Doživljaj nekih žena neposredno pred porođaj ili odmah posle njega o tome da ne osećaju nikakvu ljubav prema detetu koje očekuju ili su upravo dobile, kod njih produkuje krivicu i doživljaj sebe kao loših majki, remeteći normalan tok stvari i postepeno afektivno vezivanje koje bi inače, s vremenom, nastupilo između njih i beba…
„Bebasti izgled mladunčeta“ (malene fizičke mere, srazmerno veća glava, kraći udovi, na glavi istureno čelo, razmaknute oči, isturene i zaobljene jagodice, nespretnost mladunčeta u pokretima i kretanju, dečji plač) – sve to izaziva tipični afektivni i bihejvioralni sklop reakcija, želju za bliskim fizičkim kontaktom, nošenjem, ljuljanjem, maženjem, zaštitom… „Bebasti izgled“ služi kao pokretač, okidač materinskog ponašanja.
Materinska osetljivost
To je pojačana svesnost o postojanju deteta, spremnost da se odmah reaguje na detetove signale i visoka prijemčivost za signale koji dolaze od deteta. Osetljiva mati je spremna da primi bebine signale, da ih pravilno interpretira i reaguje na njih, bez većih odlaganja. Neosetljiva mati, za razliku od osetljive, skoro uvek sama započinje interakciju sa detetom, ili interveniše prema svojim željama, raspoloženjima, ne obazirući se na detetovo traženje.
Posledice materinske (ne)osetljivosti
Deca osetljivih majki su sigurnija, u stanju su da istražuju nepoznata mesta koristeći pritom majku kao izvor sigurnosti, prihvataju kratkotrajna odvajanja od majki.
- Negativne posledice neosetljivosti – kod deteta se stvaraju: osećanje nesigurnosti, straha, osećanja ugroženosti, psihofiziološke smetnje.
- Razlozi smanjene materinske osetljivosti: umor majke, depresivna raspoloženja, zaokupljenost drugim aktivnostima, pogrešno tumačenje detetovih signala usled svojih psiholoških potreba i odbrana, odbijanje da se prilagodi detetovom ritmu, potreba nekih majki za konstantnom kontrolom svojih beba…
Hranjenje i frustracije pri hranjenju
Rigidnost u sprovođenju pravila ishrane izaziva detetovu fiziološku nelagodnost, napetost, čest i produžen plač, psihosomatske varijacije telesne težine i poremećaje ishrane. Prerano odbijanje od dojki, majčino nestrpljenje pri dojenju, nedovoljna osetljivost na detetove poruke da je gladno, netolerantnost za detetove manipulacije sa bradavicama, mogu da uslove pojavu anoreksije kod odojčeta, kao i u kasnijim fazama detetovog razvoja.
Faze razvoja ranog emocionalnog odnosa dete-roditelj
- Od rođenja do drugog meseca deca socijalno reaguju skoro prema svakoj osobi
- Od 2. do 7. meseca deca direktno socijalno reaguju uglavnom na članove porodice
- Od 6. do 8. meseca dete je razvilo već jasnu privrženost prema majci, boji se nepoznatih osoba (strah 8. meseca, ili anaklitički strah) i buni se zbog odvajanja od majke
- Posle 8. meseca, detetu simbiotski odnos sa majkom postaje sve manje potreban. Ono se polako odvaja i individualizuje, kako u odnosu sa majkom, tako i u odnosu na druge značajne osobe, što predstavlja proces separacije i individualizacije. U tom procesu upoznavanja okoline, ono je stalno suočeno sa pretnjom gubitka objekta, odnosno majke, a reakcija deteta na ovaj pretpostavljeni gubitak je separacioni strah. Za lakše prevazilaženje separacionih strahova mnoga deca koriste prelazne objekte (lutku, plišanog mecu ili neku drugu mekanu igračku).
Dva načina uticaja deteta na roditelje
- Karakteristikama svog razvoja i promenama koje vremenom nastupaju i koje su zajedničke za svu decu (u početku kod deteta preovladava aktivnost i redukcija stimulacije, a kasnije reaktivnost i traženje stimulacije iz okoline. Dete informiše svoje roditelje o svojim mogućnostima, željama i ograničenjima, karakterističnim za dati uzrast).
- Jedinstvenim sklopom odlika koje su tipične samo za to dete (utvrđene su urođene razlike u učestalosti i dužini plača, sklonosti ka problemima uspavljivanja i spavanja, dužini vremena koje dete provede u snu i učestalosti osmehivanja). Pol deteta takođe izaziva različite reakcije – majke svoje devojčice više gledaju, smeše im se, vokaliziraju, dok dečake više dodiruju i drže u naručju.
Roditelj i dete: jednosmerni ili dvosmerni uticaji? Ko tu koga vaspitava?
Tomas i Čes su 1977. longitudinalnom, dvadesetogodišnjom studijom ispitivali temperament kod dece: lako, teško, zatvoreno dete. Lako dete je prijatno, odgaja se bez problema, dobro adaptirano na nove situacije, novu hranu, nove ljude, veselo, ima redovan ritam hranjenja, spavanja, uživa da uči nove igre, da uzima učešće u novim akcijama. U ovoj grupi se najređe pojavljuju razvojni poremećaji. Teško i zatvoreno dete, uprkos ogromnim količinama strpljenja i emocionalne stabilnosti roditelja, reaguje povlačenjem, oštrim protestom kada se nađe u novim situacijama, bilo u odnosu na hranu, na oblačenje, nove ljude ili mesta. Tomas i Česova tvrde da se ove razlike u temperamentu formiraju u uzrastu od 2. do 3. meseca i od tada su duže vreme stabilne. Oni tvrde da su mogućnosti uticanja na detetov razvoj mnogo manje nego što to roditelji misle.
Zadatak roditelja je da prepozna individualne karakteristike deteta i da, shodno tome, prilagodi svoje ponašanje. Pored pozitivnih emocija koje izaziva roditeljstvo, činjenica je da je roditelj ponekad, više ili manje, ambivalentan prema detetu. Psihološko opterećenje koje dete predstavlja za svakog roditelja razlikuje se od roditelja do roditelja. Isto dete predstavlja različito opterećenje za različite članove porodice, pa čak i za istog člana u različitim vremenskim periodima.
Mentalno zdravlje i planiranje porodice?
Planiranje porodice podrazumeva ne samo limitiranje broja, već i ostvarivanje optimalnih vremenskih razmaka među rađanjima i označava očiglednu meru lične i socijalne kompetencije. Svetska federacija za mentalno zdravlje stalno upozorava na povezanost planiranja porodice i mentalnog zdravlja ljudi.
Tekst preuzet iz knjige „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“