Prva kolonizacija bakterija u usnoj duplji bebe se dešava prilikom prolaska ploda kroz vaginu majke. Tom prilikom u usta bebe,kao i nos, sluzokožu oka i kožu nasele se korisne dobre bakterije u kojima prednjači mlečni bacil.Za njega je poznato da je glavni sastojak probiotika danas široko upotrebljavanih. Ova prva bakterijska flora služi da razlaže ostatke mleka u usnoj duplji,ali i da se bori protiv štetnih bakterija, štiteći sluzokože. Ujedno, ona bebi podiže imunitet.
Majka bi trebalo da ima sanirane sve zube u ustima,jer je karijes visoko zarazno oboljenje koje se prenosi pljuvačkom – i sa zuba na zub,i sa čoveka na čoveka. Naučno je dokazano da oko 80% bakterijske flore u bebinim ustima potiče od majke,tj njenih usta.
U toku perioda odojčeta,a pre nicanja zuba,potrebno je ponekad prebrisati gazicom desni, ukoliko ima naslaga od mleka. To se radi kad je beba gladna, da ne bi povratila obrok. Naslage od mleka se javljaju čak i na prvom zubu. I taj prvi zub se mora oprati redovno, kao i da su prisutni svih 20,a ne samo taj 1. Za početak je dovoljna vlažna četkica za zube i nežnim pokretima se naslage lako uklone. Sa 10-im mesecom je moguće uvesti pastu bez fluora. Poželjno je da bude prijatnog i poznatog ukusa voća koje je beba tad počela da jede. Na pastu sa fluorom je moguće preći kad dete nauči da svesno ispljune penu. Fluor ojačava zube, ali ga nije poželjno gutati. U pastama koje ga ne sadrže, postoji drugi sastojak koji utiče pozitivno na gleđ. Pranje zuba od prvog zuba treba postati jutarnja i večernja rutina svakog deteta. Ukoliko navika nije ustaljena pre prvog rođendana, svako teranje deteta na oralnu higijenu kasnije bude mučno i nezaobilazne su suze. Suze obeshrabre roditelje, ali ta muka nije ni polovina mučenja koje dete doživi ako karijes uznapreduje. Nastanak karijesa je neminovan ako se ne izbaci noćni podoj u petom mjesecu i ako se detetu ne pomogne sa održavanjem higijene do 8-me godine.
Izvor: Škola roditeljstva “Nada Lazić”