Category: Beba

Povezivanje sa bebom

Povezivanje sa bebom

Pedijatri Maršal Klaus i Džon Kenel su prvi opisali uspostavljanje veze, takozvani „bonding“ između roditelja i novorođenčeta. Oni su naglasili značaj koji u tom procesu povezivanja i uspostavljanja odnosa ima prvih nekoliko dana po rođenju bebe. U tom smislu su isticali zanemarivanje tih potreba roditelja i dece u tadašnjim bolnicama gde se pre svega vodilo računa o fizičkom, medicinskom aspektu razvoja bebe.

Ovi pedijatri su prvi preporučili da mladi roditelji od samog rođenja u bolničkoj sobi provode određeno vreme držeći bebu, dodirujući je, pričajući sa njom. Preporučivali su da majke uspostavljaju dodir bebine i svoje kože da bi se održao kontinuitet bliskosti po izlasku bebe iz maminog stomaka. Očevi su ohrabrivani da drže bebu i takođe ostvare kontakt kožom. Istraživanja su pokazala da je to jako osetljiv trenutak i da tako blizak kontakt pomaže ocu da prigrli bebu, da se oslobodi napetosti i straha. Takođe je to način da mladi otac zdravo kanališe i usmeri sva svoja očekivanja i strepnje tokom trudnoće u smislu kakav ili kako će biti otac. Takav kontakt je način da se otac poveže sa činjenicom da je beba, njegovo dete, sada „stvarno biće“ a ne više neka bebica u stomaku koju čekamo.

Istraživanja dr Klausa i dr Kenela pokazali su i da je prisustvo babice (medicinske sestre) kao osobe koja je podrška i poseduje veliko iskustvo i tokom porođaja i nakon porođaja u prvim danima, dobar način da se mladi roditelji oslobode straha, pripreme za uloge roditelja i uspostave vezu sa bebom, razumeju njene potrebe.

Roditelji koji nisu uspeli da se povežu sa bebom i nisu imali dovoljno podrške mogu, kada krenu samostalno da se suočavaju sa potrebama i plačom bebe, da pomisle da „nisu uspeli a još nisu ni počeli da budu roditelji“. Međutim treba znati da je povezivanje sa bebom dugotrajni proces i da ništa nije izgubljeno. Čak i ukoliko okolnosti zahtevaju da beba odmah po rođenju bude prebačena u odeljenje intenzivne nege, zbog čega roditelji ne mogu da uspostave odmah kontakt sa njom, treba da znaju da nisu propustili priliku da se potpuno i zdravo vežu za bebu. Roditelji treba da znaju da svaka porodica ima svoj tempo razvoja i da nam je cilj dugoročno i čvrsto vezivanje. Prve trenutke sa bebom možemo porediti sa zaljubljivanjem ali je zato dugoročno vezivanje sa bebom ona duboka ljubav koja traži istrajnost i strpljenje.

Otkrivanje stvarne bebe

Kada prvi put provodite vreme sa svojom bebom i komentarišete njeno ponašanje, vi u stvari prvi put upoznajete svoje dete. Uvek treba da imate u vidu da je vaše dete jedinstveno po svim svojim osobinama. Fizičke osobine vidite odmah, oblik nosića, na koga ima prstiće, koje boje će biti oči… ali neke druge osobine: da li je ekstravertno ili mirno, da li je mazno ili ne, da li je spavalica ili je budna beba – te osobine ćete tek uočavati kroz bebino ponašanje. Ako ste maštali o mirnoj bebi a vaša beba je živahna ili plahovita ili se teško umiruje, to vam može predstavljati problem. Ako su mama ili tata na primer stidljivi ili tihi a dobiju dete bundžiju i drekavca to može biti problem. Ako je roditelj na primer robustan i energičan, glasan, a dobije dete koje je mirno, osetljivo i tiho – to takođe može biti problem. Ako su roditelji svesni da ih čeka prilagođavanje „stvarnoj bebi“ to će onda olakšati ceo proces. Koliko god beba bila različita po karakteru do vas, volećete je iz srca, tako da to ne treba da vas brine. Ukoliko se pripremite da ćete biti oprezni u svojim očekivanjima prilikom upoznavanja bebe, to može preduprediti neka mala razočarenja. Dete različitog temperamenta od roditeljskog, koje pritom kao svaka beba traži pažnju 24 sata 7 dana u nedelji, može za roditelja da predstavlja izazov.

U knjizi „Prvi odnos“ psihijatar Bertrand Krejmer je govorio o potrebi da roditelji pomire stvarnu bebu sa imaginarnom, sanjanom bebom. Pokušaji da se beba okarakteriše i svrsta u neku određenu kategoriju, deo su napora da se beba prihvati. Pa tako imamo „plačljivka“, „malu princezu“, „osvajača“, „anđela“. To su sve načini da roditelji pomire unutar sebe realnost sa sanjanim.

Beba se neće „uklapati“ ni u jednu ulogu 100% jer je beba biće i individua za sebe. Učite o svojoj bebi od nje same i prihvatite je kao jedinstvenu i samo vašu. Tako joj dajete najbolju podršku da zdravo odraste.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Problemi u ponašanju tek prohodalog deteta – 1. deo

Problemi u ponašanju tek prohodalog deteta – 1. deo

Kada vaša beba uđe u fazu takozvane “separacije” koju prati prohodavanje ali i razvoj osobina kao što je “ne” stav, agresivnost i prkos, možete se naći u situaciji da postanete zbunjeni kao roditelj i da ne znate gde da postavite zdrave granice. Vaše dete treba da razvija svoju slobodnu ličnost ali takođe i da se uklopi u strukturu vašeg vaspitanja.

Tantrumi (napadi besa), bacanje po podu, bacanje predmeta, vrištanje, su samo neke od ne baš omiljenih manifestacija detetovog ponašanja u ovoj fazi. Naravno da detetu ne treba sve dozvoljavati, ono mora da nauči šta je dozvoljeno a šta ne, šta je dobro a šta loše ponašanje, šta je prihvatljivo a šta nije prihvatljivo.

Agresivnost (12 do 36 meseci), ujedanje i bacanje predmeta

Agresivno ponašanje je normalna faza razvoja tek prohodalog deteta. U ovom uzrastu vaše dete otkriva nezavisnost i samostalnost. U njemu se javlja želja da istražuje, saznaje, postane nezavisno. U koliziji je između potrebe da ga mama štiti i potrebe da ode od nje. Dete traži ali često i ne zna šta traži i šta će od toga dobiti.

Nemojte se plašiti svog deteta u toj fazi, pokažite zdrav roditeljski razum i autoritet. Zabrana je detetu potrebna za zdrav razvoj podjednako kao i odobravanje. Dete mora da postavi strukturu dobro-loše i ako ga to ne naučite neće valjati.

Međutim treba da znate da je određena količina bacanja, ugriza, pobune – normalna, ne treba da vas zabrinjava ako se pojavi u detetovom ponašanju. To ne znači da treba da igronišete takvo ponašanje. Budite sasvim sigurni da vaše dete svaki put od vas čuje i jasno zna da je takvo njegovo ponašanje neprihvatljivo. Pokažite mu bolje i kvalitetnije načine da zatraži, dobije, dogovori se.

Važno je da ostanete mirni. Pokazujući mu kako se vi uspešno kontrolišete naučićete i dete da se isto tako kontroliše. Vikanje, udaranje deteta kada se ne ponaša dobro neće ga naučiti boljem ponašanju. Potrebno je da detetu ponovite, mirno i energično, sa ljubavlju, koliko god puta je potrebno da to nije prihvatljivo a sa druge strane pokazati mu šta je prihvatljivo. Na primer: ne postoji ni jedan razlog da se vaše dete koje interesuju predmeti u kuhinji, penje na gornje kuhinjske elemente da bi nešto videlo, koliko god se bunilo i plakalo, ne treba da ga podižete na sto ili kuhinjske elemente da nešto dohvati. Alternativa je da mu oslobodite donju fijoku, da na niske police pri podu, postavite predmete koje može da razgleda i da se igra sa njima, da mu dodate set predmeta koji su za njega bezbedni kao što su šerpice, kutlače i varjače, plastične posudice ili modlice. Povremeno menjajte predmete. Možete u njih sipati malo vode ili nečeg sličnog u zavisnosti od uzrasta i godišnjeg doba.

Postavite jasne granice svaki put na isti način uvek kada je dete agresivno. Budite istrajni i mudri. Nekad je dovoljno da dete fizički iznesete iz te situacije ili da mu skrenete pažnju na nešto drugo podjednako interesantno. Pomozite detetu da izađe iz besa svojim mudrim ponašanjem. Ako dete plače i buni se nemojte to shvatati tragično, izdržite malo, sa ljubavlju, mirno.

Nagrađujte i ohrrujte dobro ponašanje. Mnogo efikasnije od kažnjavanja je nagrađivanje. Ono postavlja fokus na sve ono dobro i prijatno koje sledi ako poštuje pravila i dogovor. Kad god kod deteta primetite da je prihvatilo neko od dobrih ponašanja, pohvalite ga. Na primer: ako dete pita da li sme da uzme igračku koja je pred drugim detetom ili da li sme da se ljulja a drugo dete je na ljuljašci, to je već veliki pomak u ponašanju jer nije prišlo da uzme ili gurne bez pitanja. Pohvalite takvo ponašanje podjednako jasno kao što ste objašnjavali kada su granice u pitanju. Dete će tako znati šta je u redu i da postoji prostor da uči i da prilagodi svoje ponašanje uz vaše odobravanje i podršku.

Dajte mu uvek vrlo logična objašnjenja zabrana ali i dozvola. Tako dete uči.

Budite konstantni i istrajni u svojim pravilima. Postarajte se da dete jasno poznaje posledice svojih ponašanja. Postarajte se da dete može da razdvoji svoju grešku u ponašanju od toga da je uvek voljeno i da uvek ima vašu podršku.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Psihomotorni razvoj u prva tri meseca

Psihomotorni razvoj u prva tri meseca

Psihomotorni razvoj u prvoj godini života ima svoje zakonitosti. Zato je veoma važno upoznati buduće roditelje kako da na pravilan i stimulativan način podstiču i ne remete prirodan razvoj motornih veština.
U period od 0-3 meseca treba obratiti pažnju na sledeće:

  • Bebu tokom ležanja treba okretati na oba boka i stomak (čim otpadne pupak). Česte promene položaja deluju stimulativno na nju i omogućavaju brže integrisanje u spoljašnju sredinu.
  • Kada nosimo bebu u naručju treba izbegavati uspravan položaj i forsirati horizontalan, tako da bebina glava bude položena na našu desnu ili levu podlakticu što bliže laktu, a njena ledja budu okrenuta ka našem stomaku i grudima.
  • Svaki dan, kada je beba raspoložena, poželjno je uraditi po nekoliko (bar 10) pokreta u svim zglobovima ruku i nogu, rame-lakat-šaka, kuk-koleno-stopalo, u svim pravcima koje taj zglob dozvoljava. Na primer kruženje unapred i u nazad u ramenima, kružni pokreti u kukovima na gore ukoso i upolje (poželjno za produbljivanje čašice na karličnoj kosti), itd. Zatim okrenuti je sa ledja na bok, jedan pa drugi i odvajati je od podloge lagano povlačeći je za ramena, a kasnije kad malo ojača hvatati je za šakice i raditi isto kako bi je podstakli da uspostavlja što bolju kontrolu glave i vrata. Na stomaku očekujemo da u prvom mesecu uspe da okrene glavu sa jedne na drugu stranu da bi već u drugom mesecu uspevala da odiže glavu, vrat i ramena od podloge za 45 stepeni.
  • Krajem trećeg meseca očekujemo da je počela da kontroliše glavu, a na stomaku da drži glavu i ramena uspravno, skoro pod pravim uglom u odnosu na podlogu.
  • Igra i igračke imaju važno mesto u ovom uzrastu. Prve igračke bi trebalo da su šareni krug, crno-bela lopta i zvečka. Nuditi ih u sredini tela u visini šakica i podsticati bebu da ih hvata i fiksira i prati pogledom.
  • Svaka naša aktivnost sa bebom ne bi trebala da bude brza, nagla i snažna nego lagana, ritmična i prijatna tako da beba pokazuje zadovoljstvo i uživanje tokom izvodjenja istih. U ovom periodu pripremamo je za zahtevnije motorne aktivnosti koje joj prirodno slede kasnije.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 6. nedelja

Vaša beba – 6. nedelja

Sada je vaša beba više budna, to su već duži periode tokom dana, tako da imate vremena da se bolje posvetite nenjom senzornom razvoju. Možete joj pevati pesmice i uspavanke ili možete da joj puštate muziku, pre svega dečije pesmice. Ispunite prostor oko bebe muzikom i gledajte izraze njenog lica. Vaša beba će izražavati zadovoljstvo kroz gugutanje, coktanje i radosne, pomalo nekontrolisane pokrete ruku i nogu.

Senzorna integracija (senzorni razvoj) je neuro-bilološki proces primanja i obrada informacija koje u bebin mozak dolaze preko njenih čula: vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira. Za razvoj senzorne integracije i mogućnost i kapacitet mozga da što je moguće više primljenih informacija prima, obrađuje i zatim organizuje, ključan je period od rođenja do 7. godine života.

Vaša beba će podjednako uživati i u zvucima vetra ili u kuckanju sata. Svi ritmični, harmonični, ujednačeni, blagi zvuci će joj prijati. Na YouTubu sada postoje mnogi klipovi sa muzikom i zvucima za bebe, pa možete birati ono što joj najviše prija. Naći ćete i one koje pažljivo sluša ali i one koji će je uspavati. Postoje i zvuci slični šumu koji „pokrivaju“ druge zvuke u sobi gde beba spava i pomažu joj da učvrsti san. U svakom slučaju što raznovrsnije birate „ponudu“ za bebina čula, to će bogatiji biti rezultat. Čim primetite da vaša beba reaguje većim zadovoljstvom na jednu vrstu zvukova ili određenu muziku i izdvaja ih u odnosu na ostale, možemo da kažemo da je beba počela da razvija svoje sklonosti i pokazuje ukus.

Nema potrebe da bebu „bombardujete“ muzikom sve vreme. Bebama su potrebni i intervali tišine u kojima će takođe uživati a tada će i obrađivati senzacije koje je već primila. Beba koja je prestimulisana može početi da plače, izvija leđa ili na druge načine da se buni. Procenite sami koliko stimulacije kroz muziku i zvuke vašoj bebi prija.

Vaša beba još nije u mogućnosti da priča ali njeno lice vam već sada govori i to mnogo. Ona menja izraze lica koji prate ono što joj se dešava i šta oseća. Te izraze vi već počinjete da prepoznajete. Po grimasi oko usta, načinu na koji pomera glavu, podiže obrve, žmirka ili se mršti, zvucima koje pušta ili se priprema da pusti, čak i po načinu na koji plače, moći ćete sa sigurnošću da prepoznate da li je gladna, mokra ili je usamljena.

Sada vaša već beba može da prihvati određene dnevne rutine koje će za nju biti umirujuće i predstavljaće dobru osnovu za bebino vaspitavanje i u kasnijem periodu. Jedna od tih stvari je rutina večernjeg odlaska u krevet koja će joj pomoći da se brzo uspava. Ustanovite obrazac rutina koje će prethoditi spavanju i pobrinite se da se on ponavlja svako veče. Takve rutine, rituali, će i vama kao roditeljima pomoći da se bolje organizujete i steknete samopouzdanje. Počnite pripreme za spavanje dovoljno rano tako da imate dovoljno vremena za sve što se spremate da radite sa bebom, pre hranjenja koje obeležava početak noći. Počnite pripreme u vreme kada beba još nije potpuno umorna ili gladna, jer će u suprotnom u pola igranja početi da plače zbog gladi. Počnite ritual uvek u istom prostoru bilo da je to spavaća soba ili kupatilo. Važno je da se ritual pripreme završi u prostoriji gde beba spava i da bude prijatan i ušuškan jer to bebi daje osećaj da su odlazak na spavanje i mesto gde spava prijatni i dragi.

Za početak skinite bebi pelenu i pustite je da oslobodi višak energije pre spavanja. To je prilika da se mazite sa vašom bebom dok se ona veselo rita. Oko samog kupanja postoje različita mišljenja, sada je aktuelno da bebi nije potrebno potpuno kupanje u kadici svako veče nego samo par puta nedeljno. Topla voda je svakako umirujuća za bebu i pomoći će joj da se opusti. Lagana masažica kada je budete mazali će joj takođe prijati i činiće deo osećaja udobnosti i bezbednosti koji treba da bude deo odlaska na spavanje.

Omogućite bebi tišinu, prigušite svetlo i nahranite vašu sveže okupanu i spokojnu bebu. Ukoliko je dojite pazite da ne zaspi na grudima jer će se ubrzo probuditi gladna. Pobrinite se da dobro podrigne zbog viška vazduha u stomačiću koji može da je muči i budi. Vrlo kratko je posle hranjenja uspavljujte u rukama(vreme da podrigne posle hranjenja), toliko koliko je potrebno da po izrazu njenog lica i umirivanju očiju i kapaka, vidite da je utonula u dubok san( nebi trebala da vam zaspi u rukama). Tada je pažljivo spustite u njen krevetac. Krevetac je najbolje i najbezbednije mesto za bebu da spava. Prenošenje u svoj krevet čuvajte za izuzetne situacije kada bebu nešto muči ili kada u toku noći traži baš samo umirujući kontakt sa vama.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Cucla ili sisanje palca

Cucla ili sisanje palca

U drugoj ili trećoj godini roditelji počinju da sumiraju svoje stavove i osećanja u vezi bebinog sisanja palca i cucle. Da li se beba tako smiruje? Da li je cucla anatomski bolja? Da li će sisanjem promeniti položaj prednjih zuba? Da li je palac prljav? Da li je to ružna i opasna navika?

Koliko god roditelji pokušavali da odviknu dete od sisanja palca, ono će naći načina da se negde sakrije i da udovolji toj svojoj potrebi i navici. Neka deca sisaju palac i do sedme ili osme godine kada su već đaci, pa to rade krijući se ispod jorgana ili iza naslona fotelje.

Kod neke dece koja sisaju palac ili cuclu doći će do ortodontskih problema, ali rizik je manji pre pojave stalnih zuba. Kada govorimo o ortodontskim problemima sisanje cucle je definitivno manji rizik od sisanja palca, a sisanje palca je manji rizik od guranja više prstiju. Ponekad se zubi sami vrate u pravilan položaj i isprave kada sisanje palca prestane, tako da kod mnoge dece sa ovom navikom nije potrebno naknadno ispravljanje zuba protezom. Čest je slučaj da deca koja moraju da nose protezu, imaju genetsku sklonost ka krivljenju zuba, iako nikad nisu sisala ni palac ni cuclu.

Najugroženija su povučena deca koja sisaju palac najveći deo vremena i to čine i kasnije posle navršene pete – šeste godine. Ako je tako nešto u pitanju roditelji pre svega treba da obrate pažnju na to šta se dešava sa njihovim detetom u sferi socijalizacije.

Dete sisanje povezuje sa zadovoljstvom i samozadovoljavanjem pa će lakše odustati od sisanja palca ako mu se ponudi neki drugi izvor zadovoljstva: ćebence koje je mekano i može da ga mazi ili pesmica koju može da pevuši. Ali da li to treba da radite u ranim godinama?

Da bi roditelji imali dobar uvid u problem sisanja palca i cucle, treba da shvate da ono predstavlja jedan oblik samozadovoljavanja, umirivanja zadovoljstvom. Već fetusi sisaju palac. Novorođenčad imaju refleks stavljanja šake u usta (Babkinov refleks).

Kada je beba uznemirena i pokušava da se smiri, pribeći će sisanju palca kao načinu da uspostavi kontrolu nad sobom. Taj obrazac je urođen.

Istraživanja pokazuju da se sa bebama koje sisaju palac ili cuclu lakše komunicira. Po nekim istraživanjima davanje cucle bebama kada zaspu smanjuje rizik od SIDS sindroma.

Imajte u vidu sa sisanje palca i cucle za bebu nije samo „deformisani prednji zubi i nepce“ nego mnogo više i važnije od toga. Izbor između cucle i palca, ako je detetu potrebno takvo umirivanje, ima korene u istoriji porodice i kulturi kojoj pripada. Ako brinete da je palac uvek dostupan a da se cucla može oduzeti, imajte u vidu da niste nikada videli veće dete koje koristi cuclu. Jednostvno se ta potreba vremenom i odrastanjem reguliše. Ako razgovarate sa psihologom reći će vam da je bolje da dete ima višak umirivanja nego manjak. Potreba za oralnim umirivanjem je individualna i na nju ne možete uticati, dete je ima i pre nego što je svesno šta radi, tako da je autentičnost njegove potrebe nesumnjiva.

Ako pokušate da detetu prekinete naviku u periodu kada mu je uteha potrebna – samo će se još više vezati za nju.
Roditelj koji se protivi sisanju palca neka razmisle o cucli. Treba da vam bude jasno da je svet bebe i malog deteta prepun stresova, nepoznat. Deca su sklona traženju načina da se sama uteše odnosno da se izbore sa stresom. Priroda im je to dala. Stručnjaci smatraju da je to znak zdrave sposobnosti deteta da se pobrine za sebe.

Dečije samozadovoljavanje palcem ili cuclom kod roditelja izazivaju osećaj neadekvatnosti. „Moje dete je uznemireno, ne mogu to da gledam, da li sam ja kriv/kriva…?“ Kao i u svim drugim oblastima detetovog razvoja, učite od samog deteta šta je njemu baš specifično razvojno potrebno. Tako ćete bolje pomoći svom detetu nego da striktno pratite tabele razvoja koje su napravljene za svu, nekad i veoma različitu decu. Samo beba može da vam kaže da liste na pravom putu. Roditelji koji su sklopili čvršći savez sa pravilima nego sa svojom bebom, treba da razmisle o varijantama izbora koja nekad mogu da predstavljaju mudrije odluke i za njih i za bebu.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 5. nedelja

Vaša beba – 5. nedelja

Pripremite se na bebin osmeh. Pripremite se da vas vaša beba nagradi za svu vašu ljubav i brigu, blistavim, bezubim, razoružavajuće iskrenim osmehom. Taj osmeh će učiniti da vam se srce otopi, čak i ako ste upravo proveli najgoru noć upravo sa vlasnikom tog očaravajućeg osmeha. Tate koji su došli premoreni sa stresnog posla, taj čaroban osmeh će napuniti energijom i radošću.

Vaša beba sada podiže glavicu, mišići vrata su joj sve jači što joj dozvoljava da u kratkim intervalima drži glavu podignutu. Bebica još uvek može da izdrži samo nekoliko trenutaka u tom položaju i to dok leži na stomaku a takođe i da tom prilikom prebaci glavu sa strane na stranu. Čarobna je dok to radi, pravi tako ogroman napor a vase srce će ponosno zatreperiti zbog tog njenog uspeha. Takođe će moći da drži glavu uspravno dok je nosite u nosiljci na grudima.

Vaša beba sada može početi da spava duže u toku noći. Međutim da li će beba moći da spava u intervalu od naprimer 6 sati zavisi od mnogo faktora, naslednih kao i bebinog razvoja. Na primer dužina sna zavisi od toga kolika je zapremina bebinog želudca. Bebin želudac raste i povećava zapreminu od prvog dana po rođenju jer je na rođenju bio tako mali da je beba bila prinuđena da se budi na tri sata jer je gladna. U zavisnosti od bebe, trenutak kada će početi da spava 5 – 6 sati u kontinuitetu može biti od 5. Ili 6. nedelje do 6. meseca.

Eksperti za bebino spavanje savetuju da se beba stavi da spava dok je još uvek budna ali je pospana i tone u san. To što se beba sama uspavljuje će joj pomoći da nauči da padne u dubok san samostalno,  što je veoma važno i za bebu i za vas. Beskrajno uspavljivanje je iscrpljujuće. Bebi nije potrebno a vama će oduzeti mnogo dragocenog vremena za vaš odmor. Vi stvarate navike bebi, pa ako je naučite da zaspi na vašim rukama to će za nju biti normalno i to će naučiti da traži. Treba bebu maziti, ljubiti, nahraniti, dati joj sve što joj je potrebno, ali je u trenutku kada se sita, podrignula, umiri se i počne da tone u san, treba je spustiti u kolevku. Potrudite se da naučite bebu da učvrsti san sama jer će tako steći dobru i zdravu naviku i već za par meseci će odlazak u krevet trajati samo par minuta. Ako su oko nje meda i cucla, ako je dobro ušuškana a svetlo prigušeno, nema razloga da to ne postane njen ritual za odlazak na spavanje.

Svaka beba je posebna i razvija se na drugačiji način. Imajte to u vidu ako pratite šemu razvoja bebe – ta uputstva služe samo da vam daju uopštene sugestije šta je sledeće u bebinom razvoju.

Sada je već vreme da odete na kontrolu kod ginekologa. Osim što će vas pregledati vaginalno kao i  epiziotomiju ili ranu od carskog reza, lekar će želeti da zna da li se osećate dobro emotivno. Peta nedelja od porođaja može biti nedelja kada osećate baby blues ili postporođajnu depresiju. Statistike kažu da 4 od 5 žena osećaju neku vrstu hormonske posleporođajne reakcije. To može biti osetljivost, plač, teškoće u odnosu sa bebom, osećaj iscrpljenosti, poremećaj sna. Dobro je da to pomenete lekaru i potražite savet. Ginekolog je u kontaktu sa stotinama porođenih žena i ima dobru procenu šta vam može pomoći. Ako je potrebno potražite pomoć psihologa. Bolje da porazgovarate sa nekim par puta nego da zbog vašeg emotivnog stanja uzrokovanog padom hormonskog statusa, trpi odnos sa bebom i partnerom. Podelite sa partnerom ono što vam je lekar rekao. Vaš partner treba da bude u toku sa svim što se sa vama dešava. Ovo je prilika da sa lekarom porazgovarate i o posle porođajnoj kontroli rađanja.

Iako vam sex sa partnerom možda nije prvi na listi ovih dana, dobro je da se zaštitite na pravi način jer priče da dojenje štiti od trudnoće nisu istinite. Ne želite drugu bebu tako brzo, dok se vase telo još oporavlja od porođaja sa prvom a vi još učite kako da budete najbolja mama.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 4. nedelja

Vaša beba – 4. nedelja

Vaša beba uživa da gleda vaše lice i da čak kopira i pokušava da ponovi nešto od vaše mimike i pokreta lica. Isplazite jezik i sačekajte da vidite da li će i beba to isto da uradi.

Veoma brzo će vaša beba gugutati, brujati, gunđati, proizvoditi razne komične i preslatke zvuke. Vodite računa da joj odgovorite gugutanjem i brujanjem da bi ona shvatila vašu komunikaciju. Nemojte se osečati luckasto što oponašate bebu i pričate kao beba. Vaša beba će biti oduševljena što komunicira sa vama i zvuci koje vi puštate, koji su slični njenim, će joj biti poznati i prihvatljivi. Ti zvuci sada za bebu predstavljaju početak funkcije govora i učenja pravih reči.

Kada imate posla po kući, a uvek ga ima, umesto da bebu ostavite samu, pokušajte sa maramom za nošenje bebe. Vaša beba voli vaš fizički kontakt a vi ćete moći na miru da završite šta treba a da je ona mirna i zadovoljna. Bolje nego da vas priziva plakanjem i da prekidate posao svako malo. Druga opcija je da spustite bebu u kolevkicu – ležaljku i da je premeštate iz sobe u sobu onako kako vi radite. Tako da ste joj pred očima i da možete da komunicirate.

Igranje sa vašim novorođenčetom je najbolji način da ga nežno i sa ljubavlju uvodite u novine i nepoznate situacije koje mu donosi svet u koji je stiglo. Bebi će zadržati pažnju i posmatraće sa interesovanjem tkanine i fotografije sa kontrastvnim dezenima i figurama. Postoje slikovnice za novorođenčad koje su upravo u takvim crtežima, crno belim, krupnim i upadljivim, jednostavnim. Možete ih naći u svakoj bolje opremljenoj knjižari. Takvu slikovnicu možete postaviti pored bebe u krevetac i pustiti je da je proučava pa menjati stranu kada joj slika dosadi. Jako su korisne za igranje sa bebom debele prostirke za pod koje imaju ugrađene lukove na kojima vise igračke a imaju prostora i da vi zakačite nešto novo i interesantno. Kada vaša beba leži na leđima, gleda i pokušava da privuče, pokušava da koordinira pokrete ruku, prstiju, pravac u kom ih pokreće, omogućavate joj na najbolji način da uči i razvija se. Možete i da legnete pored svoje bebe i omogućite bebi još bolju zabavu.

Beba još nema dobru koordinaciju oko – ruka, iako joj sada uspeva da zgrabi nešto i drži čvrsto. Tu veštinu će razvijati do otprilike 4. meseca starosti. U međuvremenu vi možete da stavite igračku bebi u ruku i da menjate igračku kada beba izgubi interesovanje. Ta igračka treba da bude nešto mekano da beba ne bi samu sebe udarila kada se igra i nešto što može da stavi usta jer nije dlakavo. Igračke možete prati u mašini za veš istim deterdžentom kojim perete bebine stvari.

Kada se rodila beba nema predstavu da su njene rukice i nogice prikačene za njeno telo. Sada beba istražuje svoje telo i iznenadi se kad vidi prstiće na nogama ili rukama. Brojte prstiće na njegovim rukama tako da postavite bebinu rukicu ipred njenih očiju da može da je vidi.

Beba još uvek ima problema da reguliše telesnu temperaturu jer njena cirkulacija još uvek nije dovoljno snažma. Imajte u vidu da temperatura tela odlazi kroz dlanove i stopala i vodite računa da su bebini prstići na nogama ušuškani u tople čarapice kada je hladno, naročito ako idete u šetnju. Ako je pretoplo onda je to način da pomognete bebi da se rashladi.

Beba guguće da izrazi svoja osećanja. Neke bebe počinju da se smeju i ciče. Povedite računa da im odgovorite i da to radite tako što ćete približiti svoje lice bebinom. Beba će uživati. Tako nešto i tata može da radi i to je divan način da se „poveže“ sa bebom. Pratite kako posle određenog vremena vaša beba počinje da uvodi nove zvuke i „širi“ vašu komunikaciju na nove vrste razgovora.

Uvek imajte u vidu da je vaša beba biće za sebe i jedinstvena. Ne postoje „precizna“ uputstva za bebu jer će vas iznenaditi nečim što će uraditi ranije ili kasnije od onoga što knjige kažu. Takođe ako je vaša beba prevremeno rođena trebaće joj više vremena da dostigne razvoj na vreme rođene bebe. Radujte se svojoj bebi, uživajte u njoj i otkrivajte svaki dan njene posebne osobine.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 3. nedelja

Vaša beba – 3. nedelja

Vaša beba voli da sisa i ima potrebu za tim. Možda ste već primetili da varalica čini čuda u slučaju da je vašoj bebi potrebno da se umiri. Stručnjaci nisu protiv toga da bebe koriste cuclu onda kada imaju potrebu za njom: Loša navika se stvara kada se cucla koristi ne da se beba umiri i zaspi, nego po našoj proceni i potrebi, kada hoćemo da budemo na miru i odvratimo bebi pažnju. To već nije dobro rešenje.

Neki stručnjaci zagovaraju mišljenje da bebi ne treba nuditi cuclu prve tri nedelje – sve dok se dojenje ne uspostavi. Kažu da će u tom slučaju beba možda bolje “vući” ili pronaći i svoje prstiće ako treba.

Svetska udruženja pedijatara preporučuju davanje cucle u vreme dremke i vreme noćnog spavanja. Interesantno je da postoje analize da upotreba cucle smanjuju rizik kod jedne veoma retke pojave a to je SIDS (iznenadna smrt novorođenčeta). Sugerišu da nema potrebe da se cucla vrati bebi ako je zaspala a cucla je ispala. Takođe da nema potrebe forsirati cuclu ako se bebi ne sviđa i uporno je odbija.

Bonding sa bebom

Neke mame osećaju momentalnu i intenzivnu povezanost i ljubav. Neke mame su pomalo zbunjene i uplašene i ne uspevaju da se opuste dovoljno da na takav način uživaju u bebi. Osim iskustva i simbioze trudnoće, zatim magičnog i intenzivnog doživljaja rođenja bebe, potrebno je da povedete računa upravo o bondingu jer on predstavlja nastavak vašeg odnosa „u stomaku“ ali ovaj put sa rođenom bebom. Takođe postavlja zdravu osnovu za sve drugo što ubuduće treba da naučite vašu bebu ili da radite sa njom. Ako nikada niste bili u blizini novorođenčeta, briga oko toga da li svakodnevno činite stvari ispravno može biti iscrpljujuća. Ovo je takođe vreme kada se dojenje tek uspostavlja i pojavljuju se prvi loši efekti nespavanja. Postavljajte pitanja, proveravajte, tražite pomoć. Za vašu bebu je najvažnije da je vaš odnos sa njom nežan, strpljiv i pun ljubavi.

Nemojte se osećati krivom ako bebu koju ste tako dugo čekali, ponekad gledate kao malog stranca. Dajte i sebi i njoj vremena da upoznate jedna drugu i da naučite kako se to radi sada kada je vaša beba „napolju“, ne više u vašem stomaku.

Ako se taj osećaj otuđenosti ne povuče ni posle nekoliko nedelja onda je najbolje da se obratite stručnjaku da proverite da nije u pitanju post-porođajna depresija. Post-porođajna depresija je trigerovana padom hormona. Simptomi mogu uključivati nesanicu, anksioznost, promene apetita, loše misli o sebi pa i o bebi.

Kolike

Kolike ćete prepoznati po nekontrolisanom plaču bebe. Pogađaju oko 40% beba. Bebe najviše plaču tokom prva tri meseca. Kolike su u znaku „trojke“. Bar tri puta dnevno nekontrolisan plač, bar tri puta nedeljno, tri nedelje u nizu. Obično kreću između treće i šeste nedelje. Bebe plaču intenzivno i neutešno, stežući pesnice i podižući nogice. Naravno proverite sa svojim pedijatrom da li beba plače zaista zbog kolika. Možete pokušati da dodatno čvrsto umotate bebu u pelenu ili ćebence, to će pomoći bebi da zaspi. Neki zvuci umiruju bebu kao što je zvuk usisivača i zvuk fena. Kažu da ih to podseća na zvuke koje su slušale kroz trbušni zid. Takođe i muzika pomaže. Menjajte položaj bebe kada je držite, nekada je i to dovoljno da pomogne: na ramenu, na laktu sa licem napred, preko kolena, držeći je tako da je vaš dlan – šaka preko njenog stomaka, na jednoj ruci. Možete je postaviti na leđa i njenim nogicama voziti biciklo.

Ako dojite povedite računa o ishrani, ako je na formuli konsultujte pedijatra da je eventualno promenite.

Ukoliko se osećate da vam treba pauza – uzmite je. Zamolite ukućane da se pobrinu za bebu ili je smestite na sigurno a vi sedite na neko udobno mirno mesto i duboko dišite. Tih 10 -15 minuta odvojenosti od bebe neće joj nauditi ni na koji način a vama će biti značajna pomoć.

Beba u ovoj nedelji može imati bubuljice na bradi ili obrazu. To su „milije“ i nestaće vrlo brzo same.

Simptomi zbog kojih je potrebno da konsultujete pedijatra:

  • Intenzivan neutešan plač
  • gubitak apetita, promene u apetitu
  • proliv
  • teškoće u disanju
  • groznica i temperatura.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Kako beba spava i zašto se budi

Kako beba spava i zašto se budi

Male bebe spavaju veći deo dana. U početku se bude kada su gladne ili kada im smeta mokra pelena. Međutim treba da znate da u bebine nelagode ulazi i potreba za fizičkim kontaktom sa mamom, za njenim mirisom, prisustvom, otkucajima srca.

Važno je da što pre počnete da učite bebu da se sama uspavljuje, odnosno da vaše uspavljivanje bebe dok je sasvim mala ne traje sat vremena dok na primer ležite zajedno sa njom u bračnom krevetu. Stvorićete bebi naviku koja će vas mučiti godinama. Bebu je potrebno umiriti da se uspava u trajanju od par minuta, najviše dvadesetak minuta. Dobro podrigivanje zatim ljuljanje, pevušenje, nošenje na rukama da bi se uspavala, ljuljuškanje kolevke je u redu. Primetićete dok je umirujete da bi zaspala, da bebi kapci još uvek titraju iako su joj oči sklopljene. Ruke i noge su opuštene, ali se povremeno trzaju. Nije neobično i da se beba nasmeši u snu. Čak i kada vam se čini da je beba zaspala, kada ju spustite u krevetac često će se probuditi. To samo znači da beba još uvek spava suviše laganim snom. Pokušajte da produžite ritual uspavljivanja na nekih dvadesetak minuta što je vreme potrebno da beba utone u čvrst san. Bebine grimase i trzaji će se postepeno smirivati i to je znak da dovoljno čvrsto spava. Na taj način, spuštajući je u krevetac posle hranjenja i malo ljuljuškanja, stvarate bebi naviku da je krevetac prostor za spavanje a da priprema za spavanje traje određeno vreme koje će biti sve kraće što je beba starija.

Vrlo male bebe nemaju faze čvrstog sna i to je najveći razlog zašto se noću često bude. Ako to uporedite sa lakim snom odraslih biće vam jasnije. Kao što vi možete da ustanete i odete do kupatila a zatim nastavite da spavate, tako i beba koja noću jede ili treba da joj se presvuče pelena, posle toga može lako da sklizne ponovo u san. Ako je nahranite i presvučete u tišini i bez jakog svjetla u prostoriji, ona će  ostati “uspavane”. Dobro je da imate slabu noćnu lampu koja će vam olakšati presvlačenje i hranjenje a neće razbuditi bebu. Ako upalite svetlo u sobi kada se beba javi i zaplače ili  govorite glasno beba će se razbuditi i mnogo će teže opet zaspati.

Odrasli se uspavljuju na svoj način da bi utonuli u „non- REM“ fazu sna, onu kada je san dubok i miran. Mozak i telo u ovoj fazi se najviše odmaraju, disanje je plitko i ritmično a mišići opušteni. Posle oko sat vremena odrasli prelaze u „REM“ fazu sna kada je san plići i tada se lakše probude. Ove faze se smenjuju tokom noći. Odrasla osoba koja spava osam sati u proseku provodi 6 sati spavajući mirnim snom, a samo 2 sata aktivnim snom, iako se nama čini da smo celu noć sanjali, odnosno spavali „aktivno“.

Potrebe bebe za snom je u prvim mesecima najveća a mogućnost da nam saopšti šta joj treba najmanja. Bebin organizam se još uvek razvija velikom brzinom. Želudac i sistem organa za varenje su još vrlo mali i nerazvijeni. Majčino mlijeko se vrlo lako i brzo vari, pa beba vrlo često ima potrebu za hranjenjem. Ako glad ne bi probudila bebu u toku noći to bi moglo da rezultira nazadovanjem u razvoju i gubljenjem na težini.

Posebnu pažnju posvetite bebi kada je prehlađena. Pun nosić otežava disanje a bebina koža je još uvijek toliko tanka da organizam ne može sam da reguliše toplotu što može ugroziti bebu. Telo ne može samo da se ugreje ako mu je hladno ili da se rashladi znojenjem ako je vruće,  vi morate da prilagodite odevanje i posteljinu uslovima u prostoriji u kojoj beba spava. To takođe može biti razlog da se beba probudi.

Zašto je dobro što se bebe noću bude?

Istraživanja potvrđuju kako je za bebino zdravlje najbolji lak san kako bi mogla buđenjem da reaguje na okolnosti koje prete njenom zdravlju. Način na koji bebe spavaju smatra se „pametnijim“ od sna odraslog čovjeka. Lak san pomaže razvoju mozga jer se protok krvi do mozga u aktivnoj fazi sna skoro udvostručuje. Telo tada povećava proizvodnju neuronskih proteina u mozgu. Mozak ovo vreme koristi za procesuiranje i skladištenje korisnih informacija i odbacivanje nebitnih. Prevremeno rođene bebe provode gotovo 90% vremena u fazi lakog sna i time ubrzavaju razvoj mozga.
Kada bebe počinju da spavaju celu noć?

Univerzalan odgovor ne postoji. Odgovor je: onda kada bebin mozak i organi za varenje budu dovoljno razvijeni. U prva tri meseca bebe vrlo retko spavaju više od 4  sata u kontinuitetu bez potrebe za hranjenjem.  Ukupno spavaju između 14 i 18 sati dnevno, razlika je u tome kako i kada je taj san raspoređen. Između trećeg i šestog meseca broj noćnih buđenja će se smanjiti na jedno ili dva i to je prvi važan korak ka bebinoj zrelosti koji će roditeljima doneti olakšanje.

Ako se beba u toku noći probudila i ne uspavljuje je hranjenje i suva pelena, pomislite na dve stvari:  da je gladnjikava, odnosno da treba da proverite koliko je hrane uzela. Drugo – da je bebi potrebno vaše prisustvo, nežnost i kontakt. Treba da znate da kod beba postoji znak jednakosti između potrebe za hranom i potrebe za ljubavlju. Neke bebe imaju više a neke manje potrebe za bliskošću. Ako je vaša beba o onih koje u toku noći nije smirio podoj a dobro je jela, pomislite da ste joj možda potrebni vi. Slobodno je prebacite kod sebe u krevet ali samo na tih par sati. Posle sledećeg podoja vratite je u njen krevetac. Vodite računa da je beba kod vas u krevetu bezbedna i da ima dovoljno prostora. Verovatno će jako brzo zaspati, što vam je potvrda da ste shvatili njenu potrebu. Ono što je važno je da bebu svaki sledeći put posle podoja vratite njenoj rutini i kolevci jer samostalno spavanje treba da bude bebina navika.

Buđenje bebe tokom noći zavisi od bebinih potreba!

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 2. nedelja

Vaša beba – 2. nedelja

Posle boravka u vašem stomaku gde joj je bilo toplo i udobno i gde je bila u neprekidnom kontaktu sa vašim telom pod otkucajima vašeg srca, vaša beba se sada navikava na život izvan maminog tela.

Vaša beba još uvek ne može da vam pruži dovoljno informacija o odlikama njene ličnosti, još neko vreme će vam to biti nepoznanica. Beba uglavnom provodi dan ulazeći i izlazeći iz raznih stanja sna i pospanosti a takođe i tihog budnog ili aktivnog budnog stanja.

Jedini znaci koje vam beba pruža i koje joj je priroda dala je – plač. U ovoj fazi bebinog razvoja to su njene mogućnosti komunikacije. Za vas je važno da shvatite da su to „znaci“ da ima određenu potrebu ili da su sve njene potrebe zadovoljene. Makar i kad je potreba to da oseti umirujući dodir vašeg tela.

Beba sada može da prepozna mamin glas i da ga izdvoji od svih drugih glasova.

Vaša beba voli da bude u vašem naručju, da je ljubite, mazite, masirate, nosite. Ta bebina potreba je prirodan produžetak vašeg bliskog kontakta u stomaku. Takvom brigom o bebi vi joj govorite da ste tu, da je volite i da je sve u redu. Nemojte se plašiti da mazite vašu bebu.

Kolike

Ako vaša beba plače više od dva sata odjednom i to se ponavlja više dana u nedelji onda možete da pretpostavite da su počele kolike – vaša beba je zdrava samo ima problem sa gasovima. Kolike mogu biti veoma neugodne za bebu, imajte razumevanja. Mogu se pojaviti bilo kad u toku dana a kod nekih beba plakanje postaje intenzivnije tokom večeri. Ne pomažu pokušaji da „utišate“ bebu, jedino što možete je da pokušate da joj ublažite nelagodu. To možete na primer laganom masažom, zatim tako što ćete joj omogućiti da sluša zvuke slične onim u materici: otkucaje srca i lagani šum (umiruje i zvuk usisivača i fena i čak aspiratora u kuhinji). Možete ljuljati bebu bilo u kolevci bilo u rukama. Takođe umiruje i boravak u „marami“, nosiljci koja se nosi na grudima ili vožnja kolicima. Topla kupka takođe pomaže da se beba relaksira, kao i topao oblog na stomaku (flaša sa toplom vodom). Pobrinite se da beba dobro podrigne posle dojenja. U dogovoru sa pedijatrom možete pokušati sa probioticima ili drugim dozvoljenim lekovima i biljnim čajevima. Ukoliko dojite prilagodite svoju ishranu da beba preko mleka ne bi dobijala hranu koja dodatno izaziva kolike. Svakako je potrebno da dobijete svu pomoć koju mežete da dobijete jer je ova faza bebinog razvoja previše naporna da se sami nosite sa tim. Kolike u najgorem slučaju traju tri meseca. Kod 90% beba situacija se smiruje najkasnije do sredine 4 bebinog meseca.

Vašoj bebi moguće nije još otpao pupak ili je tek otpao. U ovom periodu dok pupak ne otpadne i ranica u potpunosti ne zaraste, radije kupajte bebu sunđerom da biste taj deo bebinog stomačića održali suvim.

Primetićete da je vaša beba plačljivija krajem dana. Prihvatite to bez nervoze. Jednostavno su za nju „uzbuđenja“ zvukovi, senzacije, nova iskustva dana – još uvek previše.

Treba da znate da 80 – 90 posto mama od nekoliko dana nakon porođaja pa narednih par nedelja ima „baby blues“. To je prirodno i prolazno stanje povećane osetljivosti jer se hormoni koji su pripremali vaše telo 9 meseci za stvaranje bebe, sada vraćaju u „normalu“ u stanje u kom nema potrebe da se ceo organizam angažuje da bi beba rasla. Budite nežni prema sebi, budite nežni prema bebi. Suočićete se sa umorom i neispavanošću u isto vreme kada vam hormoni „rade“ i neće biti lako ali ako znate o čemu se radi i da će proći, lakše ćete se nositi sa tim.

Važna stvar koju treba da znate je da je vaša beba individua za sebe iako se to još u tom „paketiću“ pelena ne vidi dobro. Slušati savete drugih mama sa njihovim bebama ne pomaže u potpunosti – potrebno je da učite od svoje bebe ko je ona a to možete samo u interakciji sa njom.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić