Roditelji se najčešće plaše kako će se dete ponašati kada krene u jaslice ili obdanište. Međutim ono čega nisu svesni, kada je odvajanje deteta u pitanju, je da su pri tom odvajanju prisutne dve strepnje. Jedna je strepnja roditelja i roditeljski otpor da se razdvoje od deteta. Druga je detetova.
Roditelji se nose sa dilemama kao što su: Kakve su vaspitačice? Da li će zavoleti dete? Šta će misliti o detetu? Da li će primetiti kako je naše dete divno i pametno čak i ako nekada ne sluša? Da li će dete jesti dovoljno? Da li će u onome što ne zna biti mnogo različito od druge dece? Da li će se uklopiti sa drugom decom? Da li će način na koji je prihvaćeno učiniti da mu se dopadne boravak sa decom?
Sve su ovo prirodni roditeljski strahovi izazvani činjenicom da će uskoro morati da „dele“ dete sa nekim tetama, učiteljicama, vaspitačicama. Koliko puta ste čuli šokiranu mamu koja prepričava kako je dete na ulasku u školicu potrčalo u zagrljaj svoje vaspitačice a da se nije ni osvrnulo.
Kao i kada vode dete kod lekara na pregled ili vakcinaciju i ponašanje bebe u velikoj meri zavisi od toga koliko su roditelji opušteni i mirni, tako i kada dete kreće u jaslice ili obdanište, roditelji treba da povedu računa o svojim strepnjama. Tuga, strah od odvajanja, osećaj krivice, sumnje i strepnje, veoma će uticati na način na koji će se dete razdvojiti, kao i sa koliko poverenja će ući u svoj prvi kolektiv.
Roditelji se često kada dete krene u jaslice suoče sa tim da dete raste i da se osamostaljuje. Odjednom pomisle: pa ono će još malo krenuti u pravu školu?! Više nikada nećemo biti tako bliski i povezani kao što smo sada kada je malo dete, neprekidno zavisno i vezano za nas!?
Sve je to normalno, roditelji rastu zajedno sa bebom. Da li biste želeli da vaše dete ostane zauvek beba? Naravno da ne. Pa onda je najbolje da ga naučite da bude što kvalitetniji odrastao čovek. Za početak pomozite detetu da se izbori sa svojim strepnjama tako što ćete se prvo izboriti sami sa svojim strahovima.
Ako dete unapred pripremite na razdvajanje i na sve ono što će raditi i što ga čeka u školici, u velikoj meri ćete svima olakšati stvar. Pre nego što krene u obdanište povedite ga par puta da upozna sredinu, vaspitačicu, prostor, igračke. Mnogo će olakšati ako u novoj sredini od ranije poznaje neko dete. Ako znate da će još neko dete iz komšiluka ići u obdanište, potrudite se da sa njim nekoliko puta odete u park, zoološki vrt ili šetnju ili da se zajedno poigraju u kući tako da se pre polaska u školicu upoznaju i zbliže.
Kada dete krene u obdanište ili jaslice, dozvolite mu da ponese neki njemu drag predmet. Kad uđete u školicu odmah pozdravite učiteljicu i upoznajte dete sa nekoliko dece koja su već tamo. Budite mirni i radosni dok to radite. Kada krenete da izlazite obavezno obavestite dete da idete i kažite kada ćete se vratiti. Jednom kada kažete: „Vidimo se!“, nemojte se osvrtati i nemojte se vraćati.
Kada se završi taj dan u školici, pohvalite detetovo ponašanje. Vaše dete je napravilo veliki korak napred, za njega je to značajna promena. Postavljajte pitanja i saslušajte šta vam dete priča, podelite utiske i doživljaje.
Ukoliko je vaše dete preplakalo dan, dogovorite se sa vaspitačicom kojim tempom ćete upoznavati dete sa kolektivom i školicom. Potrudite se da podstaknete dete da učestvuje u školskim aktivnostima. Čim počne da se igra, peva, jede sa drugom decom, počeće i da se uklapa u kolektiv. Otkriće radosti druženja.
Može da se desi da dete kada dođe kući, čak i ako je u školici bilo mirno, počne da se buni, ne sluša, da ponavlja neka ponašanja za koja ste mislili da su odavno iza vas. Problemi oko jela, oko spavanja, buđenja, izlivi besa, mogu da se privremeno pojave. Dete samo traži vašu pojačanu pažnju, ljubav, nežnost. Da bi skupilo snage za još jedan dan izazova u novoj sredini. Da bi bilo sigurno da ste pouzdano tu za njega. Ukoliko budete dete grdili i kažnjavali nećete mnogo pomoći ni detetu ni sebi. Imajte strpljenja za njega, njegovu promenu i načine na koje pokušava da utvrdi da je kod kuće maženo i voljeno. Ukoliko dete kaznite samo ćete ga još više obespokojiti kada sutra bude trebalo opet da se odvoji od vas.
Može da se desi da se dete žali na bol u stomaku ili glavobolju i da traži da taj dan ne ide u školu. Budite mudri. Proverite da li je sve u redu, naravno, ali se potrudite da objasnite detetu da ostajanje kod kuće nije opcija, da će u školici provesti korisno i lepo vreme, da ćete biti zajedno popodne i za vikend. Da svako ima svoje obaveze, da treba da bude jako i hrabro i izbori se sa strahovima. Recite detetu koliko ste ponosni na njega zbog toga i objasnite mu da vi uvek vodite računa o njemu, čak i kad je u školici. Recite mu da ne treba ništa da brine.
Izvor: Škola roditeljstva „Nada Lazić“