Sadržaj vode u organizmu (pa i potebe za njom) zavise od starosti, klime, fizičke aktivnosti i čitavog niza drugih faktora. Znamo da voda čini oko 2/3 mase tela, a skoro ¾ te vode se nalazi u ćelijama. Ona učestvuje u osnovnim metaboličkim procesima, služi kao rastvarač, transporter i regulator osmotskog pritiska. Voda je sastavni deo svih telesnih tečnosti. Ona rastvara i transportuje nutrijente i metabolite u ćeliju i iz nje. Hidratacija je od bitnog značaja i za održavanje stalne temperature tela. U slučaju nedovoljnnog unosa, dolazi do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja. Vodu obezbeđujemo unošenjem u organizam vode i hrane, ali je i proizvodimo tokom metabolizma. Izbacujemo je iz organzima urinom, znojem i disanjem.
Svi znaju da je voda neophodna za život, ali često ne povezuju zdravstvene probleme koje imaju sa nedovoljnim ili neadekvatnim unosom vode. Uglavnom ne unosimo dovoljno vode , pa je i osećaj žeđi vremenom zamenjen osećajem gladi. Već pri malom nedostatku vode javlja se malaksalost, glavobolja, promena krvnog pritiska, opstipacija. Dehidratacija u dužem vremenskom periodu dovodi do poremećaja u radu nervnog sistema, bubrega i jetre, a pojava dehidratacije je vidljiva i na koži.
Ukoliko dođe do dehidratacije organizma, izgled kože se menja. Kod blage dehidratacije koža postaje suva, gubi elastičnost, peruta se, pecka i izgleda starije. Može se pogoršati izgled celulita, jer metaboliti ostaju zarobljeni u međućelijskom prostoru kao posledica slabe cirkulacije krvi i limfe. Promene se uočavaju i na noktima i kosi. Nokti postaju krti i lomljivi, a kosa suva i oštećena. Simptomi nestaju ako se organizmu obezbedi dovoljan unos vode.
U trudnoći potrebe za vodom rastu zbog povećane zapremine krvi, intenziviranog metabolizma i velike količine plodove vode koja ispunjava matericu.Voda obezbeđuje dostavu nutrijenata do ploda kao i uklanjenje otpadnih produkata. Dovoljan unos vode sprečava ili ublažava moguće probleme u trudnoći kao što su : opstipacija, hemoroidi i urinarne infekcije. Dobra hidratacija smanjuje i rizik od pojave strija.
Posebno je važna dobra hidratacija u poslednjem trimestru trudnoće, jer u tom periodu dehidratacija može dovesti i do preuranjenih kontrakcija. Potrebe za vodom su tada velike jer je svakog sata potrebno dopuniti plodovu vodu sa oko 200 ml tečnosti. U slučaju blizanačke trudnoće, ove potrebe se skoro dupliraju. Dovoljan unos tečnosti neće dovesti do oticanja i nadutosti, čega se trudnice neopravdano pribojavaju. Naprotiv, ono je često rezultat dehidratacije na koju organizam reaguje tako što zadržava vodu u tkivima.
Preporuke za trudnice se svode na unos oko 2,3 l tečnosti dnevno. Kako su potrebe individualne, kao i način njihovog zadovoljavanja, može se sa sigurnošću utvrditi da li je unos vode dovoljan po boji urina. Svetao urin je znak dobre hidratacije, a intenzivno žut ili tamniji je znak dehidratacije.
Voda koja se unosi mora biti dobrog hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta, negazirana i sa manje mineralnih materija, posebno natrijuma. Unos mineralnih voda, takođe negaziranih, u manjoj količini može biti koristan, međutim one ne smeju da budu jedini ili preovlađujući izvor vode.
Novorođenčad i bebe do šest meseci svoje potrebe za vodom zadovoljavaju unosom majčinog mleka. Treba izbegavati i unos previše razblaženih zamena za majčino mleko, kao i napitaka koji sadrže elektrolite. U tom uzrastu, bubrezi kod beba nisu dovoljno zreli, tako da bi preveliki unos vode doprineo izlučivanju natrijuma zajedno sa viškom vode, što bi se negativno odrazilo na aktivnost mozga. Simptomi intoksikacije vodom su: razdražljivost, pospanost,niska telesna temperatura i otoci na licu.
Starijim bebama se može davati po malo vode da bi se izbegla opstipacija ili u slučaju velikih vrućina i pojačanog znojenja.
Za decu stariju od godinu dana, smatra se da je dovoljno 1,3 l tečnosti, koja se obezbeđuje iz hrane (uključujući i mleko) i vode. Time je omogućeno lakše varenje i kretanje svarene hrane kroz creva, kao i zamena izgubljene tečnosti.
Deca ne treba da unose napitke sa kofeinom (kafa, čaj), gazirane napitke, a trebalo bi izbegavati i unos voćnih sokova, posebno ako su zašećereni, pošto kiseline i šećer doprinose oštećenju gleđi na zubima.
Najbolje je koristiti oligomineralnu vodu, sobne temperature. Deci treba češće ponuditi vodu, ali ne insistirati na unosu većih količina.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić