Kada dete napuni 12 meseci pa najkasnije do 24 meseca, nastupa vreme kada roditelji treba da se pobrinu da se dete upozna i igra sa svojim vršnjacima i drugom decom.
Tako dete upoznaje karakteristike socijalnih veza ali i svoje osobine o kojima treba da povede računa ili da ih razvije. Naučiće mnogo toga, između ostalog kako da deli i kako da ne očekuje ako nešto da da mu se vrati istom merom. Sa drugarima dete se uči da upoznaje razne igre i veštine na koje se možda samo ne bi odlučilo. Takođe uči da upozna osnovne prinicipe razmene „uzimanja-davanja“ koji karakterišu sve ljudske odnose i situacije a koje u svojoj kući kao dete često nije u prilici da nauči i upozna. Roditelji detetu sve daju bez da traže nešto za uzvrat i time mu ne čine najbolju uslugu.
Dete u društvu druge dece uči da se nosi sa sopstvenom ćudi, privikava se na pravila da ne bi bilo odbačeno i da bi ravnopravno učestvovalo u svim radostima druženja.
Deca iz porodica sa više dece su već donekle savladala ove veštine. Deca koja su jedinci mogu imati problema da shvate kako svet funkcioniše. Pri tom treba razlučiti igru i odnos dece kada su u pitanju starija deca ili mlađa deca u odnosu sa vršnjacima. Sa starijom decom dete će biti u situaciji da to dete uvek pokazuje svoju nadmoć, da ga zadirkuje, da ga „smešta na njegovo mesto“. Mlađa deca detetu neće predstavljati izazov i učenje i zato mu možda i neće biti interesantna. Tek sa vršnjakom će dete moći ravnopravno da otkriva i uči sve ono što je potrebno u njegovoj zdravoj socijalizaciji i razvoju.
Dvogodišnjaci i trogodišnjaci imitiraju jedni druge. Ovo dečije „snimanje“ i ponavljanje čitavih postupaka svojih vršnjaka ima svoju dobru i lošu stranu. Podražavanje je prostor za razvoj ali i prostor da se usvoje neka ponašanja koja inače ne bi razvio pa može da se desi da dođe kući i da vas ugrize ili kaže ružnu reč. Vodite računa o društvu vaše dece!
Ako je vaše dete agresivno ili je u društvu agresivnog deteta, može da se desi da druženje ne funkcioniše i da osnovna funkcija druženja: socijalizacija i razvoj, bude izostavljena. U oba slučaja nemojte stavljati dete u vatru nego nađite društvo detetu sličnog deteta – upravo da bi moglo da uči i normalno shvati šta su granice. Treba da svom detetu prevashodno nađete drugare koji mu po temperamentu odgovara jer će samo tako imati šansu da uče jedni od drugih.
Zadirkivanje nekad može biti deo odnosa sa decom. Dete koje će se tome povinovati može biti upravo dete koje takav odnos u kući ima sa svojim starijim sestrama i braćom. Dete može imati nesigurnost i strah da neće biti u stanju da održi ravnopravne odnose igre i razvoja sa vršnjacima, pa ih takvim ponašanjem može i provocirati da ga zadirkuju. Takođe isto ponašanje i posledice može da snosi i dete koje je to koje zadirkuje. Potrebno je razgovarati sa detetom i ukazati mu na posledice ponašanja i na mogućnost da će ostati usamljeno. Roditelji deteta koje zadirkuje i roditelji deteta koje trpi zadirkivanje će ipak radije ostati negde blizu da vide da li se nešto promenilo u igri.
Kavgadžija dete – je nesigurno dete. Nije u stanju da se nosi sa svojim agresivnim osećanjima i svojim vršnjacima. Ovakvo dete pokušava da povredi decu i rečima: „Glup si, debeo si kao slon, ružan si, kukavica si…“ Roditelji takvog deteta treba da vide gde detetu pružaju podršku, da li ga neprekidno kažnjavaju i grde, koliko kvalitetnog vremena provode sa njim, koje lepe stvari kod njega mogu da pohvale. Ali i da razgovraju sa njim o posledicama takvog ponašanja za njegov odnos sa vršnjacima.
Detetu koje trpi zadirkivanje treba objasniti da mora da uči da se nosi sa tim mirno i da ima vere u svoje vrednosti i kvalitete, kao i da će takvih situacija biti u životu još.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić