Saveti
Postavite nam pitanje putem elektronske pošte .
Biće nam drago da Vam pomognemo odgovorom.

• • Psihomotorni razvoj deteta od 5-12 meseci starosti

  • Peti i šesti mesec

    Dete počinje da menja izraz lica: mršti se ili smeje. Nezadovoljno je kada mu se oduzme igračka i jače reaguje kada majka ili poznata osoba napusti prostoriju. Jasnije razlikuje strane osobe od ukućana. Svesnije je svoga tela. U petom mesecu pojavljuje se osećanje gađenja, a u šestom strah. Sve više se interesuje za stvari koje ga okružuju, gleda ih, dodiruje i aktivno ispituje – okreće ih, drmusa, stiska. To ga zadovoljava i nema potrebu za dubljim saznanjem predmeta. Pažnju lako prebacuje na novi, dominantan stimulus. U uzrastu od četiri i po do sedam meseci razvija se vizuelno-motorna kontrola i usavršava melodičnost pokreta – pokreti postaju sve spontaniji i uvežbaniji. Težnja za hvatanjem postaje centralni motiv.

    Sedmi mesec

    Inteligencija

    U sedmom mesecu pojavljuju se prvi znaci intelignecije. Dete počinje da shvata da pojedini postupci donose određene rezultate. Uspeva da dohvati zvečku ispred sebe i ako se ona zakloni i nestane iz vidnog polja. Zadovoljno je kad otkrije nešto novo. Sve češće pokazuje težnju da do sada naučene i uvežbane aktivnosti sažme i da ih primeni u rešavanju nekog od problema pri dohvatanju. Od 7-og do 12-og meseca uočljiv je razvoj sitnih pokreta prstiju i šake i sve složenijih pokreta koje koristi za istraživanje predmeta.

    Govor

    Govor se priprema već od rođenja deteta. Neposredno po rođenju, dete proizvodi neku vrstu glasova. Tokom prvih meseci počinje da se igra usnama i prvim zvukovima koji tu igru prate. Činom hranjenja i žvakanja osamostaljuju se delovi muskulature koja učestvuje u govoru. Disanjem dete otkriva grlene muskulature. Razvoj inteligencije deteta omogućava značajne korake u razvoju govora. Krajem sedmog meseca dete otkriva glasovne celine koje majka izgovara artikulisano i sa značenjem. Počinje da imitira glasove koje mu majka upućuje. Komunikacija koja se do osmog meseca nije obavljala rečju nego melodičnošću rečenice, tj. razmenom glasova i osećanja, sada počinje da se ostvaruje kao razmena osećanaj i pojmova.

    Osmi mesec

    U osmom mesecu pokreti postaju složeniji. Dete sa hvatanja prelazi na manipulaciju predmetima. Dohvaćeni predmet premešta iz ruke u ruku, opipava ga, lupka i stavlja u usta. Uklanja prepreku da bi došlo do željenog cilja i pokušava da se približi igrački koja ga je zainteresovala. To predstavlja prvi način rešavanja problema. Prati redosled događanja. U stanju je da predvidi moguća dešavanja, npr. gladno dete prestaje da plače kada oseti da majka ulazi u sobu. U ovom uzrastu dete je društvenije, komunikativnije. Želi da bude sa drugima i da se igra. Zna da se naljuti i da odgurne drugu osobu. Reaguje kada ga pozovu po imenu.

    Plaši se nepoznatih osoba. Uznemirenje i strah koji se javljaju u majčinom odsustvu simbolizuju strah od gubitka voljene osobe, odnosno strah od gubitka ljubavi. Manje ili više prepoznatljiv, ovaj strah se proteže tokom čitavog života. To pokazuje i da je dete ušlo u tzv. Fazu separacije – individuacije, što znači da počinje da razlikuje sebe i druge. Ova faza je ključna za formiranje ličnog identiteta.

    Deveti i deseti mesec

    U ovom uzrastu dete sve više upotrebljava slogove, a neka deca već izgovaraju prve reči ("mama" i "tata"). Zna svoje ime. Razvija upornost, samostalnost, sve slobodnije se kreće, spretnije je. Puzi na rukama, nogama se pomaže. Ljuti se kada mu se oduzme igračka. U 10-om mesecu razvija se osećanje radosti.

    Jedanaesti i dvanaesti mesec

    U ovom uzrastu dete je vrlo privrženo roditeljima i nerado se od njih odvaja. Razvija se osećanje naklonosti. Razume značenje reči i jednostavnije naloge. Počinje da govori, npr. "pa-pa", "taši-taši". Uživa bacajući igračke. Poseže za bačenim predmetom da bi ga ponovo bacilo. Ponavlja i usavršava radnje koje dovode do zanimljivog ili prijatnog ishoda. Sistematski i uporno istražuje igračke i druge predmete. Istražuje oblike predmeta, pravce odakle dolaze zvučne ili svetlosne draži, opaža celine prostora. Sve što je novo privlači pažnju deteta i izaziva pokret. Dete se sve više usmerava ka predmetima i prostorima. Puzi vešto koristeći ruke i noge. Koordiniše pokrete u prostoru u odnosu na predmet. Postaje sposobno da stoji uspravno i da krajem prve godine pođe korakom u prostor i ka drugima.

    Od kraja prve do sredine druge godine dete je vrlo radoznalo, dosta se kreće, svuda zaviruje, sve dodiruje. U ovoj fazi je potreban veći oprez, jer dete nehotice može da se nađe u nekoj opasnoj ili nepoželjnoj situaciji. Ima potrebu da eksperimentiše, traži novo u svetu koji ga okružuje. Razvija naklonost, ali i ljubomoru na drugu decu.

    Od sredine druge godine započinje pravo mentalno funkcionisanje. Dete pronalazi rešenja najpre mentalno, a zatim ih prenosi u stvarni svet. Akcijama se pridružuje i razmišlja o njima. Sposobno je za simboličku igru i naknadnu imitaciju postupaka osoba iz svoje okoline. To ukazuje na razvoj sposobnosti pamćenja, simbolizacije i interpretiranja.

    Oslobađa se vremenskih i prostornih ograničenja. Zna da svet i predmeti postoje nezavisno od njega i nezavisno od toga da li ih ono vidi ili ne vidi. Može da zaključuje šta je dovelo do nekog ishoda, posledice, a ne mora videti sam uzrok. Donekle može da predvidi i rezultate sopstvenih aktivnosti i da ta predviđanja koristi. Pronicljivo je. Razume značenje zabrana koje se odnose na ponašanja u pojedinim situacijama, u društvu, itd. Sposobnost odlaganja neposrednog zadovoljenja potreba ukazuje na razvoj socijalizacije i prihvatanja zahteva spoljašnje sredine. Ovladavanje telesnim funkcijama i ponašanjem predstavlja dalji napredak u procesu osamostaljivanja ličnosti i početak razvoja moranosti.

    Kroz komunikaciju s bliskim osobama dete uči da razlikuje sopstvena osećanja od tuđih, sebe od drugih, uči kako da izađe na kraj sa sopstvenom agresivnošću, suočava se s osećanjima zavisti, posesivnosti, suparništva, neuspeha, razočaranja. Razvija ambiciju, kao i sposobnost za ispoljavanje veselog i šaljivog raspoloženja.

• Ostali članci knjige »