Category: Škola roditeljstva

UPUTSTVO ZA NEGU I ISHRANU NOVOROĐENČETA MAJKI KOJE IMAJU SUMNJIVU ILI POTVRĐENU INFEKCIJU COVID-19 U BOLNIČKOJ ILI KUĆNOJ IZOLACIJI

UPUTSTVO ZA NEGU I ISHRANU NOVOROĐENČETA MAJKI KOJE IMAJU SUMNJIVU ILI POTVRĐENU INFEKCIJU COVID-19 U BOLNIČKOJ ILI KUĆNOJ IZOLACIJI

До сада није верификован пренос вируса током трудноће и порођаја са мајке на новорођенче, нити је вирус доказан у мајчином млеку ниједне мајке са суспектном или потврђеном инфекцијом, те за сада не постоје докази да се вирус преноси дојењем.

  • Све труднице са сумњом или потврђеном инфекцијом COVID-19, а нарочито оне код којих постоје знаци респираторне инфекције, треба да се порађају у изолационом боксу и да носе маску током порођаја.
  • Мајку и новорођенче не треба одвајати након порођаја, када год то клиничко стање мајке и детета дозвољава, без обзира да ли оне или њихово новорођенче имају сумњиву или потврђену инфекцију COVID-19.
  • Свим мајкама које немају симптоме или имају благу клиничку слику омогућити након порођаја контакт „кожа на кожу” између њих и њихових беба и подој у првом сату. Ако породилиште има могућности, мајка треба да борави у истој соби са новорођенчетом, изолована од осталих породиља.
  • Ако клиничко стање мајке или новорођенчета не захтева хоспитализацију отпуштају се кући по акушерским/педијатријским индикацијама, без обзира да ли оне или њихово новорођенче имају сумњиву или потврђену инфекцију COVID-19 (не чека се да резултат PCR теста буде негативан). Мајка и новорођенче остају у кућној изолацији наредних 14 дана. У случају појаве симптома, јављају се надлежном лекару.
  • Доказано је да дојење/исхрана мајчиним млеком смањује морталитет новорођенчади, одојчади и деце и доживотно утиче на имунитет. У епидемијама и свим природним катастрофама то је најважнији природни ресурс за исхрану новорођенчади и одојчади.
  • Бројне предности дојења и исхране мајчиним млеком значајно превазилазе потенцијалне ризике од преношења и оболевања повезаних са COVID-19. Препоруке зависе од симптома и клиничке слике мајки са суспектном или потврђеном инфекцијом.

I. Препорука је да суспектна или COVID-19 позитивна мајка са лакшом клиничком сликом настави негу и дојење новорођенчета, уз придржавање следећих хигијенских мера:

1. Просторија се проветрава на свака два сата, у трајању од 10 минута.

2. Редовно се чисте и дезинфикују површине које мајка додирује.

3. Мајка ставља чисту маску преко носа и уста током неге и подоја новорођенчета. Маска се мења на свака два сата и чим постане влажна. Приликом скидања маске нe треба додиривати део који је био уз лице. Употребљена маска се баца и не сме поново да се користи. Након стављања маске обавезно је прање руку.

4. Руке прати водом и сапуном у трајању од 20 секунди пре сваког контакта са новорођенчетом.

5. Није потребно прати груди пре и после подоја. Довољно је одржавати хигијену тела редовним туширањем и честим променама спаваћице. Ако су приликом кашља груди биле изложене секретима, обавезно их опрати сапуном и водом.

6. Ако је инфицирана мајка без респираторне симптоматологије, а новорођенче је у истој соби, потребно је да дечји креветац удаљи два метра од свог кревета и постави параван.

7. Ако мајка кашље или кија, пожељно је да не буде у истој соби са новорођенчетом.

Неговатељ детета, при уласку у собу код породиље, треба да има заштитну маску.

8. Инфицирана мајка треба да кашље или кија у папирну марамицу коју ће одмах бацити у канту са затвореним поклопцем. Након тога обавезно је прање руку водом и сапуном у трајању од 20 секунди.

II. Ако се мајка не осећа довољно добро да доји (малаксала, блаже респираторне тегобе, температура до 38,5 ◦C) треба јој помоћи да се измлаза, како би се новорођенче хранило њеним млеком. Када се клиничко стање поправи, може да настави са дојењем. Измлазање такође захтева од мајке придржавање одређених хигијенских мера:

  1. Чиста маска се ставља преко носа и уста.
  2. Руке пере водом и сапуном у трајању од 20 секунди пре сваког измлазања.
  3. Измлазање опраном и стерилисаном пумпицом има предност у односу на ручно измлазање, јер је мања могућност контаминације млека.

III. Ако је мајка лошег клиничког стања, негу преузима здрав члан породице, а новорођенче се храни адаптираном млечном формулом. Ако мајка након опоравка жели да доји, треба јој помоћи са релактацијом. Није препоручено да се обуставља лактација породиљи која захтева хоспитализацију.

Референце*

1. Clinical management of severe acute respiratory infection (SARI) when COVID-19 disease is suspected WHO Interim guidance 13.03.2020

2. Zhu H, Wang L, Fang C, Peng S, Zhang L, Chang G et al. Clinical analysis of 10 neonates born to mothers with 2019-nCoV pneumonia. Transl Pediatr. 2020;9(1):51-60. Epub 2020/03/11. doi: 10.21037/tp.2020.02.06. PubMed PMID: 32154135; PMCID: PMC703-6645.

3. Chen H, Guo J, Wang C, Luo F, Yu X, Zhang W et al. Clinical characteristics and intrauterine vertical transmission potential of COVID-19 infection in nine pregnant women: a retrospective review of medical records. Lancet. 2020;395(10226):809-15. Epub 2020/03/11. doi: 10.1016/S0140-6736(20)30360-3. PubMed PMID: 32151335.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”

DOĐITE DA ZAJEDNO SLAVIMO 18 GODINA – 29. JUNI 2019.

DOĐITE DA ZAJEDNO SLAVIMO 18 GODINA – 29. JUNI 2019.

Poštovani i dragi polaznici Škole, sadašnji, bivši i budući,

 

Povodom 18 godina rada, Škola roditeljstva Nada Lazić vas sa radošću poziva na svečanu proslavu Škole, koja se organizuje u subotu 29. juna od 11 do 13 časova u Kući Kralja Petra na Senjaku, Vase Pelagića 40.

 

Dođite sa svojom decom, pripremili smo sadržaje i za njih. Imaćemo poklone, ketering i tortu, kao i igralište za decu u dvorištu Kuće Kralja Petra.

 

Našu svečanost će uveličati brojni gosti kroz poseban program, sviraće se muzika i igrati balet, podelićemo i posebne zahvalnice saradnicima. Trudili smo se da bude sadržajno, svečano i veselo, dođite da se radujemo zajedno,

 

Vaša Nada Lazić i predavači i saradnici Škole

 

NAŠI I VAŠI BROJEVI ZA PROTEKLIH 18 GODINA:

90 je prosečan broj polaznica mesečno na obe lokacije

70 je prosečan broj tata mesečno na obe lokacije

1900 je broj polaznika godišnje na našim predavanjima i radionicama

20 je broj stalnih predavača, vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima

25 je prosečan broj predavanja mesečno koja možete slušati

400 je broj besplatnih radionica koje smo do sada dali

2 je broj festivala zdrave ishrane beba i dece “Od prvog obroka”

10 je broj klupa za dojenje koje smo postavili u osam gradova

15000 je broj podeljenih priručnika “Od zdravih roditelja do zdravog potomstva”

13500 je broj polaznica koje su diplomirale u Školi

20000 je ukupan broj polaznika sa partnerima do sada

4500 je broj predavanja do sada održanih kod nas

5 je broj tribina  o razvoju deteta od intrauterinog ravoja do godinu dana

15000 je broj sati besplatnih predavanja koja smo do sada održali

 

A I DALJE RASTEMO…

Škola roditeljstva Nada Lazić

Program predavanja Škole roditeljstva Nada Lazić, prati razvoj deteta od začeća do navršene treće godine. Škola roditeljstva traje četiri nedelje, predavanja se održavaju tri puta nedeljno i besplatna su za sve polaznike. Predavanja se održavaju na dve lokacije: u DKC Majdan i na Terazijama u Kući Krsmanovića.

Škola je namenjena mladim majkama i roditeljima a pre svega trudnicama. Predavanja mogu ravnopravno pohađati i njihovi partneri. U Školi će dobiti dragocene savete o jedinstvenom životnom iskustvu za koje ih niko nije pripremao – roditeljstvu. Tim stručnjaka Škole pomoći će mladom paru da na pravilan način prevaziđe probleme sa kojima se susreću.

Na predavanjima i radionicama polaznice mogu saznati sve o zdravim načinima za održavanje trudnoće, fiziologiji trudnoće kroz trimestre, pripremi za porođaj, porođaju, značaju majčinog mleka i dojenja, laktaciji, matičnim ćelijama, periodu nakon rođenja koji nazivamo babinje, odgajanju i nezi novorođenčeta, emotivnom razvoju bebe od prvog dana, promenama koje roditeljstvo unosi u brak i još mnogo toga. Angažovali smo tim lekara – pedijatara, defektologa, terapeuta, psihologa, stomatologa i drugih stručnjaka čije iskustvo i znanje pomažu mladim roditeljima da izgrade svoj put ka stvaranju zdrave porodice.

Roditelji dece svih uzrasta u Školi mogu da nauče da odgovore na pitanja vezana za razvojne potrebe dece kao i kako da sa svojom decom ostvare odnos poverenja, razumevanja i ljubavi.

Po završetku jednomesečne edukacije polaznici dobijaju diplomu Diplomiranog roditelja, a na završnom predavanju i svoj primerak besplatnog priručnika za trudnice Nade Lazić „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“.

Škola roditeljstva je počela sa radom 2001. godine. Do 2009. godine predavanja su se održavala u GAK Narodni Front, u okviru Centra za edukaciju pacijenata i članova njihove porodice. U julu 2010. godine Škola ponovo počinje sa radom, ovaj put pod pokroviteljstvom S.O. Savski venac u prostorijama Dečijeg kulturnog centra u Majdan.  Od marta 2015. god. i u UK Parobrod. Od septembra 2018. Škola radi i u prostorijama Kuće Krsmanovića.

Udruženje Porodično gnezdo – Family Nest

Porodično gnezdo – Family Nest je dobrovoljno, nestranačko, nepolitičko, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti edukacije i pripreme za roditeljstvo kao i zdravstveno-socijalne zaštite roditelja i dece. Porodično gnezdo je osnovala grupa entuzijasta krajem 2010. kako bi ostvarila svoju misiju kroz edukativni i preventivno-zdravstveni rad sa osobama koje se pripremaju za roditeljstvo kroz projekat „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“.
Udruženje Porodično gnezdo se javno zalaže za promenu navika u pogledu očuvanja zdravlja unapređenjem zdravstvene kulture svih građana, pružanjem podrške ugroženim kategorijama dece, odraslih i osobama koje svoje potrebe zadovoljavaju na poseban način i pripreme za najvažniju ulogu u životu – roditeljstvo.

Aktivnosti udruženja:

    • Besplatna Škola roditeljstva,
      • Susreti sa roditeljima i bebama do 6 meseci starosti,
      • Klub mama dojilja,
      • Radionice „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“,
      • Obuka zdravstvenih radnika za psihofizičku pripremu trudnica za porođaj – Prenatal ,
      • Obuka za instruktore masaže za bebe – IAIM,
      • Marte Meo – komunikacioni program prihvaćen kao uspešna metoda za prirodno podsticanje komunikacije osoba koje imaju izražene teškoće u ostvarivanju kvalitetnih interakcija sa drugima,
      • Edukacija Senzorne integracije za pedagoge,
  • Akreditovan kurs “Značaj i prednosti isključivog dojenja”,
    • Akreditovan kurs “Timski rad u psihofizičkoj pripremi trudnica za porođaj” z
    • Akreditovan kurs „Škola roditeljstva“ za zdravstvene radnike”
Srećan Badnji dan! Srećan Božić!

Srećan Badnji dan! Srećan Božić!

Божићни празници и обичаји

Иако је Васкрс највећи хришћански празник, празник над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују обичајима, који време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој години. Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства, очинства и материнства.

Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: “Дај Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!”

У овом периоду су најважнији следећи празници: Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић.

Детинци

У трећу недељу пред Божић слави се овај празник. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи: каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама.

Материце

У другу недељу пред Божић пада овај највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се “дреши”. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

Оци или Очеви

Овај празник се празнује последње недеље пред Божић. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се “дреше” поклонима, исто као и мајке. Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом.

Туциндан

На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница “тукла” убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. На Туциндан, по народном веровању, децу “не ваља” тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева

Бадњи дан

Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе јер се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак?

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси У кућу.

Како се сече бадњак?

Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се зауставити на неком дрвету.  Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.

Шта симболише бадњак?

Бадњак симболички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.

Бадње вече

Бадње вече, практично спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као “Божић и Бадњи дан”. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: “Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!” Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: “Добро вече! Честити ви и ваша печеница!” Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

Слама 

После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио бадњак и печеница Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

Вечера уочи Божића

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје…”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Божић

Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: “Христос се роди!” и отпоздрављају: “Ваистину се роди!” Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.

Положајник

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: “Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај”. Положајник символички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесннца

Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља  новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна пева божићни тропар, а ако не, чита се “Оче наш” наглас. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године.

Божићна печеница

Према народним обичајима, једна врста жртве која се приноси Богу и вуче корене из времена веровања пре хришћанства, а помиње се и у старозаветним књигама. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође.,

Божић у урбаној средини

Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, где нема ни ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу. Уместо великог дрвета у цркви се узме освећена гранчица бадњака и сламе. Све се то, заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу.

 

Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta

Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta

Procenat upotrebe auto-sedišta za decu u Srbiji je oko 60%, a opet drugi podaci govore da je najveći broj povređene dece u saobraćaju bio u svojstvu putnika. Na našim prostorima i dalje vlada uverenje da je korišćenje dečijih auto-sedišta samo jedan od nameta država i  nismo do kraja svesni da se ona koriste ne da ne bi platili kaznu, već da bi naše dete bilo zaštićeno u saobraćaju.

Dečija auto-sedišta su obavezna i neophodna, jer je jedino tada naše dete bezbedno u toku vožnje. Deca su spremna za vezivanje samo sigurnosnim pojasom vašeg automobila tek onda kada dostignu 36kg, odnosno visinu od 150cm jer će tada sigurnosni pojas da ide preko najčvršćih delova tela – preko ramena, sredinom grudnog koša i preko karlice. Dok dete ne dostigne iznad pomenute parametre dete od prvog dana prevozimo u auto-sedištu i onda je važno da je:

1. auto-sedište odgovara težini deteta i ispunjava bezbednosni standard,
2. auto-sedište ispravno postavljeno u automobilu,
3. dete ispravno vezano u auto-sedištu.

Prilikom kupovine sedišta proverite da li je sedište koje kupujete homologovano, odnoso da li poseduje nalepnicu koja označava da je sedište prošlo određene ateste i da je označeno kao bezbedno. U prodaju se mogu pronaći sedišta koja su testirana prema propisu R44/04 i prema propisu R129 iSize. R129 iSize je propis koji je novijeg datuma i podrazumeva i korišćenje ISOFIX sistema, ali auto-sedišta homologovana i prema propisu R44/04 i prema propisu R129 iSize su bezbedna.

VRSTE AUTO-SEDIŠTA:

AUTO-SEDIŠTA GRUPE 0

Ova auto-sedišta su namenjana za decu do 10kg, odnosno ukoliko je sedište grupe 0+ onda do 13kg. Specifično za ovu grupu auto-sedišta jeste da se ona postavljaju isključivo suprotno smeru vožnje i da je dete u poluležećem položaju.
Dete ovo sedište može da koristi od rođenja i savet je da dete prevozite dete što je duže moguće suprotno smeru vožnje, odnosno dok ono sedište ne preraste. Da li je dete preraslo auto-sedište gledamo u odnosu na glavu deteta, a ne u odnosu na noge.

AUTO-SEDIŠTE GRUPE 1

Ova sedišta se postavljaju u smeru kretanja automobila, na zadnjem sedištu automobila, tako da dete zauzima sedeći položaj i naslonjeno je celom dužinom leđa na naslon sedišta.
Ovo sedište se pričvršćuje pojasevima automobila (ili ISOFIX sistemom), a ima sopstvene pojaseve kojima se vezuje dete i namenjeno je za težinu do 9kg do 18kg.

AUTO-SEDIŠTE GRUPE 2 i 3

Auto-sedišta grupe 2: 16 – 25 kg i grupa 3: 23 – 36 kg, se postavljaju u smeru kretanja automobila, na zadnjem sedištu. Za razliku od prethodne grupe ovo sedište nema sopstvene pojaseve, već se dete vezuje pojasevima automobila. Ukoliko sedište nam ISOFIX sistem onda se i sedište i dete prema upustvu veziju sigurnosnim pojasem vozila. Sedište bi trebalo da bude pričvršćeno i kada dete nije u vozilu.

Važno je znati:

Dete prevozimo u auto-sedištu uvek, od prvog dana života, i na dužim i na kraćim putovanjima.
Dete nije sigurnije u našim rukama, nemojte držati dete u naručju, jer se težina deteta uvećava za vreme sudara, a to znači da ni najjače ruke odraslog čoveka ne mogu zadržati dete da ne udari u unutrašnjost vozila ili da izleti iz vozila.
Vazdušni jastuk (airbag) na suvozačevom mestu OBAVEZNO ISKLJUČITI ako je jaje sedište (grupa 0 i 0+) postavljeno tu.

Dete prelazi u sledeću grupu sedišta tek kada prethodno preraste, ne pre toga – suprotno smeru vožnje dete vozimo dok ne dostigne težinu (10kg odnosno 13kg), dok ne napuni 15 meseci i dok ne počne samostalno da hoda.
Prilikom postavke i autosedišta i deteta u autosedište pratimo upustva proizvođanja – trake pojasa moraju da budu ravne i zategnute, bez da ih išta ometa.

Zimi dete ne smemo da prevozimo u debeloj zimskoj jakni i skafanderu, jer trake pojasa nisu dovoljno zategnute i u slučaju nezgode dete može da ispadne iz sedišta.

Za sva pitanja o auto-sedištima možete se obratiti na mail info@roditelj.org

https://youtu.be/jXQWENL_ih8

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje na prvom mestu – Zlatibor TV5 snimak

Dojenje na prvom mestu – Zlatibor TV5 snimak

„MAMino mesto za dojenje” je projekat koji je pokrenut u saradnji sa Školom roditeljstva Nada Lazić iz Beograda i koji za cilj ima podršku dojenju kao najboljem i najzdravijem načinu ishrane beba, kao i podizanje svesti o dojenju na javnom mestu.

U sredu 17. oktobra u 13 sati planirana je postavka klupe za dojenje na Zlatiboru ispod restorana Zlatni bor, neposredno pored jezera. Zlatibor kao mesto gde tokom godine boravi veliki broj porodica sa bebama i malom decom i kao jedno od najposećenijih turističkih odredišta u našoj zemlji sigurno je dobro mesto za postavljanje klupe za dojenje, koja će obogatiti njegovu ponudu.

Prva klupa za dojenje, postavljena pre dve godine u Tašmajdanskom parku, bila je prva klupe te vrste u celom regionu. Do sada je postavljeno 9 MAM klupa za dojenje u Srbiji, 4 u Beogradu i po jedna u Novom Sadu, Nišu, Pančevu, Čačku i Kragujevcu. Sredstva za nabavku i postavljanje klupa obezbedila je kompanija Keprom tako što je izdvajala po pet dinara od prodaje svakog proizvoda brenda MAM.

 

Psihofizička priprema trudnica

Psihofizička priprema trudnica

Škola roditeljstva Nada Lazić održava redovne časove psihofizičke pripreme za trudnice. U Školi ćete saznati šta je potrebno da bi mogli da pohađate časove.

Psihofizička priprema trudnica je osposobljavanje trudnice za uspešan i bezbedan porođaj. Fizička kondicija trudnice treba da se stekne i održi. Vežbe su naročito usmerene na trbušne, međurebarne i mišiće karličnog dna. Kondicione vežbe se sinhronizuju sa vežbama disanja koje istovremeno opuštaju, poboljšavaju plućni kapacitet i omogućavaju dobru oksigenaciju ploda. Uče se i usvajaju tri tipa disanja prema fazama porođaja.

Osim sticanja kondicije i jačanja mišića, ove pripreme su značajne jer se na njima čuje niz  dragocenih saveta i dobijaju informacije o tome šta se događa u  telu trudnice od začeća, kao i šta da očekuje u porodilištu.

Pripremajući se za porođaj, buduća mama saznaje sve o tome kako njeno telo učestvuje u tom činu, koliko je važno i potrebno da joj u prvoj porođajnoj fazi mišići budu relaksirani i zašto. Kako da u drugoj porođajnoj fazi može da svesno upravlja svojim mišićima i aktivno pomaže i učestvuje u porođaju. Stičući takva znanja, koja tokom prishofizičkih priprema usvoji ponavljanjem, buduća mama na porođaju je osposobljena da sa lakoćom prati u kojoj je fazi porođaja i šta je potrebno da uradi.  Tako da,  umesto da na porođaj kreće u strahu jer je to novo i nepoznato iskustvo, trudnica u porodilište kreće opuštena i spremna na saradnju sa akušerom.

Kada poći u porodilište?

Trudnica na pripremama dobija izuzetno važnu informaciju kako da prepozna kada da krene na porođaj, odnosno na koji je način njeno telo obaveštava da je porođaj počeo. Uči se da prepozna kontrakcije i šta znači kada pukne vodenjak, da napravi razliku između bistre ili zelene plodove vode. Da zna kako da reaguje ako je plodova voda zelena, da se ne uplaši kada vidi krvavo-sluzavi čep na svom vešu. Da li treba da miruje ili da se odmah javi lekaru. Šta da radi ukoliko se javi krvavljenje.

Šta se još uči?

Trudnicama se svaki put ponavlja šta da se ponesu i šta ih očekuje u porodilištu: od prijema, preko higijenske pripreme, do ulaska u porođajnu salu. Trudnice se obaveštavaju i o pregledima koji ih  očekuju. Tako je ceo proces polaska na porođaj i prijema u bolnicu poznat i obrazložen.

Disanje i kontrakcije, napinjanje

Osnov pripreme za porođaj je učenje relaksacije kroz tipove disanja. Tehnike disanja, koje se razlikuju kao tri tipa disanja, važne su u porođaju. Po fazama porođaja i vrsti kontrakcija trudnica može da koristi prvi i drugi tip disanja, a u prelaznoj fazi treći tip. Tako dišući buduća mama “prolazi” kroz kontrakciju, relaksira mišiće i obezboljava ih. Aktivno učestvuje u svom porođaju

Materični mišić je sačinjen od glatke muskulature, a kontrakcija je mehanički rad. Za svoj rad, materica troši glikogen (vrsta šećera, važan za metabolizam). U toku njegovog razlaganja, ukoliko ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina se razlaže na ugljendioksid i vodu, a kontrakcija se lako podnosi. Ukoliko je žena u toku kontrakcije zgrčena, ona aktivira sve mišiće na način da troše veliku količinu kiseonika. U tom trenutku, materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Ako dođe do njenog nagomilavanja, kontrakcija postaje bolni grč.

Pravilnim disanjem tokom kontrakcije snabdeva optimalno svoju bebu kiseonikom. Zna koliko u kojoj fazi kontrakcija traje i na koliko minuta se ponavlja.

Veoma je važna i svest o dobrom napinjanju, koje je prirodna radnja. Buduće mame se na pripremama  informišu zašto je u datom trenutku značajno dobro napinjanje. Pre svega, to je prevencija porođajnih trauma i za majku i za dete. Napinjanje je završetak i kruna porođaja.

 

Emotivna podrška bebi

Budućim mamama se skreće pažnja da održe emotivni kontakt sa bebom tokom porođaja i da se između kontrakcija sa nežnošću obrate bebi, pomaze stomak, pruže joj misli i reči podrške. Bebi je to važno.

Pronađite datum održavanja radionice/predavanja na rasporedu radionica/predavanja za mesec u kom pohađate ciklus Škole roditeljstva Nada Lazić

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Naši brojevi u 2017. godini!

Naši brojevi u 2017. godini!

Naši brojevi u 2017. godini:

90 je prosečan broj naših polaznica mesečno na obe lokacije *** 70 je prosečan broj tata mesečno na obe lokacije*** 1900 je broj mladih ljudi koji su prisustvovali našim predavanjima u 2017.*** 14  je broj naših redovnih predavača*** 298  je broj naših održanih predavanja*** 13 je broj naših besplatnih radionica*** 11 je broj susreta roditelja i beba sa stručnim timom*** 80 trudnica je obišlo porodilište u našoj organizaciji*** 1 Festival zdrave ishrane dece “Od prvog obroka”*** 3 klupe za dojenje postavljene u tri grada: Beogradu, Novom Sadu i Nišu*** 2000 priručnika “Od zdravih roditelja do zdravog potomstva” odštampano za polaznike i deljeno*** 2  modula Edukacije za senzornu integraciju u pedagogiji*** 4 Marte Meo edukacije: 2 Informativne, Praktičari, Terapeuti

Mi smo ponosni i zahvalni!

Vaša Škola roditeljstva Nada Lazić

Roditelji i deca u carstvu dobre hrane (Politika 2.10.2017) – Festival “Od prvog obroka”

Roditelji i deca u carstvu dobre hrane (Politika 2.10.2017) – Festival “Od prvog obroka”

“Kako ishranu prilagoditi genima i kako ishrana utiče na razvoj mališana, mame i tate mogli su da saznaju u “Dorćol Placu” gde je juče održan festival zdrave i pravilne ishrane dece, pod nazivom “Od prvog obroka”.

Trudnice, mladi roditelji i oni nešto iskusniji imali su priliku da se druže sa nutricionistima, pedijatrima i drugim stručnjacima, koji su im objašnjavali na šta sve treba da obrate pažnju da bi njihovi mališani bili zdravi i puni energije. Da ne bi sve ostalo samo na savetima i preporukama, na festivalu su organizovane i radionice na kojima su i roditelji i deca učili kako da pripreme zdrave i ukusne obroke.

– Roditelji često ne znaju kako da pripreme zdrav obrok. Pokazali smo im da to nije neka velika mudrost. S jednom tortiljom, sirom, začinima i povrćem mogu da naprave sendvič koji će oduševiti decu – istakla je Nada Lazić, diplomirani defektolog, koja je po drugi put organizovala ovaj festival.

Dok su roditelji sticali nova znanja, mališani su imali brojne zanimacije. Vežbali su na logopedskoj radionici, družili se u reciklažnom kutku, radili korektivne vežbe… Devojčice koje imaju umetničkog dara oprobale su se i u slikanju.”

Izvor: Politika 2.otobar 2017. godine, Sinoć u Beogradu

 

Mentalno – higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu

Mentalno – higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu

Psihologija roditeljstva proučava promene koje nastaju ispunjenjem funkcije roditeljstva, ispituje značaj koji novostečeni status roditelja ima za ličnost, ispituje rast i razvoj roditelja kroz roditeljstvo.

Ideje i predstave o sebi kao o budućem roditelju, javljaju se još u najranijem detinjstvu. U periodu do zrelosti ovaj razvoj ide u pravcu prihvatanja i odbacivanja odlika svojih roditelja kao roditelja. Razvoj dalje ide u pravcu odabira i postavljanja svojih prioriteta i standarda.

Na predavanju se govori o više aspekata psihologije trudnoće i roditeljstva. Na primer:

Sa kakvim pretpostavkama ste ušli u roditeljstvo? Vi razvijate fizički, mentalno i emotivno jedno malo biće – vaše dete.

Da li ste spremni da se kroz roditeljstvo i Vi razvijate i postavljate nove prioritete? Da li trudnoću i roditeljstvo prihvatate kao obogaćenje a ne osiromašenje “života”?

Gde ostaje Vaš dotadašnji identitet, šta su ključne vrednosti bez kojih ga gubite?  Koliko ste sebe prihvatili kao majku? Kao roditelja?

Zašto je odnos majka – dete u prvoj godini najveći prioritet? Ko najbolje poznaje Vaše dete?

Vi kao mladi roditelji zajedno stvarate buduću oazu, dom i porodicu za svoje dete, strukturu svoje buduće sreće. Da li ste prihvatili tu odgovornost? Osnove odnosa u svojoj maloj porodici stvarate u prvim danima po rođenju bebe.

Roditelji roditelja treba da se povuku i zauzmu mesto deda i baka. Novi roditelji zauzimaju mesta tate i mame.

Posleporođajna depresija.

Psihomotorni razvoj deteta u trudnoći i po rođenju.

Predavač: Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog

 

 

 

Emotivni razvoj deteta u prvoj godini života

Emotivni razvoj deteta u prvoj godini života

Dok očekuju rođenje bebe, budući roditelji se najviše fokusiraju na fizički aspekt njenog dolaska – kako da je smeste, neguju, hrane, oblače. Najčešće nisu svesni da je podjednako važan ako ne i važniji aspekt razvoja bebe, njen emotivni razvoj u kom učestvuju od prvog dana po rođenju.

Na ovom predavanju govorimo o tome kako da postupamo prema svojoj bebi tako da budemo sigurni da je odgajamo samopouzdanu, komunikativnu, empatičnu, stabilnu, samostalnu osobu.

Tokom prve godine beba prolazi nekoliko faza emotivnog razvoja, a čitav period posle rođenja pa do prve godine naziva se oralnom fazom. Za nju važi načelo odmah i sada. Ukoliko je beba kroz oralnu fazu prošla a da nije dobila sve što joj je potrebno, može  irasti u osobu koja se plaši napuštanja, ulazi u odnose zbog fizičke bliskosti, kontroliše ljude itd.

Beba će postaviti zdrave osnove svoje emotivne strukture ako se na njene potrebe odgovori sa ljubavlju, u momentu kada signalizira. Formiraće se kao biće čije su potrebe važne i zaslužuju pažnju. Bebin plač nije nešto što treba da nas frustrira. Plač je bebin “znak” da joj je nešto treba, jedini način na koji to ume i može da pokaže.

Kasnije, to kom svog razvoja, beba će naučiti da komunicira sa nama i na druge načine.

Odgovarajući na bebine potrebe naučićemo dete da je prirodno da se odgovori na potrebe okoline, da se uspostave zdravi i otvoreni odnosi sa okolinom. Dete naučeno da su njegove potrebe važne znaće kasnije u životu da postavi zdrave granice.

Od ključne je važnosti da se cela porodica adekvatno pripremi i organizuje tehničku podršku i pomoć mladoj mami kako bi ona pre svega bila što više s bebom.

Mladi roditelji treba da se pripreme za napor i prividnu haotičnost bebinih prvih meseci. Da se oko svega dogovaraju, postave svoje prioritete, pomažu jedno drugo u umoru i neispavanosti. Da tata s ljubavlju obgrli majčinu fizičku ranjivost, a da mama sa nežnošću prihvati tatinu početnu nespretnost.

Ako se dete pravilno emotivno razvilo u prvoj godini života, to daje rezultate kroz kvalitet njegovog odnosa prema sebi i spoljnom svetu.

Jedna od stvari na kojoj mnogi roditelji insistiraju, najčešće usmereni savetima starijih, je plansko uobročavanje bebe. Potrebno je da roditelji prepoznaju i podrže prirodno bebino uobročavanje u ritmu i po potrebama svakog deteta ponaosob.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić