ishrani i individualnom planiranju jelovnika na predavanju.

Predavač: Kristina Robal, nutricionista

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Razvoj roditeljstva

Razvoj roditeljstva

Psihologija roditeljstva proučava promene koje nastaju ispunjenjem funkcije roditeljstva, ispituje značaj koji novostečeni status roditelja ima za ličnost, ispituje rast i razvoj roditelja kroz roditeljstvo.

Ideje i predstave o sebi kao o budućem roditelju, javljaju se još u najranijem detinjstvu. U periodu do zrelosti ovaj razvoj ide u pravcu prihvatanja i odbacivanja odlika svojih roditelja kao roditelja. Razvoj dalje ide u pravcu odabira i postavljanja svojih sopstvenih prioriteta i standarda.

Sa kakvim pretpostavkama se ulazi u roditeljstvo? Mladi roditelji razvijaju fizički, mentalno i emotivno jedno malo biće – svoje dete.

Da li su mladi roditelji spremni da se kroz roditeljstvo i sami razvijaju i da postave nove prioritete? Da li trudnoću i roditeljstvo prihvataju kao obogaćenje ili kao osiromašenje dotadašnjeg života?

Gde ostaje dotadašnji identitet mladih roditelja, šta su ključne vrednosti koje čine njihov identitet?  Koliko su sebe prihvatili kao roditelje?

Zašto je odnos majka – dete u prvoj godini najveći prioritet? Ko najbolje poznaje Vaše dete?

Mladi roditelji zajedno stvaraju buduću oazu, dom, porodicu za svoje dete. Strukturu svoje buduće sreće. Osnove odnosa u novoj maloj porodici stvaraju se tokom trudnoće i od prvih dana po rođenju bebe.

Do koje mere roditelji mladih roditelja treba da se povuku i zauzmu mesto deda i baka? Kada novi roditelji zauzimaju  svoja nova mesta – tate i mame?

Posleporođajna depresija može biti faktor destabilizacije porodice. Kako je preduprediti i pomoći sebi?

 

Predavač: Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog

 

 

Babinje – prvih 40 dana nakon porođaja

Babinje – prvih 40 dana nakon porođaja

U prvih šest nedelja posle porođaja, Vaše telo se polako oporavlja. Navikava se na nove promene od kojih je na prvom mestu je svakako dojenje. Promene se dešavaju od dana do dana i potrebno je da znate šta Vas čeka da bi se pripremile i da ne bi gubile dragocene trenutke.

Da bi taj period prošao sa što manje problema, veoma je važno da vodite malo više računa o sebi. Na predavanju ćete čuti sve što je potrebno da znate da bi se pripremili za babinje.  Dobićete niz korisnih  saveta koji će Vam pomoći da lakše i bez poteškoća prebrodite ovaj period.

Karakteristike babinja su:

  • povlačenje materice ( involucija),
  • pojava lohija, sukrvičavog sadržaja koji se iz dana u dan menja i
  • pojava mleka – laktacija.

U toku predavanja pogledaćete animirani film o porodjaju, sa ciljem da kao trudnica steknete utisak šta da očekujete kada dodjete u porodiliste.

Predavač i autor predavanja: Nada Lazić, dipl. defektolog

Emotivni razvoj deteta u prvoj godini života

Emotivni razvoj deteta u prvoj godini života

Dok očekuju rođenje bebe, budući roditelji se najviše fokusiraju na fizički aspekt njenog dolaska – kako da je smeste, neguju, hrane, oblače. Najčešće nisu svesni da je podjednako važan ako ne i važniji aspekt razvoja bebe, njen emotivni razvoj u kom učestvuju od prvog dana po rođenju.

Na ovom predavanju govorimo o tome kako da postupamo prema svojoj bebi tako da budemo sigurni da je odgajamo samopouzdanu, komunikativnu, empatičnu, stabilnu, samostalnu osobu.

Tokom prve godine beba prolazi nekoliko faza emotivnog razvoja, a čitav period posle rođenja pa do prve godine naziva se oralnom fazom. Za nju važi načelo odmah i sada. Ukoliko je beba kroz oralnu fazu prošla a da nije dobila sve što joj je potrebno, može  irasti u osobu koja se plaši napuštanja, ulazi u odnose zbog fizičke bliskosti, kontroliše ljude itd.

Beba će postaviti zdrave osnove svoje emotivne strukture ako se na njene potrebe odgovori sa ljubavlju, u momentu kada signalizira. Formiraće se kao biće čije su potrebe važne i zaslužuju pažnju. Bebin plač nije nešto što treba da nas frustrira. Plač je bebin “znak” da joj je nešto treba, jedini način na koji to ume i može da pokaže.

Kasnije, to kom svog razvoja, beba će naučiti da komunicira sa nama i na druge načine.

Odgovarajući na bebine potrebe naučićemo dete da je prirodno da se odgovori na potrebe okoline, da se uspostave zdravi i otvoreni odnosi sa okolinom. Dete naučeno da su njegove potrebe važne znaće kasnije u životu da postavi zdrave granice.

Od ključne je važnosti da se cela porodica adekvatno pripremi i organizuje tehničku podršku i pomoć mladoj mami kako bi ona pre svega bila što više s bebom.

Mladi roditelji treba da se pripreme za napor i prividnu haotičnost bebinih prvih meseci. Da se oko svega dogovaraju, postave svoje prioritete, pomažu jedno drugo u umoru i neispavanosti. Da tata s ljubavlju obgrli majčinu fizičku ranjivost, a da mama sa nežnošću prihvati tatinu početnu nespretnost.

Ako se dete pravilno emotivno razvilo u prvoj godini života, to daje rezultate kroz kvalitet njegovog odnosa prema sebi i spoljnom svetu.

Jedna od stvari na kojoj mnogi roditelji insistiraju, najčešće usmereni savetima starijih, je plansko uobročavanje bebe. Potrebno je da roditelji prepoznaju i podrže prirodno bebino uobročavanje u ritmu i po potrebama svakog deteta ponaosob.

 

Predavanje vodi Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog

 

Obezboljavanje porođaja

Obezboljavanje porođaja

Epiduralna analgezija kao savremena metoda u obezboljavanju porođaja. Kada i kako se daje epiduralna anestezija? Kada nije moguć porođaj sa epiduralom? Ko može, a ko ne može da dobije epidural? Kako deluje?

Predavač: Dr Miki Paštar, anesteziolog

 

Karakteristike motornog razvoja deteta do navršene prve godine

Karakteristike motornog razvoja deteta do navršene prve godine

Upoznavanje roditelja sa karakteristikama motornog razvoja deteta od rođenja do navršene prve godine. Upoznavanje sa pokazateljima normalnog razvoja kretanja i alarmantnim znacima nepravilnog držanja u prvoj godini života deteta kako bi se u slučaju potrebe obratili lekaru.
Preporuke za stimulaciju kroz uzimanje, držanje, nošenje, korišćenje igračaka. Kratak osvrt na urođene i stečne deformitete i njihovo lečenje.

Predavač: Aleksandra Aleksić, fizioterapeut