Category: Porodica

SUDOCREM

SUDOCREM

Sudocrem – Istorija

1931. godine dablinski farmaceut Prof Tomas Smit osmislio je jedinstvenu formulu aktivnih sastojaka kreme koja je bila izvanredna za lečenje pelenskog osipa i niza drugih manjih lezija kože. Sudocrem se i danas proizvodi u Dablinu prema recepturi koja je izdržala test vremena i ostala nepromenjena od početka proizvodnje. Sudocrem je višestruki dobitnik mnogobrojnih prestižnih nagrada i prvi izbor majki, lekara i farmaceuta širom sveta već generacijama.
Koja je namena Sudocrema?
Zahvaljujući svom jedinstvenom sastavu Sudocrem umiruje, neguje i štiti nežnu bebinu kožu.
Sudocrem se koristi za svakodnevnu zaštitu i negu kože pelenske regije i sa svakim menjanjem pelene.
Sudocrem je više od obične zaštitne kreme, koristi se i u tretmanu iziritiranih i crvenih delova kože.
Klinički je dokazano da Sudocrem pomaže u tretmanu pelenskog osipa.
Koji je sastav Sudocrema?
Cink oksid – deluje kao blagi adstringens i pomaže u procesu zarastanja rana
Prirodni sastojci peruanskog balzama – imaju antigljivična i antibakterijska svojstva
Hipoalergeni lanolin – emolijens, pomaže umirivanju upaljene kože
Parafin i voskovi – vodootporna baza koja sprečava kontakt kože sa iritansima
Kako se Sudocrem koristi?
Sudocrem se nanosi u veoma tankom sloju pri svakoj promeni pelena.
Korak 1: Pobrinite se da koža pelenske regije Vaše bebe bude čista i suva.
Korak 2: Čistim i suvim rukama stavite malu količinu Sudocrema na vrh prsta.
Korak 3: Nežno, laganim i kružnim pokretima, nanesite Sudocrem na bebinu kožu (pokušajte da izbegnete trljanje, naročito ukoliko je koža iritirana).
Korak 4: Na koži treba da ostane tanak, prozračan film. Ukoliko je koža bela, znači da ste naneli previše Sudocrema (ne brinite, Vaša beba će biti u redu, samo sledeći put stavite manju količinu).
Korak 5: Ponavljajte nanošenje kreme na kožu pelenske regije onoliko često koliko je potrebno.

Saveti za svakodnevnu negu pelenske regije
Pelene se moraju menjati što češće, odnosno čim postanu vlažne ili zaprljane. Novorođenim bebama pelene je potrebno menjati do desetak puta dnevno, a starijoj deci barem šest do osam puta na dan. Idealno bi bilo pelensku regiju oprati toplom vodom i prosušiti nežnim tapkanjem pamučnom vatom ili maramicama za osetljivu kožu. Kada god je to moguće, skinite pelenu i ostavite bebinu guzu izloženuvazduhu. Preporučuje se korišćenje krema sa vodootpornom bazom pri svakom menjanju pelena. Ovakve kreme sprečavaju kontakt nežne bebine kože sa urinom i stolicom i tako štite kožu od iritacije. Platnene ili druge pelene za višekratnu upotrebu treba prati blagimdeterdžentima i dobro isprati. Pelenu je uvek potrebno promeniti pre nego što stavite bebu da spava.

INFACOL

INFACOL

Infacol, svetski poznate kapi protiv grčeva kod beba, konačno je dostupan i u apotekama u Srbiji. Specijalno je formulisan da olakša oslobađanje gasova, otklanja infantilne kolike i tišteći bol. Bezbedan je za primenu od prvog dana bebinog života. Jednostavan je za korišćenje. Ne sadrži šećer, alkohol i boje.
Šta su to infantilne kolike?
Infantilne kolike ili grčevi kod beba su prolazan funkcionalni poremećaj digestivnog trakta koje se javljaju u prvim mesecima života, a najčešće u prvih šest nedelja. Učestalost se kreće od 5 do 28%, a prema nekim podacima i do 40%. Javljaju se i kod dojenih beba i kod beba koje se hrane mlečnim formulama.
Definicija infantilnih kolika prema Rimskim kriterijumima podrazumeva:

  • Epizode plakanja koje počinju i prestaju bez vidiljivog razloga
  • Epizode traju tri ili više sati dnevno, tri ili više dana nedeljno, jednu ili više nedelja
  • Javljaju se u prvih pet mesci života
  • Javljaju se kod beba koje normalno napreduju
    Uzrok nastanka infantilnih kolika nije sa sigurnošću utvrđen. Bol i nelagoda koji se dovode u vezu sa kolikama mogu biti izazvani nagomilavanjem malih mehurića gasa u bebinom stomaku.
    Kako izgledaju simptomi infantilnih kolika?
    Beba iznenada počinje da plače, zacrveni se u licu, šake steže u pesnice, noge savija ka sebi, stomak je napet. Plač počinje iznenada, kontinuirano se ponavlja, najčešće popodne ili uveče i traje nekoliko minuta ili sati. Infantilne kolike mogu biti frustrirajući problem za roditelje i čest su razlog konsultovanja zdravstvenih radnika. Bebe koje imaju grčeve nisu bolesne. Ovaj funkcionalni poremećaj bi trebalo da prestane kada beba navrši četiri ili pet meseci. Sve dok Vaša beba dobro jede i dobija na težini, nemojte da brinete.
    Kako deluje Infacol?
    Simetikon, aktivni sastojak Infacola, olakšava ispuštanje gasova nagomilanih u bebinom stomaku, tako što pomaže da se mali mehurići gasa spoje u veće koje beba može lakše da izbaci. Infacol ima isključivo fizičko delovanje, nije uključen u hemijske reakcije i izlučuje se nepromenjen iz organizma. Prema podacima ICORE – Real world evaluation of a treatment for infant colic, British Journal of Nursing 2017, Infacol je kod 9 od 10 beba doveo do smanjenja bola i drugih simptoma infantilnih kolika, 8 od 10 beba je bolje spavalo i više ispuštalo gasove, kod 7 od 10 beba rezultati su se pokazali već prvog dana primene, a 97% beba je manje plakalo.
    Kako se Infacol koristi?
    Infacol je jednostavan za korišćenje, čak i kada beba plače, jer ima bočicu sa integrisanom kapaljkom: Jednu punu kapaljku (0,5ml) nakapajte na bebin jezik pre svakog hranjenja. Doza se privremeno može povećati na 2 pune kapaljke (1ml). Da bi se postigli najbolji rezultati potrebno je da se primenjuje nekoliko dana pri čemu kontinuirana upotreba može da spreči dalje nagomilavanje gasova.
    Šta još može da pomogne kada beba plače zbog grčeva?
    Kako biste umirili bebu koja jako plače uzmite je u naručje, mazite je i nežno ljuljuškajte. Prethodno zagrejanu pelenu ili termofor stavite na bebin stomačić i nežno ga masirajte. Ukoliko dojite bebu iz svoje ishrane izbacite hranu koja nadima (grašak, pasulj, kupus) smanjite unos gaziranih pića, kafe, čokolade i jakih začina.
    Ukoliko vaša beba duže vreme plače, potrebno je utvrditi da li za to postoje neki medicinski razlozi i ukoliko sumnjate u to da nisu u pitanju samo grčevi, odvedite bebu kod pedijatra.

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na medicinsko sredstvo posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Oralna higijena kod beba, od kad i zašto?

Oralna higijena kod beba, od kad i zašto?

Prva kolonizacija bakterija u usnoj duplji bebe se dešava prilikom prolaska ploda kroz vaginu majke. Tom prilikom u usta bebe,kao i nos, sluzokožu oka i kožu nasele se korisne dobre bakterije u kojima prednjači mlečni bacil.Za njega je poznato da je glavni sastojak probiotika danas široko upotrebljavanih. Ova prva bakterijska flora služi da razlaže ostatke mleka u usnoj duplji,ali i da se bori protiv štetnih bakterija, štiteći sluzokože. Ujedno, ona bebi podiže imunitet.
Majka bi trebalo da ima sanirane sve zube u ustima,jer je karijes visoko zarazno oboljenje koje se prenosi pljuvačkom – i sa zuba na zub,i sa čoveka na čoveka. Naučno je dokazano da oko 80% bakterijske flore u bebinim ustima potiče od majke,tj njenih usta.
U toku perioda odojčeta,a pre nicanja zuba,potrebno je ponekad prebrisati gazicom desni, ukoliko ima naslaga od mleka. To se radi kad je beba gladna, da ne bi povratila obrok. Naslage od mleka se javljaju čak i na prvom zubu. I taj prvi zub se mora oprati redovno, kao i da su prisutni svih 20,a ne samo taj 1. Za početak je dovoljna vlažna četkica za zube i nežnim pokretima se naslage lako uklone. Sa 10-im mesecom je moguće uvesti pastu bez fluora. Poželjno je da bude prijatnog i poznatog ukusa voća koje je beba tad počela da jede. Na pastu sa fluorom je moguće preći kad dete nauči da svesno ispljune penu. Fluor ojačava zube, ali ga nije poželjno gutati. U pastama koje ga ne sadrže, postoji drugi sastojak koji utiče pozitivno na gleđ. Pranje zuba od prvog zuba treba postati jutarnja i večernja rutina svakog deteta. Ukoliko navika nije ustaljena pre prvog rođendana, svako teranje deteta na oralnu higijenu kasnije bude mučno i nezaobilazne su suze. Suze obeshrabre roditelje, ali ta muka nije ni polovina mučenja koje dete doživi ako karijes uznapreduje. Nastanak karijesa je neminovan ako se ne izbaci noćni podoj u petom mjesecu i ako se detetu ne pomogne sa održavanjem higijene do 8-me godine.

Izvor: Škola roditeljstva “Nada Lazić”

Dosada i kreativnost deteta

Dosada i kreativnost deteta

Deca su već u najranijem uzrastu izložena senzacijama „potrošnje“: igara, zabave, uzbuđenja. Veoma često u obdaništima programi za decu su pravljeni tako da za dete „svega ima u izobilju“. Šta to znači? Vaše dete je neprekidno izloženo serviranim programima koji mu nude da se aktivira i uključi, kao i da nešto nauči ali sa druge strane navikavaju dete na neprekidan visok stepen „zabave“. Uglavnom je u obdaništima glavni fokus na grupnim aktivnostima da bi se ispunio dan druženjem i korisnim sadržajima. Zaboravlja se koliko od toga su deca u stanju da prime, koliko je deci nužno a koliko ih umara ili zasićuje. Takođe im stvara jednu vrstu navike da im dan organizuju i ispunjavaju drugi. Glavni razlog za grupne aktivnosti je pre svega to što je po detetu premalo vaspitačica. Pedagozi i psiholozi iz obdaništa će svakako objasniti roditeljima koliko je važno da dete uči sve što uči i u tome sigurno ima istine.
Ono što se zaboravlja a za detetov razvoj je izuzetno značajno je koliko je za dete važna dosada. Kada se deca dosađuju ona osećaju određeni nemir u telu. Roditelji i vaspitači gledaju tada da na neki način zaokupe detetovu pažnju da bi dete bilo mirno. Međutim sledeći korak dosade je ulazak deteta u prostor unutar sebe u kojem se nalazi stvaralačka energija i kreativnost deteta. Osobina koju svako dete poseduje. Tek u tački dosade dete se okreće unutrašnjem izvoru i počinje da stvara igru za sebe. Videli ste često dete koje se igra kamenčićima, komadićima papira, kutijom, priča sa drvcima zamišljajući da su nešto drugo.
Deca koja su u obdaništu previše angažovana u različitim aktivnostima (6 -7 sati takvih aktivnosti za dete najviše što može da primi), podižu svoj prag zavisnosti od „potrošnje“ igre i zabave. Deca kojima je dan u potpunosti organizovan u obdaništu, kada dođu kući traže od roditelja isti stepen „spoljašnje“ organizacije i zabave jer inače postaju „nemirna“. Drugim rečima kreće dosada.
Roditelji obično izlaze na kraj sa detetovom dosadom ili tako što isplaniraju zanimljiv plan i program i takođe pune detetov dan ili tako što, ako su umorni od posla, problem dosade rešavaju prevelikom količinom crtanih filmova ili još gore igrica na mobilnom telefonu ili tabletu.
Dete je opet daleko od svog unutrašnjeg prostora stvaralačke energije.
Dete kome je dosadno će biti za roditelja naporno. U početku će roditelj predlagati razne načine da se dete zabavi i dete koje je naviklo na to da je neprekidno „zasuto“ aktivnostima, će roditeljske predloge da se samo zabavi odbijati. Koliko god privlačni bili.
Potrebno je da roditelji izdrže bar 15 minuta u tome da ostave dete da se dosađuje. Toliko je otprilike potrebno da dete dođe u kontakt sa svojom kreativnošću i da se nečim zabavi. Unutrašnji nemir (telesni nemir) će se transformisati u unutrašnje istraživanje, dijalog i rad. Dete će postati mali stvaralac sopstvene zabave. Dete će početi samo da se igra.
Da bi ste bolje razumeli dete, prisetite se sebe kada posle izrazito naporne i dinamične radne nedelje svane subotnje jutro a vi odjednom osećate telesni nemir koji vas vuče da nešto radite. Ne možete da se svrtite i jednostavno odmarate. Imate potrebu da „završavate neke poslove“. Potrebno vam je vreme da dođete u kontakt sa svojom mirnom stvaralačkom energijom uz koju ćete stvoriti svoju „igru“. Kada odemo na odmor potrebno nam je nekoliko da na da počnemo da se odmaramo i uživamo u mirovanju. Isti taj momenat postoji i kod vašeg deteta kada ga smestite u miran prostor bez spoljne stimulacije – potrebno mu je vreme da se prilagodi.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Kako obući dete

Kako obući dete

Novorođenče nema izgrađenu sposobnost termoregulacije odnosno dobrog prilagođavanja tela spoljašnjoj temperaturi. Telo bebe još nema mehanizme da se brani pa se tako na vrućini može “pregrejati” a na hladnoći “prehladiti”.
Zbog toga su roditelji često u dilemi kako obući bebu kada su vrućine i kako je zaštititi od hladnoće. Postoji dilemma i kada je spavanje u pitanju. Temperatura prostorije u kojoj beba boravi i spava treba da bude 22 do 23 stepena, uz dovoljnu vlažnost vazduha (50-60%). Kada se beba sprema za spavanje i kupa, temperatura treba da je nešto viša – oko 25 stepeni.

Boravak u kući
U uslovima normalne temperature okoline (22-23 stepena) zdravo, donešeno novorođenče treba obući slojevito. Benkica, duks ili bodi, štramplice. Dobro je da sva odeća bude od prirodnih materijala a praktično je i bolje za bebu izbeći odeću koja se oblači preko glave. Ako je temperatura u vašem stanu niža ili prenosite bebu u hladniju prostoriju, dodajte još jedan sloj pamučne ili vunene odeće. Slojevito oblačenje praktično je iz više razloga – dobro drži toplotu zbog slojeva vazduha između odeće, a lako vam je da skinete jedan sloj ako je bebi vruće ili da dodate ako je hladno. Kapica u uslovima normalne temperature, kod kuće ili u krevetiću nije potrebna.
Ruke i stopala novorodjenčeta su hladne, a glava topla. Ovo je normalno i posledica je specifičnosti cirkulacije u ovom uzrastu. Najlakše ćete proceniti da li je bebi dovoljno toplo ako joj stavite ruku na grudni koš ili ledja. Ako je koža bebe topla, vaše dete je dovoljno obučeno.

Boravak napolju
Zbog nezrelosti mehanizama termoregulacije leti bebu treba zaštititi od sunca i toplote. Letnja odeća za bebe bi trebale da budu pamučne benkice, haljinice i pantalonice svetlih boja i gustog tkanja da sunčevi zraci ne bi prodirali do kože. Šeširić ili kapica su za bebu na suncu obavezni. Takođe je, kao prevencija kod pregrevanja, potrebno da bebi češće dajete vodu. Orijentacija za oblačenje vam može biti sopstveni osećaj toplote. Ako je vama toplo i bebi je, samo što ona nema dobru termoregulaciju i potrebno je da je bolje zaštitite nego sebe. Zbog zaštite od izlaganja suncu danas se proizvode i čitava odelca za boravak u vodi ili na plaži koja štite dete i od pregrevanja I od štetnih UV zračenja.
U toku jeseni i zime najbolje je da bebi obučete nekoliko slojeva odeće. Čarapice, štramplice ili trenerka, benkica i duksić. Pa tek onda zimski “teži” odevni predmet kao što je skafander ili jakna. Bebu će manje sputavati više slojeva odeće, nego dva teška odevna predmeta. Takođe ste tada sigurni da je vaše dete utopljeno i da mu je udobno. Praktična su i udobna zimska odelca punjena perjem ili imitacijom perja. Odelca i jakne postavljeni sunđerom su ponekad previse kabasti za detetove pokrete. Danas se proizvodi i mnogo savremenih materijala koji štite od hladnoće a prividno su veoma tanki. Specifikacija proizvođača sigurno objašnjava za koje temperature je koristan taj odevni predmet. Kapa je neophodna čak i ako je napolju samo prohladno, ako duva i ako je kiša. Ako je temperatura oko 0 i uši bebe treba da su pokrivene. Ručice bebe se štite rukavicama, a stopala čarapicama i čizmama.
Ni toplo ni hladno vreme vas ne moraju sprečiti da izvedete bebu na svež vazduh ali u slučaju niskih temperatura i vetra ili izrazito visokih temperature, ne treba dugo boraviti na otvorenom.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

15 stvari koje treba proveriti o obdaništu – jaslicama

15 stvari koje treba proveriti o obdaništu – jaslicama

Evo kratke liste stvari koje je potrebno da proverite prilikom odlučivanja o tome kome da poverite svoje dete:
1. Da li su vaspitačice i osoblje posebno obazrivi kada je u pitanju bezbednost dece?
2. Da li postoji dobra organizacija za slučaj hitnih situacija?
3. Da li se insistira na dobroj i kvalitetnoj ishrani?
4. Da li je atmosfera vedra i prijatna ili napeta i mračna?
5. Da li je satnica hranjenja, spavanja i menjanja pelena strogo uspostavljena? Da li se pelene menjaju po satnici ili po potrebi?
6. Da li se svakom detetu pojedinačno posvećuje dovoljno pažnje i ko se bavi deom kada je potrebno da se vaspitačica posveti samo jednom detetu?
7. Da li biste vi voleli da ostanete u tom prostoru i toj sredini?
8. Šta vam vaspitačica savetuje prilikom odvajanja od deteta? Možete li ako je potrebno da boravite u prostoru neko vreme prvih dana?
9. Da li možete nenajavljeni da svratite kada poželite?
10. Da li vam je omogućeno da svako jutro popričate o potrebama svog deteta?
11. Da li kada uzimate dete dobijate izveštaj o ponašanju deteta tog dana?
12. Šta je sa decom kada se razbole? Posle koliko vremena smeju u vrtić?
13. Da li se dovoljno pažnje poklanja neophodosti ranog učenja i sticanja veština?
14. Da li se poštuje stepen detetove emotivne i mentalne zrelosti i tome prilagođava rad ili se očekuje da sva deca po istom planu sve rade?
15. Da li se u vrtiću nagrađuje, motiviše i neguje sticanje raznih novih saznanja a ne samo veština i znanja koja su uvod u kasnije čitanje i pisanje? Ostala saznanja će razviti i ostala interesovanja, talente i radoznalost.
Nemojte zanemariti da dete u tom kolektivu provodi pola dana veći deo nedelje. Osim što je bezbedno i nahranjeno, dete treba da uživa u vedroj sredini, da uči i razvija se i stiče znanja i veštine u skladu sa svojim uzrastom.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Polazak deteta u jaslice i obdanište

Polazak deteta u jaslice i obdanište

U današnje vreme je prednost ukoliko nađete mesto u obdaništu za svoje dete i relativno je malo mogućosti da se bira kolektiv. Ipak, kada se odlučite da ćete svoje dete prepustiti deo dana vaspitačicama, potrudite se da se raspitate o tom kolektivu, pre svega o atmosferi koja vlada tamo.

Vaspitačice u obdaništu morale bi da budu iskusne ali i vedre i nasmejane. Potrebno je da kolektiv funkcioniše kao uigran tim i da vaspitačice međusobno podržavaju jedna drugu. Raspitajte se da li su vaspitačice orijentisane ka tome da su sa decom u interakciji i da li prema deci postupaju sa nežnošću. Da li su istinski zainteresovane za rad sa decom. Jer ako nije tako čak i najmlađa deca mogu da osete nezainteresovano ponašanje osobe koja ih čuva i da to utiče na njih. Ako se vaspitačice skupljaju u jednom kraju prostorije i ostavljaju decu da se sama zabavlajaju, to nije dobar znak i to obdanište, osim fizičke bezbednosti (a nekada ni toliko) neće biti dobro mesto za vaše dete.

Obratite pažnju da li se vaspitačice uključuju u dečiju igru i da li uživaju da se igraju sa njima a to se odnosi i na situacije kada deca sede ili sede na podu i rade nešto. Deca ne treba da budu radna obaveza nego zadovoljstvo osobi kojoj prepuštate dete. Ona treba da reaguje na detetov plač sa brižnošću. Vaspitačica kada je sa vašim detetom ne treba da bude obuzeta svojim problemima, njen fokus treba da bude na deci. Obratite pažnju i na tu osobinu jer vaspitačica koja se vama stalno žali na nešto, sigurno se slično ponaša i kada je sama sa decom.

Kada odaberete obdanište ili jaslice za svoje dete i uverite se da su vaspitačice zainteresovane, brižne, vesele, potrebno je da nastavite da kontrolišete šta se dešava sa detetom. To ćete najbolje moći da radite ako pratite reakcije svoga deteta. Ako je vaše dete razdragano, lepo se razvija, lepo napreduje, možete biti sigurni da je sve u redu. Čak iako se povremeno bude bunilo da ide u vrtić, što je potpuno normalna reakcija, možete da budete bez brige. Nešto starija deca će čak pribegavati i čudnim pričama o svojim vaspitačicama tražeći način da se ne odvajaju od roditelja. Umesto da slušate priču, pratite detetovo ponašanje. Ako je moguće posmatrajte sa strane kako se dete ponaša u igri sa drugom decom, kako ide na dremku, kako se ponaša za stolom tokom obroka. Povremeno navratite nenajavljeni u obdanište, takva poseta vam može dati dobre informacije ili u pozitivnom kontekstu ili u negativnom.

Ukoliko sredina u kojoj boravi ne odgovara detetu, ono će pokazivati znake potištenosti i nezadovoljstva. Može postati veoma osetljivo na povišen ton vašeg glasa ili na vašu podignutu ruku. Ako primetite da se dete promenilo i da se vraća nekim ranijim obrascima ponašanja, proverite šta je tome uzrok. Znaci mogu biti potištenost, zakasnele reakcije na podsticaje ili izostanak reakcija, nedostatak opuštenosti kada mu menjate pelene, ili povratak na piškenje u krevet, plakanje tokom noći, odsustvo apetita. Pratite ovakvo ponašanje, prvo proverite da li je privremeno ili duže traje. Ako zaključite da promenjeno ponašanje traje neko vreme onda je potrebno da posetite obdanište i porazgovarate sa vaspitačicama o tome šta se dešava.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dete voli oba roditelja

Dete voli oba roditelja

Bez razlike da li ste u braku, razvedeni ili samohrani roditelj, treba da imate u vidu da vaše dete voli oba roditelja. Iz koje god perspektive posmatrali, roditelji su uzor svojoj deci, deca uče iz ponašanja roditelja i iz izbora koje roditelji prave.

Deca kopiraju unutrašnje i spoljašnje ponašanje svojih roditelja. Ono što čini razliku je da ne kopiraju pola od jednog a pola od drugog roditelja ili od roditelja istog pola. Na ovaj proces utiče čitav niz faktora kao što su emocionalna bliskost, dostupnost oba roditelja, fizička bliskost i duhovna veza, povezanost sa svakim roditeljem pojedinačno.

Učenje od uzora znači da će dete pratiti izbore i modele svog roditelja ali može da znači i da će dete zauzeti i potpuno suprotne stavove. U slučaju da je jedan od roditelja napravio neke kompromise u životu i zbog toga „stradao“, odrekao se sebe, može da se desi da detetu upravo želja da ne ponovi tu roditeljsku grešku postane osnovna smernica u životu.

Na taj način nekada deca dolaze u situacije krajnosti, pa na primer ženska deca žena koje su bile „žrtve“ u porodici, fokus imaju na karijeri i samostalnosti ali sa druge strane podjednako ne znaju kako da uspostavne zdrav i kvalitetan odnos sa partnerom – što je bila suština maminog problema. Ili sinovi muškaraca koji su prihvatili dominaciju roditelja ili supruge, postaju izrazito tvrdoglavi i uporni u tome da sprovedu šta su zamislili ali sa druge strane se ipak u detaljima ceo život bore protiv toga da ne pokleknu „pokoravanju“ u raznim situacijama.

U današnje vreme većina dece provode relativno malo vremena sa roditeljima tako da je mogućnost da životne mudrosti i smernice steknu kroz posmatranje i doživljavanje roditelja manja nego u ranijim generacijama. Tim je važnije da su roditelji svesni koja je njihova važnost u detetovom životu i da je i odsutan roditelj i dalje važna figura i „roditelj“. Pričajući loše ili sa omalovažavanjem o drugom roditelju, sa podsmehom, netrpeljivošću i sl., samo činimo jako lošu uslugu našem detetu jer onda ima dva loša uzora koje želi da izbegne i postaje mu jako teško da postavi stabilno svoju ličnost.

Vaspitavanje deteta nije da naučimo kako da se ponaša – to je najlakše postići. Vaspitavanje je da ga naučimo kako da „bude“: stabilno, samopouzdano, sa svešću o sopstvenoj vrednosti, granicama, sa svešću o važnosti svojih potreba, sa poverenjem u svoje sposobnosti. Dete postaje samopouzdano i stabilno upravo kroz ljubav i podršku roditelja. Čak i ako jedan od roditelja nije sposoban ili prisutan da tu podršku pruži, nećemo detetu pomoći da sebe izgradi ako budemo govorili ružno o njemu. Figura odsutnog ili „lošeg“ roditelja i dalje ostaje figura roditelja, uzora, smernice, tačka prema kojoj se dete orijentiše. Odnos sa roditeljima spada u primarne odnose u životu, one na osnovu kojih formira sve druge odnose. Roditelj koji to ima u vidu će se ponašati zrelo u situaciji kada sa partnerom nije u najboljim odnosima.

Roditelji mogu da se raziđu ali za dete roditelji ostaju to što jesu. Ako ste se razišli od muža ili žene, vašem detetu je to i dalje tata ili mama. Potreban mu je. Ako za nešto treba da se borite onda je to da partner koji je odsutan iz detetovog života bude prisutniji. Kao i da drugi roditelj, ukoliko ste u braku, uvek ima vašu podršku i da sa njim imate dobru komunikaciju.

Važno je da vi vašim stabilnim odnosom i stavom postanete uzor svom detetu, da ne bi tražilo uzore tamo gde ne treba da ih nalazi – na ulici.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Kako beba dobija na težini po rođenju

Kako beba dobija na težini po rođenju

Porast težine dojene dece i dece hranjene adaptiranim mlekom je različit. Kako možete biti sigurni da dete napreduje dobro i da dobija dovoljno hrane?

Majkama koje hrane dete adaptiranim mlekom je jednostavnije da znaju koliko tačno adaptiranog mleka treba pripremiti u jednom obroku, takođe je lako pratiti koliko je dete pojelo. Majkama koje doje dete nije lako ni jednostavno. One ne znaju koliko tačno mleka imaju u grudima niti koliko je tačno po podoju dete pojelo. U tom slučaju dobro je nabaviti vagu za bebu i kontrolisati bebinu težinu pre podoja i posle podoja. Posle podoja je beba teža 30, 60, 70, 80… grama. Praćenje porasta bebine težine kroz kontrolne tačke i praćenje napredovanja je drugi način.

U prvom mesecu većina dece, dojene i na flašici, aktivno dobija na težini. U prvih nekoliko nedelja intenzivno se razvija sve što je potrebno bebi, kao na primer nervni sistem i motorika, koji će biti preduslov za motorički i kognitivni razvoj. Za oba ova aspekta razvoja, dobro je da dete ima “jastučiće” i masnoće.

Vodite računa o tome da ne dobijaju sva deca isto na težini prvog meseca. Neka su deca sitnijih roditelja pa će biti sitnija, nekim mamama će trebati par nedelja da u potpunosti profunkcionišu sa dojenjem, u nekim slučajevima će dete biti prehlađeno ili bolesno.

Fiziološki gubitak na težini 2 do 3 dana nakon porođaja je normalan. On iznosi do 10 % porođajne težine. Fiziološki gubitak nastaje zbog toga što beba prvih nekoliko dana izbacuje prvu stolicu i gubi tečnost koja joj je bila potrebna za izdrži porođaj, odnosno prođe bez povreda kroz porođajni kanal. Zbog tog gubitka ne treba u prvim danim praviti bilo kakve korekcije ili promene u dojenju. Potrebno je nuditi detetu da sisa kad god zatraži a ako ne traži onda u dogovoru sa pedijatrom dovoljno često. Čak iako mislite da imate samo par kapi mleka, važno je da ih dete dobije jer se radi o kolostrumu, prvom i veoma jakom mleku. Iza kolostruma će ubrzo nadoći “pravo” mleko u većim količinama. Ukoliko se dogodi da dete nastavi da gubi na težini i 4. i 5. dan po rođenju odnosno da izgubi više od 8% porođajne težine, tada je potrebno uvesti dohranu adaptiranim mlekom da ne bi došlo do problema sa bebinim zdravljem.

Sledeći važan momenat za kontrolu napredovanja bebe je njene dve nedelje života. Za prve dve nedelje života dete treba da nadoknadi fiziološki gubitak povrati porođajnu težinu. Tih 170 – 280 grama koje dete treba da nadoknadi prividno nije velika razlika ali za bebu koja je teška 3200 grama razlika je znatna i primetna.

Minimalno dobijanje na težini za bebu tokom prva 4 meseca je prosečnih 500 grama mesečno. Sa 6 meseci beba bi trebala da je udvostručila svoju porođajnu težinu. Sa navršenih godinu dana bi trebalo da je utrostručila svoju porođajnu težinu.

Ako dete ne napreduje dovoljno razmislite o razlozima. Da li je u pitanju sres, mamin ili bebin, promena mamine hormonske slike, prevelik razmak između podoja. Prvih meseci je normalno da dete sisa čak i 10 puta u toku 24 sata, kad god to traži. Dojenje se zbog održavanja i uspostavljanja laktacije i malog kapaciteta bebinog želuca, odvija i danju i noću.

Ishrana majke je takođe važan element kao i količine tečnosti koje unosi i količina sna u toku 24 sata.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Beba pod stresom

Beba pod stresom

Prevremeno rođene bebe ili bebe koje su u materici bile pod stresom, nekada pokazuju znake prevelike osetljivosti. Tada govorimo o hiperosetljivim bebama.

Takve bebe imaju smanjenu sposobnost da se isključe od spoljnih nadražaja i umire se da bi na primer zaspale. Svaka veća količina spoljnih nadražaja ih uznemiri. Takve bebe reaguju na svaki zvuk zvečke, na svako zvono ili na svako paljenje svetla.

Ovo je još jedan argument u prilog tome da o svojoj bebi treba da učite posmatrajući je i da je svaka beba individua za sebe. Ukoliko je vaša beba hiperosetljiva, neće vam pomoći saveti kume ili bake koje takvu bebu nisu imale, jer se ta dva iskustva ne mogu porediti.

Takve bebe pri nadražajima tipa zvuk, svetlo, dodir, veoma vidno reaguju. Teško im pada više nadražaja nego što mogu da mirno apsorbuju. Bebe se mršte, čak menjaju boju, puls im se ubrzava, može da se desi da pokušavaju da se zaklone, umire, podizanjem ruku do očiju ili usta. Lako mogu da zapadnu u stanje nekontrolisanog plakanja.

Roditelji bebe koja se teško isključuje od spoljnih podsticaja tako što će izvesno vreme da posmatraju bebu i da li beba postaje vremenom otpornija na zvuke, šumove, dodire, svetlo. Ako beba postane otpornija onda je osetljivost bila posledica stresa kod porođaja ili anestezije ili lekova koje je majka primila.

Ako se problem nastavi, onda se time treba ozbiljnije baviti. Beba koja ima problema da prihvati informacije iz okoline i ima preterane reakcije, je beba koja ima problem da razdvoji važne od nevažnih podsticaja i na sve podsticaje isto reaguje. Treba joj pomoći da polako izgradi tu sposobnost.

Za početak treba razvijati kod bebe efikasniji prag odbrane od nepotrebnih informacija. Treba smanjiti broj podsticaja kojima je beba izložena. Na primer: treba urediti sobu da bude tiha i sa prigušenim svetlom. Ne treba dete izlagati neprekidnom prilivu informacija i zvuka kao što je na primer televizor koji radi bez prestanka.

Roditelji u prisustvu bebe treba da govore tiho i da smanje vizuelne i taktilne nadražaje prilikom hranjenja ili kada žele da se igraju sa bebom. To znači da treba da isključe više nadražaja odjednom u kontekstu toga šta će uznemiriti bebu. Na primer: treba ili da je gledaju ili da je dodiruju ili da je podižu – ali ne sve te tri stvari odjednom. Kada se beba navikne na određenu količinu nadražaja, tada možete dodati još jedan način komunikacije. Postepeno mogu da se sastave svi vidovi komunikacije ali u ublaženom obliku, nežno, tiho i polako. Beba će svojim ponašanjem pokazati šta joj prija.

Tokom vremena beba će razvijati svoje sposobnosti u pravcu da izdvoji ono što je važno od informacija i reaguje adekvatno, da se sama umiri pred san. Ili da iz sna lagano pređe u budno stanje. Ta adaptacija, sposobnost da beba razvije sopstvene mehanizme kontrole, može trajati i godinu dana i zahteva strpljivost roditelja.

Majke koje su u trudnoći pušile, pile ili izlagale bebu narkoticima, mogu da dobiju bebu koja je preosetljiva ili neosetljiva u periodu dok se oporavlja od uticaja tih toksina. Nema nikakve koristi optuživati sebe ako se tako nešto desilo, potrebnije je shvatiti realno situaciju i uraditi sve da se pomogne bebi da sazri.

Bebin nervni sistem usled uticaja lekova ili stresa u materici, nije dovoljno zreo, preosetljiv je i treba mu pomoći da se razvije i postepeno izgradi svoje mehanizme smirivanja. Bebi može pomoći sisanje palca, ohrabrivanje upotrebe cucle, držanje i nošenje u uslovima koji su prilagođeni: blago svetlo, mir, umereno dodirivanje, ublaženi zvučni nadražaji.

Potrebno je biti u kontaktu sa pedijatrom i zajedno sa njim napraviti plan nege bebe.

Obratite pažnju na vašu bebu: ako je budi svaki šušanj, ako plače “bez razloga”, ukoliko ste eliminisali to da je beba gladnjikava, počnite da posmatrate kako vaša beba reaguje na smanjivanje nadražaja u njenoj okolini.

Svaka beba je priča za sebe i svet za sebe. Bebe se ne razvijaju istom brzinom. Neke prohodaju ranije a neke kasnije, neke pričaju “po rasporedu” a neka kasnije progovaraju. Na roditeljima je da pruže podršku svojoj bebi, na optimalan način za nju a u skladu sa njenim specifičnim tempom razvoja. Podrazumeva se da će roditelji takvih beba obratiti pažnju da kada poraste beba gleda TV najviše sat dnevno, a da tablet ili mobilni ne budu igračke za nju sve do određenog uzrasta.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić