Category: Predavanja

Kako Svetska zdravstvena organizacija naglašava,  ništa osim čiste pijaće vode, ni visok standard stanovništva, pa ni antibiotici, nema toliki značaj u smanjenju smrtnosti, koliku ulogu ima imunizacija stanovništva, misleći pre svega na dečiji uzrast.

Prema zakonu koji je kod nas na snazi, deca primaju ukupno deset vakcina. Od prvog Oktobra 2017 godine se uvodi još i vakcina protiv Pneumokoka, kao jedanaesta obavezna vakcina.

Prema kalendaru vakcinacije, prve dve vakcine bebe primaju u porodilištu i to BCG i Hepatitis b.

Sledeče vakcine deca primaju u Domu zdravlja prema kalendaru vakcinacije.

Sva relevantna istraživanja ukazuju, da su vakcine bezbedne za decu, da u nekim situacijama jesu prisutni rizici ali da si oni veoma retki.

Mnogi roditelji su zbunjeni kada je MMR vakcina u pitanju. Dugogodišnja negativna kampanja protiv ove vakcine je dovela do toga da roditelji sumnjaju u pozitivne efekte vakcine, a sa druge strane se posle više godina pauze pojavljuju novi oboleli pre svega od malih boginja, kako kod nas, tako i u svetu.

Komplikacije zauški su zapaljenje moždanica (meningitis) ili mozga (encefalitis), kao i testisa i jajnika, što može imati za posledicu sterilitet kod muškaraca, kao i gubitak sluha. Rubeola takođe ima komplikacije u vidu zapaljenja pluća (pneumonije) ili encefalitisa, a ukoliko žena nije preležala ovu bolest ili nije vakcinisana, u toku trudnoće može dovesti do pobačaja. Ipak su komplikacije najčešće kod malih boginja, gde su kod čak 30% obolelih prisutne komplikacije, posebno kod dece uzrasta do 5 godina. Tada se javljaju pneumonija, gubitak sluha i zapaljenje celog mozga (panencefalitis).

Prema kalendaru vakcinacije MMR vakcina se po kalendaru kod dece daje izmedju 12 i 15 meseca. MMR je skraćenica za Morbile (male boginje), Mumps (zauške) i Rubeole..Sva dosadašnja meritorna ispitivanja ukazuju, da je u neželjenim pojavama posle ove vakcine  odlučujuću faktor bila genetska predispozicija, a da je vakcina bila samo okidač koji je organizam odveo u neželjenom pravcu.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dok se arterijska cirkulacija odvija pod direktnim uticajem srčanih kontrakcija i uz pomoć elastičnosti zidova arterija, venska cirkulacija zavisi od kontrakcija mišića potkolenice i uz pomoć zalistaka, ventila unutar velikih vena, stub venske krvi se polako „penje“ ka srcu.

Savremeni način života, dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu. Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju. Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogotovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, dakle genetska predispozicija za slabost venskog zida, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja, varikoziteti, u kom slučaju govorimo o bolesti proširenih vena.

Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija. Jedan od perioda rizika da dođe do tromboze je trudnoća. Posebno ako trudnica iz nekog razloga treba dugo da sedi (putovanje avionom…).

U slučajevima kada se radi o trombozi u dubokom venskom sistemu (DVT, phlebothrombosis), situacija je bitno drugačija. DVT predstavlja vrlo rizičnu komplikaciju bolesti vena, jer krajnja posledica može biti odvajanje dela tromba, koji potom biva nošen venskom strujom iz donjih udova ka srcu.

Bolesnici se najčešće žale na bol, oticanje i toplinu u potkolenici, a opisuju i različite promene na koži. U takvoj situaciji treba insistirati na ekstenzivnosti promena, jer ograničene zone ukazuju na površni tromboflebitis, dok promene na čitavoj potkolenici, ili i potkolenici i natkolenici najčešće znače da se radi o DVT.

Lečenje bolesti proširenih vena podrazumeva prevenciju tromboze, a kod verifikovane DVT ili tromboflebita prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem. Redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ekstremnim spoljašnjim temperaturama i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način prevencije tromboze, i svih eventualnih posledica njenog nastanka. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godinama.

Velika je zabluda, sa kojom se često susrećemo u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima koji boluju od bolesti proširenih vena, da:  „Proširene vene ne treba operisati, pošto se redovno vraćaju, a pogotovo ne pre trudnoće, pošto se tada pogoršavaju“! Druga zabluda tretira bolest proširenih vena u trudnoći kao estetski, a ne funkcionalni problem, pri čemu se prenebregava da je trudnoća stanje u kome postoji povećana sklonost ka nastanku tromboze, sa svim komplikacijama, koje mogu ugroziti i majku i dete. Prevencija venske tromboze se nameće kao primarni cilj svakodnevnog ponašanja i lečenja bolesti vena.

Elastična kompresiona bandaža može  biti primenjena kao osnovni ili dopunski metod lečenja operativno tretiranih bolesnika ili onih koji su primali sklerozantna sredstva. Spoljašnja kompresija koja se postiže  nošenjem elastične bandaže potpomaže venskom sistemu nogu kompresijom proširenih vena i prevencijom otoka, a olakšava i rad mišićne pumpe čija je akcija suštinska za vensku cirkulaciju. Ona takodje smanjuje vensku stazu i hipertenziju u površnim venama. Sprečava širenje varikozno izmenjenih vena i razvoj trofičnih promena mekih tkiva potkolenice, a takodje potpomaže i limfni protok. Elastične čarape imaju stalan oblik i  dobro naležu na nogu. Čarape su pojačane u predelu skočnog zgloba, gde je i najveći pritisak. U zavisnosti od lokalizacije varikoziteta postoje dokolenice i hulahop čarape, koje vrše kompresiju na stopalo i potkolenicu ili na celu nogu.

Više o bolesti krvnih sudova kao i o načinima prevencije i hirurškim metodama lečenja na predavanju.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Trudnoća je nutritivno najzahtevniji  period za ženu, sa značajnim promenama u metabolizmu i funkciji digestivnog sistema. Pravilna ishrana mogućava razvoj bebe i čuva zdravlje majke!

Trudnoća traje 40 nedelja, ili tri trimestra. U svakom od njih beba zahteva određene nutrijente pa se ishrana prilagođava trenutnim potrebama trudnice, tj, ploda.

Tokom trudnoće potreba za vitaminima i mineralima je mnogo veća (+50%) od povećanja energetskih potreba (+15%). Zato trudnica ne treba da jede duplo više već duplo kvalitetnije.

Da bi rodila zdravo dete buduća majka treba da jede namirnice iz svih sedam grupa. Neke namirnice daju energiju, druge punovredne proteine, a treće vitamine, minerale i dijetna vlakna. Kako se ne bi ugojila više od očekivanog (u skladu sa indeksom telesne mase) trudnica mora da vodi računa o količini hrane, načinu pripreme i kombinovanju namirnica u obroku. Redosled i ritam obroka je takođe bitan, jer se ne smeju preskati obroci kako ne bi nastupi pad šećera u krvi, sa svim neprijatostima.

Pored hrane u trudnoći je jako bitna voda i tečnosti uopšte. Materica je najosetljiviji organ na dehidraciju, reaguje kontrakcijama koje mogu biti opasne. Zato je unos 2 l zdrave vode dnevno neophodan.

Uz sve pomenuto hrana treba da bude zdrava, bez aditiva, ostataka pesticida, veštačkog đubriva, hormona i zdravstveno bezbedna. Jednom rečju, poželjna je eko ili bio hrana.

Nakon porođaja hrana treba da obezbedi oporavak majke i stvaranje dovoljno mleka za bebu.

Enegretski je ovo zahtevniji period od trudnoće a kvalitativno vrlo specifičan. Ono što majka jede, putem mleka stiže do bebe. Kako korisni tako i štetni sastojci iz hrane.

Mnogo više o zdravoj ishrani i individualnom planiranju jelovnika na predavanju.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Psihologija roditeljstva proučava promene koje nastaju ispunjenjem funkcije roditeljstva, ispituje značaj koji novostečeni status roditelja ima za ličnost, ispituje rast i razvoj roditelja kroz roditeljstvo.

Ideje i predstave o sebi kao o budućem roditelju, javljaju se još u najranijem detinjstvu. U periodu do zrelosti ovaj razvoj ide u pravcu prihvatanja i odbacivanja odlika svojih roditelja kao roditelja. Razvoj dalje ide u pravcu odabira i postavljanja svojih sopstvenih prioriteta i standarda.

Sa kakvim pretpostavkama se ulazi u roditeljstvo? Mladi roditelji razvijaju fizički, mentalno i emotivno jedno malo biće – svoje dete.

Da li su mladi roditelji spremni da se kroz roditeljstvo i sami razvijaju i da postave nove prioritete? Da li trudnoću i roditeljstvo prihvataju kao obogaćenje ili kao osiromašenje dotadašnjeg života?

Gde ostaje dotadašnji identitet mladih roditelja, šta su ključne vrednosti koje čine njihov identitet?  Koliko su sebe prihvatili kao roditelje?

Zašto je odnos majka – dete u prvoj godini najveći prioritet? Ko najbolje poznaje Vaše dete?

Mladi roditelji zajedno stvaraju buduću oazu, dom, porodicu za svoje dete. Strukturu svoje buduće sreće. Osnove odnosa u novoj maloj porodici stvaraju se tokom trudnoće i od prvih dana po rođenju bebe.

Do koje mere roditelji mladih roditelja treba da se povuku i zauzmu mesto deda i baka? Kada novi roditelji zauzimaju  svoja nova mesta – tate i mame?

Posleporođajna depresija može biti faktor destabilizacije porodice. Kako je preduprediti i pomoći sebi?

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

U prvih šest nedelja posle porođaja, Vaše telo se polako oporavlja. Navikava se na nove promene od kojih je na prvom mestu je svakako dojenje. Promene se dešavaju od dana do dana i potrebno je da znate šta Vas čeka da bi se pripremile i da ne bi gubile dragocene trenutke.

Da bi taj period prošao sa što manje problema, veoma je važno da vodite malo više računa o sebi. Na predavanju ćete čuti sve što je potrebno da znate da bi se pripremili za babinje.  Dobićete niz korisnih  saveta koji će Vam pomoći da lakše i bez poteškoća prebrodite ovaj period.

Karakteristike babinja su:

• povlačenje materice ( involucija),
• pojava lohija, sukrvičavog sadržaja koji se iz dana u dan menja i
• pojava mleka – laktacija.

U toku predavanja pogledaćete animirani film o porođaju, sa ciljem da kao trudnica steknete utisak šta da očekujete kada dođete u porodilište.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Epiduralna analgezija kao savremena metoda u obezboljavanju porođaja. Kada i kako se daje epiduralna anestezija? Kada nije moguć porođaj sa epiduralom? Ko može, a ko ne može da dobije epidural? Kako deluje?

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Upoznavanje roditelja sa karakteristikama motornog razvoja deteta od rođenja do navršene prve godine. Upoznavanje sa pokazateljima normalnog razvoja kretanja i alarmantnim znacima nepravilnog držanja u prvoj godini života deteta kako bi se u slučaju potrebe obratili lekaru.
Preporuke za stimulaciju kroz uzimanje, držanje, nošenje, korišćenje igračaka. Kratak osvrt na urođene i stečne deformitete i njihovo lečenje.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić