Deca uče kroz red i strukturu. Tako uče da rešavaju probleme, da razmišljaju , da ispravno postupaju čak i kada roditelj nije prisutan. Deca najbolje uče gledajući i slušajući roditelje. Važno je uspostaviti red, kao i strukturu dečijeg ponašanja.
Deci različitog uzrasta potrebne su različite vrste podrške i različite informacije. Ovo je važno za sve sfere psihomotornog razvoja, pa naravno i kada uče govor.
Zašto je važno da dete bude jasno vodjeno od prvog dana rodjenja?
Da bi roditelj bolje razumeo zašto su red i struktura tako važni, zamislite da opet počinjete da učite novi jezik:
1. Da li ćete bolje naučiti novi jezik ako vam vaš učitelj:
pokazuje kako se izgovaraju nove reči i uči vas pravilima novog jezika, istovremeno pokazujući novu reč na slici
ili
očekuje od vas da sami otkrijete kako se izgovaraju nove reči i kažnjava vas ako pogrešite?
2. Da li ćete naučiti bolje ako vam vaš učitelj :
daje informacije koje su vam potrebne da bi uspešno uradili zadatak, češće ih ponavlja
ili
ne daje vam potrebne inforamacije, a onda se ljuti kada zadatak ne uradite uspešno?
3. Da li ćete se više truditi da ispunite očekivanja vašeg učitelja ako on:
razgovara sa vama i pokazuje vam kako da sledeći put ispravno uradite ,sporije govoreći – skraćenim iskazom
ili
brzo govori, mnoštvo vama nepoznatih reči, kritkuje i “ruga” vam se kada pogrešite.
U odsustvu jasnih smernica i uspostavljanja reda dete može postati zbunjeno, a zbunjeno dete pretežno ne napreduje u dobrom smeru.
Kako roditelji uspostavljaju red i strukturu u ponašanju I razvoju govora?
Tako što:
– daju jasna upustva detetu za ponašanje
-jasno govore šta očekuju da dete uradi
– učestalo ponavljaju odredjene reči koje žele da dete nauči, kroz sporiji govor I kratak iskaz
– objašnjavaju razloge za pravila primereno uzrastu, a ne kažu samo „ zato“ , ili „zato što ja tako kažem”.
– pomažu detetu da uspe u bržem učenju tako što mu istovremeno imenuju pokazujući neki predmet (pojam) koji žele da dete nauči
– na uzrastu kada se govor razvio u dovoljnoj meri i dete već niže rečenice, podstiču dete da razmišlja i uvažavaju detetovo mišljenje, ne smeju se i ne omalovažavaju izneto mišljenje
– pregovaraju i dogovaraju se primereno razvojnom nivou detetu
Ali i tako što:
– razgovaraju sa detetom šta sve može da se desi i kako da se tada ponaša , pripremajući tako dete za neke teže situacije
– razgovaraju sa detetom o pravilima i saslušaju mišljenje deteta
– pomažu detetu da pronađe načine kako da ispravi svoje greške
– pravedni su i fleksibilni
– razgovaraju sa detetom i pružaju mu informacije potrebne da donese pravilnu odluku
– razgovaraju sa detetom o posledicama koje njegovi postupci imaju na druge
– kontrolišu svoju ljutnju
– ne prete detetu da će ga udariti, da ga više neće voleti ako je neposlušno ili pogreši,
– ne plaše dete da će doći veštica , babaroga , da će se mama razboleti i sl. ako ne posluša
Red i struktura, davanje informacija neophodnih za učenje čine stabilan putokaz za pravilan dečiji govorno-jezički i ukupan psihomotorni razvoj.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić