Category: Škola roditeljstva

DOĐITE DA ZAJEDNO SLAVIMO 18 GODINA – 29. JUNI 2019.

DOĐITE DA ZAJEDNO SLAVIMO 18 GODINA – 29. JUNI 2019.

Poštovani i dragi polaznici Škole, sadašnji, bivši i budući,

 

Povodom 18 godina rada, Škola roditeljstva Nada Lazić vas sa radošću poziva na svečanu proslavu Škole, koja se organizuje u subotu 29. juna od 11 do 13 časova u Kući Kralja Petra na Senjaku, Vase Pelagića 40.

 

Dođite sa svojom decom, pripremili smo sadržaje i za njih. Imaćemo poklone, ketering i tortu, kao i igralište za decu u dvorištu Kuće Kralja Petra.

 

Našu svečanost će uveličati brojni gosti kroz poseban program, sviraće se muzika i igrati balet, podelićemo i posebne zahvalnice saradnicima. Trudili smo se da bude sadržajno, svečano i veselo, dođite da se radujemo zajedno,

 

Vaša Nada Lazić i predavači i saradnici Škole

 

NAŠI I VAŠI BROJEVI ZA PROTEKLIH 18 GODINA:

90 je prosečan broj polaznica mesečno na obe lokacije

70 je prosečan broj tata mesečno na obe lokacije

1900 je broj polaznika godišnje na našim predavanjima i radionicama

20 je broj stalnih predavača, vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima

25 je prosečan broj predavanja mesečno koja možete slušati

400 je broj besplatnih radionica koje smo do sada dali

2 je broj festivala zdrave ishrane beba i dece “Od prvog obroka”

10 je broj klupa za dojenje koje smo postavili u osam gradova

15000 je broj podeljenih priručnika “Od zdravih roditelja do zdravog potomstva”

13500 je broj polaznica koje su diplomirale u Školi

20000 je ukupan broj polaznika sa partnerima do sada

4500 je broj predavanja do sada održanih kod nas

5 je broj tribina  o razvoju deteta od intrauterinog ravoja do godinu dana

15000 je broj sati besplatnih predavanja koja smo do sada održali

 

A I DALJE RASTEMO…

Škola roditeljstva Nada Lazić

Program predavanja Škole roditeljstva Nada Lazić, prati razvoj deteta od začeća do navršene treće godine. Škola roditeljstva traje četiri nedelje, predavanja se održavaju tri puta nedeljno i besplatna su za sve polaznike. Predavanja se održavaju na dve lokacije: u DKC Majdan i na Terazijama u Kući Krsmanovića.

Škola je namenjena mladim majkama i roditeljima a pre svega trudnicama. Predavanja mogu ravnopravno pohađati i njihovi partneri. U Školi će dobiti dragocene savete o jedinstvenom životnom iskustvu za koje ih niko nije pripremao – roditeljstvu. Tim stručnjaka Škole pomoći će mladom paru da na pravilan način prevaziđe probleme sa kojima se susreću.

Na predavanjima i radionicama polaznice mogu saznati sve o zdravim načinima za održavanje trudnoće, fiziologiji trudnoće kroz trimestre, pripremi za porođaj, porođaju, značaju majčinog mleka i dojenja, laktaciji, matičnim ćelijama, periodu nakon rođenja koji nazivamo babinje, odgajanju i nezi novorođenčeta, emotivnom razvoju bebe od prvog dana, promenama koje roditeljstvo unosi u brak i još mnogo toga. Angažovali smo tim lekara – pedijatara, defektologa, terapeuta, psihologa, stomatologa i drugih stručnjaka čije iskustvo i znanje pomažu mladim roditeljima da izgrade svoj put ka stvaranju zdrave porodice.

Roditelji dece svih uzrasta u Školi mogu da nauče da odgovore na pitanja vezana za razvojne potrebe dece kao i kako da sa svojom decom ostvare odnos poverenja, razumevanja i ljubavi.

Po završetku jednomesečne edukacije polaznici dobijaju diplomu Diplomiranog roditelja, a na završnom predavanju i svoj primerak besplatnog priručnika za trudnice Nade Lazić „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“.

Škola roditeljstva je počela sa radom 2001. godine. Do 2009. godine predavanja su se održavala u GAK Narodni Front, u okviru Centra za edukaciju pacijenata i članova njihove porodice. U julu 2010. godine Škola ponovo počinje sa radom, ovaj put pod pokroviteljstvom S.O. Savski venac u prostorijama Dečijeg kulturnog centra u Majdan.  Od marta 2015. god. i u UK Parobrod. Od septembra 2018. Škola radi i u prostorijama Kuće Krsmanovića.

Udruženje Porodično gnezdo – Family Nest

Porodično gnezdo – Family Nest je dobrovoljno, nestranačko, nepolitičko, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti edukacije i pripreme za roditeljstvo kao i zdravstveno-socijalne zaštite roditelja i dece. Porodično gnezdo je osnovala grupa entuzijasta krajem 2010. kako bi ostvarila svoju misiju kroz edukativni i preventivno-zdravstveni rad sa osobama koje se pripremaju za roditeljstvo kroz projekat „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“.
Udruženje Porodično gnezdo se javno zalaže za promenu navika u pogledu očuvanja zdravlja unapređenjem zdravstvene kulture svih građana, pružanjem podrške ugroženim kategorijama dece, odraslih i osobama koje svoje potrebe zadovoljavaju na poseban način i pripreme za najvažniju ulogu u životu – roditeljstvo.

Aktivnosti udruženja:

    • Besplatna Škola roditeljstva,
      • Susreti sa roditeljima i bebama do 6 meseci starosti,
      • Klub mama dojilja,
      • Radionice „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“,
      • Obuka zdravstvenih radnika za psihofizičku pripremu trudnica za porođaj – Prenatal ,
      • Obuka za instruktore masaže za bebe – IAIM,
      • Marte Meo – komunikacioni program prihvaćen kao uspešna metoda za prirodno podsticanje komunikacije osoba koje imaju izražene teškoće u ostvarivanju kvalitetnih interakcija sa drugima,
      • Edukacija Senzorne integracije za pedagoge,
  • Akreditovan kurs “Značaj i prednosti isključivog dojenja”,
    • Akreditovan kurs “Timski rad u psihofizičkoj pripremi trudnica za porođaj” z
    • Akreditovan kurs „Škola roditeljstva“ za zdravstvene radnike”
Srećan Badnji dan! Srećan Božić!

Srećan Badnji dan! Srećan Božić!

Božićni praznici i običaji

Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj godini. Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, očinstva i materinstva.

Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: “Daj Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!”

U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić.

Detinci

U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama.

Materice

U drugu nedelju pred Božić pada ovaj najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se “dreši”. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Oci ili Očevi

Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se “dreše” poklonima, isto kao i majke. Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom.

Tucindan

Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica “tukla” ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan. Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu “ne valja” tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Badnji dan

Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

Šta je badnjak?

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.

Kako se seče badnjak?

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se zaustaviti na nekom drvetu.  Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Šta simboliše badnjak?

Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.

Badnje veče

Badnje veče, praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao “Božić i Badnji dan”. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: “Dobro veče! Čestit Božić i Badnje veče!” Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!” Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo. Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.

Slama 

Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

Večera uoči Božića

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar “Roždestvo tvoje…”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Božić

Najradosniji praznik među svim praznicima je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!” Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.

Položajnik

Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”. Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Česnnca

Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja  novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se “Oče naš” naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine.

Božićna pečenica

Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe.,

Božić u urbanoj sredini

Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću.

 

Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta

Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta

Procenat upotrebe auto-sedišta za decu u Srbiji je oko 60%, a opet drugi podaci govore da je najveći broj povređene dece u saobraćaju bio u svojstvu putnika. Na našim prostorima i dalje vlada uverenje da je korišćenje dečijih auto-sedišta samo jedan od nameta država i  nismo do kraja svesni da se ona koriste ne da ne bi platili kaznu, već da bi naše dete bilo zaštićeno u saobraćaju.

Dečija auto-sedišta su obavezna i neophodna, jer je jedino tada naše dete bezbedno u toku vožnje. Deca su spremna za vezivanje samo sigurnosnim pojasom vašeg automobila tek onda kada dostignu 36kg, odnosno visinu od 150cm jer će tada sigurnosni pojas da ide preko najčvršćih delova tela – preko ramena, sredinom grudnog koša i preko karlice. Dok dete ne dostigne iznad pomenute parametre dete od prvog dana prevozimo u auto-sedištu i onda je važno da je:

1. auto-sedište odgovara težini deteta i ispunjava bezbednosni standard,
2. auto-sedište ispravno postavljeno u automobilu,
3. dete ispravno vezano u auto-sedištu.

Prilikom kupovine sedišta proverite da li je sedište koje kupujete homologovano, odnoso da li poseduje nalepnicu koja označava da je sedište prošlo određene ateste i da je označeno kao bezbedno. U prodaju se mogu pronaći sedišta koja su testirana prema propisu R44/04 i prema propisu R129 iSize. R129 iSize je propis koji je novijeg datuma i podrazumeva i korišćenje ISOFIX sistema, ali auto-sedišta homologovana i prema propisu R44/04 i prema propisu R129 iSize su bezbedna.

VRSTE AUTO-SEDIŠTA:

AUTO-SEDIŠTA GRUPE 0

Ova auto-sedišta su namenjana za decu do 10kg, odnosno ukoliko je sedište grupe 0+ onda do 13kg. Specifično za ovu grupu auto-sedišta jeste da se ona postavljaju isključivo suprotno smeru vožnje i da je dete u poluležećem položaju.
Dete ovo sedište može da koristi od rođenja i savet je da dete prevozite dete što je duže moguće suprotno smeru vožnje, odnosno dok ono sedište ne preraste. Da li je dete preraslo auto-sedište gledamo u odnosu na glavu deteta, a ne u odnosu na noge.

AUTO-SEDIŠTE GRUPE 1

Ova sedišta se postavljaju u smeru kretanja automobila, na zadnjem sedištu automobila, tako da dete zauzima sedeći položaj i naslonjeno je celom dužinom leđa na naslon sedišta.
Ovo sedište se pričvršćuje pojasevima automobila (ili ISOFIX sistemom), a ima sopstvene pojaseve kojima se vezuje dete i namenjeno je za težinu do 9kg do 18kg.

AUTO-SEDIŠTE GRUPE 2 i 3

Auto-sedišta grupe 2: 16 – 25 kg i grupa 3: 23 – 36 kg, se postavljaju u smeru kretanja automobila, na zadnjem sedištu. Za razliku od prethodne grupe ovo sedište nema sopstvene pojaseve, već se dete vezuje pojasevima automobila. Ukoliko sedište nam ISOFIX sistem onda se i sedište i dete prema upustvu veziju sigurnosnim pojasem vozila. Sedište bi trebalo da bude pričvršćeno i kada dete nije u vozilu.

Važno je znati:

Dete prevozimo u auto-sedištu uvek, od prvog dana života, i na dužim i na kraćim putovanjima.
Dete nije sigurnije u našim rukama, nemojte držati dete u naručju, jer se težina deteta uvećava za vreme sudara, a to znači da ni najjače ruke odraslog čoveka ne mogu zadržati dete da ne udari u unutrašnjost vozila ili da izleti iz vozila.
Vazdušni jastuk (airbag) na suvozačevom mestu OBAVEZNO ISKLJUČITI ako je jaje sedište (grupa 0 i 0+) postavljeno tu.

Dete prelazi u sledeću grupu sedišta tek kada prethodno preraste, ne pre toga – suprotno smeru vožnje dete vozimo dok ne dostigne težinu (10kg odnosno 13kg), dok ne napuni 15 meseci i dok ne počne samostalno da hoda.
Prilikom postavke i autosedišta i deteta u autosedište pratimo upustva proizvođanja – trake pojasa moraju da budu ravne i zategnute, bez da ih išta ometa.

Zimi dete ne smemo da prevozimo u debeloj zimskoj jakni i skafanderu, jer trake pojasa nisu dovoljno zategnute i u slučaju nezgode dete može da ispadne iz sedišta.

Za sva pitanja o auto-sedištima možete se obratiti na mail info@roditelj.org

https://youtu.be/jXQWENL_ih8

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje na prvom mestu – Zlatibor TV5 snimak

Dojenje na prvom mestu – Zlatibor TV5 snimak

„MAMino mesto za dojenje” je projekat koji je pokrenut u saradnji sa Školom roditeljstva Nada Lazić iz Beograda i koji za cilj ima podršku dojenju kao najboljem i najzdravijem načinu ishrane beba, kao i podizanje svesti o dojenju na javnom mestu.

U sredu 17. oktobra u 13 sati planirana je postavka klupe za dojenje na Zlatiboru ispod restorana Zlatni bor, neposredno pored jezera. Zlatibor kao mesto gde tokom godine boravi veliki broj porodica sa bebama i malom decom i kao jedno od najposećenijih turističkih odredišta u našoj zemlji sigurno je dobro mesto za postavljanje klupe za dojenje, koja će obogatiti njegovu ponudu.

Prva klupa za dojenje, postavljena pre dve godine u Tašmajdanskom parku, bila je prva klupe te vrste u celom regionu. Do sada je postavljeno 9 MAM klupa za dojenje u Srbiji, 4 u Beogradu i po jedna u Novom Sadu, Nišu, Pančevu, Čačku i Kragujevcu. Sredstva za nabavku i postavljanje klupa obezbedila je kompanija Keprom tako što je izdvajala po pet dinara od prodaje svakog proizvoda brenda MAM.

 

Psihofizička priprema trudnica

Psihofizička priprema trudnica

Škola roditeljstva Nada Lazić održava redovne časove psihofizičke pripreme za trudnice. U Školi ćete saznati šta je potrebno da bi mogli da pohađate časove.

Psihofizička priprema trudnica je osposobljavanje trudnice za uspešan i bezbedan porođaj. Fizička kondicija trudnice treba da se stekne i održi. Vežbe su naročito usmerene na trbušne, međurebarne i mišiće karličnog dna. Kondicione vežbe se sinhronizuju sa vežbama disanja koje istovremeno opuštaju, poboljšavaju plućni kapacitet i omogućavaju dobru oksigenaciju ploda. Uče se i usvajaju tri tipa disanja prema fazama porođaja.

Osim sticanja kondicije i jačanja mišića, ove pripreme su značajne jer se na njima čuje niz  dragocenih saveta i dobijaju informacije o tome šta se događa u  telu trudnice od začeća, kao i šta da očekuje u porodilištu.

Pripremajući se za porođaj, buduća mama saznaje sve o tome kako njeno telo učestvuje u tom činu, koliko je važno i potrebno da joj u prvoj porođajnoj fazi mišići budu relaksirani i zašto. Kako da u drugoj porođajnoj fazi može da svesno upravlja svojim mišićima i aktivno pomaže i učestvuje u porođaju. Stičući takva znanja, koja tokom prishofizičkih priprema usvoji ponavljanjem, buduća mama na porođaju je osposobljena da sa lakoćom prati u kojoj je fazi porođaja i šta je potrebno da uradi.  Tako da,  umesto da na porođaj kreće u strahu jer je to novo i nepoznato iskustvo, trudnica u porodilište kreće opuštena i spremna na saradnju sa akušerom.

Kada poći u porodilište?

Trudnica na pripremama dobija izuzetno važnu informaciju kako da prepozna kada da krene na porođaj, odnosno na koji je način njeno telo obaveštava da je porođaj počeo. Uči se da prepozna kontrakcije i šta znači kada pukne vodenjak, da napravi razliku između bistre ili zelene plodove vode. Da zna kako da reaguje ako je plodova voda zelena, da se ne uplaši kada vidi krvavo-sluzavi čep na svom vešu. Da li treba da miruje ili da se odmah javi lekaru. Šta da radi ukoliko se javi krvavljenje.

Šta se još uči?

Trudnicama se svaki put ponavlja šta da se ponesu i šta ih očekuje u porodilištu: od prijema, preko higijenske pripreme, do ulaska u porođajnu salu. Trudnice se obaveštavaju i o pregledima koji ih  očekuju. Tako je ceo proces polaska na porođaj i prijema u bolnicu poznat i obrazložen.

Disanje i kontrakcije, napinjanje

Osnov pripreme za porođaj je učenje relaksacije kroz tipove disanja. Tehnike disanja, koje se razlikuju kao tri tipa disanja, važne su u porođaju. Po fazama porođaja i vrsti kontrakcija trudnica može da koristi prvi i drugi tip disanja, a u prelaznoj fazi treći tip. Tako dišući buduća mama “prolazi” kroz kontrakciju, relaksira mišiće i obezboljava ih. Aktivno učestvuje u svom porođaju

Materični mišić je sačinjen od glatke muskulature, a kontrakcija je mehanički rad. Za svoj rad, materica troši glikogen (vrsta šećera, važan za metabolizam). U toku njegovog razlaganja, ukoliko ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina se razlaže na ugljendioksid i vodu, a kontrakcija se lako podnosi. Ukoliko je žena u toku kontrakcije zgrčena, ona aktivira sve mišiće na način da troše veliku količinu kiseonika. U tom trenutku, materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Ako dođe do njenog nagomilavanja, kontrakcija postaje bolni grč.

Pravilnim disanjem tokom kontrakcije snabdeva optimalno svoju bebu kiseonikom. Zna koliko u kojoj fazi kontrakcija traje i na koliko minuta se ponavlja.

Veoma je važna i svest o dobrom napinjanju, koje je prirodna radnja. Buduće mame se na pripremama  informišu zašto je u datom trenutku značajno dobro napinjanje. Pre svega, to je prevencija porođajnih trauma i za majku i za dete. Napinjanje je završetak i kruna porođaja.

 

Emotivna podrška bebi

Budućim mamama se skreće pažnja da održe emotivni kontakt sa bebom tokom porođaja i da se između kontrakcija sa nežnošću obrate bebi, pomaze stomak, pruže joj misli i reči podrške. Bebi je to važno.

Pronađite datum održavanja radionice/predavanja na rasporedu radionica/predavanja za mesec u kom pohađate ciklus Škole roditeljstva Nada Lazić

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Naši brojevi u 2017. godini!

Naši brojevi u 2017. godini!

Naši brojevi u 2017. godini:

90 je prosečan broj naših polaznica mesečno na obe lokacije *** 70 je prosečan broj tata mesečno na obe lokacije*** 1900 je broj mladih ljudi koji su prisustvovali našim predavanjima u 2017.*** 14  je broj naših redovnih predavača*** 298  je broj naših održanih predavanja*** 13 je broj naših besplatnih radionica*** 11 je broj susreta roditelja i beba sa stručnim timom*** 80 trudnica je obišlo porodilište u našoj organizaciji*** 1 Festival zdrave ishrane dece “Od prvog obroka”*** 3 klupe za dojenje postavljene u tri grada: Beogradu, Novom Sadu i Nišu*** 2000 priručnika “Od zdravih roditelja do zdravog potomstva” odštampano za polaznike i deljeno*** 2  modula Edukacije za senzornu integraciju u pedagogiji*** 4 Marte Meo edukacije: 2 Informativne, Praktičari, Terapeuti

Mi smo ponosni i zahvalni!

Vaša Škola roditeljstva Nada Lazić

Roditelji i deca u carstvu dobre hrane (Politika 2.10.2017) – Festival “Od prvog obroka”

Roditelji i deca u carstvu dobre hrane (Politika 2.10.2017) – Festival “Od prvog obroka”

“Kako ishranu prilagoditi genima i kako ishrana utiče na razvoj mališana, mame i tate mogli su da saznaju u “Dorćol Placu” gde je juče održan festival zdrave i pravilne ishrane dece, pod nazivom “Od prvog obroka”.

Trudnice, mladi roditelji i oni nešto iskusniji imali su priliku da se druže sa nutricionistima, pedijatrima i drugim stručnjacima, koji su im objašnjavali na šta sve treba da obrate pažnju da bi njihovi mališani bili zdravi i puni energije. Da ne bi sve ostalo samo na savetima i preporukama, na festivalu su organizovane i radionice na kojima su i roditelji i deca učili kako da pripreme zdrave i ukusne obroke.

– Roditelji često ne znaju kako da pripreme zdrav obrok. Pokazali smo im da to nije neka velika mudrost. S jednom tortiljom, sirom, začinima i povrćem mogu da naprave sendvič koji će oduševiti decu – istakla je Nada Lazić, diplomirani defektolog, koja je po drugi put organizovala ovaj festival.

Dok su roditelji sticali nova znanja, mališani su imali brojne zanimacije. Vežbali su na logopedskoj radionici, družili se u reciklažnom kutku, radili korektivne vežbe… Devojčice koje imaju umetničkog dara oprobale su se i u slikanju.”

Izvor: Politika 2.otobar 2017. godine, Sinoć u Beogradu

 

Mentalno – higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu

Mentalno – higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu

Psihologija roditeljstva proučava promene koje nastaju ispunjenjem funkcije roditeljstva, ispituje značaj koji novostečeni status roditelja ima za ličnost, ispituje rast i razvoj roditelja kroz roditeljstvo.

Ideje i predstave o sebi kao o budućem roditelju, javljaju se još u najranijem detinjstvu. U periodu do zrelosti ovaj razvoj ide u pravcu prihvatanja i odbacivanja odlika svojih roditelja kao roditelja. Razvoj dalje ide u pravcu odabira i postavljanja svojih prioriteta i standarda.

Na predavanju se govori o više aspekata psihologije trudnoće i roditeljstva. Na primer:

Sa kakvim pretpostavkama ste ušli u roditeljstvo? Vi razvijate fizički, mentalno i emotivno jedno malo biće – vaše dete.

Da li ste spremni da se kroz roditeljstvo i Vi razvijate i postavljate nove prioritete? Da li trudnoću i roditeljstvo prihvatate kao obogaćenje a ne osiromašenje “života”?

Gde ostaje Vaš dotadašnji identitet, šta su ključne vrednosti bez kojih ga gubite?  Koliko ste sebe prihvatili kao majku? Kao roditelja?

Zašto je odnos majka – dete u prvoj godini najveći prioritet? Ko najbolje poznaje Vaše dete?

Vi kao mladi roditelji zajedno stvarate buduću oazu, dom i porodicu za svoje dete, strukturu svoje buduće sreće. Da li ste prihvatili tu odgovornost? Osnove odnosa u svojoj maloj porodici stvarate u prvim danima po rođenju bebe.

Roditelji roditelja treba da se povuku i zauzmu mesto deda i baka. Novi roditelji zauzimaju mesta tate i mame.

Posleporođajna depresija.

Psihomotorni razvoj deteta u trudnoći i po rođenju.

Predavač: Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog

 

 

 

Emotivni razvoj deteta u prvoj godini života

Emotivni razvoj deteta u prvoj godini života

Dok očekuju rođenje bebe, budući roditelji se najviše fokusiraju na fizički aspekt njenog dolaska – kako da je smeste, neguju, hrane, oblače. Najčešće nisu svesni da je podjednako važan ako ne i važniji aspekt razvoja bebe, njen emotivni razvoj u kom učestvuju od prvog dana po rođenju.

Na ovom predavanju govorimo o tome kako da postupamo prema svojoj bebi tako da budemo sigurni da je odgajamo samopouzdanu, komunikativnu, empatičnu, stabilnu, samostalnu osobu.

Tokom prve godine beba prolazi nekoliko faza emotivnog razvoja, a čitav period posle rođenja pa do prve godine naziva se oralnom fazom. Za nju važi načelo odmah i sada. Ukoliko je beba kroz oralnu fazu prošla a da nije dobila sve što joj je potrebno, može  irasti u osobu koja se plaši napuštanja, ulazi u odnose zbog fizičke bliskosti, kontroliše ljude itd.

Beba će postaviti zdrave osnove svoje emotivne strukture ako se na njene potrebe odgovori sa ljubavlju, u momentu kada signalizira. Formiraće se kao biće čije su potrebe važne i zaslužuju pažnju. Bebin plač nije nešto što treba da nas frustrira. Plač je bebin “znak” da joj je nešto treba, jedini način na koji to ume i može da pokaže.

Kasnije, to kom svog razvoja, beba će naučiti da komunicira sa nama i na druge načine.

Odgovarajući na bebine potrebe naučićemo dete da je prirodno da se odgovori na potrebe okoline, da se uspostave zdravi i otvoreni odnosi sa okolinom. Dete naučeno da su njegove potrebe važne znaće kasnije u životu da postavi zdrave granice.

Od ključne je važnosti da se cela porodica adekvatno pripremi i organizuje tehničku podršku i pomoć mladoj mami kako bi ona pre svega bila što više s bebom.

Mladi roditelji treba da se pripreme za napor i prividnu haotičnost bebinih prvih meseci. Da se oko svega dogovaraju, postave svoje prioritete, pomažu jedno drugo u umoru i neispavanosti. Da tata s ljubavlju obgrli majčinu fizičku ranjivost, a da mama sa nežnošću prihvati tatinu početnu nespretnost.

Ako se dete pravilno emotivno razvilo u prvoj godini života, to daje rezultate kroz kvalitet njegovog odnosa prema sebi i spoljnom svetu.

Jedna od stvari na kojoj mnogi roditelji insistiraju, najčešće usmereni savetima starijih, je plansko uobročavanje bebe. Potrebno je da roditelji prepoznaju i podrže prirodno bebino uobročavanje u ritmu i po potrebama svakog deteta ponaosob.

 

Predavanje vodi Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog