Posle boravka u vašem stomaku gde joj je bilo toplo i udobno i gde je bila u neprekidnom kontaktu sa vašim telom pod otkucajima vašeg srca, vaša beba se sada navikava na život izvan maminog tela.
Vaša beba još uvek ne može da vam pruži dovoljno informacija o odlikama njene ličnosti, još neko vreme će vam to biti nepoznanica. Beba uglavnom provodi dan ulazeći i izlazeći iz raznih stanja sna i pospanosti a takođe i tihog budnog ili aktivnog budnog stanja.
Jedini znaci koje vam beba pruža i koje joj je priroda dala je – plač. U ovoj fazi bebinog razvoja to su njene mogućnosti komunikacije. Za vas je važno da shvatite da su to „znaci“ da ima određenu potrebu ili da su sve njene potrebe zadovoljene. Makar i kad je potreba to da oseti umirujući dodir vašeg tela.
Beba sada može da prepozna mamin glas i da ga izdvoji od svih drugih glasova.
Vaša beba voli da bude u vašem naručju, da je ljubite, mazite, masirate, nosite. Ta bebina potreba je prirodan produžetak vašeg bliskog kontakta u stomaku. Takvom brigom o bebi vi joj govorite da ste tu, da je volite i da je sve u redu. Nemojte se plašiti da mazite vašu bebu.
Kolike
Ako vaša beba plače više od dva sata odjednom i to se ponavlja više dana u nedelji onda možete da pretpostavite da su počele kolike – vaša beba je zdrava samo ima problem sa gasovima. Kolike mogu biti veoma neugodne za bebu, imajte razumevanja. Mogu se pojaviti bilo kad u toku dana a kod nekih beba plakanje postaje intenzivnije tokom večeri. Ne pomažu pokušaji da „utišate“ bebu, jedino što možete je da pokušate da joj ublažite nelagodu. To možete na primer laganom masažom, zatim tako što ćete joj omogućiti da sluša zvuke slične onim u materici: otkucaje srca i lagani šum (umiruje i zvuk usisivača i fena i čak aspiratora u kuhinji). Možete ljuljati bebu bilo u kolevci bilo u rukama. Takođe umiruje i boravak u „marami“, nosiljci koja se nosi na grudima ili vožnja kolicima. Topla kupka takođe pomaže da se beba relaksira, kao i topao oblog na stomaku (flaša sa toplom vodom). Pobrinite se da beba dobro podrigne posle dojenja. U dogovoru sa pedijatrom možete pokušati sa probioticima ili drugim dozvoljenim lekovima i biljnim čajevima. Ukoliko dojite prilagodite svoju ishranu da beba preko mleka ne bi dobijala hranu koja dodatno izaziva kolike. Svakako je potrebno da dobijete svu pomoć koju mežete da dobijete jer je ova faza bebinog razvoja previše naporna da se sami nosite sa tim. Kolike u najgorem slučaju traju tri meseca. Kod 90% beba situacija se smiruje najkasnije do sredine 4 bebinog meseca.
Vašoj bebi moguće nije još otpao pupak ili je tek otpao. U ovom periodu dok pupak ne otpadne i ranica u potpunosti ne zaraste, radije kupajte bebu sunđerom da biste taj deo bebinog stomačića održali suvim.
Primetićete da je vaša beba plačljivija krajem dana. Prihvatite to bez nervoze. Jednostavno su za nju „uzbuđenja“ zvukovi, senzacije, nova iskustva dana – još uvek previše.
Treba da znate da 80 – 90 posto mama od nekoliko dana nakon porođaja pa narednih par nedelja ima „baby blues“. To je prirodno i prolazno stanje povećane osetljivosti jer se hormoni koji su pripremali vaše telo 9 meseci za stvaranje bebe, sada vraćaju u „normalu“ u stanje u kom nema potrebe da se ceo organizam angažuje da bi beba rasla. Budite nežni prema sebi, budite nežni prema bebi. Suočićete se sa umorom i neispavanošću u isto vreme kada vam hormoni „rade“ i neće biti lako ali ako znate o čemu se radi i da će proći, lakše ćete se nositi sa tim.
Važna stvar koju treba da znate je da je vaša beba individua za sebe iako se to još u tom „paketiću“ pelena ne vidi dobro. Slušati savete drugih mama sa njihovim bebama ne pomaže u potpunosti – potrebno je da učite od svoje bebe ko je ona a to možete samo u interakciji sa njom.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić