Brojne studije u kojima je praćen rani razvoj novorođenčeta potvrđuju da beba, neposredno nakon rođenja, pokazuje “punu opremljenost” za kontakt sa roditeljima…
Beba već posle nedelju dana može da razlikuje majčino od mleka drugih majki, a čula su “podešena” da podržavaju rano vezivanje. Beba je kratkovida, a fokus vida joj je na oko 20 cm, što je prosečna razdaljina između majčinih i bebinih očiju prilikom dojenja. Čulo dodira i neverbalna komunikacija omogućavaju bebi da postigne osećaj sigurnosti i smirenosti.
Važan emocionalni odnos sa mamom
Tokom prvog meseca novorođenče reaguje plačem na stimuluse iz spoljašnje sredine, i to je osnov komunikacije sa roditeljima. Beba spava oko 20 sati dnevno, ali zbog nedovoljne razvijenosti nervnog sistema, ciklusi sna i budnosti su na oko tri do četiri sata. Tek tokom drugog meseca možemo očekivati izražajniju facijalnu ekspresiju bebe, i javljanje voljnih pokreta. Rani emocionalni odnos majka-dete je od presudnog značaja za razvoj ličnosti deteta. Kroz verbalni i neverbalni proces interakcije i razmene osećanja sa majkom, dete formira svoj karakter.
Razvojne faze bebe
Klinički i razvojni psiholozi ovaj proces sagledevaju kroz razvojne faze kroz koje prolazi dete u najranijem periodu:
0-2 meseca: dete je pre svega usmereno na sebe, a u interakciji sa okolinom reaguje skoro prema svakoj osobi
2-6 meseci: dete direktno socijalno reaguje na članove porodice
6-8 meseci: jaka privrženost prema majci, pokazuje jasne znake straha kada majka nije u blizini
8-12 meseci: dete polako izlazi iz simbiotskog odnosa sa majkom, važno je kako majka reaguje na detetove samostalne pokrete da ne bi sprečavala separaciju i individuaciju deteta koja počinje u ovoj fazi. Dete pokazuje separacione strahove usled emocionalnog odvajanja od majke, pa koristi „prelazne objekte“ (plišane igračke, ćebence…)
Intelektualni razvoj
Intelektualni razvoj deteta u prvoj godini odvija se putem uvežbavanja čula i pokreta. Tako, u prvih šest nedelja beba uvežbava refleskne pokrete, da bi sredinom drugog meseca uspela voljno da upravlja njima. Na primer, beba u prvim nedeljama refleksno sisa, a tek posle šest nedelja voljno upravlja ovom radnjom. Tokom trećeg i četvrtog meseca dete ponavlja radnje koje su usmerene na istraživanje sopstvenog tela (npr. ponavljanje istog pokreta rukicom ili nogicom), a od četvrtog do devetog meseca će ponavljati radnje koje su usmerene na spoljašnje okruženje (bacanje igračkice na isti način).
Do bebinog šestog meseca, ukoliko roditelji sklone igračku iz njenog vidokruga, ona je ne traži. Ali, na prosečnom uzrastu od šest meseci, beba počinje pogledom da traži predmet koji je van njenog vidokruga, što znači da počinje da shvata da predmeti postoje nezavisno od njenog opažanja.
Podsticaj razvoja
Sa sedam do osam meseci dete ume da razlikuje sredstvo od cilja i da predvidi dešavanje, pa tako na primer ako plače a mama ili tata uđe u sobu, dete prestaje da plače, jer predviđa umirivanje. Kada dete počne da puzi, roditelji mogu na jednostavan način, kroz igru, da ga podstaknu na “rešavanje problema”, tako što će između deteta i igračke ka kojoj se dete uputilo da postave “prepreku” (neku veću igračku ili jastuk). Dete će dopuzati do prepreke, ukloniti je, i doći do željenog cilja. Zbog toga vežbe skrivanja, koje deca vole i u kasnijem uzrastu, na izvestan način podstiču intelektualni razvoj dece, jer ih uče da predmeti postoje nezavisno od njih, i da mogu da “reše” problem i dođu do cilja.
Emocionalni i intelektualni razvoj deteta je isrepletan, i neodvojiv od celokupnog telesnog napredovanja, te su svi pomenuti uzrasti prosečni, i podležu individualnim varijacijama. Važno je samo da roditelji, tokom praćenja razvoja deteta, budu usmereni na to kako da svojim postupcima podstaknu i unaprede dečji razvoj.
Slađana Đorđević, master psiholog, sertifikovani psihoterapeut
Stručna saradnica Škole roditeljstva