Glavni pokretački mehanizam organizma je ishrana. Ona daje snagu za rast i razvoj svim ćelijama organizma, ali isto tako može biti klin zastoja.
Ishrana još intrauterino učestvuje razvoju organizma bebe. Plodova voda ima ukus hrane koju majka jede, pa se čulo ukusa kod bebe razvija u skladu sa majčinim unosom. Isto ovo se odnosi i na nivo šećera, proteina,masti,ali i nezdravih supstanci prisutnih u rafinisanoj, preradjenoj hrani.
Nakon rodjenja uticaj majčine ishrane na bebu se nastavlja putem dojenja, pa se zato dojenje obustavlja kod majki koje uzimaju hroničnu terapiju za većinu sistemskih oboljenja.
Dakle, ono sto majka unosi, istom učestalošću kojom majka unosi, stiže do bebe. Ako bismo govorili o šećeru, povećana koncentracija u majcinoj krvi dovesce do povecane koncentracije u mleku , pa ce beba kasnije više voleti sladju hranu. Sladja ishrana u detinjstvu će dovesti do većeg prirasta karijesa, što prosečnog roditelja ne plaši, jer veruje da to nije toliko bitno kod zubića koji se menjaju. Istina je sasvim drugačija. Klinička slika koja se vidi u ustima u obliku zubnog propadanja je u stvari slika organizma koji pati na isti nacin na koji pate usta. Pod dejstvom povišenog šećera bujaju patogene sorte bakterija koje uništavaju tkivo. U ustima je to gleđ i dentin. Ako se u okviru oralne patologije naruši najtvrdji deo u organizmu, možete da pretpostavite šta sve u organizmu može stradati u bilo kakvom obliku poremećene ishrane, jer će se svaki poremećaj ishrane odraziti na poremećaj bakterijske flore i ćelijskog metabolizma.
Metabolizam ćelija,osim od unosa i hormonskog statusa, zavisi i od prisutne vode u organizmu. Smanjen unos vode, smanjiće količinu i kvalitet pljuvačke, pa će opet slika u ustima biti povećana količina bakterija, plaka i karijesa. Usta ponovo postaju mesto uvida u sistemsko zdravlje gde ćelije sa deficitom vode rade u izmenjenom režimu, pa odmah trpi imuni sistem, tj limfociti. Tada smo skloniji i alergijama i svim drugim pošastima savremenog vremena.
Pošast savremenog vremena je loša ishrana sa aditivima, rafinisanim sećerima, farmaceutskim preparatima sumnjivog sastava, sa unosom koji je ili neredovan ili prečest.
Svaki stomatolog ce vam reći da najzdravije zube imaju ljudi koji ih peru samo dva puta dnevno, obično sasvim rutinski, ali imaju redovan unos tri obroka, bez unosa hrane izmedju obroka.
Voćka koju blendirate ima potpuno drugi način metabolizma od sažvakane. Sažvakana ima vlakna koja čiste patogene sojeve bakterija i gura ih van sa odumrlum ćelijama creva. Sažvakana je natopljena pljuvačkom koja ce zaštititi najbogatiji deo voćke od kiselina za varenje. Žvakanje , kao i sisanje utiče na pravilan rast i razvoj lica. Ako se hranite redovno, svaki dan u isto vreme,onako kako se hrane deca u vrtiću, ako posvetite vreme birajući namirnice pažljivo i čitajući šta stavljate u svoj i dečiji organizam, neće vam trebati ni lekar, ni pedijatar, osim za redovnu kontrolu.
Izbor hrane ne iziskuje mnogo vremena. Naročito ako imamo u vidu da to što se unosi u organizam ima dugoročne.posledice i na vaš i na dečiji organizam. Karijesan mlečni zub će trajati do 12te godine, ali ga može popraviti stomatolog, pre nego što inficira mlečne zube. Pokvaren imuni sistem možete popraviti samo zdravom ishranom koju ne mogu nadomestiti veštački vitamini.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić