Category: Trudnoća

Trudnoća je svakako drugo stanje, ali ne i bolest, te bi trudnice trebalo da se ponašaju sasvim uobičajeno. Biti u drugom stanju ne znači da ne treba da izlazite iz kuće i ne uživate, posebno u lepim letnjim danima.
Ipak, postoji nekoliko aktivnosti koje bi tokom letnjeg perioda trebalo u potpunosti izbegavati ili im pristupati sa velikom dozom opreza.

Evo na koje bi trebalo posebno da obratite pažnju:

Zabavni parkovi

Iako su uglavnom namenjeni mlađoj populaciji, mnoge vrteške i tobogani su prilagođeni i odraslima, a ukoliko ste u drugom stanju, trebalo bi da ih zaobilazite u širokom luku, jer prinudno sletanje, iznenadno poletanje ili zaustavljanje mogu da naškode vašoj bebi.

Biciklizam

Vožnja bicikle se ne preporučuje budućim mamama. Međutim, ukoliko ste iskusna biciklistkinja, onda eventualno možete nastaviti sa vožnjom do drugog trimestra, jer nadalje centar gravitacije utiče na ravnotežu i može učiniti vožnju opasnom.

Sportovi sa bliskim kontaktom

Fudbal, košarka ili bilo koji sport koji vas dovodi u bliski kontak sa ostalim igračima, gde postoji rizik da vas udari lopta i da zadobijete povrede, nije preporučljiv.

Gimnastika
Tokom gimnastičkih vežbi je povećan rizik od traume abdomena što je čini visokorizičnom aktivnošću tokom trudnoće.

Jahanje

Čak i ako ste iskusni u jahanju konja, ovaj sport bi trebalo da izbegavate tokom devet meseci trudnoće, jer su šanse za pad prilično velike.

Opuštanje u đakuziju ili sauni

Nakon bavljenja sportom veoma je opasno da se opuštate u sauni ili kadi jer je pregrejavanje tela povezano sa mogućnošću da se beba rodi sa nekim defektom.

Ronjenje

Na ovo ni ne pomišljate za vreme drugog stanja jer tokom izlaska na površinu dolazi do smanjenja pritiska, a beba u stomaku nije spremna na takve promene.

Skijanje na vodi

Ovaj sport je sve popularniji, ali se niakako ne preporučuje trudnicama, jer može biti vrlo opasan. Postoje velike šanse da padnete i da svom abdomenu nanesete traumu, te bi bilo poželjno da budete strpljivi i sačekate da se beba rodi.

Tenis

Tenis laganijeg intenzitita je sasvim u redu, ali samo ukoliko ste igrali i pre trudnoće, ali igra nekim visokim intenzitetom treba da se izbegava. Posebno obratite pažnju na ravnotežu i nagle pokrete, a ako baš želite da igrate, kako trudnoća odmiče smanjite intenzitet igre.

Trčanje

Trčanje je tokom letnjih mesecima jedna od omiljenih rekreacija mnogih. Međutim, ukoliko ste trudni, dozvoljeno je jedino umereno trčanje. Od drugog trimestra, kada je rizik od pada i povreda uvećan, trčite sa oprezom. Kao i pri svakoj vežbi, izbegavajte napor.

Autor: Snežana Milanović, dipl. defektolog, predavač u Školi roditeljstva Nada Lazić
Preuzeto sa: www.yumama.com

U besplatnoj Školi roditeljstva „Nada Lazić“ jedno od predavanja posvećeno je nezi zuba tokom trudnoće i posle nje, kao i stomatološkim problemima deteta. Saznajte kako da na vreme sanirate probleme, naučite kako da vašoj bebi održavate oralnu higijenu, kada da očekujete prvi zub a kada smenu zuba, kada ćete otići u prvu posetu stomatologu i kako motivisati dete da održava higijenu usta i zuba. Stomatološki problemi kod dece, urođene anomalije. Kako da pratite rast i razvoj zuba svog deteta, kako da reagujete u slučaju povrede zuba itd. Kako izabrati pravog lekara i šta od njega zahtevati?

Redovna higijena i održavanje jedini je način da se očuva zdravlje usta i zuba. Ovo je naročito važno tokom trudnoće, jer se zbog specifičnih promena kroz koje trudnica prolazi češće nego inače javljaju problemi sa zdravljem usta i zuba. Ako planirate trudnoću, najbolje je da odete na preventivni pregled kod stomatologa i sanirate probleme ukoliko postoje, savetuje dr Milica Dišić, stomatolog ordinacije Modent i stručni saradnik škole roditeljstva Nade Lazić.

Odrasle osobe treba bar dva puta godišnje da posete stomatologa čak i ako nemaju tegobe. Tokom trudnoće, zbog promena u ustima koje se javljaju a posledica su disbalansa hormona, čestih mučnina, povraćanja i lošeg održavanja oralne higijene, savetuje se da to čine i češće.
Većina trudnica javlja se stomatologu zbog osetljivosti zuba na termičke nadražaje, otečene gingive i krvarenja desni. Upala desni (gingivitis) zastupljena je čak kod 35 do 75 odsto trudnica.

Gingivitis ili upala desni obično se javlja u drugom tromesečju trudnoće, mada se kod pojedinih trudnica može javiti i ranije. Najčešći simptomi su crvenilo, oticanje desni, prevelika osetljivost i bol, krvarenje prilikom pranja zuba. Pored toga može se javiti i loš zadah, čudan ukus i sušenje usta. Ukoliko osetite bilo koji od ovih simptoma, važno je da odmah zakažete pregled kod stomatologa. Ako se na vreme utvrdi i pravilno leči, upala desni ne može da naškodi bebi, dodaje dr Dišić.

Na osetljivost zuba dodatno mogu uticati jutarnje mučnine, jer kiseline koje se luče tokom povraćanja mogu da oštete gleđ i izazovu osetljivost desni i zuba. Neke trudnice prestanu da koriste pastu za zube jer im izaziva mučninu, što pak nepovoljno utiče na higijenu i slabi odbranu od bakterija, pa dolazi do nastanka mekih naslaga od hrane i upale zubnog mesa.
Iako su uzroci gingivitisa brojni, on najčešće nastaje kao posledica dejstva bakterija i njihovih toksina iz zubnog plaka (mekih naslaga) i kamenca. Upala često počinje u međuzubnim prostorima, posebno u predelu vrata zuba. Upaljene desni su uglavnom crvene, otečene, bolne i često krvare, pojašnjava dr Dišić. Ukoliko se ne leči, ovakvo stanje može da pređe u destruktivni oblik – parodontopatiju.

Zato je važno redovno uklanjati meke i čvrste naslage sa zuba. Koliko često to treba raditi? Kod nekih osoba jednom u mesec dana, a kod nekoga je dovoljno i jednom godišnje. Da li će se i koliko stvarati kamenac zavisi od sastava pljuvačke, položaja zuba (ukoliko su nepravilno postavljeni otežano je pranje) i održavanja oralne higijene.

Upala desni (gingivitis) i parondotopatija koja iz nje sledi po učestalosti je druga bolest usta i zuba, posle karijesa. Parodontopatija je bolest potpornog aparata, odnosno tkiva koja povezuju zube i viličnu kost. Često počinje upalom desni, a u kasnijim stadijumima javlja se crvenilo, desni krvare i povlače se, nastaju parodontalni džepovi, gnoj i loš zadah. Uništavanjem kosti i tkiva dolazi do rasklaćenja i na kraju gubitka zuba.

Kako u početnom stadijumu parodontopatija često i ne izaziva tegobe, prolazi nezapaženo sve dok ne uznapreduje. Zato je veoma važno da se rano otkrije i pravovremeno leči.

Mada ne postoje lekovi koji mogu da izleče parodontopatiju, postoji tretman kojim stomatolog može da zaustavi njeno napredovanje. Detaljno čišćenje zuba i desni, odstranjivanje viška naslaga i smanjenje rizika od pojave bakterija povoljno utiču na zdravlje desni i zuba, kaže dr Milica Dišić.

Redovno pranje zuba i higijena usta (minimum dva puta dnevno), korišćenje konca za zube kao i redovne posete stomatologu mogu smanjiti rizik od upale desni. Takođe, preporučuje se korišćenje mekane (soft ili ultrasoft) četkice za zube i tečnosti za ispiranje usta kako bi se poboljšala higijena, ali i češće menjanje četkice da bi se izbeglo skupljanje bakterija.

Dr. Dišić savetuje da ukoliko ste u trudnoći imali problem sa upalom desni, obavezno posle porođaja posetite stomatologa i proverite njihovo stanje. U najvećem broju slučajeva upala desni u trudnoći povlači se nakon porođaja. Ipak, postoji rizik od težeg oblika koji se mora lečiti i posle trudnoće.

Za stomatološke intervencije tokom trudnoće vezuju se brojne predrasude. Dr. Dišić naglašava da je i u trudnoći moguće obaviti sve stomatološke intervencije, jedno se izbegava snimanje zuba i uklanjanje amalgamskih plombi.

Zabluda je da trudnice ne smeju da dobiju anesteziju. Naprotiv, ona omogućava bezbolan rad koji smanjuje stres koji može negativno da utiče na plod, zaključuje dr Dišić.

Dr Milica Dišić, stomatolog, predavač u Školi roditeljstva Nada Lazić
Stomatološka ordinacija MODENT
Vojislava Ilića 22, Beograd
ordinacija@modent.rs
www.modent.rs
www.facebook.com/modent.rs
www.instagram.com/modent.rs

Poslednjih desetak godina sve veća pažnja se poklanja mentalnom zdravlju žena u reproduktivnom periodu. Suprotno narodnom verovanju da je trudnoća protektivan faktor, istraživanja pokazuju da su tokom trudnoće i babinja poremećaji raspoloženja češći.
Neki od njih su normalni i posledica su hormonskih promena, dok su depresija, anksioznost i strah patološke pojave. Ovde ćemo se upoznati sa njima i napraviti razliku između njih.
Strah se odnosi na jasno definisan objekat i u trudnoći se pre svega vezuje za zdravlje bebe i strah od porođaja (tokofobija).
Anksioznost predstavlja lebdeću nestrukturisanu napetost, strepnju, negativno očekivanje u budućnosti (briga za zdravlje, razvoj ploda…)
Depresija je psihijatrijski poremećaj gde dominira poremećaj afekta u smislu patološkog neraspoloženja. Perinatalna depresija je depresivna epizoda tokom trudnoće ili nakon porođaja. Javlja se u dva oblika: antenatalna depresija počinje tokom graviditeta, a njena učestalost varira u različitim kulturama i zemljama: Postpartalna depresija počinje u puerperiumu i može trajati do godinu dana.
Američko udruženje ginekologa i akušera preporučilo je 2006. godine skrining svih trudnica za depresiju tokom trudnoće.
I pored višegodišnjeg istraživanja, poreklo i uzroci ovog poremećaja i dalje su nedovoljno jasni.
Biološka, socijalna i psihološka hipoteza izdvajaju činioce dominantne za nastanak poremćaja.
Faktori rizika za nastanak su mladost majke, nisko obrazovanje, komplikovani interpersonalni i partnerski odnosi, ranije psihičke smetnje.
Depresivne majke negativno utiču na razvoj kognitivnih, socijalnih i emocionalnih potencijala deteta. Dokazano je da su u psihosocijalnom sazrevanju dece depresivnih majki smetnje češće, kao i sklonost ka anksioznisti i depresivnost kasnije u životu.
Odnos između majke i oca ujedno je i faktor rizika i značajan faktor u izlečenju od postporođajne depresije.
Rezultati našeg istaraživanja, objavljeni u eminentnom stručnom časopisu, ukazuju da se u populaciji srpskih žena depresija javila kod 21 posto trudnica, što je u skladu sa procenjenom učestalošću u svetu.
Postporođajna depresija uočena je kod 11 posto porodilja, što je najbliže učestalosti u zemljama u okruženju.
Emocionalna labilnost u prvim danima nakon porođaja uobičajena je i česta pojava.
Emocionalna labilnost nakon porođaja, takozvani baby blues, blago je, prolazno stanje i traje nekoliko sati ili nedelja, a karakteriše ga tuga, neraspoloženje i plačljivost. Najizraženije je tokom tri-četiri dana i javlja se kod 50 do 70 posto majki. Predstavlja nespecifičnu, fiziološku reakciju na promene hormonskog statusa nakon porođaja. Verovatno ih pogoršava psihološko prilagođavanje koje dolazi nakon porođaja kao i naporan rad oko deteta. Spontano prolazi za nekoliko dana, bez ikakvog tretmana. Prosvećenost i pomoć porodice imaju uticaja na brzinu oporavka.
Postporođajna depresija – To je afektivni poremećaj koji traje nedeljama ili mesecima, a ispoljava se depresivnom reakcijom koja se ne razlikuje od drugih depresivnih poremećaja tokom života. Postporođajna depresija traje tri do šest meseci, a 25 posto žena ima isti poremećaj i godinu dana nakon rođenja deteta, ako su bez terapije. Žene koje pate od ovog poremećaja ne mogu da obavljaju svakodnevne obaveze, odbijaju dete, tužne su, često plaču.
Psihoza u babinjama – Ovaj redak i težak poremećaj javlja se u prvoj ili drugoj nedelji nakon porođaja. Češći je kod prvorotkinja i žena koje su već patile od velikog psihijatrijskog poremećaja, ali i kod onih sa pozitivnom porodičnom psihijatrijskom anamnezom. Simptomi se ne razlikuju od psihoze u drugom životnom dobu, a manifestuju se negativnim testom realnosti, udruženim sa neobičnim uverenjima majke.

Na temelju mnogih analiza, a i rezultata našeg istraživanja, nemoguće je jasno reći kada i ko će oboleti o postporođajne depresije.
Perinatalni afektivni poremećaj je kompleksna grupa oboljenja koja se javlja kod izvesnog broja žena.
Zato je važno da se o svojim promenama raspoloženja razgovara sa partnerom, lekarom ili patronažnom sestrom.
Bolest je izlečiva, ali zahteva stručni nadzor i tretman. Najvažnije je prepoznati prve simptome i obratiti se za pomoć.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Jedno od veoma ozbiljnih stanja koje može da se dogodi tokom trudnoće jeste vanmaterična trudnoća, kada se oplođeno jajašce usadi izvan materice. Takvu trudnoću nije moguće izneti i što pre se otkrije, to je bolje po zdravlje žene.
O tome kako se može otkriti vanmaterična trudnoća i kakve opasnosti nosi razgovarali smo sa dr Svetlanom Janković Ražnatović iz Ginekološko – akušerske klinike Narodni fronti stručnim saradnikom Škole roditeljstva Nada Lazić.
– Vanmaterična trudnoća predstavlja usađivanje i razvijanje oplođenog jajašca izvan materice, najčešće u jajovodima, vrlo retko u trbušnoj duplji ili jajniku, a najređe u samom grliću materice. Ovakva trudnoća se javlja kod 0,3-1,5 odsto svih trudnoća – pojašnjava dr Janković Ražnatović.
Prvih nedelja, u ranoj fazi razvoja, vanmaterična trudnoća se ne razlikuje od one koja se razvija u materici, niti ima kliničkih simptoma. Izostanak menstruacije i mučnina karakteristični su za trudnoću. Bol koji se javlja na početku vanmaterične trudnoće liči na bol kod upale jajnika ili slepog creva, na rani pobačaj, nadbubrežne i crevne kolike, upozorava sagovornica Baby planete.
Pravovremeno otkrivanje vanmaterične trudnoće mnogo zavisi od kliničkog iskustva dijagnostičara.Vaginalni ultrazvučni pregled u velikoj meri može da pomogne u pravovremenom postavljanju dijagnoze. Zbog maskiranih i nekarakterističnih kliničkih simptoma i nepredvidivog toka, čim se posumnja da se trudnoća ne razvija u materici, neophodno je hitno trudnicu zadržati u bolnici radi dodatnih ispitivanja.
Dr Janković Ražnatović dodaje da u ranoj dijagnostici vanmaterične trudnoće može da pomogne i određivanje hormona trudnoće – beta HCG-a iz krvi. Kod normalne trudnoće vrednosti ovog hormona dupliraju su na svaka dva dana, a u momentu kada trudnoća može jasno da se vidi transvaginalnnom ultrazvučnom sondom njegove vrednosti su 1000-1200 mIU/ml.
Kada trudnoća ne može da se vidi na ultrazvuku, a vrednosti beta HCG-a su preko 1200mIU/ml, treba posumnjati na vanmateričnu trudnoću. Ukoliko postoje i dodatne tegobe, to je dovoljan razlog za hitan prijem u bolnicu. Zato je važan prvi rani ultrazvučni pregled vaginalnom sondom, jer može da pokaže da je trudnoća u materici, a ne van nje.
Simptomi vanmaterične trudnoće mogu da budu različiti, u zavisnosti od toga gde se oplođena jajna ćelija ugnezdila.

– Kako trudnoća napreduje, javljaju se bol i krvarenje različitog intenziteta, pet do šest nedelja od izostanka menstruacije. Kada se oplođeno jajašce ugnezdi u jajovodu, trudnoća polako širi jajovod, krv se izliva u trbušnu duplju, i klinički simptomi se razvijaju. U slučaju pucanja jajovoda usled povrede većeg krvnog suda dolazi do pojave bola te naglog i jakog krvarenja u trbuh, tako da ženin život može biti ozbiljno ugrožen. Pucanje jajovoda, prerastegnutog rastućom trudnoćom, i posledično krvarenje ne mogu da se predvide. Zato je nakon izostanka menstruacije neophodan ginekološki pregled kojim bi se na vreme utvrdilo da li je plod u materici ili izvan nje – upozorava dr Svetlana Janković Ražnatović.
Posle vanmaterične trudnoće treba se ponašati kao i nakon svake druge operacije. Dobro bi bilo da se sa eventualnom sledećom trudnoćom sačeka nekoliko meseci, dodaje sagovornica Baby planete. Ranije infekcije jajovoda i jajnika, naročito ako su neadekvatno lečene ili nisu uopšte, šest do deset puta povećavaju rizik od vanmaterične trudnoće.
Iako su veoma ozbiljno stanje, na svu sreću, vanmaterične trudnoće se javljaju retko. Mada se ne zna šta ih tačno uzrokuje, postoje neka stanja koja mogu da povećaju rizik da se takva trudnoća desi.
– To su stanja koja remete normalan prolazak oplođene jajne ćelije kroz jajovod, usporavaju je i dovode do neadekvatnog usađivanja i nastanka vanmaterične trudnoće. Infekcije mogu trajno da oštete osetljivi i veoma nežan epitela unutrašnjeg zida jajovoda. Ožiljno tkivo koje nastaje delimično ili potpuno sužava njegov lumen, dok se kod jakih upala priraslice stvaraju u celoj maloj karlici. Tako se remeti normalna funkcija jajnika i jajovoda i značajno smanjuje mogućnost da žena zatrudni. Priraslice nastaju kao posledica različitih infekcija (najčešće hlamidijom), upale jajnika i jajovoda, endometrioze, prethodnih vanmateričnih trudnoća, pobačaja, upala slepog creva… – pojašnjava sagovornica Baby planete.

Antrfile
Opasno po život

– Vanmaterična trudnoća može da bude i opasna po život zbog obilnog unutrašnjeg krvarenja, praćenog jakim bolovima i stanjem šoka – dodaje dr Svetlana Janković Ražnatović. – U takvim situacijama neophodno je hitno hirurško lečenje. Danas se takve operacije pretežno rade laparoskopskim putem.

Jedna od najneprijatnijih pojava tokom trudnoće, koja se javlja kod 30 pa do čak 50 odsto budućih mama, jeste gorušica. Najčešće se javlja u poodmakloj trudnoći, u poslednja dva trimestra. O tome kako ublažiti simptome gorušice i da li je ova pojava opasna razgovarali smo sa Marijom Stajić, nutricionistom, koja drži predavanja o ishrani u školi roditeljstva „Nada Lazić“.
– Gorušica nastaje zbog gastroezofagealnog refluksa, što znači da se digestivni sokovi, hlorovodonična kiselina i enzim pepsin penju i iz želuca ulaze u donje delove jednjaka gde im nije mesto te izazivaju žarenje i bol u grudima – pojašnjava Marija Stajić. – Osećaj žarenja i bola u grudima sve češće postaje veliki problem u trudnoći. Smatra se da hormonske promene i dovode do nastanka gorušice. Povećana količina hormona progesterona slabi mišiće između želuca i jednjaka, zbog čega se kiselina i ulazi u jednjak.

Tegobe se obično javljaju kada se trudnica sagne ili je u ležećem položaju. Izraženije su kod onih gojaznih, zbog pritiska na mišić koji zatvara donji kraj jednjaka i želuca.
Preporuka je da trudnica jede polako i u sedećem položaju. Ako se odmara ili spava, neka to bude uz korišćenje visokih jastuka, u gotovo polusedećem položaju.
Studije pokazuju da spavanje na levom boku omogućava pravilan položaj želuca, usled čega kiselina lakše prelazi u jednjak.
Kako navodi naša sagovornica, nekada nije dovoljno popiti nešto od terapije protiv gorušice. Često mnogo veću ulogu u ublažavanju i otklanjanju tegoba ima korekcija ishrane, jer je veoma bitno šta jedemo i kako kombinujemo hranu. Takođe, lekovi protiv gorušice nekada mogu da sadrže aluminijum, pa se ne preporučuju u trudnoći. Neki od tih medikamenata vezuju za sebe gvožđe i time sprečavaju njegovu resorpciju.
Određene vrste hrane, na primer mleko, kafa, lisnato testo, belo pecivo, mogu da dovedu do povećanja kiselosti želudačnih sokova. Agrumi, paradajz i jaki začini u dodir sa već oštećenim želucem mogu dovesti do pogoršanja stanja – upozorava sagovornica Baby planete. – Masna, pržena i pohovana hrana i hamburgeri povećaju mogućnost stvaranja gorušice. Čokolada, recimo, sadrži kofein, teofilin, teobromin i mast i zbog takvog sastava takođe može da bude okidač za gorušicu. Crni luk ne izaziva gorušicu kod zdravih osoba, već samo kod onih kojima je oštećena sluzokoža želuca.
Ukoliko je gorušica česta pre i posle trudnoće, usled viška hlorovodonične kiseline oštetiće se sluzokoža želuca pa je moguća njena upala i stanje poznato kao gastritis. Ukoliko se ne leči na vreme, gastritis može da dovede do niza zdravstvenih problema.
Da biste sprečili i ublažili gorušicu, i da se ona ne bi iskomplikovala u gastritis, prema rečima naše sagovornice ključna je – pravilna ishrana. Novonastali stil života i ishrana u kojoj sve više koristimo industrijski prerađenu hranu, unosimo slatkiše, proizvode iz pekare i brzu hranu, dovodi naše telo u kiselo stanje (nasuprot baznom, koje je poželjno), dodaje nutricionista Marija Stajić.
– Zato je kod gastritisa jako važno pravilno kombinovati hranu i prednost dati baznim namirnicima. Na primer, meso daje kiselu reakciju, brokoli baznu i pogodno je da se kombinuju, ali brokolija treba da bude više. No, dužom termičkom obradom povrće postaje kiselo, pa je preporuka da se kratkotrajno izlaže povišenoj temperaturi.
I kod gastritisa i kod gorušice čajevi mogu da budu od pomoći. Pre svega od kamilice, đumbira, samostalno ili kao meštavina deluju umirujuće na želudac. Takođe, u praksi se koristi i sok od aloja vere jer umiruje iritaciju želuca, a jedan od saveta je i da se pije voda u malim gutljajima.

Antrfile
Šta je u stvari kiselina?

Hlorovodonična kiselina u želucu uništava mikroorganizme koje unosimo putem hrane. Tako nas štiti od bolesti koje bi mogle da nastanu ukoliko je hrana zagađena. Ali ako je količina ove kiseline povećana, i pritom se sa želudačnim sokovima i enzimima vraća u jednjak, može da izazove velike tegobe.

Spisak  preporučenih namirnica

Ove namirnice treba više koristiti zbog baznog karaktera

Bazne namirnice:
celer svež – rendan peršun
brokoli svež mladi spanać
biljni čajevi (nana, kamilica, zeleni) limun, lajm*
beli luk suve smokve*, suvo grožđe
sokovi od povrća (šargarepa najviše) grožđe bez semenki
dinja lubenica* (visok GI), mango
sušene masline stevija – prirodni zasladjivač
papaja umeboši šljive*

Umereno bazne namirnice:
avokado artičoke, špargle
zelena salata rotkva
šargarepa – rendana patlidžan
rotkvice krastavci
maslinovo i laneno ulje prokelj
praziluk, crni luk grašak, boranija
pečurke svež kupus i kiseli kupus (ali ne i turšija)
paradajz seme susama
morska so
svež zreliji spanać pomorandže, mandarine, trešnje
proso, heljda badem, lešnik, brazilski orah
miso kesten
đumbir sočivo
cimet ljute papričice
kari, kurkuma senf francuski
tikvice, tikva breskva
paškanat svež kokosov orah
banana kruška
voćni sokovi ribizla, kupina, malina

Trudnoća kao posebno fiziološko stanje zahteva i poseban tretman oralne regije. Postoje brojne zablude kada je u pitanju trudnoća i poseta stomatologu, a najzastupljenija je da buduće mame ne treba da leče zube…

Continue reading →

Savremeno roditeljstvo nije ograničeno samo na izučavanje normalne i patološke trudnoće, nepravilnih porođaja i babinja, već ima neposredan zadatak da bdi nad životom svake trudnice i da joj obezbedi pravilan razvoj trudnoće…

Continue reading →

okom trudnoće na koži i vezivnom tkivu može se javiti više vrsta promena, koje dovode do kozmetičkih, a u težim slučajevima i zdravstvenih problema…

Continue reading →

Telo žene je tokom trudnoće izloženo velikim promenama, zbog čega je jako važno da ona bude u dobroj fizičkoj kondiciji…

Continue reading →

Psihomotorni razvoj deteta počinje još u intrauterinom periodu, kada se odvija intenzivni anatomski, a potom i funkcionalni razvoj nervnog sistema…

Continue reading →