Dijastaza je razmicanje uzdužnog trbušnog mišića duž središnje linije, najčešće krajem trudnoće kada prednji trbušni zid ne može više da se rastegne pod pritiskom uvećane materice i ploda ili za vreme prirodnog porođaja u fazi napinjanja i istiskivanja bebe.
Razlog popuštanja trbušnog mišića su hormonske promena i nemogućnost daljeg rastezanja trbušnog zida. Dolazi do razmicanja na njegovom najmekšem delu. Češća je kod žena koje su već rađale ili nose blizance, kao i kod onih koje su fizički neaktivne. Do diastaze dolazi i kada se radi carski rez jer lekar mora ove mišiće da razdvoji da bi mogao da dođe do materice i uradi intervenciju.
Ako je razmaknutost mišića manja od 2,5cm i zahvata mali deo mišića u pitanju je fiziološka dijastaza koja se često koriguje spontano ili uz vežbanje posebnih vežbi. Treba obratiti pažnju na vrstu vežbi jer nestručno vežbanje može da dovede do pogoršanja. Određene vežbe mogu da povećaju razmak između mišića.
Takođe je posle porođaja, u periodu vraćanja trbušnog zida, važno pravilno podizati i spuštati bebu iz kreveca, sa stola za povijanje, iz kadice, kako ne bi došlo do dodatnog velikog opterećenja oslabljenih mišića.
Kada je razmicanje uzdužnog stomačnog mišića veće od 2,5 cm, pored redovnog vežbanja, preporučuje se i nošenje pojasa ali samo pri naporu. Celodnevno nošenje pojasa se izbegava jer bi moglo da dovede do slabljenja mišića zbog neaktivnosti.
Kod težih oblika dijastaze i ukoliko žena ne planira još jednu trudnoću, radi se hiruška intervencija.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić