Saveti
Postavite nam pitanje putem elektronske pošte .
Biće nam drago da Vam pomognemo odgovorom.

• • Ishrana u trudnoći

  • Ishrana u trudnoći zavisi od:

    • Starosne dobi trudnice
    • Njene fizičke aktivnosti
    • Uhranjenosti pre trudnoće
    • Ishrane majke u postpartalnom (postporođajnom) periodu prethodne trudnoće
    • Dužine perioda između dve trudnoće

    Pravilna ishrana je značajna za normalan rast i razvoj ploda, novorođenčeta, kao i za normalnu laktaciju posle porođaja. Idealno povećanje telesne težine bilo bi 11-12,5 kg (dok u blizanačkoj trudnoći može iznositi 16-20 kg). Kod pothranjenih trudnica to povećanje može ići od 12,5 – 18 kg. Kod umereno gojaznih žena dozvoljeni porast telesne težine u trudnoći je 7 – 11,5 kg, a kod izraženo gojaznih do 6 kg. Predviđeni porast telesne težine raspoređuje se u toku trudnoće na sledeći način:

    • I trimestar – povećanje je minimalno (do 1 kg)
    • II trimestar – povećanje ide po 1 kg
    • III trimestar – povećanje ide po 2 kg mesečno (ukupno 6 kg)

    Kod normalno uhranjenih žena energetske potrebe se uvećavaju za 200 kcal dnevno u toku trajanja trudnoće. Takva ishrana omogućava porast telesne težine samo u onoj meri koliko izaziva rast ploda i pojedinih organa (posteljice, materice, dojki i telesnih tečnosti) u normalnoj trudnoći. Ishrana u trudnoći treba da je raznovrsna i da sadrži namirnice iz sve četiri grupe:

    • Ugljeni hidrati
    • Proteini
    • Masti
    • Mineralne materije

    Ugljeni hidrati obezbeđuju najveći deo u ishrani svih ljudi. I u toku trudnoće 55 – 65% ukupnih energetskih potreba potiče od ugljenih hidrata. Najveći deo se unosi hranom u obliku složenih neskrobnih šećera(polisaharidi). Dobri izvori ugljenih hidrata su:

    • Žitarice i proizvodi od brašna (žito, pirinač, kukuruz, ječam)
    • Neke vrste povrća (mahunarke, krompir)

    Proteini – belančevine su osnovne gradivne materije i treba da obezbede 12% energetskih potreba. Usled nedostatka masti i ugljenih hidrata proteini se koriste kao izvor energije. Ženama u periodu od 19 – 55 godine starosti potrebno je dnevno oko 45 grama belančevina. Preporučuje se u trudnoći još dodatnih 6 grama proteina dnevno (50-60 grama). Namirnice bogate proteinima su:

    • Soja
    • Meso
    • Riba
    • Mleko
    • Jaja
    • Sveže i sušeno mahunasto povrće (soja, sočivo, grašak, pasulj)
    • Žitarice
    • Koštunjavi plodovi (kasjsija, breskva, šljiva)

    Namirnice bogate belančevinama su u isto vreme dobri izvori gvožđa, fosfora, joda i vitamina B grupe.

    Masti obezbeđuju 30% energetskih potreba. Imaju energetsku i gradivnu ulogu za rast i razvoj mozga fetusa, kardiovaskularnog sistema, razvoj retine... Unos dovoljnih količina polinezasićenih masnih kiselina obezbeđuje se kroz namirnice biljnog porekla:

    • Maslinovo ulje
    • Kukuruzno ulje
    • Suncokretovo ulje
    • Sojino ulje

    Mineralne materije

    Kalcijum - dnevni unos kod normalno uhranjenih žena je 700 mg u toku trudnoće. U drugoj polovini trudnoće apsorpcija se udvostručuje zbog ugradnje u fetalna tkiva. Kod pothranjenih i trudnica koje ne unose dovoljno kalcijuma ishranom preporučuje se uzimanje gotovih preparata u dozi od 600 mg na dan. Iskoristljivost kalcijuma iz mleka i mlečnih proizvoda je velika. Kiselost crevnog sadržaja i prisustvo D vitamina povećava resorpciju kalcijuma u digestivnom traktu. Namirnice bogate kalcijumom su:

    • Mleko i mlečni proizvodi
    • Crni hleb
    • Konzervirane sardine
    • Lisnato povrće (bareno)
    • Pasulj, grašak, badem, susam

    Gvožđe – rezerve u organizmu su oko 300 mg. Uobičajenom ishranom dnevno se unese 1-1,5 mg gvožđa. To u trudnoći najčešće nije dovoljno pa se preporučuje unos preparata gvožđa 30-60 mg dnevno (feofol, ferogradumet). Potrebe za gvožđem se obezbeđuju na više načina: povećana apsorpcija u crevima koja se postiže unosom vitamina C, korišćenjem postojećih rezervi majke i uštedom krvi majke usled izostanka menstruacije. Dobri izvori gvožđa su:

    • Nar
    • Meso
    • Jaja
    • Riba
    • Spanać
    • Grašak
    • Pasulj
    • Sir
    • Badem
    • Jagode
    • Kukuruz šećerac
    • Bundeva
    • Sušeno voće

    Cink je neophodan za normalan rast i razvoj fetusa i placente. Koncentracija cinka u serumu majke u toku trudnoće opada. Dnevne potrebe su 7,3 mg. Cink obezbeđujemo korišćenjem mesa, ribe, plodova mora, pasulja, graška, sočiva, badema, lešnika... (ali sadržaj će zavisiti od sastava tla). Povećan unos je opravdan u slučajevima rizičnih trudnoća.

    Jod – potrebe trudnica su 30 – 150 μ g. Nedovoljan unos joda se odražava na razvoj fetusa:

    • Mrtvorođenost
    • Spontani pobačaji
    • Manja telesna masa
    • Hipertireoza novorođenčeta

    Profilaksa je jodiranje kuhinjske soli. Najbolji izvor joda je morska riba, riblje ulje i morske alge.

    Natrijum – dnevni unos je 3-5 g. Prekomerni unos dovodi do hipertenzije, zadržavanja tečnosti u organizmu (pojava otoka na ekstremitetima). Treba izbegavati jako usoljeno meso, konzervirano povrće, kiseo kupus, krastavce i sl.

    Vitamini

    C vitamin – preporučuje se dnevni unos od 50-70 mg jer se ne može deponovati u organizmu i stvarati zalihe. On poboljšava apsorpciju gvožđa u digestivni trakt. Pušenje otežava apsorpciju ovog vitamina. Izvori vitamina su:

    • Nar
    • Grejpfrut
    • Pomorandža
    • Limun
    • Kivi
    • Jagode
    • Šipurak
    • Divlje voće
    • Paprika
    • Paradajz
    • Kupus

    D vitamin – učestvuje u resorpciji kalcijuma i fosfora iz digestivnog trakta. Dnevne potrebe su 10- 15 mg (400-600 IJ). Ova količina se obezbeđuje unošenjem namirnica životinjskog porekla i izlaganjem kože suncu. Deficit ovog vitamina dovodi do deformiteta kostiju. Izvori D vitamina su:

    • Riba, sveža ili konzervirana
    • Jaja
    • Riblje ulje
    • Maslac
    • Vitaminizirani margarin
    • Pečurke

    A vitamin – dnevne potrebe su 600-700 mg (2000-2300 IJ). Veoma je važan za rast ćelija, zdravu kožu, kosti, oči... Ima ga u mlečnim proizvodima, džigerici, ribljem ulju, zelenom voću (spanać, paradajz, šargarepa, dinja).

    E vitamin – u trudnoći se povećava potreba za ovim vitaminom pa se obično daje jedna tableta dnevno (20 mg). Vitamin E je veoma rasprostranjen u prirodi, posebno u biljnom svetu. Najbolji izvori su:

    • Klice žitarica
    • Semenke bundeve
    • Biljna ulja
    • Sočivo
    • Grašak
    • Vitaminizirani margarin

    Meso ga sadrži samo u malim količinama. E vitamin ima ulogu u metabolizmu:

    • Štiti ćelije od starenja
    • Učestvuje u stvaranju reproduktivnih ćelija
    • Olakšava funkcionisanje nervnog sistema i hipofize (žlezde koje regulišu stvaranje hormona u organizmu).

    Vitamin B1 – utiče na sagorevanje ugljenih hidrata, olakšava hemijske reakcije pomoću kojih se krajnji proizvod, glukoza, pretvara u energiju. Vitamin B1 je osnovni faktor u funkcijama nervnog sistema. Njegov nedostatak izaziva razdražljivost i nervnu neuravnoteženost. Vitamin B1 je veoma rasprostranjen u prirodi. Sve voće, žitarice (naročito integralne) i povrće ga sadrže.

    Vitamin B6 – učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Ovaj vitamin reguliše metabolizam proteina, posebno u nervnim tkivima, jetri i koži. Njegov nedostatak dovodi do: umora, nervoze, anemije i kožnih oboljenja. Ima ga u: breskvama, šljivama, grožđu, suvom grožđu, kajsijama...

    Folna kiselina je neophodna za normalan rast i deobu ćelija. Dnevne potrebe u toku trudnoće su 0,4 mg na dan/povećanje. Deficit ovog vitamina dovodi do: spontanih pobačaja, intrauterinog zastoja u rastu, urođenih anomalija nervne cevi, megaloblasne anemije. Zato se savetuje ženama koje su rađale decu sa anomalijama nervne cevi da ga uzimaju 4 mg na dan najmanje mesec dana pre začeća, i do 12. nedelje gestacije. Dobri izvodi ovog vitamina su:

    • Crni hleb
    • Pomorandže
    • Prokelj
    • Spanać
    • Karfiol
    • džigerica
• Ostali članci knjige »