Category: Vesti

Nezbrinuta deca u Srbiji

Nezbrinuta deca u Srbiji

U Srbiji danas ima, prema nezvaničnim podacima centara za socijalni rad, oko 7.500 dece bez roditeljskog staranja. Država je najveći broj smestila u hraniteljske porodice, a oko 800 dece detinjstvo provodi u domovima za nezbrinutu decu.

Sve je više napuštene i nezbrinute dece. Ima tu dece iz porodica u kojim je bilo nasilja, onih koji svoje roditelje nikada nisu videli. Ostavljene dece odmah po rođenju. One za koje su roditelji iz razičitih razloga prestali da budu zainteresovani. Dece roditelja koji ni o sebi ne mogu da vode računa, bilo zato što su zavisnici, alkoholičari, bolesni. Dece koju biološki roditelji nikada ne posete i dece koja su u nekom kontaktu sa biološkim roditeljima. Dece sa posebnim potrebama.

Godine provedene u domovima ili hraniteljskim porodicama teške su za napuštenu decu. Koliko god da se vaspitači trudili, a država i brojni donatori obezbeđivali materijalnu ili stučnu pomoć, ožiljci u njihovim dušama ne nestaju. Svako od njih ima svoju priču i svaka je roman. Dolaze iz razorenih porodica, u kojima ima nasilja, alkoholizma, narkomanije a opet iako nizašt anisu krivi nose osećanje krivice.

Kada dođu u dom, njima je najteže da se nose sa problemom zbog kog su u domu – da su napuštena. Bez obzira na to što su zbog raznih problema razdvojeni od roditelja, to su njihovi tata i mama. Osećaj da su željeni i voljeni, kao i da bi, da su bolji i lepši, možda bili zadržani ili odabrani.

Dva snažna osećanja karakteristična su za većinu dece koju su roditelji napustili: želja za samostalnim životom u kom će oni biti gospodari svoje sudbine i potreba da se savetom osnaže oni koji su ostali u domu, odnosno da se uđe u ulogu roditelja drugoj domskoj deci:

“Radite na sebi, iskoristite sve što vam se pruža”, “Izvedite sebe na pravi put”, “Trudite se da se lepo slažete i da ovaj težak period u svom životu iskoristite i preokrenete u svoju korist”… neke su od poruka koje bivši stanari domova, sada odrasli ljudi, ostavljaju onima koji su u domu.

U Domu u Zvečanskoj 52, jednom godišnje okupljaju nekadašnja i sadašnja deca. Tada dolaze oni koji su izašli iz Doma i svojim primerom hrabre i podstiču mališane kojima borba tek predstoji.

Škola roditeljstva Nada Lazić se redovno uključuje u akcije nabavke stvari za napuštenu decu i opreme za bebe koja im se može donirati. O našim akcijama bićete obavešteni na sajtu, Instagramu i FB stranici Škole.

 

 

 

Autor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Od 1. jula 2018. finansijska pomoć porodicama sa dvoje, troje i četvoro dece

Od 1. jula 2018. finansijska pomoć porodicama sa dvoje, troje i četvoro dece

Finansijska pomoć porodicama sa dvoje, troje i četvoro dece Vlada Srbije je nedavno usvojila kao podsticaj u povećanju nataliteta.

Za prvo dete majke će dobijati jednokratno 100.000 dinara. Za drugo dete 10.000 mesečno, i to 24 meseca. Majka koja rodi treće dete imaće 12.000 mesečno u toku deset godina, a za četvrto dete za taj period ukupna pomoć će iznositi 18.000 evra. Država će obezbediti da svakog meseca majke na račun dobiju taj novac.

Ove mere će početi da se primenjuju od 1. jula 2018. a sve će važiti od 1. januara sledeće godine.

Navodi se da Srbija trenutno ima 6.995.808 stanovnika ali da će, ako se nastave negativni demografski trendovi, do 2060. imati između 3,9 i 5,5 miliona stanovnika.

Svakog dana „gubimo“ 107 ljudi, stanovništo gubimo već 67 godina, a za 27 poslednjih godina imamo negativni prirodni priraštaj. Broj dece po majci je 1,44 a za prostu reprodukciju treba nam bar 0,8 više. U protivnom, doći ćemo u situaciju da kroz nekoliko godina imamo značajno manje stanovnika sa istim brojem penzionera, a to znači da nećemo imati ni ekonomski, ni demografski potencijal.

Mere koje je država predvidela, u prvom trenutku će „koštati“ 12 miliona evra, ali država želi da rađanje bude stimulisano i da nada se će mere biti još značajnije. Od broja rođene dece zavisi i penzioni sistem. Ubuduće ćemo imati više penzionera nego onih koji odvajaju doprinose.

Planiranje porodice i roditeljstva je lična odluka svakoga, ali je važno znati kakve nas posledice očekuju ako se stvari ne promene.

„Svi moramo da pomognemo ženama, ali brigu o majci ne može da vodi samo država, već čitavo društvo, privreda… Trudnoća ne sme da bude hendikep niti razlog za otpuštanje sa posla“, rekao je predsednik Vučić po navodima agencije Tanjug. On je istakao je da je rukovodstvo Srbije uradilo uporedni prikaz delova centralne Srbije i KiM naseljenog albanskim stanovništvom.

Poređenje Srbije i Kosova

„Toplički upravni okrug, ima 2.231 kilometar kvadratni, a Podujevo samo 653 kvadratna kilometara, broj naselja u Toplici je 267, u Podujevu 77, ali broj stanovnika u Toplici 86.327, a u Podujevu 83.242. Smederevo je veće od Uroševca. Smederevo ima novorođene dece 868 te godine, a Uroševac 1.561. Umrlih Smederevo je imalo tri puta više. Priraštaj u Smederevu je da smo izgubili 588 ljudi, a Urosevac je dobio 1.020 čoveka. Poređenje Zaječara i Srbice pokazuje slične podatke, jer je Zaječar izgubio 651 čoveka, a oni dobili 643. Poređenje Gornjeg Milanovca i Dečana pokazuje da smo izgubili 308 ljudi, a oni dobili 402″, kazao je Vučić.

Procena broja stanovnika danas je 6.995.808 ljudi u Srbiji, od toga imamo bračnih parova bez dece 600.724, vanbračnih parova bez dece 48.943, bračnih parova sa decom 1.040.000, vanbračnih parova sa decom 67.971, majke sa decom 291.522, i oca sa decom 76.485.

 

Autor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Izvor: Tanjug

 

Osma klupa za dojenje u Čačku!

Osma klupa za dojenje u Čačku!

Škola roditeljstva Nada Lazić od samog početka daje podršku i uzima učešće u akciji „MAMino mesto za dojenje“. Naš rad je rezultirao postavljanjem i osme klupe za dojenje!

U Čačku, u Gradskom parku, u petak 27.07.2018. godine, u 12 sati, biće svečano „otvoreno“ još jedno mesto za dojenje i prepovijanje beba. Ovo je naš doprinos promociji dojenja kao najbolje ishrane za bebu. Promociji dojenja na „javnom mestu“, onda kada je bebi potrebno.

Dosadašnje klupe su postavljene u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Pančevu.

Dođite da zajedno sa nama proslavite ovaj lep događaj!

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Homepatija, naš predavač dr Jelena Damjanović, homeopata

Homepatija, naš predavač dr Jelena Damjanović, homeopata

– Zbog velikih fizičkih i psihičkih promena kroz koje žena prolazi tokom trudnoće, posebnu pažnju treba obratiti na sve medicinske procedure i tretiranje zdravstvenih tegoba. Zahvaljujući tome što zdravlju pristupa na holistički način, homeopatija je jako dobar izbor za lečenje u trudnoći. Ova medicinska oblast ima specifičan pristup u rešavanju zdravstvenih problema jer svakog čoveka posmatra kao jednu celinu, što znači da pored fizičkih tegoba u obzir uzima i emocije i misli, kaže za Baby planetu dr Jelena Damjanović, homeopata.

– Homeopatija ne leči samo zdravstveni problem, nego čoveka koji ima taj problem. Ako se neko požali na glavobolju, ne znači da tražimo lek za glavobolju, već lek za tog pacijenta koji ima glavobolju. Ne postoje dva ista ekcema, odnosno dve iste kijavice, itd. Zato nam je u homeopatiji važan individualan pristup, jer ne postoje dve iste osobe ni u zdravlju ni u bolesti – pojašnjava dr Damjanović suštinu homeopatije.

– Posebna prednost lečenja homeopatijom je to što ne postoje kontraindikacije za njenu primenu. Homeopatija se može koristiti od prvog dana života, u svim stanjima i u svakom uzrastu, a može da se primenjuje uporedo s klasičnim medicinskim tretmanom. Za dobar odabir homeopatskog leka i njegovu pravilnu upotrebu potrebno je konsultovati lekara homeopatu, dodaje dr Damnjanović.

Kako je homeopatija bezbedna za primenu kod svih, bez bojazni mogu da je koriste i trudnice, novorođenčad i mala deca. Da bi se dobro odabrao lek u homeopatiji, veoma je važno od pacijenta uzeti detaljne podatke o tegobama.

– Mučnina je jedan od najčešćih simptoma zbog kojeg se trudnice obraćaju homeopati. Zatim su tu povraćanje, nadutost stomaka, neredovno pražnjenje creva – navodi sagovornica Baby planete. – Često se javljaju zbog alergijskih tegoba koje se pojačaju u trudnoći, i tu je homeopatija veoma efikasna a nema neželjenih dejstava. Isto tako, homeopatija može da pomogne u otklanjanju raznih strahova, napetosti i nervoze, promena u raspoloženju. Zapravo, za svako stanje koje je ometa u svakodnevnom radu trudnica se može posavetovati sa lekarom homeopatom.
Trudnice mogu da posete homeopatu i ako nemaju neki poseban zdravstveni problem već samo žele da ojačaju organizam pred porođaj, jer homeopatija ima svoje mesto i u prevenciji.

– To je kod trudnica posebno važno jer na taj način možemo da predupredimo prehlade ili grip u zimskom periodu. Zatim, postoje homeopatski preparati kojima se jača vezivno tkivo te tako čuva koža od rastezanja i nastanka strija – kaže dr Damjanović. – Osim u trudnoći, homeopatijom se mogu tretirati mnoge tegobe tokom i nakon porođaja. U tom slučaju trudnica i njen partner se prethodno konsultuju i pripreme kod svog homeopate kako bi u pravom trenutku mogli reagovati i primeniti odgovarajući lek. Homeopatskim preparatima mogu se ublažiti i porođajni bolovi, učiniti pravilnijim i efikasnijim.

Takođe, homeopatijom se tretiraju i povrede tkiva nastale nakon porođaja, bilo da je on imao prirodan tok ili je urađen carski rez. Može se pozitivno uticati na iscrpljenost i umor kod porodilje. Naša sagovonica naglašava da osim u rešavanju fizičkih problema, homeopatija može da bude izuzetno korisna u slučaju psihičkih i emotivnih poteškoća koje se javljajuj kod žene nakon porođaja, zaključuje dr Damjanović.

Preparati efikasni a neškodljivi – Za pravljenje homeopatskih preparata koriste se isključivo prirodne supstance. U procesu koji se zove „postepeno razređivanje i protresanje lekovite supstance“ dobija se homeopatski preparat, snažan i efikasan, a u isto vreme neškodljiv. Što je veća razblaženost leka, veća je njegova snaga delovanja, dodaje sagovornica Baby planete.

Homeopatija ima sveobuhvatan pristup, neophodan kada pričamo o lečenju. Sagledava čoveka kao celinu i uzima u obzir svaki njegov deo a ne samo tegobe na koje se žali, pojašnjava dr Jelena Damjanović koja je još za vreme studija medicine poželela da izučava homeopatiju.

– Nakon završenog Medicinskog fakulteta u Beogradu upisala sam specijalizaciju iz homeopatije, takođe na našem fakultetu, a usavršavanje sam nastavila na Akademiji za naprednu i kliničku homeopatiju u Bombaju. Pored homeopatije, uporedo završavam i specijalizaciju iz kvantne medicine i akupunkture – pojašnava dr Damjanović svoj put od medicinskog fakulteta do lekara koji se bavi homeopatijom.

Izvor: Baby planeta

Sedma klupa za dojenje je u Pančevu!

Sedma klupa za dojenje je u Pančevu!

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo i pozivamo da zajedno sa nama, u ponedeljak 2. juna u 10 sati, prisustvujete „otvaranju“ sedme klupe za dojenje koja će biti postavljena u Pančevu u mirnom i zelenom okruženju Narodne bašte. Ispred Škole roditeljstva Nada Lazić, postavljanju klupe će prisustvovati gospođa Nada Lazić.

Pored sedme klupe koju u ponedeljak dobija Pančevo, četiri klupe koju je dobio Beograd, klupe za dojenje su postavljene i u Novom Sadu i Nišu.

Akcija „MAMino mesto za dojenje“ je snažna podrška dojenju kao najboljem i najzdravijem načinu ishrane beba. Klupe podržavaju podizanje svesti o dojenju na javnom mestu.
Prva MAM klupa za dojenje postavljena je u Tašmajdanskom praku u Beogradu 2. juna 2016. Bila je to istovremeno i prva klupa u regionu. Pored ove klupe, u Beogradu su klupe postavljene u Karađorđevom parku, na Zemunskom keju i na Adi Ciganliji.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

 

 

Samohrani roditelj

Samohrani roditelj

Škola roditeljstva Nada Lazić kao i uvek želi da se uključi u konkretnu pomoć samohranim roditeljima, kao svoj doprinos zdravom i humanom roditeljstvu.

U Srbiji po podacima iz 2017. godine ima preko 300.000 samohranih roditelja, najviše majki. Samohrani roditelj u pravnom smislu je roditelj koji se sam stara o detetu zato što je drugi roditelj preminuo, nepoznat, lišen roditeljskog prava ili služi kaznu zatvora dužu od šest meseci. Novim Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom ovim kategorijama je dodato i “da drugi roditelj ne vrši roditeljsko pravo po odluci suda” i “da drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta”. Ovaj Zakon stupa na snagu 1. jula 2018. godine. Videćemo kako će se ove odredbe “spustiti u život”.

U praksi samohrani roditelj je najčešće roditelj koji se sam stara o detetu u okolnostima u kojima je drugi roditelj iz nekog razloga ne obavlja roditeljske dužnosti – ne daje alimentaciju ili ne ostvaruje kontakt sa detetom. Ova grupa samohranih roditelja čini oko 80 procenata ukupnog broja samohranih roditelja. Zači oko 250.000 roditelja. Neplaćanje alimentacije, nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost, nedostatak novca, odsustvo podrške, su samo neki od problema sa kojima se samohrani roditelji sreću.

Kad je reč o stambenom pitanju, prema studiji „Zaštita samohranih roditelja u Srbiji“ NVO Jelek, očevi koji su sami s decom su u prednosti, jer njih 50 posto ima neku vrstu porodične ili sopstvene nekretnine,  naspram upola manje  samohranih majki.

Kao glavne probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju, majke koje same brinu o deci, navode usamljenost, nedostatak novca, teškoće u vezi sa pronalaženjem i zadržavanjem posla, stambene probleme i nedostatak podrške i pomoći.

Adekvatna zakonska rešenja u socijalnoj zaštiti, kako smatraju specijalizovana udruženja, do sada nisu postojala ili se ne primenjuju u potpunosti, a u takvom sistemu najugroženije su upravo majke.

„Umesto da se problemi rešavaju na najefikasniji mogući način, uporno se održavaju mamutske birokratije koje imaju za posledicu neverovatno komplikovane procedure i u suštini iznurivanje onih koji su najslabije karike u lancu…” rekla je 2017. godine za “Danas”, Marina Blagojević Hjuson, naučna savetnica u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja Ona dalje kaže: “Cinično je govoriti o bilo kakvim merama populacione politike kada tolika deca rastu u siromaštvu, a toliki broj samohranih majki podiže svoju decu uz ogromne napore i lične žrtve.” Najčešći odgovor da „ne postoji odgovarajuća definicija“ samohranog roditelja do sada se navodila kao legitiman razlog za nepreduzimanje zaštitnih mera. Između ostalog postoji sumnja da, ako bi se samohrani roditelji izdvojili kao posebna vulnerabilna kategorija, bio bi otvoren veliki prostor za manipulaciju. Ljudi bi se razvodili i lažno predstavljali bračni status, samo da bi mogli da ostvare neke privilegije. Da bi se ljudi namerno razvodili kako bi ostvarili pravo, recimo, na dečji dodatak, primer je moguće zloupotrebe od strane građana koji su u stanju socijalne potrebe. “Roditeljstvo je kod nas, naročito materinstvo, oblikovano sa očekivanjima o „normalnosti žrtvovanja za decu“ bez obzira na okolnosti. Od samih majki se očekuje da učine sve za svoju decu i da se „ne žale“, jer je to njihova odgovornost i izbor, kao što se i pretpostavlja da je žena ta koja „sve treba da učini da se brak održi“, pa i da deca imaju kontakt sa ocem”, kaže Hjuson.

Biti samohrani roditelj je uvek emotivni i životni izazov. Ali ako se tome doda i nedostatak novca onda je to pravi životni poduhvat.

Evo šta kaže jedna zaposlena samohrana majka: “Imam platu od 30 hiljada dinara, dva mala deteta, oba u vrtiću, vrtić plaćam 11 hiljada. Kada dodam samo struju i mobilni telefon, te tri stavke budu oko 20.000. Ostaje nam za život 10 do 13 hiljada mesečno. Nisam mama koja je lenja i ne radi i čeka milostinju. Imam platu, ali nestane na sve te troškove. Kad dodjem s posla pokupim decu iz vrtića, mali su, ne mogu nigde dodatno da radim jer nemam njih kome da ostavim. U neprekidnoj sam potrazi za poslom koji bi mogla da uklopim u moj način života a da mi donese bar dodatnih 10.000 dinara mesečno.”

Škola roditeljstva Nada Lazić je mišljenja da je neophodno sistematično raditi na pomoći i podršci samohranim roditeljima, odnosno samohranim majkama i ima nameru da da svoj doprinos. Populaciona politika je pitanje zakonske regulative ali isto tako i društveno odgovornog postupanja. Možda  pre svega humanosti.

Uključite se u ovu temu, podelite sa nama svoje viđenje, probleme i saznanja.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Click by Mama, naša saradnica Marija Milošević

Click by Mama, naša saradnica Marija Milošević

Ako ste primetili da su naše fotografije postale posebne i jako lepe, treba da znate da je za to zaslužna naša saradnica Marija Milošević, vlasnica studija i brenda Click by Mama.

 

Marija Milošević je nekada davno bila polaznica naše Škole. Sada  ima 39 godina i već troje dece, Milu (9), Đoleta (7) i Olgu (4).

 

Po struci je farmaceut, ali ono što  radi je nešto potpuno novo i drugačije. Profesionalna fotografija tek rođenih beba, tzv.newborn fotografija je ono što je u fotografiji privuklo i povezalo njene dve ljubavi – ljubav za decu i za fotografiju.  Za nju su obe te ljubavi nešto potpuno kreativno i ono u čemu potpuno uživa.

 

Za vreme porodiljskog odsustva sa trećim detetom razmišljala je o poslu i shvatila da će jako teško biti uklopiti posao u apoteci sa obavezama kod kuće. Oduvek je jako volela decu, tako da je to ono što je uvelo u celu priču i dalo joj  ideju za ovu vrstu fotografije.

 

Naravno, sve je ispalo puno složenije i zahtevnije nego što je mislila, tako da je morala mnogo rada i truda da uloži da bih savladala sve ono što danas izdvaja njene fotografije po lepoti, nežnosti i stilu. Sam početak  je bio prilično lak, jer je puna entuzijazma krenula da uči deo po deo o fotografiji. Vežba, pa tako i odlazi u školu fotografije. Vikendom je išla na kurseve u „Fabriku fotografa“ dok je suprug bio kod kuće sa decom.

 

Tada su nekako i uspevali da se organizuju, jer je Marija još uvek bila na porodiljskom odsustvu, ali bivalo je sve teže kako je sve više učila i shvatala da sve nije tako jednostavno kako je zamišljala, da mora još mnogo toga da savlada da bih radila ono što zaista želi. Na sreću imala je dovoljno podrške i ljubavi od najbližih, da uspe da ipak pronađe vreme za nešto što je videla kao svoj budući posao i prihod.

 

Svoje znanje je kasnije obogatila časovima stranih newborn fotografa, mnogo je čitala, fotografisala, učila fotoshop. Želja za znanjem je bila velika, vremena jako malo i bilo je teško uklopiti sve sa obavezama, ali je radila kad god je imala priliku. Posle završetka porodiljskog odsustva, odlučila je i dogovorila se sa suprugom da napusti farmaciju i apoteku i potpuno se posveti svojoj novoj profesiji.

 

Zbog toga je danas veoma srećna, jer iako se ova vsta fotografije smatra i najzahtevnijom, za nju je najlepši posao na svetu uz koji može da se posveti svojoj deci i porodici. Iskrenu i nesebičnu podršku su joj pružili njeni  najbliži i Marija im je zahvalna na tome jer bez njih nije bilo lako doneti neke odluke.

 

Fotografije koje stvara su drugačije, profesionalne, umetničke, sa mnogo zanimljive dekoracije. Aparatom beleži te prve bebine dane koji su posebno dragoceni za svakog roditelja i porodicu.

 

Click by Mama je jednostavno prepoznatljiv po posebnom stilu, perfekcionizmu i  ljubavi koje Marija ulaže u svoj rad svim svojim srcem. Bebe na njenim fotografijama su “uhvaćene” u trenutku, neodoljivo lepe i posebne.

 

Autor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Baby sitter’s Club,  naše aktivnosti

Baby sitter’s Club, naše aktivnosti

Drugi o nama:

Babu sitter’s Club

Last weekend, our Sitters perfected their newborn skills with the lovely Nada Lazić from Belgrade’s parenting school. We love giving our Sitter opportunities to improve on their childcare!

To find our more about Nada and her work with new parents, you can check out her website here: http://skolaroditeljstva.com/

Prošlog vikenda, su naše bejbisiterke imale mogućnost da prisustvuju obuci za rad sa novorođenim bebama sa divnom Nadom Lazić iz Škole roditeljstva. Pružanje mogućnosti za sticanje novih znanja je ono što zaista volimo da radimo!

Da saznate više o Nadi i njenoj inicijativi sa budućim roditeljima, pogledajte sajt Škole roditeljstva: http://skolaroditeljstva.com/

April, 15. 21018.

Prijavi se i budi deo naše ekipe „Moja mama je brža od mog tate!“

Prijavi se i budi deo naše ekipe „Moja mama je brža od mog tate!“

U toku su prijave za predstojeći 31. Beogradski maraton! Mama Fit vas poziva da se prijavite – trudnice i mame.

Prijavite se i budite deo ekipe „Moja mama je brža od mog tate!“

Svi trče na maratonima, svi sem mama sa malom decom. Zašto? Teško je izvući mamu iz kuće na taj dan kada je pola grada zatvoreno i reći joj da bi baš bilo lepo da trčkara sa bebom u kolicima. To zvuči kao ogroman izazov koji na kraju ostane samo želja! A tu su i trudnoline kojima prija šetnja.

Mame su pravi primer i one najbolje znaju šta znači trčati ili šetati iz zadovoljstva. To treba svima i da pokažu! Upravo zato su Mama Fit dame, okupile mame i pozvale i ostale članove porodice da im daju podršku! I ove godine, kao velika družina, šetaće se i trčkati centrom Beograda na Trci zadovoljstva!

Pored toga Mama Fit podržava i mame koje će učestvovati na polumaratonu.

Mi smo moćne. Mi smo majke. Mi smo zmajke. I ponovo ćemo biti tim ♥

Kako se prijaviti?

Za sve učesnike koji su se prijavili do 10.04.2018. Mama Fit obezbediće outfit. Svi ostali koji to nisu učinili do tog datuma svakako su dobrodošli da budu deo velike, moćne, vesele ekipe. U prijavi je sada potrebno navesti sledeće podatke:

 ›  Mama: Ime i prezime( broj majice)
 ›  Za svako dete: Ime i prezime ( broj majice ), outfit dobijaju deca do veličine 98

Prijavite se na: www.mamafit.rs

HRISTOS VASKRSE!

HRISTOS VASKRSE!

Srećne Uskršnje praznike želi vam vaša Škola roditeljstva Nada Lazić!

Uskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih.

Ako niste znali, Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja takozvani „pokretni“ praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.

Oko računanja datuma Uskrsa vođena je velika polemika. Zbog toga je 1923. Srpska Pravoslavna Crkva i Kraljevska vlada poslala našeg poznatog naučnika Milutina Milankovića na vaseljenski kongres u Carigrad, kako bi se izvršila reforma kalendara, a jedno od pitanja bilo je i određivanje datuma Uskrsa.

Uskrs se slavi prve nedelje posle punog meseca posle prolećne ravnodnevnice. Pravoslavni Uskrs ne može se praznovati istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik). Kod pravoslavnih hrišćana, koji koriste stari Julijanski kalendar (Srpska, Ruska, Jerusalimska crkva), kao i kod pravoslavnih hrišćana koji koriste Milankovićev reformisani Julijanski kalendar (Grčka, Bugarska, Rumunska, Carigradska, Kiparska i Aleksandrijska crkva), Uskrs je uvek između 4. aprila i 8. maja. Kod ostalih hrišćana, koji koriste novi Gregorijanski kalendar, Uskrs je uvek između 22. marta i 25. aprila.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Fotografija: Marija Milošević Click by Mama

 

 

 

 

error: Content is protected !!