Ono od čega nikada nije prerano početi jesu pesmice koje mama može pevušiti ili izgovarati bebi već od prvih meseci života, tokom rutinskih aktivnosti vezanih uz svakodnevnu negu (presvlačenje, kupanje, uspavljivanje, masaža i dr.).
Isto je i sa prvim slikovnicama. Danas se mogu nabaviti slikovnice koje se sastoje samo od slika i zavežu se za stranice krevetića ili kolica. One postiču bebu da okreće glavicu dok leži i da fokusira pogled. Najbolje su one dvostrane, gde je jedna strana sa crno-belim slikama (za novorođenče), a druga sa slikama u boji (za 2-3meseca). Crno-bele slike u obliku jednostavnih geometrijskih oblika razvijaju kod bebe prvo fokusiranje vida. Važno jesamo menjati stranu na kojoj se nalazi slikovnica i povremeno je uklanjati, da beba i sa te strane može vežbati gledanje u daljinu.
Nakon toga mogu se bebi početi davati u ruke šuškave platnene slikovnice za bebu (sa trakicama, šuškalicama i zvečkicama). One su više igračke nego knjige, ali ipak su slikovnice s platnenim stranicama. Kada beba počne da stavlja igračke u usta daju se gumene slikovnice (one su dobre i za kupanje, kada beba već sedi u kadici).
U periodu oko 6-7 meseci (kada beba počne sama da sedi) može se početi polako s “pravim” kartonskim slikovnicama, u kojih su stranice izrađene od vrlo tvrdog “neuništivog” kartona debljine oko 5 mm. Najbolje su za početak multisenzorne slikovnice koje na stranicama imaju vrlo jednostavne krupne slike s debelim crnim obrisom, čisto jarko obojenih površina, ali s različitim senzornim umecima (npr. komadići krzna, tkanine, brusnog papira, plastike, nekesvetlucave detalje i dr.). Bebe ih istražuju prstićima i sviđa im se da dodiruju te materijale (npr. pogladiti macin mekani krzneni stomačić ili dirati hrapave šapice). To je razvojno jako posticajno, a ujedno se radi i o prvim mini pričama. Jedna stranica – jedna kratka rečenica. Najbolje su one u kojima se rečenice ponavljaju, a menja se samo jedna ili nekoliko reči. Bebe još ne prate te pričice, nego više se bave opipavanjem i razgledavanjem slika. Kao prve teme su dobre npr. bebin dan ili neko mladunče životinje (mačići, konjić i dr.).
U celom razdoblju do kraja prve godine nastavljaju se gumene, plastične, platnene slikovnice, uz postupno sve veće prevladavanje kartonskih. Roditelji trebaju biti spremni na to da će beba one kartonske ipak uništiti (koliko god čvrste te stranice izgledale). Zato neka ne kupuju skupe knjige jer uništavanje slikovnice jednako je razvojno posticajno kao i igra s njom.
Pri kraju prve godine kartonske slikovnice već postaju malo složenije, većinom bez senzornih elemenata, sa slikama sa više likova na stranici i jednom rečenicom. Već se može ponuditi i prvi slikovni rečnik ili više njih na razne teme.
Paralelno s tim svakako se poveća opseg “pesničkog repertoara” koji osim tema iz bebine svakodnevnice (hranjenja, kupanja i dr.) sada uključuje i kratke pesmice o životinjama, pesmice za prva glasovna oponašanja i sl. Preporučuju se male slikovnice za bebe u obliku životinja (npr. “Mali trbušasti prijatelji” i sve tome slično) u kojoj je tekst zapravo simpatična pesmica, a svaka slika konkretno prikazuje stih iz pesmice (najbolje su slikovnice u obliku životinja ili igračaka – autića, lopte ili dr.). Moja preporuka roditeljima je da osim vizualnog osećaja, gledaju nakvalitetu pesmice u slikovnici, da bude jednostavna, simpatična, obavezno čvrsto rimovana pesmica-priča. Takve slikovnice zauzimaju centralno mesto u periodu od 1 do 1,5 godine, kada dete još ne može pratiti pravu priču tipa “za laku noć”, ali je već sasvim spremno za kratku pesmicu-pričicu. U tom periodu pesmice imaju najveće značenje i jako veliku ulogu u razvoju govora. Nakon 1,5 godine dete kojem su se pre recitovale mnoge pesmice, već može dopunjavati rime (zadnje reči u stihu) u više od desetak pesmica. Pesmice će nastaviti pratiti dete i dalje, kroz celo rano detinjstvo. U periodu od 2 do 3 godine dete već može samo recitovati kraće pesmice od početka do kraja (“čitati” ih u slikovnici ili recitovati napamet).
Nakon 1,5 godine roditelji trebaju početi sa slikovnicama pričama. U toj dobi dete još možda neće pratiti priču, ali to će se početi događati prema 2. rođendanu. Npr. slikovnice poput onih prema crtićima “Pepa prase” su deci na tom uzrastu omiljene. Sada se čitanje priče uvodi u ritual uspavljivanja. Dete već bira šta želi da mu čitate i ne treba se čuditi (a kamo li protiviti) ako želi da jednu te istu slikovnicu čitate svako veče ili čak više puta dnevno, od početka do kraja.
Nakon 2 godine roditelji mogu već nuditi edukativne slikovnice i slikovni rečnik, knjige tipa”Svet oko nas”, knjige s prozorčićima, preklapalice i dr.).To je ujedno i uzrast za prve bajke koje u početku trebaju biti jednostavne. Posle dolaze Vini Pu i prijatelji, Tri praseta (ovo zadnje po želi roditelja, jer još definitivno nije vreme za “Ivicu i Maricu”, eventualno za “Crvenkapicu”, iako bi se moglo dogoditi da nakon čitanja “Crvenkapice” dvogodišnjak odluči da prestane da razgovara sa ljudima izvan kuće). To je doba za novogodišnje i praznične priče i pesmice. Dete se već raspituje o životu Deda Mraza (npr. slikovnice “Darovi Deda Mraza”, “Deda Mraz i prijatelji”). Sada roditelji treba pažljivo da biraju slikovnice, kako sadržajno, tako i likovno.
Takođe, to je uzrast kada detetu treba početi nabavljati više slikovnica, izdvojiti policu ili ormarić posebno za detetove knjige. Vreme je i za posećivanje dečjeg kutka knjižare. Dete više nije beba, nego je mališan koji treba naučiti da se knjige ne smeju uništavati, da se u njima ne sme šarati (osim slikovnica koje su za to posebno namenjene). Detetova polica s knjiga treba da se popunjava raznovrsnim knjigama, pričama, pesmaricama, bajkama i dr. Naravno, još uvijek će biti “incidenata” s pocepanom stranicom, zato ako ste kupili skuplju i kvalitetniju knjigu koja je možda čak i korak ispred njegovog uzrasta i koju želite sačuvati za nadolazeće godine, ne ostavljajte dete nasamo s tom knjigom, nego je čitajte zajedno, dok vam mirno sedi u krilu. To je mnogo bolje nego se ozbiljno naljutiti na mališana koji još razvojno nije u stanju da obuzdava porive “knjigouništavanja”.
Sa dvogodišnjakom treba posebno vreme posvetiti čitanju pesmica. Ako ste odabrali pravu kvalitetnu pesmaricu, s pesmicama koje odgovaraju uzrastu, mališan će mnoge od njih spontano naučiti napamet.
Zajedničko recitovanje pesmica je uvod u prve dečije igropričalice za koje su zaigrani i veseli dvogodišnjaci I te kako zainteresovani.
– Kuc-kuc!
– Ko to kuca noći svake?
– Ja sam mačak tvoje bake.
– Šta želiš?
– Čašu mleka.
– Gdje ti je novac?
– U džepu.
– A gdje ti je džep?
– Menjao sam ga za rep!
( “Pesmice bake Guske”)
Priredila Tanja Lukovac, master def.- logoped
Preuzeto sa sajta planet Zoe
Napisala: Ilona Posokhova, prof. logoped
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić