Poštovani i dragi polaznici Škole, sadašnji, bivši i budući,

Povodom 18 godina rada, Škola roditeljstva Nada Lazić vas sa radošću poziva na svečanu proslavu Škole, koja se organizuje u subotu 29. juna od 11 do 13 časova u Kući Kralja Petra na Senjaku, Vase Pelagića 40.

Dođite sa svojom decom, pripremili smo sadržaje i za njih. Imaćemo poklone, ketering i tortu, kao i igralište za decu u dvorištu Kuće Kralja Petra.

Našu svečanost će uveličati brojni gosti kroz poseban program, sviraće se muzika i igrati balet, podelićemo i posebne zahvalnice saradnicima. Trudili smo se da bude sadržajno, svečano i veselo, dođite da se radujemo zajedno,

Vaša Nada Lazić i predavači i saradnici Škole

NAŠI I VAŠI BROJEVI ZA PROTEKLIH 18 GODINA:

90 je prosečan broj polaznica mesečno na obe lokacije

70 je prosečan broj tata mesečno na obe lokacije

1900 je broj polaznika godišnje na našim predavanjima i radionicama

20 je broj stalnih predavača, vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima

25 je prosečan broj predavanja mesečno koja možete slušati

400 je broj besplatnih radionica koje smo do sada dali

2 je broj festivala zdrave ishrane beba i dece “Od prvog obroka”

10 je broj klupa za dojenje koje smo postavili u osam gradova

15000 je broj podeljenih priručnika “Od zdravih roditelja do zdravog potomstva”

13500 je broj polaznica koje su diplomirale u Školi

20000 je ukupan broj polaznika sa partnerima do sada

4500 je broj predavanja do sada održanih kod nas

5 je broj tribina  o razvoju deteta od intrauterinog ravoja do godinu dana

15000 je broj sati besplatnih predavanja koja smo do sada održali

A I DALJE RASTEMO…

Škola roditeljstva Nada Lazić

Program predavanja Škole roditeljstva Nada Lazić, prati razvoj deteta od začeća do navršene treće godine. Škola roditeljstva traje četiri nedelje, predavanja se održavaju tri puta nedeljno i besplatna su za sve polaznike. Predavanja se održavaju na dve lokacije: u DKC Majdan i na Terazijama u Kući Krsmanovića.

Škola je namenjena mladim majkama i roditeljima a pre svega trudnicama. Predavanja mogu ravnopravno pohađati i njihovi partneri. U Školi će dobiti dragocene savete o jedinstvenom životnom iskustvu za koje ih niko nije pripremao – roditeljstvu. Tim stručnjaka Škole pomoći će mladom paru da na pravilan način prevaziđe probleme sa kojima se susreću.

Na predavanjima i radionicama polaznice mogu saznati sve o zdravim načinima za održavanje trudnoće, fiziologiji trudnoće kroz trimestre, pripremi za porođaj, porođaju, značaju majčinog mleka i dojenja, laktaciji, matičnim ćelijama, periodu nakon rođenja koji nazivamo babinje, odgajanju i nezi novorođenčeta, emotivnom razvoju bebe od prvog dana, promenama koje roditeljstvo unosi u brak i još mnogo toga. Angažovali smo tim lekara – pedijatara, defektologa, terapeuta, psihologa, stomatologa i drugih stručnjaka čije iskustvo i znanje pomažu mladim roditeljima da izgrade svoj put ka stvaranju zdrave porodice.

Roditelji dece svih uzrasta u Školi mogu da nauče da odgovore na pitanja vezana za razvojne potrebe dece kao i kako da sa svojom decom ostvare odnos poverenja, razumevanja i ljubavi.

Po završetku jednomesečne edukacije polaznici dobijaju diplomu Diplomiranog roditelja, a na završnom predavanju i svoj primerak besplatnog priručnika za trudnice Nade Lazić „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“.

Škola roditeljstva je počela sa radom 2001. godine. Do 2009. godine predavanja su se održavala u GAK Narodni Front, u okviru Centra za edukaciju pacijenata i članova njihove porodice. U julu 2010. godine Škola ponovo počinje sa radom, ovaj put pod pokroviteljstvom S.O. Savski venac u prostorijama Dečijeg kulturnog centra u Majdan.  Od marta 2015. god. i u UK Parobrod. Od septembra 2018. Škola radi i u prostorijama Kuće Krsmanovića.

Udruženje Porodično gnezdo – Family Nest

Porodično gnezdo – Family Nest je dobrovoljno, nestranačko, nepolitičko, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano radi ostvarivanja ciljeva u oblasti edukacije i pripreme za roditeljstvo kao i zdravstveno-socijalne zaštite roditelja i dece. Porodično gnezdo je osnovala grupa entuzijasta krajem 2010. kako bi ostvarila svoju misiju kroz edukativni i preventivno-zdravstveni rad sa osobama koje se pripremaju za roditeljstvo kroz projekat „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“.
Udruženje Porodično gnezdo se javno zalaže za promenu navika u pogledu očuvanja zdravlja unapređenjem zdravstvene kulture svih građana, pružanjem podrške ugroženim kategorijama dece, odraslih i osobama koje svoje potrebe zadovoljavaju na poseban način i pripreme za najvažniju ulogu u životu – roditeljstvo.

Aktivnosti udruženja:

• • Besplatna Škola roditeljstva,
    • Susreti sa roditeljima i bebama do 6 meseci starosti,
    • Klub mama dojilja,
    • Radionice „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“,
    • Obuka zdravstvenih radnika za psihofizičku pripremu trudnica za porođaj – Prenatal ,
    • Obuka za instruktore masaže za bebe – IAIM,
    • Marte Meo – komunikacioni program prihvaćen kao uspešna metoda za prirodno podsticanje komunikacije osoba koje imaju izražene teškoće u ostvarivanju kvalitetnih interakcija sa drugima,
    • Edukacija Senzorne integracije za pedagoge,

• Akreditovan kurs “Značaj i prednosti isključivog dojenja”,
  • Akreditovan kurs “Timski rad u psihofizičkoj pripremi trudnica za porođaj” z
  • Akreditovan kurs „Škola roditeljstva“ za zdravstvene radnike”

Божићни празници и обичаји

Иако је Васкрс највећи хришћански празник, празник над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују обичајима, који време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој години. Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства, очинства и материнства.

Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: “Дај Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!”

У овом периоду су најважнији следећи празници: Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић.

Детинци

У трећу недељу пред Божић слави се овај празник. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи: каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама.

Материце

У другу недељу пред Божић пада овај највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се “дреши”. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

Оци или Очеви

Овај празник се празнује последње недеље пред Божић. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се “дреше” поклонима, исто као и мајке. Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом.

Туциндан

На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница “тукла” убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. На Туциндан, по народном веровању, децу “не ваља” тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева

Бадњи дан

Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе јер се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак?

Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси У кућу.

Како се сече бадњак?

Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се зауставити на неком дрвету.  Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.

Шта симболише бадњак?

Бадњак симболички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио.

Бадње вече

Бадње вече, практично спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као “Божић и Бадњи дан”. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: “Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!” Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: “Добро вече! Честити ви и ваша печеница!” Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

Слама 

После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио бадњак и печеница Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

Вечера уочи Божића

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје…”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Божић

Најрадоснији празник међу свим празницима је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: “Христос се роди!” и отпоздрављају: “Ваистину се роди!” Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.

Положајник

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: “Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај”. Положајник символички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

Чесннца

Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља  новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна пева божићни тропар, а ако не, чита се “Оче наш” наглас. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године.

Божићна печеница

Према народним обичајима, једна врста жртве која се приноси Богу и вуче корене из времена веровања пре хришћанства, а помиње се и у старозаветним књигама. За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође.,

Божић у урбаној средини

Поставља се питање како славити Божић данас, у измењеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, где нема ни ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће на високе спратове подизати велико дрво и сламу. Уместо великог дрвета у цркви се узме освећена гранчица бадњака и сламе. Све се то, заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу.