Postoje različiti stavovi o pitanju dokad dete treba da sisa. Postavlja se i pitanje kada treba prekinuti dojenje. Poznato je da sa 12 meseci dete jede sve što i roditelji, ali bez začina i zaprške. Smatra se da potreba za majčinim mlekom postaje sve manja kada se dete potpuno hrani kao i njegovi roditelji, pri čemu redovno unosi proteine, lako svarljive masti i ugljenje hidrate u izbalansiranim odnosima, kao i sveže voće i povrće.
Kada je dete spremno za čvrstu hranu
Bez obzira na to kada počnete bebi da uvodite nemlečnu hranu, potrebno je da je pratite kako biste procenili da li je i zaista spremna za nove namirnice. Tačan momenat je individualan, jer je svako dete različito. Evo nekih znakova da je vreme za čvrstu hranu:
- gladno je posle mlečnog obroka
- češće traži mleko
- budi se noću da jede nakon što je već naučilo da spava celu noć
- zanima ga hrana koju vi jedete
- može da sedi i izgubilo je refleks guranja jezikom.
Preporuka je da se bebama koje sisaju mešovita ishrana počne praktikovati oko šestog meseca uvođenjem dva voćna obroka, obroka od povrća ili povrća sa mesom. Potom se detetu ponudi i mleko.
U svetu ima pokreta koji propagiraju dojenje i do treće godine. Svetska zdravstvena organizacija, takođe, zagovara dojenje duže od godinu dana. Kao razloge za to prevashodno se navodi smanjenje smrtnosti mališana koju u nekim delovima sveta izazvaju crevne infekcije zbog zaražene vode i hrane.
Individualan je pristup i odluka kada dete treba potpuno prevesti na nemlečnu ishranu i prekinuti dojenje. Ne treba zaboraviti ozbiljnu činjenicu da što dojenje duže traje to će i odvikavanje od dojenja biti dugotrajnije i teže. Kada se odlučite da počnete da prekidate dojenje, za početak treba smanjivati veme dojenja za po dva minuta na nedelju dana, a potom povećavati unos vode i sve više umanjivati vreme dojenja.
Koje namirnice prvo dati detetu
Kada odlučite da detetu počnete da dajete nemlečnu hranu i čvrste namirnice, pedijatri savetuju da se to radi postepeno, jer je na početku najvažnije da beba isproba nove ukuse. Uvek se uvodi jedna po jedna namirnica.
Prvi obrok je najčešće mešavina pirinčane kašice (od pirinčanog brašna) i vodice od povrća ili majčinog mleka. Uopšte uzev, preporučuje se da komplementarna ishrana počne sa žitaricama. S obzirom na to da je majčino mleko slatkasto, ako se dohrana počne slatkim namirnicama, rizikuje se da dete kasnije odbija sve slano. Baš zato su žitarice najbolji izbor za početak. Potom se uvodi razno povrće, pa na kraju voće. Ovo pravilo, ipak, ne važi za sve slučajeve, jer sasvim dobar izbor može da bude povrće poput šargarepe ili bundeve, ili voće kao što je jabuka.
Sve ovo znači da prva čvrsta hrana za bebu treba da bude blagog ukusa, laka za gutanje, jednostavna za varenje i da ne izaziva alergije. Nema razloga za brigu ukoliko beba odmah ne prihvata novu namirnicu: tu hranu joj treba ponuditi tri-četiri puta. Ima među bebama i probirljivih, ali pedijatri podsećaju da se i njihov ukus menja, pa ono što im se ne sviđa sa šest meseci može da im postane omiljeno kada napune godinu.
Pravilo je da se svaka namirnica uvodi po tri-četiri dana i da se najpre samostalno ponudi detetu u maloj količini, a tek kasnije da se meša s drugim namirnicama. Ovako se postupa pre svega zbog mogućih alergijskih reakcija, pa u slučaju alergije tako najbolje znate na koju hranu je dete reagovalo.
Roditelji su često u nedoumici koliko hrane je potrebno dati detetu. No, vrlo je važno da se ne remeti bebin prirodni mehanizam za regulaciju sitosti. To jednostavno znači da beba neće jesti kada je sita i da ne treba da je terate da jede. Upamtite da većina beba, čak i onih probirljivih, uzima onoliko hrane koliko joj je potrebno da ne bude gladna. Zato uvek posle probnog nemlečnog obroka bebi ponudite mlečni obrok ili podoj. Sve do devetog meseca majčino mleko je odojčetu glavna hrana, a potom treba da ima dva ili tri obroka čvrste hrane.
Namirnice sa kojima treba sačekati
Probavni trakt bebe nije dovoljno razvijen da vari neke vrste hrane. Neke namirnice se, takođe, ne preporučuju zbog velikog rizika od alergijske reakcije. Kod dece koja imaju atopijske sklonosti treba biti oprezniji i nove namirnice uvoditi malo kasnije nego što je to uobičajena preporuka.
Zbog specifičnog sastava i moguće alergijske reakcije kravlje mleko se, na primer, ne preporučuje pre navršene godine. Naime, ono sadrži manje gvožđa, linoleinske kiseline i vitamina E, a više natrijuma, kalijuma i belančevina nego što je bebama potrebno. Istovremeno, neki proteini kravljeg mleka imaju ogroman alergijski potencijal.
Do prvog rođendana detetu ne treba davati ni jagodičasto i bobičasto voće, belance, med i pčelinje proizvode. Nije naodmet biti oprezan i sa citrusima.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić