Prošlo je tri godine od izlaska prvog izdanja “Progovorilice”, praktičnog priručnika koji pomaže pri progovaranju deci sa govorno-jezičkim problemima, ali i svoj deci u doba progovaranja. Prvo izdanje je imalo 96 kartica u boji sa najfrekventnijim rečima iz većine vrsta reči (imenice, glagoli, pridevi, itd.), i glagolskih kategorija (onomatopeje, padeži, itd.). Koristili smo ih u svakodnevnom radu u našem logopedskom centru, što je neprocenljivo iskustvo. Takođe, od velikog značaja su bili i utisci roditelja i edukatora koji su koristili “Progovorilicu” i prateće kartice u svom radu.
Sva ta iskustva su primenjena pri izradi drugog izdanja priručnika. Kao logički potez se nametnuo jedan sažetak na reči koje je zaista potrebno predstaviti i provežbati pri samom progovaranju. Ostale vrste reči i gramatičke kategorije će biti predstavljene u nekom drugom, narednom priručniku koji će biti usmeren na ispravljanje agramatizama i rad sa starijom decom, jednog dana.
Kartice su redizajnirane da na bolji način opišu pojam ili radnju koju predstavljaju.
Jedna od čestih zamerki kupaca “Progovorilice” je bila upotreba latiničnog pisma u prvom izdanju. S obzirom na to da je knjiga mahom kupovana na ćirličnom području (Srbija, Republika Srpska, Makedonija), sa zadovoljstvom je odlučeno da novo izdanje bude na ćirilici!
Kako koristiti kartice?
1. Prirodni instinkt
Čini se da majke imaju instinkt da postignu komunikaciju što je moguće pre koristeći se najranijim dečijim biološkim šumovima kao stimulusima. Takvo majčino ponašanje nije slučajno. Govor propraćen pauzama, detetu pokazuje da očekuje odgovor, i daje mu priliku da odgovori. Dakle, prvi nivo je rešen. Trening komunikativnosti je urođen, samo ga treba i iskoristiti.
2. Nivo afektivnosti
Sledeći nivo uspeha u radu sa detetom zavisi od prilagođavanja interesima deteta kako bi se održala visoko afektivna situacija učenja koja će pomoći učenje novih reči i ovladavanje govorom. Ne možemo govoriti jednolično, niti kao što se obraćamo odraslima, jer će nivo detetovog interesovanja za našu govornu poruku opasti, a samim tim i uspeh našeg daljeg stimulativnog rada. Pre svega potrebno je da sledite prirodne emocionalne interese deteta, a pri tome istovremeno pomažete savladavanje neophodnih jezičkih sposobnosti, na onom nivou u kom kod deteta postoji zastoj u jezičkom razvoju.
3. Govor mora biti prijatan
Iskustva deteta vezana za učenje govora moraju biti prijatna. Ako je interes deteta radovanje nekoj igrački, upravo to treba da bude vaš vodič u pomoci da se ovlada imenicama ili glagolima vezanim za tu igračku. Iako je dat redosled najfrekventnijih reči kroz koje dete progovara, uvek se setite da ćete početi od onoga za šta je dete prirodno zainteresovano. To će izazvati njegova ugodna osećanja i dovesti do prirodnijeg razvoja, a ne samo učenja reči napamet. Kada zainteresujete dete, onda se nadovežite na ponudeni izbor reči iz Progovorilice (po predloženom poretku).
4. Kratak iskaz
Važno je koristiti kratak iskaz (jednočlani do dvočlani) npr: „Maca pade“…“Maca jede“, „Maca spava“, „Budi macu“!….itd.
Kratkim iskazom (jednočlanim ili dvočlanim), ali efektivno se obraćajte detetu u trajanju od 5-6 minuta postići ćemo bolje šanse za zapamćivanjem govora a time i bolje rezultate. Ova deca u većini slučajeva imaju niži kapacitet kratkoročne verbalne memorije,, kao i sniženu slušnu pažnju.
5. Učestalost ponavljanja istih reči – stimulusa
Važno je više puta ponoviti istu imenicu, kroz različite situacije, pa čak i desetak puta u toku jedne petominutne iteracije, npr.kao u prethodnom pasusu „Maca jede“, „Maca pade“…dete će zapamtiti MACA u različitim situacijama (uz različiti glagol: JEDE, PADE, PIJE…)
6. Učestalost stimulativnih perioda
Učestalije ponavljajte iste reči-stimuluse, čak 5 do 6 puta u toku dana u trajanju od 5-6 minuta. Ista situacija se mora ponavljati češće u toku dana, kako bi trajno ostala u dečijem pamćenju.
7 Istovremenost
Istovremeno, dok izgovarate određenu reč-stimulus, vizuelno potkrepite pokazivanjem adekvatne kartice. Potrebno je da se detetu pokaže slika ili predmet u momentu izgovaranja reči. Integrisanost pokreta u sklopu vizuelnih i auditivnih stimulusa potrebna je za razvoj govora. Za dete koje razvija govor izvori zvuka ili govora postaju mu upečatljivi tek kada ih vidi i čuje istovremeno. Govornu situaciju bi dete teško razumelo samo na osnovu auditivne (slušne) stimulacije.
8. Rastojanje u toku stimulacije
Budite na optimalnom rastojanju, u okviru detetove zone interesovanja. Ova deca nisu u mogućnosti u potpunosti da isprate i razumeju sadržaj govorne poruke ukoliko im majka nije direktno posvećena tj.u njihovom vidokrugu, već im se uzgred obraća dok obavlja druge aktivnosti. Ova deca ne mogu imati koristi od ovakvog načina obraćanja. Kod njih se sve dešava sada i tu gde oni sami mogu da dohvate, čuju, vide, opipaju..
9. Generalizacija
Osim što su videli sliku na kartici, određenu reč-stimulus dobro je predstaviti u prirodnom izgledu (igračka), a potom ga napolju generalizovati na sve ono što predstavlja dati stimulus: sve mace u parku, kuce, automobile, bate, seke itd..Potrebno je da dete vidi u punom obimu stimulisane pojmove, i na pravi nacin ih doživi. Reč kuca je oznaka za datu sliku kuce, a ona je naziv za sve kuce: i igračke kuce, i prave kuce u parku.
Ukoliko poštujete ovaj konkretno izneti model za stimulaciju, naravno strpljivo čekajući period od nekoliko meseci u kome se odvija stimulacija i u kome mora da dođe do dozrevanja određenih centara u centralnom nervnom sistemu zaduženim za govor, uspeh koji se zove progovaranje neće izostati! I na obostrano zadovoljstvo i logopeda i roditelja će se višestruko brže desiti!
Izvor: www.logoped.org