Category: Dete

Dosada i kreativnost deteta

Dosada i kreativnost deteta

Deca su već u najranijem uzrastu izložena senzacijama „potrošnje“: igara, zabave, uzbuđenja. Veoma često u obdaništima programi za decu su pravljeni tako da za dete „svega ima u izobilju“. Šta to znači? Vaše dete je neprekidno izloženo serviranim programima koji mu nude da se aktivira i uključi, kao i da nešto nauči ali sa druge strane navikavaju dete na neprekidan visok stepen „zabave“. Uglavnom je u obdaništima glavni fokus na grupnim aktivnostima da bi se ispunio dan druženjem i korisnim sadržajima. Zaboravlja se koliko od toga su deca u stanju da prime, koliko je deci nužno a koliko ih umara ili zasićuje. Takođe im stvara jednu vrstu navike da im dan organizuju i ispunjavaju drugi. Glavni razlog za grupne aktivnosti je pre svega to što je po detetu premalo vaspitačica. Pedagozi i psiholozi iz obdaništa će svakako objasniti roditeljima koliko je važno da dete uči sve što uči i u tome sigurno ima istine.
Ono što se zaboravlja a za detetov razvoj je izuzetno značajno je koliko je za dete važna dosada. Kada se deca dosađuju ona osećaju određeni nemir u telu. Roditelji i vaspitači gledaju tada da na neki način zaokupe detetovu pažnju da bi dete bilo mirno. Međutim sledeći korak dosade je ulazak deteta u prostor unutar sebe u kojem se nalazi stvaralačka energija i kreativnost deteta. Osobina koju svako dete poseduje. Tek u tački dosade dete se okreće unutrašnjem izvoru i počinje da stvara igru za sebe. Videli ste često dete koje se igra kamenčićima, komadićima papira, kutijom, priča sa drvcima zamišljajući da su nešto drugo.
Deca koja su u obdaništu previše angažovana u različitim aktivnostima (6 -7 sati takvih aktivnosti za dete najviše što može da primi), podižu svoj prag zavisnosti od „potrošnje“ igre i zabave. Deca kojima je dan u potpunosti organizovan u obdaništu, kada dođu kući traže od roditelja isti stepen „spoljašnje“ organizacije i zabave jer inače postaju „nemirna“. Drugim rečima kreće dosada.
Roditelji obično izlaze na kraj sa detetovom dosadom ili tako što isplaniraju zanimljiv plan i program i takođe pune detetov dan ili tako što, ako su umorni od posla, problem dosade rešavaju prevelikom količinom crtanih filmova ili još gore igrica na mobilnom telefonu ili tabletu.
Dete je opet daleko od svog unutrašnjeg prostora stvaralačke energije.
Dete kome je dosadno će biti za roditelja naporno. U početku će roditelj predlagati razne načine da se dete zabavi i dete koje je naviklo na to da je neprekidno „zasuto“ aktivnostima, će roditeljske predloge da se samo zabavi odbijati. Koliko god privlačni bili.
Potrebno je da roditelji izdrže bar 15 minuta u tome da ostave dete da se dosađuje. Toliko je otprilike potrebno da dete dođe u kontakt sa svojom kreativnošću i da se nečim zabavi. Unutrašnji nemir (telesni nemir) će se transformisati u unutrašnje istraživanje, dijalog i rad. Dete će postati mali stvaralac sopstvene zabave. Dete će početi samo da se igra.
Da bi ste bolje razumeli dete, prisetite se sebe kada posle izrazito naporne i dinamične radne nedelje svane subotnje jutro a vi odjednom osećate telesni nemir koji vas vuče da nešto radite. Ne možete da se svrtite i jednostavno odmarate. Imate potrebu da „završavate neke poslove“. Potrebno vam je vreme da dođete u kontakt sa svojom mirnom stvaralačkom energijom uz koju ćete stvoriti svoju „igru“. Kada odemo na odmor potrebno nam je nekoliko da na da počnemo da se odmaramo i uživamo u mirovanju. Isti taj momenat postoji i kod vašeg deteta kada ga smestite u miran prostor bez spoljne stimulacije – potrebno mu je vreme da se prilagodi.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Kako obući dete

Kako obući dete

Novorođenče nema izgrađenu sposobnost termoregulacije odnosno dobrog prilagođavanja tela spoljašnjoj temperaturi. Telo bebe još nema mehanizme da se brani pa se tako na vrućini može “pregrejati” a na hladnoći “prehladiti”.
Zbog toga su roditelji često u dilemi kako obući bebu kada su vrućine i kako je zaštititi od hladnoće. Postoji dilemma i kada je spavanje u pitanju. Temperatura prostorije u kojoj beba boravi i spava treba da bude 22 do 23 stepena, uz dovoljnu vlažnost vazduha (50-60%). Kada se beba sprema za spavanje i kupa, temperatura treba da je nešto viša – oko 25 stepeni.

Boravak u kući
U uslovima normalne temperature okoline (22-23 stepena) zdravo, donešeno novorođenče treba obući slojevito. Benkica, duks ili bodi, štramplice. Dobro je da sva odeća bude od prirodnih materijala a praktično je i bolje za bebu izbeći odeću koja se oblači preko glave. Ako je temperatura u vašem stanu niža ili prenosite bebu u hladniju prostoriju, dodajte još jedan sloj pamučne ili vunene odeće. Slojevito oblačenje praktično je iz više razloga – dobro drži toplotu zbog slojeva vazduha između odeće, a lako vam je da skinete jedan sloj ako je bebi vruće ili da dodate ako je hladno. Kapica u uslovima normalne temperature, kod kuće ili u krevetiću nije potrebna.
Ruke i stopala novorodjenčeta su hladne, a glava topla. Ovo je normalno i posledica je specifičnosti cirkulacije u ovom uzrastu. Najlakše ćete proceniti da li je bebi dovoljno toplo ako joj stavite ruku na grudni koš ili ledja. Ako je koža bebe topla, vaše dete je dovoljno obučeno.

Boravak napolju
Zbog nezrelosti mehanizama termoregulacije leti bebu treba zaštititi od sunca i toplote. Letnja odeća za bebe bi trebale da budu pamučne benkice, haljinice i pantalonice svetlih boja i gustog tkanja da sunčevi zraci ne bi prodirali do kože. Šeširić ili kapica su za bebu na suncu obavezni. Takođe je, kao prevencija kod pregrevanja, potrebno da bebi češće dajete vodu. Orijentacija za oblačenje vam može biti sopstveni osećaj toplote. Ako je vama toplo i bebi je, samo što ona nema dobru termoregulaciju i potrebno je da je bolje zaštitite nego sebe. Zbog zaštite od izlaganja suncu danas se proizvode i čitava odelca za boravak u vodi ili na plaži koja štite dete i od pregrevanja I od štetnih UV zračenja.
U toku jeseni i zime najbolje je da bebi obučete nekoliko slojeva odeće. Čarapice, štramplice ili trenerka, benkica i duksić. Pa tek onda zimski “teži” odevni predmet kao što je skafander ili jakna. Bebu će manje sputavati više slojeva odeće, nego dva teška odevna predmeta. Takođe ste tada sigurni da je vaše dete utopljeno i da mu je udobno. Praktična su i udobna zimska odelca punjena perjem ili imitacijom perja. Odelca i jakne postavljeni sunđerom su ponekad previse kabasti za detetove pokrete. Danas se proizvodi i mnogo savremenih materijala koji štite od hladnoće a prividno su veoma tanki. Specifikacija proizvođača sigurno objašnjava za koje temperature je koristan taj odevni predmet. Kapa je neophodna čak i ako je napolju samo prohladno, ako duva i ako je kiša. Ako je temperatura oko 0 i uši bebe treba da su pokrivene. Ručice bebe se štite rukavicama, a stopala čarapicama i čizmama.
Ni toplo ni hladno vreme vas ne moraju sprečiti da izvedete bebu na svež vazduh ali u slučaju niskih temperatura i vetra ili izrazito visokih temperature, ne treba dugo boraviti na otvorenom.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

15 stvari koje treba proveriti o obdaništu – jaslicama

15 stvari koje treba proveriti o obdaništu – jaslicama

Evo kratke liste stvari koje je potrebno da proverite prilikom odlučivanja o tome kome da poverite svoje dete:
1. Da li su vaspitačice i osoblje posebno obazrivi kada je u pitanju bezbednost dece?
2. Da li postoji dobra organizacija za slučaj hitnih situacija?
3. Da li se insistira na dobroj i kvalitetnoj ishrani?
4. Da li je atmosfera vedra i prijatna ili napeta i mračna?
5. Da li je satnica hranjenja, spavanja i menjanja pelena strogo uspostavljena? Da li se pelene menjaju po satnici ili po potrebi?
6. Da li se svakom detetu pojedinačno posvećuje dovoljno pažnje i ko se bavi deom kada je potrebno da se vaspitačica posveti samo jednom detetu?
7. Da li biste vi voleli da ostanete u tom prostoru i toj sredini?
8. Šta vam vaspitačica savetuje prilikom odvajanja od deteta? Možete li ako je potrebno da boravite u prostoru neko vreme prvih dana?
9. Da li možete nenajavljeni da svratite kada poželite?
10. Da li vam je omogućeno da svako jutro popričate o potrebama svog deteta?
11. Da li kada uzimate dete dobijate izveštaj o ponašanju deteta tog dana?
12. Šta je sa decom kada se razbole? Posle koliko vremena smeju u vrtić?
13. Da li se dovoljno pažnje poklanja neophodosti ranog učenja i sticanja veština?
14. Da li se poštuje stepen detetove emotivne i mentalne zrelosti i tome prilagođava rad ili se očekuje da sva deca po istom planu sve rade?
15. Da li se u vrtiću nagrađuje, motiviše i neguje sticanje raznih novih saznanja a ne samo veština i znanja koja su uvod u kasnije čitanje i pisanje? Ostala saznanja će razviti i ostala interesovanja, talente i radoznalost.
Nemojte zanemariti da dete u tom kolektivu provodi pola dana veći deo nedelje. Osim što je bezbedno i nahranjeno, dete treba da uživa u vedroj sredini, da uči i razvija se i stiče znanja i veštine u skladu sa svojim uzrastom.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Polazak deteta u jaslice i obdanište

Polazak deteta u jaslice i obdanište

U današnje vreme je prednost ukoliko nađete mesto u obdaništu za svoje dete i relativno je malo mogućosti da se bira kolektiv. Ipak, kada se odlučite da ćete svoje dete prepustiti deo dana vaspitačicama, potrudite se da se raspitate o tom kolektivu, pre svega o atmosferi koja vlada tamo.

Vaspitačice u obdaništu morale bi da budu iskusne ali i vedre i nasmejane. Potrebno je da kolektiv funkcioniše kao uigran tim i da vaspitačice međusobno podržavaju jedna drugu. Raspitajte se da li su vaspitačice orijentisane ka tome da su sa decom u interakciji i da li prema deci postupaju sa nežnošću. Da li su istinski zainteresovane za rad sa decom. Jer ako nije tako čak i najmlađa deca mogu da osete nezainteresovano ponašanje osobe koja ih čuva i da to utiče na njih. Ako se vaspitačice skupljaju u jednom kraju prostorije i ostavljaju decu da se sama zabavlajaju, to nije dobar znak i to obdanište, osim fizičke bezbednosti (a nekada ni toliko) neće biti dobro mesto za vaše dete.

Obratite pažnju da li se vaspitačice uključuju u dečiju igru i da li uživaju da se igraju sa njima a to se odnosi i na situacije kada deca sede ili sede na podu i rade nešto. Deca ne treba da budu radna obaveza nego zadovoljstvo osobi kojoj prepuštate dete. Ona treba da reaguje na detetov plač sa brižnošću. Vaspitačica kada je sa vašim detetom ne treba da bude obuzeta svojim problemima, njen fokus treba da bude na deci. Obratite pažnju i na tu osobinu jer vaspitačica koja se vama stalno žali na nešto, sigurno se slično ponaša i kada je sama sa decom.

Kada odaberete obdanište ili jaslice za svoje dete i uverite se da su vaspitačice zainteresovane, brižne, vesele, potrebno je da nastavite da kontrolišete šta se dešava sa detetom. To ćete najbolje moći da radite ako pratite reakcije svoga deteta. Ako je vaše dete razdragano, lepo se razvija, lepo napreduje, možete biti sigurni da je sve u redu. Čak iako se povremeno bude bunilo da ide u vrtić, što je potpuno normalna reakcija, možete da budete bez brige. Nešto starija deca će čak pribegavati i čudnim pričama o svojim vaspitačicama tražeći način da se ne odvajaju od roditelja. Umesto da slušate priču, pratite detetovo ponašanje. Ako je moguće posmatrajte sa strane kako se dete ponaša u igri sa drugom decom, kako ide na dremku, kako se ponaša za stolom tokom obroka. Povremeno navratite nenajavljeni u obdanište, takva poseta vam može dati dobre informacije ili u pozitivnom kontekstu ili u negativnom.

Ukoliko sredina u kojoj boravi ne odgovara detetu, ono će pokazivati znake potištenosti i nezadovoljstva. Može postati veoma osetljivo na povišen ton vašeg glasa ili na vašu podignutu ruku. Ako primetite da se dete promenilo i da se vraća nekim ranijim obrascima ponašanja, proverite šta je tome uzrok. Znaci mogu biti potištenost, zakasnele reakcije na podsticaje ili izostanak reakcija, nedostatak opuštenosti kada mu menjate pelene, ili povratak na piškenje u krevet, plakanje tokom noći, odsustvo apetita. Pratite ovakvo ponašanje, prvo proverite da li je privremeno ili duže traje. Ako zaključite da promenjeno ponašanje traje neko vreme onda je potrebno da posetite obdanište i porazgovarate sa vaspitačicama o tome šta se dešava.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dete voli oba roditelja

Dete voli oba roditelja

Bez razlike da li ste u braku, razvedeni ili samohrani roditelj, treba da imate u vidu da vaše dete voli oba roditelja. Iz koje god perspektive posmatrali, roditelji su uzor svojoj deci, deca uče iz ponašanja roditelja i iz izbora koje roditelji prave.

Deca kopiraju unutrašnje i spoljašnje ponašanje svojih roditelja. Ono što čini razliku je da ne kopiraju pola od jednog a pola od drugog roditelja ili od roditelja istog pola. Na ovaj proces utiče čitav niz faktora kao što su emocionalna bliskost, dostupnost oba roditelja, fizička bliskost i duhovna veza, povezanost sa svakim roditeljem pojedinačno.

Učenje od uzora znači da će dete pratiti izbore i modele svog roditelja ali može da znači i da će dete zauzeti i potpuno suprotne stavove. U slučaju da je jedan od roditelja napravio neke kompromise u životu i zbog toga „stradao“, odrekao se sebe, može da se desi da detetu upravo želja da ne ponovi tu roditeljsku grešku postane osnovna smernica u životu.

Na taj način nekada deca dolaze u situacije krajnosti, pa na primer ženska deca žena koje su bile „žrtve“ u porodici, fokus imaju na karijeri i samostalnosti ali sa druge strane podjednako ne znaju kako da uspostavne zdrav i kvalitetan odnos sa partnerom – što je bila suština maminog problema. Ili sinovi muškaraca koji su prihvatili dominaciju roditelja ili supruge, postaju izrazito tvrdoglavi i uporni u tome da sprovedu šta su zamislili ali sa druge strane se ipak u detaljima ceo život bore protiv toga da ne pokleknu „pokoravanju“ u raznim situacijama.

U današnje vreme većina dece provode relativno malo vremena sa roditeljima tako da je mogućnost da životne mudrosti i smernice steknu kroz posmatranje i doživljavanje roditelja manja nego u ranijim generacijama. Tim je važnije da su roditelji svesni koja je njihova važnost u detetovom životu i da je i odsutan roditelj i dalje važna figura i „roditelj“. Pričajući loše ili sa omalovažavanjem o drugom roditelju, sa podsmehom, netrpeljivošću i sl., samo činimo jako lošu uslugu našem detetu jer onda ima dva loša uzora koje želi da izbegne i postaje mu jako teško da postavi stabilno svoju ličnost.

Vaspitavanje deteta nije da naučimo kako da se ponaša – to je najlakše postići. Vaspitavanje je da ga naučimo kako da „bude“: stabilno, samopouzdano, sa svešću o sopstvenoj vrednosti, granicama, sa svešću o važnosti svojih potreba, sa poverenjem u svoje sposobnosti. Dete postaje samopouzdano i stabilno upravo kroz ljubav i podršku roditelja. Čak i ako jedan od roditelja nije sposoban ili prisutan da tu podršku pruži, nećemo detetu pomoći da sebe izgradi ako budemo govorili ružno o njemu. Figura odsutnog ili „lošeg“ roditelja i dalje ostaje figura roditelja, uzora, smernice, tačka prema kojoj se dete orijentiše. Odnos sa roditeljima spada u primarne odnose u životu, one na osnovu kojih formira sve druge odnose. Roditelj koji to ima u vidu će se ponašati zrelo u situaciji kada sa partnerom nije u najboljim odnosima.

Roditelji mogu da se raziđu ali za dete roditelji ostaju to što jesu. Ako ste se razišli od muža ili žene, vašem detetu je to i dalje tata ili mama. Potreban mu je. Ako za nešto treba da se borite onda je to da partner koji je odsutan iz detetovog života bude prisutniji. Kao i da drugi roditelj, ukoliko ste u braku, uvek ima vašu podršku i da sa njim imate dobru komunikaciju.

Važno je da vi vašim stabilnim odnosom i stavom postanete uzor svom detetu, da ne bi tražilo uzore tamo gde ne treba da ih nalazi – na ulici.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Kako beba dobija na težini po rođenju

Kako beba dobija na težini po rođenju

Porast težine dojene dece i dece hranjene adaptiranim mlekom je različit. Kako možete biti sigurni da dete napreduje dobro i da dobija dovoljno hrane?

Majkama koje hrane dete adaptiranim mlekom je jednostavnije da znaju koliko tačno adaptiranog mleka treba pripremiti u jednom obroku, takođe je lako pratiti koliko je dete pojelo. Majkama koje doje dete nije lako ni jednostavno. One ne znaju koliko tačno mleka imaju u grudima niti koliko je tačno po podoju dete pojelo. U tom slučaju dobro je nabaviti vagu za bebu i kontrolisati bebinu težinu pre podoja i posle podoja. Posle podoja je beba teža 30, 60, 70, 80… grama. Praćenje porasta bebine težine kroz kontrolne tačke i praćenje napredovanja je drugi način.

U prvom mesecu većina dece, dojene i na flašici, aktivno dobija na težini. U prvih nekoliko nedelja intenzivno se razvija sve što je potrebno bebi, kao na primer nervni sistem i motorika, koji će biti preduslov za motorički i kognitivni razvoj. Za oba ova aspekta razvoja, dobro je da dete ima “jastučiće” i masnoće.

Vodite računa o tome da ne dobijaju sva deca isto na težini prvog meseca. Neka su deca sitnijih roditelja pa će biti sitnija, nekim mamama će trebati par nedelja da u potpunosti profunkcionišu sa dojenjem, u nekim slučajevima će dete biti prehlađeno ili bolesno.

Fiziološki gubitak na težini 2 do 3 dana nakon porođaja je normalan. On iznosi do 10 % porođajne težine. Fiziološki gubitak nastaje zbog toga što beba prvih nekoliko dana izbacuje prvu stolicu i gubi tečnost koja joj je bila potrebna za izdrži porođaj, odnosno prođe bez povreda kroz porođajni kanal. Zbog tog gubitka ne treba u prvim danim praviti bilo kakve korekcije ili promene u dojenju. Potrebno je nuditi detetu da sisa kad god zatraži a ako ne traži onda u dogovoru sa pedijatrom dovoljno često. Čak iako mislite da imate samo par kapi mleka, važno je da ih dete dobije jer se radi o kolostrumu, prvom i veoma jakom mleku. Iza kolostruma će ubrzo nadoći “pravo” mleko u većim količinama. Ukoliko se dogodi da dete nastavi da gubi na težini i 4. i 5. dan po rođenju odnosno da izgubi više od 8% porođajne težine, tada je potrebno uvesti dohranu adaptiranim mlekom da ne bi došlo do problema sa bebinim zdravljem.

Sledeći važan momenat za kontrolu napredovanja bebe je njene dve nedelje života. Za prve dve nedelje života dete treba da nadoknadi fiziološki gubitak povrati porođajnu težinu. Tih 170 – 280 grama koje dete treba da nadoknadi prividno nije velika razlika ali za bebu koja je teška 3200 grama razlika je znatna i primetna.

Minimalno dobijanje na težini za bebu tokom prva 4 meseca je prosečnih 500 grama mesečno. Sa 6 meseci beba bi trebala da je udvostručila svoju porođajnu težinu. Sa navršenih godinu dana bi trebalo da je utrostručila svoju porođajnu težinu.

Ako dete ne napreduje dovoljno razmislite o razlozima. Da li je u pitanju sres, mamin ili bebin, promena mamine hormonske slike, prevelik razmak između podoja. Prvih meseci je normalno da dete sisa čak i 10 puta u toku 24 sata, kad god to traži. Dojenje se zbog održavanja i uspostavljanja laktacije i malog kapaciteta bebinog želuca, odvija i danju i noću.

Ishrana majke je takođe važan element kao i količine tečnosti koje unosi i količina sna u toku 24 sata.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Beba pod stresom

Beba pod stresom

Prevremeno rođene bebe ili bebe koje su u materici bile pod stresom, nekada pokazuju znake prevelike osetljivosti. Tada govorimo o hiperosetljivim bebama.

Takve bebe imaju smanjenu sposobnost da se isključe od spoljnih nadražaja i umire se da bi na primer zaspale. Svaka veća količina spoljnih nadražaja ih uznemiri. Takve bebe reaguju na svaki zvuk zvečke, na svako zvono ili na svako paljenje svetla.

Ovo je još jedan argument u prilog tome da o svojoj bebi treba da učite posmatrajući je i da je svaka beba individua za sebe. Ukoliko je vaša beba hiperosetljiva, neće vam pomoći saveti kume ili bake koje takvu bebu nisu imale, jer se ta dva iskustva ne mogu porediti.

Takve bebe pri nadražajima tipa zvuk, svetlo, dodir, veoma vidno reaguju. Teško im pada više nadražaja nego što mogu da mirno apsorbuju. Bebe se mršte, čak menjaju boju, puls im se ubrzava, može da se desi da pokušavaju da se zaklone, umire, podizanjem ruku do očiju ili usta. Lako mogu da zapadnu u stanje nekontrolisanog plakanja.

Roditelji bebe koja se teško isključuje od spoljnih podsticaja tako što će izvesno vreme da posmatraju bebu i da li beba postaje vremenom otpornija na zvuke, šumove, dodire, svetlo. Ako beba postane otpornija onda je osetljivost bila posledica stresa kod porođaja ili anestezije ili lekova koje je majka primila.

Ako se problem nastavi, onda se time treba ozbiljnije baviti. Beba koja ima problema da prihvati informacije iz okoline i ima preterane reakcije, je beba koja ima problem da razdvoji važne od nevažnih podsticaja i na sve podsticaje isto reaguje. Treba joj pomoći da polako izgradi tu sposobnost.

Za početak treba razvijati kod bebe efikasniji prag odbrane od nepotrebnih informacija. Treba smanjiti broj podsticaja kojima je beba izložena. Na primer: treba urediti sobu da bude tiha i sa prigušenim svetlom. Ne treba dete izlagati neprekidnim prilivom informacija i zvuka kao što je na primer televizor koji radi bez prestanka.

Roditelji u prisustvu bebe treba da govore tiho i da smanje vizuelne i taktilne nadražaje prilikom hranjenja ili kada žele da se igraju sa bebom. To znači da treba da isključe više nadražaja odjednom u kontekstu toga šta će uznemiriti bebu. Na primer: treba ili da je gledaju ili da je dodiruju ili da je podižu – ali ne sve te tri stvari odjednom. Kada se beba navikne na određenu količinu nadražaja, tada možete dodati još jedan način komunikacije. Postepeno mogu da se sastave svi vidovi komunikacije ali u ublaženom obliku, nežno, tiho i polako. Beba će svojim ponašanjem pokazati šta joj prija.

Tokom vremena beba će razvijati svoje sposobnosti u pravcu da izdvoji ono što je važno od informacija i reaguje adekvatno, da se sama umiri pred san. Ili da iz sna lagano pređe u budno stanje. Ta adaptacija, sposobnost da beba razvije sopstvene mehanizme kontrole, može trajati i godinu dana i zahteva strpljivost roditelja.

Bebe majki koje su u trudnoći pušile, pile ili izlagale bebu narkoticima, mogu da dobiju bebu koja je preosetljiva ili neosetljiva u periodu dok se oporavlja od uticaja tih toksina. Nema nikakve koristi optuživati sebe ako se tako nešto desilo, potrebnije je shvatiti realno situaciju i uraditi sve da se pomogne bebi da sazri.

Bebin nervni sistem usled uticaja lekova ili stresa u materici, nije dovoljno zreo, preosetljiv je i treba mu pomoći da se razvije i postepeno izgradi svoje mehanizme smirivanja. Bebi može pomoći sisanje palca, ohrabrivanje upotrebe cucle, držanje i nošenje u uslovima koji su prilagođeni: blago svetlo, mir, nepotrebno dodirivanje, nepotrebni zvučni nadražaji.

Potrebno je biti u kontaktu sa pedijatrom i zajedno sa njim napraviti plan nege bebe.

Obratite pažnju na vašu bebu: ako je budi svaki šušanj, ako plače “bez razloga”, ukoliko ste eliminisali to da je beba gladnjikava, počnite da posmatrate kako vaša beba reaguje na smanjivanje nadražaja u njenoj okolini.

Svaka beba je priča za sebe i svet za sebe. Bebe se ne razvijaju istom brzinom. Neke prohodaju ranije a neke kasnije, neke pričaju “po rasporedu” a neka kasnije progovaraju. Na roditeljima je da pruže podršku svojoj bebi, na optimalan način za nju a u skladu sa njenim specifičnim tempom razvoja. Podrazumeva se da će roditelji takvih beba obratiti pažnju da kada poraste beba gleda TV najviše sat dnevno a da tablet ili mobilni ne budu igračke za nju sve dok ne poraste.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dede i babe

Dede i babe

Mladoj porodici koja je dobila bebu potrebna je pomoć i podrška porodice, neko kome mogu da se obrate za pomoć. Bake i dede, tetke i ujaci, stričevi, čine mrežu podrške na koju mladi mogu da se oslone.

Ono što u današnje vreme nije dobro je što se dešava sve češće da babe i dede skoro samostalno podrižu unučiće sa kojima ih mladi roditelji ostave jer su tu „bezbedni“. Ako oba roditelja rade a dete je kod babe i dede onda će dete podizati u skladu sa svojim stavovima i mišljenjima koji su često drugačiji od onih mame i tate pa roditelji često zbog detetovih reakcija i ponašanja odustanu od takve pomoći. Druga situacija je da i babe i dede rade i da skoro nemaju slobodnog vremena da posvete unučićima, pa svi čeznu za njihovom pomoći i prisustvom.

Mnoga istraživanja pokazuju da se deca, koja su imala tu sreću da u njihovom podizanju učestvuje čitava porodična „mreža“ počevši od babe i dede, napredovala mnogo brže u razvoju. Neki čak tvrde da će se pojava da mladi parovi žive sami sa bebom, pokazati kao društveni eksperiment koji nije doneo najbolje rezultate.

Postoje neka pravila koja bi babe i dede trebali da poštuju:

– Dede i babe nisu roditelji bebi. Treba da se potrude da brižno i sa pažnjom daju savet i saslušaju mlade

– Odredite jedan dan u nedelji kada ćete se posvetiti vašim unučićima. Ili tako što ćete posebno pomoći i provesti vreme sa njima, ili tako što ćete ih povesti u šetnju ili na izlet

– Ne pokušavajte da se prema svakom unučetu isto ponašate. Svako dete je priča za sebe i svako ima potrebu da oseti da njega posebno poznajete i posmatrate, da shvatate njegove, njemu svojstvene potrebe

– Ponudite se da pričuvate unučiće kad ne radite ili kad imate slobodnog vremena

– Izbegavajte nagle promene raspoloženja ili snažna ispoljavanja raspoloženja pred unučićima, to će ih uplašiti i zbuniti

– Ukoliko vam se čini da negde treba da budete strogi ili da ne udovoljavate detetu, posavetujte se sa mladim roditeljima i poštujte njihovo mišljenje i zahteve. Oni postavljaju pravila kada vas ostave sa unucima, bilo da je beba ili veća deca, očekuju da ih se pridržavate. Oni su roditelji

– Otvorite svoj dom kao mesto porodičnog okupljanja u vreme praznika ili porodičnih svečanosti. Čak iako to traži poseban trud, stvorićete trenutke koji će postati uspomene i radost detinjstva za unučiće. Potrudite se da raspoloženje na proslavi bude skladno i veselo

– Poštujte pravila mladih roditelja kada je u pitanju disciplina dece i struktura njihovog dana. Mladi roditelji računaju na vašu podršku a ne na omalovažavanje kroz nepoštovanje njihovih stavova. Ne kritikujte i ne ogovarajte mlade roditelje pred unučićima. Svima je u interesu da deca budu dobro vaspitana i odrastu kao zdravi mladi ljudi a na takav način im nećete u tome pomoći

– Budite spremni da saslušate mlade roditelje ali ne „delite“ savete ili prigovore osim kada se to od vas traži. Vaše je da obezbedite nešto podjednako vredno: ljubav, utehu, zagrljaj, osećaj sigurnosti, stabilnost

– Kada ste udaljeni od svoje dece i unučića, kontaktirajte sa njima. Ako ne telefonom onda pošaljite video zapis, razglednicu ili napišite pismo ili mejl

– Potrudite se da unucima čitate odgovarajuće priče ili prepričavate situacije iz života kada su njihovi roditelji bili deca

– Javljajte se telefonom često, naročito ako je vaše unuče doživelo nešto što nije svakodnevno, povredu ili neki mali trijumf na kom treba čestitati.

– Kažite svom detetu da je dobar roditelj ako stvarno mislite da se snalazi u toj ulozi. Pokažite da ste zadivljeni načinom na koji su vaši unuci zbrinuti i vaspitani

Babe i dede su dragoceni i veoma mnogo mogu da pomognu. Potrebno je samo da se povuku „jedan korak“ i da dopuste mladim roditeljima da određuju pravila. Potrebno je da im daju svu podršku koju mogu i svaku pohvalu koju mogu, to će svima mnogo značiti.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dete i odnos roditelja

Dete i odnos roditelja

Veoma je važno da se roditelji pre dolaska deteta pripreme za izmenjene uloge u kojima će se naći kao i za napore i iskušenja, umor roditeljstva.

Najčešće se o bebi razmišlja sa stanovišta ispunjenja želje za bebom, svojim detetom, mirišljavim zavežljajem koji ima naše crte lica. Dolazak bebe se bez sumnje idealizuje a pre svega zbog nedostatka iskustva i jednostavnog nepoznavanja tempa i načina na koji se dete podiže. Teorija je jedno a praksa drugo, u praksi se oseća sve ono što teorija samo napominje: bol u grudima, bol rane, umor i neispavanost, hormoni, nedostatak vremena za sve ono što je bio naš prethodni život, nesporazumi u komunikaciji.

Druga pojava je razlika između realne bebe i željene bebe. Željena je možda bila mirna i maza kao mi. Realna je možda bučna i zahtevna kao neko iz porodice koga baš ne volimo najviše. A to je i dalje naše dete o kom treba da brinemo sa puno ljubavi i strpljenja.

Ne postoji rešenje za to da je malo dete za roditelje naporno. To je tako. Međutim kada dolazi do napetosti i neprijateljstva između nas i bebe ili između partnera, najčešće je nešto drugo uzrok. Treba da se zapitamo zašto tako reagujemo, zašto su nam neke situacije nepodnošljive i neprijatne. Najčešće dete nije razlog.

Dolazak bebe ne znači da ste iznenada odrasli i sazreli. Onaj ko je pre dolaska bebe bio nezreo neće samo činom dolaska bebe postati zrela i odgovorna osoba. Naša ličnost se nije promenila. O promeni ličnosti i sazrevanju treba razmišljati i raditi na vreme pre nego što dete dođe.

U tom smislu veoma je važno da ste objektivni u tome ko ste, koliko ste zreli kao i koliko je zreo vaš partner. Takođe treba da se suočite sa tim da li je vaša veza u potpunosti otvorena, sa poverenjem i dobrom komunikacijom, nežnošću. Sve ono što vam smeta ili niste postavili na svoje mesto pre nego što je beba došla, neće se samo od sebe promeniti kada dete dođe. Na partnerskom odnosu treba da se radi.

Mladi roditelji treba da budu spremni da kroz poteškoće i probleme zajedno rastu. U porodici sa decom uvek ima prostora za različita mišljenja i sukobe. Svi članovi imaju svoje, nekad različite, želje i potrebe i potrebno ih je uskladiti i usaglasiti. Onoliko koliko su partneri puni poštovanja i empatije jedno za drugo, toliko će njihov odnos imati šanse da preživi a deca da rastu u zdravom okruženju.

Mnogi činioci mogu dodatno opteretiti odnos i doneti umor, napetost i nesuglasice. Na primer određene zavisnosti ili depresija. U to spada i postporođajna depresija o kojoj treba povesti računa i partnerki pružiti svu podršku jer ona sama sebi ne može do kraja da pomogne. Depresija i alkoholizam na primer, mogu se savladati uz pomoć terapeuta i ako se porodica nađe zajedno i složno u tome da pomogne da partner kom treba pomoć izađe iz krize, onda taj problem za oboje može da bude prilika za rast i sazrevanje. Takav odnos će posle te krize biti čvršći i bliskiji.

Važno je da su roditelji međusobno otvoreni i slobodni da iznesu svoje probleme i da saslušaju jedno drugo. Takav način komunikacije dovešće ih do dobrih rešenja koja će doneti zajedno, međutim, što je još važnije, takvom komunikacijom će učiti svoju decu da treba da preuzmu odgovornost za sebe i svoje postupke. Čak iako nismo ponosni na neki svoj postupak, ako preuzmemo odgovornost za njega, otvoreno razgovaramo sa partnerom, otvorićemo mogućnost za konstruktivan izlazak iz teške situacije. Problemi se neće „gurati pod tepih“, sakrivati, rešavati „zvocanjem“ ili okretanjem glave na drugu stranu, nego će se sagledati i prihvatiti takvi kakvi su, bez stida i krivice. Bez optuživanja i netrpeljivosti. A svaki problem koji se na konstruktivan i odgovoran način rešava je prilika za razvoj, kako pojedinca tako i odnosa.

Kada beba dolazi, osim što se radujete i spremate sve ono što je bebi potrebno kada stigne, odvojte vreme da dogovorite osnovna pravila vašeg odnosa. Postavite na svoje mesto ono što možda do tada niste. Počevši od toga ko ima kakve obaveze i ulogu do toga da pre svega vi dogovarate međusobno na koji način ćete podizati svoje dete.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Integritet roditelja i integritet deteta

Integritet roditelja i integritet deteta

Roditelji se suočavaju sa fazom odrastanja deteta u kojoj dete uči da se suprotstavi i izbori za svoje mišljenje. Veoma je važno da dete razvije svoj integritet, međutim podjednako je važno da dete nauči šta je dobro a šta loše, šta dozvoljeno a šta nije. Kakva pravila su postavljena. Potrebno je da roditelji obrate pažnju da postavljaju zabrane tako da one imaju smisla a da nisu proizvod nervoze ili umora. Takođe je potrebno da znate razliku između toga da od deteta tražite slepu poslušnost ili postavljate pravila ali poštujete integritet. Slepa poslušnost deteta neće voditi ka tome da dete izgradi integritet. Logične zabrane i shvatljiva, logična pravila, kojih se istrajno pridržavate, hoće.

Da biste mogli detetu da postavite zdrave granice ali i da ga naučite integritetu, potrebno je da znate da postavite svoje granice i poštujete svoje potrebe. Kako roditelj koji nema postavljene svoje granice i ne poštuje svoje potrebe, može svoje dete da nauči da to radi na zdrav način? Šta znači postaviti granice i izraziti potrebe? Znači znati šta želimo a šta ne želimo i posedovati mogućnost i volju da to jasno izrazimo. Izraziti svoje potrebe ne znači da ćemo ih po svaku cenu sprovesti u delo. Znači da ćemo ih biti svesni i da ćemo ih postaviti kao temu za razgovor. Jasno izlažući svoje potrebe mi u stvari otvaramo prostor da se više zbližimo sa svojim ukućanima i okolinom. Možemo raspravljati sa drugima o svojim i nihovim potrebama i pronaći zajedničko rešenje ili moguće rešenje koje će nam omogućiti da uvažavamo jedno drugo. Važno je da naše potrebe budu prepoznate.

Svaki pojedinac, malecki ili odrastao, je individua sa svojim specifičnim potrebama za koje želi da ih drugi uvaže. Mnogim roditeljima je teško da uvide i uvaže detetove potrebe jer su odrasli u porodicama gde nisu naučili kako da očuvaju svoj integritet. U krajnjoj liniji, psihologija i teme emotivnog odrastanja deteta I formiranja ličnosti su relativno skoro postavljene. U mnogim tradicijama ne postoji u vaspitanju običaj da se dete uvažava. U nekim tradicijama je ta neophodnost da dete treba da izgradi integritet već prepoznata.

Mnogi roditelji su vaspitavani tako da su kad su bili deca morali, da bi bili voljeni, da potisnu svoju individualnost i da budu poslušna u svakoj mogućoj situaciji. Neposlušnost je bila ekstrem i izuzetak a za neposlušnost se smatralo svako mišljenje koje je drugačije od mišljenja oca porodice.

Razmislite na koji način učite dete poslušnosti i da li u tom učenju vodite računa da dete ima priliku da kaže šta zaista misli i oseća. Poslušnost deteta je potreba roditelja a disciplina deteta je ono što dete gradi kao ličnost. Disciplina se postiže jasnim pravilima i jasnom strukturom dana a ne neprekidnim kaznama. U toj jasnoj strukturi dana se dešavaju promene u skladu sa uzrastom deteta ali je to uvek promena koja je logična i zdrava. Dete u starijim razredima može na primer da nešto uči i uveče ali dete koje tek polazi u školu svoje učenje završava čim stigne iz škole ili ako je to posle podne, onda čim ujutru ustane i doručkuje. Nikako uveče, tada treba da spava.

Dete treba da vas sluša zato što je to što tražite logično i potrebno a ne zato da biste ga voleli i da bi bilo prihvaćeno. Kada se deca za ljubav i odobravanje roditelja bore poslušnošću i kada je njihovo mišljenje drugačije ili kada su pod prisilom, onda se dešavaju mnoge stvari koje ne želimo. Na primer dete laže da bi izbeglo osudu i kaznu, odbacivanje. Dete nauči da je najbolje da potisne svoje potrebe ako želi da bude prihvaćeno i “dobro”.

Povedite računa o tome da li vam dete govori kako se oseća, da li znate šta misli. Čak iako je malo. Takođe povedite računa da li svojim ponašanjem i stavovima učite dete šta znači pravi integritet i prava saradnja.
Kao i uvek, dete uči od nas. Sve što želimo da vidimo kod deteta prvo treba da proverimo kod sebe.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić