Škola roditeljstva Nada Lazić kao i uvek želi da se uključi u konkretnu pomoć samohranim roditeljima, kao svoj doprinos zdravom i humanom roditeljstvu.
U Srbiji po podacima iz 2017. godine ima preko 300.000 samohranih roditelja, najviše majki. Samohrani roditelj u pravnom smislu je roditelj koji se sam stara o detetu zato što je drugi roditelj preminuo, nepoznat, lišen roditeljskog prava ili služi kaznu zatvora dužu od šest meseci. Novim Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom ovim kategorijama je dodato i “da drugi roditelj ne vrši roditeljsko pravo po odluci suda” i “da drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta”. Ovaj Zakon stupa na snagu 1. jula 2018. godine. Videćemo kako će se ove odredbe “spustiti u život”.
U praksi samohrani roditelj je najčešće roditelj koji se sam stara o detetu u okolnostima u kojima je drugi roditelj iz nekog razloga ne obavlja roditeljske dužnosti – ne daje alimentaciju ili ne ostvaruje kontakt sa detetom. Ova grupa samohranih roditelja čini oko 80 procenata ukupnog broja samohranih roditelja. Zači oko 250.000 roditelja. Neplaćanje alimentacije, nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost, nedostatak novca, odsustvo podrške, su samo neki od problema sa kojima se samohrani roditelji sreću.
Kad je reč o stambenom pitanju, prema studiji „Zaštita samohranih roditelja u Srbiji“ NVO Jelek, očevi koji su sami s decom su u prednosti, jer njih 50 posto ima neku vrstu porodične ili sopstvene nekretnine, naspram upola manje samohranih majki.
Kao glavne probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju, majke koje same brinu o deci, navode usamljenost, nedostatak novca, teškoće u vezi sa pronalaženjem i zadržavanjem posla, stambene probleme i nedostatak podrške i pomoći.
Adekvatna zakonska rešenja u socijalnoj zaštiti, kako smatraju specijalizovana udruženja, do sada nisu postojala ili se ne primenjuju u potpunosti, a u takvom sistemu najugroženije su upravo majke.
“Umesto da se problemi rešavaju na najefikasniji mogući način, uporno se održavaju mamutske birokratije koje imaju za posledicu neverovatno komplikovane procedure i u suštini iznurivanje onih koji su najslabije karike u lancu…” rekla je 2017. godine za “Danas”, Marina Blagojević Hjuson, naučna savetnica u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja Ona dalje kaže: “Cinično je govoriti o bilo kakvim merama populacione politike kada tolika deca rastu u siromaštvu, a toliki broj samohranih majki podiže svoju decu uz ogromne napore i lične žrtve.” Najčešći odgovor da „ne postoji odgovarajuća definicija“ samohranog roditelja do sada se navodila kao legitiman razlog za nepreduzimanje zaštitnih mera. Između ostalog postoji sumnja da, ako bi se samohrani roditelji izdvojili kao posebna vulnerabilna kategorija, bio bi otvoren veliki prostor za manipulaciju. Ljudi bi se razvodili i lažno predstavljali bračni status, samo da bi mogli da ostvare neke privilegije. Da bi se ljudi namerno razvodili kako bi ostvarili pravo, recimo, na dečji dodatak, primer je moguće zloupotrebe od strane građana koji su u stanju socijalne potrebe. “Roditeljstvo je kod nas, naročito materinstvo, oblikovano sa očekivanjima o „normalnosti žrtvovanja za decu“ bez obzira na okolnosti. Od samih majki se očekuje da učine sve za svoju decu i da se „ne žale“, jer je to njihova odgovornost i izbor, kao što se i pretpostavlja da je žena ta koja „sve treba da učini da se brak održi“, pa i da deca imaju kontakt sa ocem”, kaže Hjuson.
Biti samohrani roditelj je uvek emotivni i životni izazov. Ali ako se tome doda i nedostatak novca onda je to pravi životni poduhvat.
Evo šta kaže jedna zaposlena samohrana majka: “Imam platu od 30 hiljada dinara, dva mala deteta, oba u vrtiću, vrtić plaćam 11 hiljada. Kada dodam samo struju i mobilni telefon, te tri stavke budu oko 20.000. Ostaje nam za život 10 do 13 hiljada mesečno. Nisam mama koja je lenja i ne radi i čeka milostinju. Imam platu, ali nestane na sve te troškove. Kad dodjem s posla pokupim decu iz vrtića, mali su, ne mogu nigde dodatno da radim jer nemam njih kome da ostavim. U neprekidnoj sam potrazi za poslom koji bi mogla da uklopim u moj način života a da mi donese bar dodatnih 10.000 dinara mesečno.”
Škola roditeljstva Nada Lazić je mišljenja da je neophodno sistematično raditi na pomoći i podršci samohranim roditeljima, odnosno samohranim majkama i ima nameru da da svoj doprinos. Populaciona politika je pitanje zakonske regulative ali isto tako i društveno odgovornog postupanja. Možda pre svega humanosti.
Uključite se u ovu temu, podelite sa nama svoje viđenje, probleme i saznanja.
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić