Roditelji se suočavaju sa fazom odrastanja deteta u kojoj dete uči da se suprotstavi i izbori za svoje mišljenje. Veoma je važno da dete razvije svoj integritet, međutim podjednako je važno da dete nauči šta je dobro a šta loše, šta dozvoljeno a šta nije. Kakva pravila su postavljena. Potrebno je da roditelji obrate pažnju da postavljaju zabrane tako da one imaju smisla a da nisu proizvod nervoze ili umora. Takođe je potrebno da znate razliku između toga da od deteta tražite slepu poslušnost ili postavljate pravila ali poštujete integritet. Slepa poslušnost deteta neće voditi ka tome da dete izgradi integritet. Logične zabrane i shvatljiva, logična pravila, kojih se istrajno pridržavate, hoće.
Da biste mogli detetu da postavite zdrave granice ali i da ga naučite integritetu, potrebno je da znate da postavite svoje granice i poštujete svoje potrebe. Kako roditelj koji nema postavljene svoje granice i ne poštuje svoje potrebe, može svoje dete da nauči da to radi na zdrav način? Šta znači postaviti granice i izraziti potrebe? Znači znati šta želimo a šta ne želimo i posedovati mogućnost i volju da to jasno izrazimo. Izraziti svoje potrebe ne znači da ćemo ih po svaku cenu sprovesti u delo. Znači da ćemo ih biti svesni i da ćemo ih postaviti kao temu za razgovor. Jasno izlažući svoje potrebe mi u stvari otvaramo prostor da se više zbližimo sa svojim ukućanima i okolinom. Možemo raspravljati sa drugima o svojim i nihovim potrebama i pronaći zajedničko rešenje ili moguće rešenje koje će nam omogućiti da uvažavamo jedno drugo. Važno je da naše potrebe budu prepoznate.
Svaki pojedinac, malecki ili odrastao, je individua sa svojim specifičnim potrebama za koje želi da ih drugi uvaže. Mnogim roditeljima je teško da uvide i uvaže detetove potrebe jer su odrasli u porodicama gde nisu naučili kako da očuvaju svoj integritet. U krajnjoj liniji, psihologija i teme emotivnog odrastanja deteta I formiranja ličnosti su relativno skoro postavljene. U mnogim tradicijama ne postoji u vaspitanju običaj da se dete uvažava. U nekim tradicijama je ta neophodnost da dete treba da izgradi integritet već prepoznata.
Mnogi roditelji su vaspitavani tako da su kad su bili deca morali, da bi bili voljeni, da potisnu svoju individualnost i da budu poslušna u svakoj mogućoj situaciji. Neposlušnost je bila ekstrem i izuzetak a za neposlušnost se smatralo svako mišljenje koje je drugačije od mišljenja oca porodice.
Razmislite na koji način učite dete poslušnosti i da li u tom učenju vodite računa da dete ima priliku da kaže šta zaista misli i oseća. Poslušnost deteta je potreba roditelja a disciplina deteta je ono što dete gradi kao ličnost. Disciplina se postiže jasnim pravilima i jasnom strukturom dana a ne neprekidnim kaznama. U toj jasnoj strukturi dana se dešavaju promene u skladu sa uzrastom deteta ali je to uvek promena koja je logična i zdrava. Dete u starijim razredima može na primer da nešto uči i uveče ali dete koje tek polazi u školu svoje učenje završava čim stigne iz škole ili ako je to posle podne, onda čim ujutru ustane i doručkuje. Nikako uveče, tada treba da spava.
Dete treba da vas sluša zato što je to što tražite logično i potrebno a ne zato da biste ga voleli i da bi bilo prihvaćeno. Kada se deca za ljubav i odobravanje roditelja bore poslušnošću i kada je njihovo mišljenje drugačije ili kada su pod prisilom, onda se dešavaju mnoge stvari koje ne želimo. Na primer dete laže da bi izbeglo osudu i kaznu, odbacivanje. Dete nauči da je najbolje da potisne svoje potrebe ako želi da bude prihvaćeno i “dobro”.
Povedite računa o tome da li vam dete govori kako se oseća, da li znate šta misli. Čak iako je malo. Takođe povedite računa da li svojim ponašanjem i stavovima učite dete šta znači pravi integritet i prava saradnja.
Kao i uvek, dete uči od nas. Sve što želimo da vidimo kod deteta prvo treba da proverimo kod sebe.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić