Category: Trudnoća

Dojenje temelj života 1. deo

Dojenje temelj života 1. deo

Majčino mleko je, bez ikakve sumnje, najbolja i najzdravija hrana za odojče, jer mu je po sastavu potpuno prilagođeno. U prvim mesecima života za pravilan rast i razvoj novorođenčeta dovoljno je samo majčino mleko, pa nema potrebe za dodavanjem bilo kakve druge hrane ili tečnosti. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se do šestog meseca bebe hrane isključivo majčinim mlekom, a da se potom do kraja prve godinr i dalje u drugoj pravilno uvode dohrana i čvrsta hrana.

Dojenje je, zato, najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbede i zadovolje potrebe novorođenčeta za pravilnom ishranom. I sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta. Zpravo, svakom novorođenčetu, odojčetu i detetu potrebno je majčino mleko. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, sisanjem dete ostvaruje povezanost s majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni i razvoj inteligencije. Dojenje je, takođe, ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki, vitalni deo održivog razvoja i važna komponenta globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.

No, iako se zna da je dojenje najzdraviji početak života, podaci Unicefa pokazuju da se samo 13 odsto beba do šestog meseca hrani isključivo majčinim mlekom, a uz dohranu sisa njih samo oko 47 odsto. Ovi podaci su vrlo zabrinjavajući, naročito ako se zna da je za pravilan rast i razvoj odojčeta dojenje najbolji način ishrane.

Majčino mleko obezbeđuje sve neophodne nutrijente  bebi jer sadrži idealan odnos proteina, masti i ugljenih hidrata. Iako se decenijama širom sveta rade mnoga istraživanja o sastavu majčinog mleka, njegov sastav još nije sasvim ispitan. Zna se da je vrlo bogato proteinima, izuzetno važnim aminokiselinama neophodnim za sintezu proteina ključnih za rast i razvoj novorođenčeta, naročito u prvim mesecima života. Tu su i masti u obliku triglicerida, holesterola, kratkolančanih i esencijalnih masnih kiselina, kao i ugljeni hidrati u formi laktoze. Oni su izvor energije za bebu, a istovremeno stimulišu povoljnu bakterijsku floru i eliminišu patogene mikroorganizme sa sluzokože creva, što obezbeđuje prirodnu zaštitu novorođenčeta.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Banka humanog mleka – davalac ili korisnik

Banka humanog mleka – davalac ili korisnik

U okviru delatnosti Instituta za naonatologiju, važnu ulogu ima Banka humanog mleka, koja obezbeđuje donorsko mleko deci kojoj majčino mleko nije dostupno, i na taj način im se obezbeđuje najzdraviji i najprirodniji izvor ishrane. Sve zdrave majke koje imaju viškove mleka mogu da budu donori. Majka bebe obezbeđuje sopstveno mleko dojenjem ili ekspresijom. Banka humanog mleka čuva mleko obezbeđeno ekspresijom i hrani njime bebe čije majke nemaju mleka.

Banka mleka je neprofitabilna organizacije za prikupljanje, ispitivanje, obradu, čuvanje i distribuciju humanog donorskog mleka u cilju zadovoljenja specifičnih medicinskih potreba primalaca a funkcionišu po jasno definisanim standardima (HMBANA, UKAMB).

Dojenje obezbeđuje najbolje moguće zdravlje, razvoj i psihosocijali status deteta i majke.
Humano mleko povezuje postnatalno majku i njeno novorođenče kao što je posteljica povezuje prenatalno sa fetusom. Svako dete ima pravo da bude dobro negovano i hranjeno, a samo 35% dece u svetu je dojeno tokom prva četiri meseca života. U humanom mleku se nalaze svi nutrimenti potrebni za fetalni i postnatalni razvoj.

Utvrđeno je da humano mleko ima mnoge imunoaktivne supstance: specifična antivirusna i antibakterijska antitela, nespecifične imunoglobuline (IgG, IgA i IgM), laktoferin, lizozim, različite citokine, limfocite, polimorfonuklearne leukocite i pojedine komponente sistema komplementa.

Svake godine se rodi 20,6 miliona dece male telesne mase. Mala telesna masa na rođenju je najčešće posledica prevremenog porođaja, zatim neproporcionalnog intrauterusnog rasta za gestacioni uzrast (SGA), sporijeg intrauterusnog rasta (IUGR). Deca iz ove grupe su u posebnom riziku od rane postnatalne restrikcije rasta, infektivnih bolesti, usporenog razvoja u periodu ranog detinjstva.

Opcije za ishranu dece male telesne mase su: obogaćeno donorsko humano mleko ili komercijalna formula. Humano mleko je specifično i najbolje. Ishrana obogaćenim donorskim humanim mlekom dece male telesne mase na rođenju smanjuje incidencu NEC-a i dužinu boravka u bolnici i značajno popravlja njihove motorne sposobnosti.

Uprkos stalnom unapređenju kvaliteta formula, humano mleko sadrži faktore koji, za sada nisu replikovani ni u jednom izvoru veštačke ishrane. Obezbeđivanjem sigurnih izvora donorskog mleka banke podržavaju dojenje jasno se deklarišući da je humano mleko neponovljvo.

Ako želite da budete donor, molimo Vas da za podrobnije informacije kontaktirate:

VI odeljenje (Odeljenje majki) na telefon 011 3630-127

http://www.bankamleka.rs/
http://www.facebook.com/BankaMleka

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Voda u ishrani trudnica i beba – mogući zdravstveni problemi

Voda u ishrani trudnica i beba – mogući zdravstveni problemi

Sadržaj vode u organizmu (pa i potebe za njom) zavise od starosti, klime, fizičke aktivnosti i čitavog niza drugih faktora. Znamo da voda čini oko 2/3 mase tela, a skoro ¾ te vode se nalazi u ćelijama. Ona učestvuje u osnovnim metaboličkim procesima, služi kao rastvarač, transporter i regulator osmotskog pritiska. Voda je sastavni deo svih telesnih tečnosti. Ona rastvara i transportuje nutrijente i metabolite u ćeliju i iz nje. Hidratacija je od bitnog značaja i za održavanje stalne temperature tela. U slučaju nedovoljnnog unosa, dolazi do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja. Vodu obezbeđujemo unošenjem u organizam vode i hrane, ali je i proizvodimo tokom metabolizma. Izbacujemo je iz organzima urinom, znojem i disanjem.

Svi znaju da je voda neophodna za život, ali često ne povezuju zdravstvene probleme koje imaju sa nedovoljnim ili neadekvatnim unosom vode. Uglavnom ne unosimo dovoljno vode , pa je i osećaj žeđi vremenom zamenjen osećajem gladi. Već pri malom nedostatku vode javlja se malaksalost, glavobolja, promena krvnog pritiska, opstipacija. Dehidratacija u dužem vremenskom periodu dovodi do poremećaja u radu nervnog sistema, bubrega i jetre, a pojava dehidratacije je vidljiva i na koži.

Ukoliko dođe do dehidratacije organizma, izgled kože se menja. Kod blage dehidratacije koža postaje suva, gubi elastičnost, peruta se, pecka i izgleda starije. Može se pogoršati izgled celulita, jer metaboliti ostaju zarobljeni u međućelijskom prostoru kao posledica slabe cirkulacije krvi i limfe. Promene se uočavaju i na noktima i kosi. Nokti postaju krti i lomljivi, a kosa suva i oštećena. Simptomi nestaju ako se organizmu obezbedi dovoljan unos vode.
U trudnoći potrebe za vodom rastu zbog povećane zapremine krvi, intenziviranog metabolizma i velike količine plodove vode koja ispunjava matericu.Voda obezbeđuje dostavu nutrijenata do ploda kao i uklanjenje otpadnih produkata. Dovoljan unos vode sprečava ili ublažava moguće probleme u trudnoći kao što su : opstipacija, hemoroidi i urinarne infekcije. Dobra hidratacija smanjuje i rizik od pojave strija.

Posebno je važna dobra hidratacija u poslednjem trimestru trudnoće, jer u tom periodu dehidratacija može dovesti i do preuranjenih kontrakcija. Potrebe za vodom su tada velike jer je svakog sata potrebno dopuniti plodovu vodu sa oko 200 ml tečnosti. U slučaju blizanačke trudnoće, ove potrebe se skoro dupliraju. Dovoljan unos tečnosti neće dovesti do oticanja i nadutosti, čega se trudnice neopravdano pribojavaju. Naprotiv, ono je često rezultat dehidratacije na koju organizam reaguje tako što zadržava vodu u tkivima.

Preporuke za trudnice se svode na unos oko 2,3 l tečnosti dnevno. Kako su potrebe individualne, kao i način njihovog zadovoljavanja, može se sa sigurnošću utvrditi da li je unos vode dovoljan po boji urina. Svetao urin je znak dobre hidratacije, a intenzivno žut ili tamniji je znak dehidratacije.

Voda koja se unosi mora biti dobrog hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta, negazirana i sa manje mineralnih materija, posebno natrijuma. Unos mineralnih voda, takođe negaziranih, u manjoj količini može biti koristan, međutim one ne smeju da budu jedini ili preovlađujući izvor vode.

Novorođenčad i bebe do šest meseci svoje potrebe za vodom zadovoljavaju unosom majčinog mleka. Treba izbegavati i unos previše razblaženih zamena za majčino mleko, kao i napitaka koji sadrže elektrolite. U tom uzrastu, bubrezi kod beba nisu dovoljno zreli, tako da bi preveliki unos vode doprineo izlučivanju natrijuma zajedno sa viškom vode, što bi se negativno odrazilo na aktivnost mozga. Simptomi intoksikacije vodom su: razdražljivost, pospanost,niska telesna temperatura i otoci na licu.

Starijim bebama se može davati po malo vode da bi se izbegla opstipacija ili u slučaju velikih vrućina i pojačanog znojenja.

Za decu stariju od godinu dana, smatra se da je dovoljno 1,3 l tečnosti, koja se obezbeđuje iz hrane (uključujući i mleko) i vode. Time je omogućeno lakše varenje i kretanje svarene hrane kroz creva, kao i zamena izgubljene tečnosti.

Deca ne treba da unose napitke sa kofeinom (kafa, čaj), gazirane napitke, a trebalo bi izbegavati i unos voćnih sokova, posebno ako su zašećereni, pošto kiseline i šećer doprinose oštećenju gleđi na zubima.
Najbolje je koristiti oligomineralnu vodu, sobne temperature. Deci treba češće ponuditi vodu, ali ne insistirati na unosu većih količina.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Homepatija, naš predavač dr Jelena Damjanović, homeopata

Homepatija, naš predavač dr Jelena Damjanović, homeopata

– Zbog velikih fizičkih i psihičkih promena kroz koje žena prolazi tokom trudnoće, posebnu pažnju treba obratiti na sve medicinske procedure i tretiranje zdravstvenih tegoba. Zahvaljujući tome što zdravlju pristupa na holistički način, homeopatija je jako dobar izbor za lečenje u trudnoći. Ova medicinska oblast ima specifičan pristup u rešavanju zdravstvenih problema jer svakog čoveka posmatra kao jednu celinu, što znači da pored fizičkih tegoba u obzir uzima i emocije i misli, kaže za Baby planetu dr Jelena Damjanović, homeopata.

– Homeopatija ne leči samo zdravstveni problem, nego čoveka koji ima taj problem. Ako se neko požali na glavobolju, ne znači da tražimo lek za glavobolju, već lek za tog pacijenta koji ima glavobolju. Ne postoje dva ista ekcema, odnosno dve iste kijavice, itd. Zato nam je u homeopatiji važan individualan pristup, jer ne postoje dve iste osobe ni u zdravlju ni u bolesti – pojašnjava dr Damjanović suštinu homeopatije.

– Posebna prednost lečenja homeopatijom je to što ne postoje kontraindikacije za njenu primenu. Homeopatija se može koristiti od prvog dana života, u svim stanjima i u svakom uzrastu, a može da se primenjuje uporedo s klasičnim medicinskim tretmanom. Za dobar odabir homeopatskog leka i njegovu pravilnu upotrebu potrebno je konsultovati lekara homeopatu, dodaje dr Damnjanović.

Kako je homeopatija bezbedna za primenu kod svih, bez bojazni mogu da je koriste i trudnice, novorođenčad i mala deca. Da bi se dobro odabrao lek u homeopatiji, veoma je važno od pacijenta uzeti detaljne podatke o tegobama.

– Mučnina je jedan od najčešćih simptoma zbog kojeg se trudnice obraćaju homeopati. Zatim su tu povraćanje, nadutost stomaka, neredovno pražnjenje creva – navodi sagovornica Baby planete. – Često se javljaju zbog alergijskih tegoba koje se pojačaju u trudnoći, i tu je homeopatija veoma efikasna a nema neželjenih dejstava. Isto tako, homeopatija može da pomogne u otklanjanju raznih strahova, napetosti i nervoze, promena u raspoloženju. Zapravo, za svako stanje koje je ometa u svakodnevnom radu trudnica se može posavetovati sa lekarom homeopatom.
Trudnice mogu da posete homeopatu i ako nemaju neki poseban zdravstveni problem već samo žele da ojačaju organizam pred porođaj, jer homeopatija ima svoje mesto i u prevenciji.

– To je kod trudnica posebno važno jer na taj način možemo da predupredimo prehlade ili grip u zimskom periodu. Zatim, postoje homeopatski preparati kojima se jača vezivno tkivo te tako čuva koža od rastezanja i nastanka strija – kaže dr Damjanović. – Osim u trudnoći, homeopatijom se mogu tretirati mnoge tegobe tokom i nakon porođaja. U tom slučaju trudnica i njen partner se prethodno konsultuju i pripreme kod svog homeopate kako bi u pravom trenutku mogli reagovati i primeniti odgovarajući lek. Homeopatskim preparatima mogu se ublažiti i porođajni bolovi, učiniti pravilnijim i efikasnijim.

Takođe, homeopatijom se tretiraju i povrede tkiva nastale nakon porođaja, bilo da je on imao prirodan tok ili je urađen carski rez. Može se pozitivno uticati na iscrpljenost i umor kod porodilje. Naša sagovonica naglašava da osim u rešavanju fizičkih problema, homeopatija može da bude izuzetno korisna u slučaju psihičkih i emotivnih poteškoća koje se javljajuj kod žene nakon porođaja, zaključuje dr Damjanović.

Preparati efikasni a neškodljivi – Za pravljenje homeopatskih preparata koriste se isključivo prirodne supstance. U procesu koji se zove „postepeno razređivanje i protresanje lekovite supstance“ dobija se homeopatski preparat, snažan i efikasan, a u isto vreme neškodljiv. Što je veća razblaženost leka, veća je njegova snaga delovanja, dodaje sagovornica Baby planete.

Homeopatija ima sveobuhvatan pristup, neophodan kada pričamo o lečenju. Sagledava čoveka kao celinu i uzima u obzir svaki njegov deo a ne samo tegobe na koje se žali, pojašnjava dr Jelena Damjanović koja je još za vreme studija medicine poželela da izučava homeopatiju.

– Nakon završenog Medicinskog fakulteta u Beogradu upisala sam specijalizaciju iz homeopatije, takođe na našem fakultetu, a usavršavanje sam nastavila na Akademiji za naprednu i kliničku homeopatiju u Bombaju. Pored homeopatije, uporedo završavam i specijalizaciju iz kvantne medicine i akupunkture – pojašnava dr Damjanović svoj put od medicinskog fakulteta do lekara koji se bavi homeopatijom.

Izvor: Baby planeta

Uticaj majčine ishrane na oralno zdravlje bebe i zubiće

Uticaj majčine ishrane na oralno zdravlje bebe i zubiće

Glavni pokretački mehanizam organizma je ishrana. Ona daje snagu za rast i razvoj svim ćelijama organizma, ali isto tako može biti klin zastoja.

 

Ishrana još intrauterino učestvuje razvoju organizma bebe. Plodova voda ima ukus hrane koju majka jede, pa se čulo ukusa kod bebe razvija u skladu sa majčinim unosom. Isto ovo se odnosi i na nivo šećera, proteina,masti,ali i nezdravih supstanci prisutnih u rafinisanoj, preradjenoj hrani.

 

Nakon rodjenja uticaj majčine ishrane na bebu se nastavlja putem dojenja, pa se zato dojenje obustavlja kod majki koje uzimaju hroničnu terapiju za većinu sistemskih oboljenja.

 

Dakle, ono sto majka unosi, istom učestalošću kojom majka unosi, stiže do bebe. Ako bismo govorili o šećeru, povećana koncentracija u majcinoj krvi dovesce do povecane koncentracije u mleku , pa ce beba kasnije više voleti sladju hranu. Sladja ishrana u detinjstvu će dovesti do većeg prirasta karijesa, što prosečnog roditelja ne plaši, jer veruje da to nije toliko bitno kod zubića koji se menjaju. Istina je sasvim drugačija. Klinička slika koja se vidi u ustima u obliku zubnog propadanja je u stvari slika organizma koji pati na isti nacin na koji pate usta. Pod dejstvom povišenog šećera bujaju patogene sorte bakterija koje uništavaju tkivo. U ustima je to gleđ i dentin. Ako se u okviru oralne patologije naruši najtvrdji deo u organizmu, možete da pretpostavite šta sve u organizmu može stradati u bilo kakvom obliku poremećene ishrane, jer će se svaki poremećaj ishrane odraziti na poremećaj bakterijske flore i ćelijskog metabolizma.

 

Metabolizam ćelija,osim od unosa i hormonskog statusa, zavisi i od prisutne vode u organizmu. Smanjen unos vode, smanjiće količinu i kvalitet pljuvačke, pa će opet slika u ustima biti povećana količina bakterija, plaka i karijesa. Usta ponovo postaju mesto uvida u sistemsko zdravlje gde ćelije sa deficitom vode rade u izmenjenom režimu, pa odmah trpi imuni sistem, tj limfociti. Tada smo skloniji i alergijama i svim drugim pošastima savremenog vremena.

 

Pošast savremenog vremena je loša ishrana sa aditivima, rafinisanim sećerima, farmaceutskim preparatima sumnjivog sastava, sa unosom koji je ili neredovan ili prečest.

 

Svaki stomatolog ce vam reći da najzdravije zube imaju ljudi koji ih peru samo dva puta dnevno, obično sasvim rutinski, ali imaju redovan unos tri obroka, bez unosa hrane izmedju obroka.

 

Voćka koju blendirate ima potpuno drugi način metabolizma od sažvakane. Sažvakana ima vlakna koja čiste patogene sojeve bakterija i gura ih van sa odumrlum ćelijama creva. Sažvakana je natopljena pljuvačkom koja ce zaštititi najbogatiji deo voćke od kiselina za varenje. Žvakanje , kao i sisanje utiče na pravilan rast i razvoj lica. Ako se hranite redovno, svaki dan u isto vreme,onako kako se hrane deca u vrtiću, ako posvetite vreme birajući namirnice pažljivo i čitajući šta stavljate u svoj i dečiji organizam, neće vam trebati ni lekar, ni pedijatar, osim za redovnu kontrolu.

 

Izbor hrane ne iziskuje mnogo vremena. Naročito ako imamo u vidu da to što se unosi u organizam ima dugoročne.posledice i na vaš i na dečiji organizam. Karijesan mlečni zub će trajati do 12te godine, ali ga može popraviti stomatolog, pre nego što inficira mlečne zube. Pokvaren imuni sistem možete popraviti samo zdravom ishranom koju ne mogu nadomestiti veštački vitamini.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Psihofizička priprema trudnica

Psihofizička priprema trudnica

Škola roditeljstva Nada Lazić održava redovne časove psihofizičke pripreme za trudnice. U Školi ćete saznati šta je potrebno da bi mogli da pohađate časove.

Psihofizička priprema trudnica je osposobljavanje trudnice za uspešan i bezbedan porođaj. Fizička kondicija trudnice treba da se stekne i održi. Vežbe su naročito usmerene na trbušne, međurebarne i mišiće karličnog dna. Kondicione vežbe se sinhronizuju sa vežbama disanja koje istovremeno opuštaju, poboljšavaju plućni kapacitet i omogućavaju dobru oksigenaciju ploda. Uče se i usvajaju tri tipa disanja prema fazama porođaja.

Osim sticanja kondicije i jačanja mišića, ove pripreme su značajne jer se na njima čuje niz  dragocenih saveta i dobijaju informacije o tome šta se događa u  telu trudnice od začeća, kao i šta da očekuje u porodilištu.

Pripremajući se za porođaj, buduća mama saznaje sve o tome kako njeno telo učestvuje u tom činu, koliko je važno i potrebno da joj u prvoj porođajnoj fazi mišići budu relaksirani i zašto. Kako da u drugoj porođajnoj fazi može da svesno upravlja svojim mišićima i aktivno pomaže i učestvuje u porođaju. Stičući takva znanja, koja tokom prishofizičkih priprema usvoji ponavljanjem, buduća mama na porođaju je osposobljena da sa lakoćom prati u kojoj je fazi porođaja i šta je potrebno da uradi.  Tako da,  umesto da na porođaj kreće u strahu jer je to novo i nepoznato iskustvo, trudnica u porodilište kreće opuštena i spremna na saradnju sa akušerom.

Kada poći u porodilište?

Trudnica na pripremama dobija izuzetno važnu informaciju kako da prepozna kada da krene na porođaj, odnosno na koji je način njeno telo obaveštava da je porođaj počeo. Uči se da prepozna kontrakcije i šta znači kada pukne vodenjak, da napravi razliku između bistre ili zelene plodove vode. Da zna kako da reaguje ako je plodova voda zelena, da se ne uplaši kada vidi krvavo-sluzavi čep na svom vešu. Da li treba da miruje ili da se odmah javi lekaru. Šta da radi ukoliko se javi krvavljenje.

Šta se još uči?

Trudnicama se svaki put ponavlja šta da se ponesu i šta ih očekuje u porodilištu: od prijema, preko higijenske pripreme, do ulaska u porođajnu salu. Trudnice se obaveštavaju i o pregledima koji ih  očekuju. Tako je ceo proces polaska na porođaj i prijema u bolnicu poznat i obrazložen.

Disanje i kontrakcije, napinjanje

Osnov pripreme za porođaj je učenje relaksacije kroz tipove disanja. Tehnike disanja, koje se razlikuju kao tri tipa disanja, važne su u porođaju. Po fazama porođaja i vrsti kontrakcija trudnica može da koristi prvi i drugi tip disanja, a u prelaznoj fazi treći tip. Tako dišući buduća mama “prolazi” kroz kontrakciju, relaksira mišiće i obezboljava ih. Aktivno učestvuje u svom porođaju

Materični mišić je sačinjen od glatke muskulature, a kontrakcija je mehanički rad. Za svoj rad, materica troši glikogen (vrsta šećera, važan za metabolizam). U toku njegovog razlaganja, ukoliko ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina se razlaže na ugljendioksid i vodu, a kontrakcija se lako podnosi. Ukoliko je žena u toku kontrakcije zgrčena, ona aktivira sve mišiće na način da troše veliku količinu kiseonika. U tom trenutku, materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Ako dođe do njenog nagomilavanja, kontrakcija postaje bolni grč.

Pravilnim disanjem tokom kontrakcije snabdeva optimalno svoju bebu kiseonikom. Zna koliko u kojoj fazi kontrakcija traje i na koliko minuta se ponavlja.

Veoma je važna i svest o dobrom napinjanju, koje je prirodna radnja. Buduće mame se na pripremama  informišu zašto je u datom trenutku značajno dobro napinjanje. Pre svega, to je prevencija porođajnih trauma i za majku i za dete. Napinjanje je završetak i kruna porođaja.

 

Emotivna podrška bebi

Budućim mamama se skreće pažnja da održe emotivni kontakt sa bebom tokom porođaja i da se između kontrakcija sa nežnošću obrate bebi, pomaze stomak, pruže joj misli i reči podrške. Bebi je to važno.

Pronađite datum održavanja radionice/predavanja na rasporedu radionica/predavanja za mesec u kom pohađate ciklus Škole roditeljstva Nada Lazić

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Da li ste se odlučili za dojenje?

Da li ste se odlučili za dojenje?

Majcino mleko je najoptimalniji nacin ishrane u prvim mesecima zivota bebe.  Emocionalno  povezivanje majke i bebe kroz dojenje  je značajno.

Ako zelite da dojite dobro je da o tome razmislite i donesete odluku  jos u trudnoći.  Na susretima u Klubu mama dojilja Škole roditeljstva Nada Lazić, možete čuti mnogo toga o periodu laktacije i šta on sobom nosi. Kako se optimalno pripremiti.  Trudnice i mlade mame, uz prisustvo stručnjaka, razmenjuju savete i iskustva.

U Klubu mama dojilja razgovaramo o svemu onome što Vas muči kada je dojenje u pitanju:

  • Pripremi dojki u toku trudnoće za laktaciju. Kada zapoceti?
    Kako pravilno postaviti bebu na dojku da doji?
  • Kolostrum i njegov značaj u razvoju bebe.
  • Mogući problemi u toku laktacije. Kako ih na vreme prepoznati i sprečiti (ragade, zastoj mleka, mastit).
  • Koliko dugo treba dojiti?
  • Kako znamo da beba dobija dovoljno mleka u toku podoja?
  • Postoji li loše majčino mleko?
  • Koje porodilje iz medic.razloga ne mogu da doje?
  • Koje bebe ne mogu da konzumiraju majčino mleko?
  • Da li majka sme da pije antibiotike i analgetike ako doji bebu?
  • Pušenje i dojenje, alkohol, kofein, jaki začini ?
  • Da li se nešto ne  preporučuje u ishrani majki koje doje?

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Pozitivan uticaj fizičkih vežbi na trudnoću i porođaj

Pozitivan uticaj fizičkih vežbi na trudnoću i porođaj

Danas se pouzdano zna da fizičke vežbe imaju mnogo pozitivniji uticaj tokom trudnoće i nakon porođaja nego što su stručnjaci mislili do pre nekoliko godina.  Kod trudnica kojima su lekari dozvolili da vežbaju jer je trudnoća uredna, vežbe omogućavaju da:

  • održe dobar mišićni tonus tokom trudnoće i nakon porođaja,
  • njihov kardiovaskularni sistem neometano funkcioniše što sprečava pojavu znakova umora,
  • lakše kontrolišu povećanje telesne težine što smanjuje opasnost od pojave dijabetesa kod trudnica ali i kod novorođene dece,
  • sprečava se pojava hipertenzije, lakših oblika venske tromboze, proširenja vena i bolova u leđima i krstima,
  • postiže se bolja koordinacija pokreta pa je manji broj slučajeva povređivanja zglobova,
  • ređa je pojava glavobolja, smanjen je osećaj umora i olakšano je disanje, naročito u poslednjem tromesečju trudnoće kada su te tegobe inače najizraženije,
  • kod jednog broja žena vežbanje utiče na porast samopouzdanja a kod većine na osećaj dobrog zdravlja i optimalne fizičke kondicije u trudnoći.

Umerena fizička aktivnost  30 do 45 minuta dnevno imaće najveći efekat ako se sprovodi redovno a to znači 3-4 puta nedeljno.

Imajte u vidu da je potrebno da posmatrate sebe i reakcije svog tela i bebe. Obavezno stanite sa vežbanjem ako:

  • osetite bol bilo gde (u mišiću, zglobu, grudima, glavi, stomaku),
  • ako osetite glavobolju, nesvesticu, vrtoglavicu,
  • imate ubrzan rad srca ili ne možete da govorite dok vežbate,
  • beba neuobičajeno reaguje, aktivnost je povećana ili uočite prestanak kretanja,
  • ako nakon kraćeg odmora simptomi ne nestaju, obavezno se javite lekaru.

Nikako nemojte vežbati bez dozvole lekara koji prati vašu trudnoću!  Nemojte vežbati bez nadzora ili prethodnih konsultacija sa fizioterapeutom ili fitness instruktorom edukovanim za rad sa trudnicama.

 

Uticaj fizičke kondicije na porođaj           

Potpuni izostanak fizičke aktivnosti u trudnoći može da bude faktor rizika za mnoge komplikacije tokom porođaja (traumatičan porođaj, patnja bebe zbog nedostatka kiseonika, hitno završavanje porođaja carskim rezom i drugo). Prosečna dužina trajanja porođaja je 8 do 12 sati za prvorotke, što svakako zahteva dobru kondiciju. Zato je potrebna dobra priprema kako psihička tako i fizička. Faza napinjanja pri istiskivanju bebe takođe predstavlja veliki napor za koji se treba dobro pripremiti kako ne bi došlo do zastoja bebe u porođajnom kanalu što zahteva hitno završavanje porođaja.

 

Fizička aktivnost nakon  porođaja

Težina dobijena u trudnoći ima svrhu da hrani bebu koja se razvija i da obezbedi rezerve namenjene dojenju nakon porođaja. Ukoliko su ove potrebe zadovoljene i dojite bebu, u roku od nekoliko meseci vratićete se na težinu od pre trudnoće. Vežbanje će vam u tome pomoći i održaćete vašu fizičku kondiciju.

Dobra fizička kondicija utiče na brži oporavak tokom perioda babinja, skraćuje se vreme potrebno za vraćanje na stanje pre trudnoće, brže se uspostavlja normalna statika tela.

Sa vežbanjem možete da počnete mesec dana nakon prirodnog porođaja I tri meseca nakon carskog reza nakon ukoliko ste pre toga bili na pregledu kod lekara i on je rekao da možete da vežbate.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Inkontinencija

Inkontinencija

Inkontinencija je nemogućnost voljnog zadržavanja urina što predstavlja socijalni i higijenski problem. Nažalost, zbog osećanja stida, veliki broj žena koje imaju ovaj problem ne traži pomoć lekara.

 

Da bi se sprovelo adekvatno lečenje, neophodno je da se najpre utvrdi uzrok nevoljnog mokrenja. O kom obliku inkontinencije se radi. Stres-inkontinencije se manifestuje nekontrolisanim gubitkom urina pri povećanom fizičkom naporu, naglom pokretu, kijanju. Čak i prilikom smejanja može da «pobegne» nekoliko kapi i ovlaži veš. Javlja se samo kod žena – zbog specifične anatomije male karlice. Najčešće nakon više trudnoća i porođaja. Bešiku, matericu i creva drže mišići karličnog dna koji pomažu u zadržavanju urina. Ako mišići oslabe ili su oštećeni prilikom porođaja – epiziotomijom ili cepanjem međice, to može da bude uzrok stres-inkontinencije.

 

Tokom trudnoće, kako beba raste i materica se uvećava, pritisak na karlično dno postaje sve veći, što dovodi do povećanog pritiska na bešiku. U isto vreme zglobovi i ligamenti se pod uticajem hormona razmekšavaju  što omogućava uspešno širenje karlice i prolazak bebe. Ovaj proces dovodi do razmekšavanja mišića karličnog dna i njihovog slabljenja.

 

Pojava opstipacije (zatvora) tokom trudnoće takođe nepovoljno utiče na mišiće karličnog dna, jer se zbog napinjanja pri pražnjenju creva mišići jako istežu.

 

To su razlozi zašto do pojave nevoljnog mokrenja dolazi u trudnoći, posebno u poslednjim mesecima.

 

Drugi kritičan momenat za nastanak problema je sam porođaj. Do prekomernog istezanja može da dođe ako se porođaj odvija veoma brzo, ako je beba krupna ili ako faza istiskivanja bebe dugo traje. Upotreba vakuma takođe može da dovede do oštećenja mišićnih vlakana, kao i primena epiziotomije.

 

Stres inkontinencije može da se leči konzervativno (lekovima, injekcijama, fizikalnom terapijom) i operativno. Fizikalna terapija podrazumeva elektrostimulacije mišića, biofidbek i ciljane vežbe za jačanje karličnog dna . Kegelove vežbe su veoma važne u prevenciji nastanka stres inkontinencije, kao i u njenom lečenju. Kako trudnoću često prati ova pojava, vežbe se preporučuju trudnicama i pre pojave bilo kakvih simptoma.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Umor, slabost i trudničke želje za hranom

Umor, slabost i trudničke želje za hranom

Opšte je poznato da skoro sve trudnice imaju izraženu želju za određenom hranom. Nekad je to sasvim prihvatljiv odabir hrane a ponekad vrlo čudan. Takođe su neobične i kombinacije namirnica, kao na primer: kiseli krastavci i sladoled, sarma i nutela. Neobične želje za hranom u trudnoći imaju svoje opravdanje. Osobe koje nemaju previše žudnji za hranom tokom trudnoće, najverovatnije imaju balansiranu ishranu.

Zašto sladoled? Zašto kiseli krastavci? Brian Wansink, američki lekar i naučnik u svojoj knjizi “Jesti bez pameti” (“Mindless eating”) tu želju objašnjava ovako: “Objašnjenje neobičnih želja možemo shvatiti kao nedostatak određenog minerala ili elementa u našem organizmu”. Žudnja za pomfritom? Najverovatnije se radi o manjku kalijuma ili vitamina A u vašem organizmu. Dobro, ali zašto baš želja za pomfritom? To Brian Wansink objašnjava ovako: „Naše telo uvek žudi za onom hranom koja sadrži najveću koncentraciju onog minerala ili elementa koji mu nedostaje”. Drugim rečima, organizam ukazuje na potrebu za određenim mineralom, signal dolazi do mozga, koji dalje „naređuje” osobi da unese određenu namirnicu.

Može li se samo ovako objasniti neopisiva želja za čokoladnim šejkom? Naravno on je veliki izvor kalcijuma, a uz to i ukusan. Julia Hormes, specijalista na Pensilvanijskom univerzitetu, ima svoje teorije o trudničkim željama. „Neke želje su, ako priznamo, ipak samo izgovor za višak kilograma. Na primer, žudnja za krofnama jer vam se jedu krofne. Ako ste pre želeli krofnu, možda ste se uzdržali pa ste pojeli bananu ali sada ste trudni, vaše telo prolazi kroz puno toga i baš želite krofnu.”

Savet je: ugodite sebi, ako vam se jede hrana koja je jestiva. Ali nemojte preterivati. Pazite na kilograme i uvek prvo pomislite da li je ta hrana zdrava za vas i vašu bebu! Umesto za hranom, posegnite za vodom!

Umor i slabost

Ako se osećate umorno i iscrpljeno tokom dana, uradite hematološke analize (anemija, odnosno malokrvnost je najčešći uzrok umora). Pojava ovih simptoma u trudnoći se takođe povezuje sa porastom estrogena i hormona HCG. Nivo estrogena podiže hrana koja nije ekološki gajena, sa mnogo masti i šećera. U trudnoći se podigne nivo tiroksina – hormona štitne žlezde, što je mogući uzrok slabosti. Takođe je i opterećena jetra, zbog prisustva veće količine steroidnih hormona, što može biti uzrok slabosti. Nedostatak vitamina B6 je jedan od mogućih uzroka slabosti, pa jedite: boraniju, sočivo, brokoli, karfiol, zelje, kelj, krompir, banane, koštunjavo voće, žita od celog zrna i ekološki proizvedeno pileće meso.

Primenite sledeće savete kako biste sprečili ili umanjili osećaj umora:
1. Jedite redovno.
2. Konzumirajte zdravu hranu da biste otklonili umor (žitarice, vlakna, voće, povrće, mlečne proizvode)
3. Za užinu uzmite složene ugljene hidrate, koji obezbeđuju energiju nekoliko sati.
Čokolada i keks, kao i gusti sokovi, izazivaju kratkotrajnu eksploziju energije, ali ubrzo nakon toga možete osetiti glavobolju.
4. Nemojte da ukidate so, osim ako vaš ginekolog nije drugačije preporučio.
5. Nemojte da pijete previše kofeinskih napitaka jer zbog njih možete da dehidrirate. Najzdraviji su sveže ceđeni sokovi, zdrava pijaća voda, voćni čaj ili čaj od kamilice i limunada sa kašičicom meda.
Ako osetite vrtoglavicu, pojedite nešto pre izlaska iz kuće, a ako se duže zadržavate, ponesite malo hrane kako biste je pojeli kasnije.

Dva recepta za zdravu i uravnoteženu ishranu:

Ćureće rolnice sa spanaćem i pečurkama (4 porcije)

Potrebne namirnice: 4 ćureća filea po 140 g, 200 g šampinjona, 1 crni luk, 200 g spanaća, 1 kašika maslinovog ulja, 40 g parmezana, biber, limunov sok
Priprema: Na vodi dinstajte iseckan luk i na listiće sečene pečurke. Posle 10 minuta dodajte isečen spanać. Dinstajte, da voda ispari. Dodajte ulje i začine pa ohladite. U hladno umešajte parmezan. Filete poprskajte limunovim sokom. Na svaki file stavite nadev i uvijte. Učvrstite čačkalicama. Pecite u rerni u namazanom pekaču ili na papiru za pečenje. U početku ih prekrijte folijom za pečenje, a pred kraj foliju odstranite, da meso dobije lepu boju.
Porcija sadrži: 207 kcal • B 27 g • M 10 g • UH 4 g • 69 mg holesterola

Salata od kupusa, šargarepe i celera
Potrebne namirnice: oko 60 g celera, 2 srednje šargarepe, malo belog kupusa, jabukovo sirće, maslinovo ulje, 1 kašičica meda
Priprema: Celer i šargarepe oljuštite, pa ih isecite na tanje štapiće. Kuvajte ih u posoljenoj ključaloj vodi oko 3 minuta, pa ih isperite pod mlazom hladne vode i dobro obrišite. Prebacite ih u činiju za salatu i dodajte im malo tanko seckanog kupusa.
U manjem sudu pomešajte med sa 2 kašičice ulja, malo soli i po ukusu jabukovog sirćeta, pa prelijte salatu i dobro izmešajte.
Porcija sadrži: 158.8 kcal • B 3.4 g • M 5.5 g • UH 23.8 g

Brokoli na pari
Brokoli kuvajte oko 8 minuta u malo vode, ili na pari, prelijte ga hladno ceđenim uljem, a pre služenja dodajte seckane bademe ili lešnike. Savršen izvor vitamina K.

Autor teksta: Živka Vlajković, dipl. nutricionista, Saradnik Škole roditeljstva Nada Lazić