Ako ste odlučili da se porodite uz epiduralnu anesteziju, važno je da znate da je i za ovakav porođaj neophodna priprema…
Epidural olakšava ženi onu fazu porođaja kada su kontrakcije najintenzivnije, ali da bi mogla da u završnoj fazi iskoristi prve prirodne napone neophodno je da zna kako da se pravilno napinje i tako pomogne svojoj bebi da što pre dođe na svet. Kada trudnica dođe u porodilište sa znanjem šta je sve u kojoj fazi porođaja očekuje i savladala je tehniku napinjanja, onda je i osoblju porodilišta i njoj lako dad dođe do krajnjeg cilja – rađanja bebe sa visokom ocenom (Apgar skorom).
Koji uslovi su potrebni za davanje epidurala?
Buduće mame koje planiraju porođaj uz epidural, pre odlaska na porođaj treba da obave određene laboratorijske analize: krvnu sliku – trombocite, koagulacioni status (bar vreme krvarenja, i vreme koagulacije), kao i da „ispune“ određene uslove kada porođaj počne. Ti uslovi su da trudnica, na prvom mestu, ima regularne i učestale materične kontrakcije koje dolaze sinhronizovano na 2-5 minuta, da one imaju svoj intezitet i jačinu trajanja (od 45 sekundi do jednog minuta), kao i da su bolne i vidljivo smetaju ženi. Drugi uslov je da dilatacija (otvorenost) grlića bude od 2-3 poprečna prsta, odnosno 3-5 cm. Treći uslov je vodenjak pukao (spontano ili ga je ginekolog prokinuo).
Kada trudnica ne može da dobije epidural?
Trudnica ne može da dobije epiduralnu anestaziju kada ima alergiju na lokalni anestetik, što znači da je nekada imala alergijsku reakciju na lokalnu anesteziju u stomatologiji ili ambulantnoj hirurgiji i odreagovala na Lidocain, Xylocain, Novocain koji se najčešće koriste, ili je imala anafilaktički šok od pomenutih anestetika. Ovo su izuzetno retke situacije. Trudnice koje imaju sepsu ili infekciju lumbalnog predela gde treba staviti epiduralni kateter, su u grupi onih koje ne mogu da dobiju epidural, kao i one koje su iz nekog razloga operisale kičmeni stub, pa je time poremećena anatomija lumbalnih pršljenova i onemogućeno plasiranje epiduralnog katetera. Trudnice koje imaju poremećaj u koagulacionom statusu (zato je i neophodno uraditi laboratorijske analize vezane za koagulaciju), takođe ne mogu da dobiju ovu anesteziju.
Postoje i relativne kontraindikacije za epidural, a to su nemogućnost anesteziologa da adekvatno plasira epiduralni kateter, razne skolioze, lordoze, kifoze kičmenog stuba koje otežavaju njegovo plasiranje, neke bolesti centralnog nervnog sistema, pad krvnog pritiska (to se retko dešava u porodilištu)…
Postoji situacija kada, iako je trudnica potpuno zdrava i nema nijednu ni apsolutnu ni relativnu kontraindikaciju, da se anestezija ne može dati, a to je velika otvorenost grlića materice pri ulasku trudnice u porođajni boks.
Ova situacija je česta kod žena koje su već rađale, jer se njihov grlić brže otvara, a tada nema vremena da anestezija deluje. Ali, može se desiti i da se prvorotka brzo otvara, što se dešava kada je rapidan porođaj u pitanju, i tada čak i iskusnom anesteziologu, pod uslovom da bude jako brz, treba desetak minuta da plasira kateter, a kada da dozu njoj treba da deluje 10 do 20 minuta. Zato je i saradnja anesteziologa i ginekologa veoma važna, jer ako je procena da će se trudnica poroditi za 30-45 minuta, onda je besmisleno stavljati epiduralni kateter.
Zbog svega navedenog jasno je da buduće mame treba da idu pripremljene na porođaj kako bi znale kroz koju fazu porođaja prolaze, šta kad mogu da očekuju, kao i koje su to situacije kada njihov plan porođaja ipak treba da se promeni.
Dr Miki Paštar, anesteziolog
Stručni saradnik Škole roditeljstva