U poslednjih nekoliko godina, došlo je do dramatičnog porasta profesionalne i javne svesti o poremećajima auditivne percepcije (PAP), takođe poznatim kao poremećaji Centralne Auditivne obrade (PCAO). Na žalost, ovaj porast svesti je rezultirao mnoštvom zabluda i dezinformacija, kao i konfuzijom u vezi sa onim šta je (a šta nije) PAP, kako se PAP dijagnostikuje, i koje su to metode upravljanja i lečenja poremećaja.
Termin, auditorna obrada, često je upotrebljen u raznim situacijama da se označe različite stvari, a etiketa PAP je primenjena (često pogrešno) za širok spektar poteškoća i poremećaja. Kao rezultat toga, ima i onih koji dovode u pitanje postojanje PAP kao posebnog dijagnostičkog entiteta i drugih koji pretpostavljaju da termin PAP važi za svako dete ili odraslu osobu koja ima problema pri slušanju i razumevanju govornog jezika. Cilj ovog članka je da se razjasne neka od ovih ključnih pitanja, tako da čitaoci budu u mogućnosti da se bolje snađu u džungli informacija dostupnih na tu temu.
Terminologija i definicije PAP
U najširem smislu, PAP odnosi se na to kako centralni nervni sistem (CNS) koristi zvučnu informaciju.Međutim, CNS je ogroman, a takođe je odgovoran za funkcije kao što su pamćenje, pažnja i jezik između ostalih. Da bi se izbeglo mešanje PAP sa drugim poremećajima koji mogu uticati na sposobnost osobe da učestvuje, razume, i pamti, važno je naglasiti da je PAP auditivni deficit koji nije rezultat drugih deficita višeg reda, kognitivnih, jezičkih ili srodnih poremećaja.Postoje mnogi poremećaji koji mogu da utiču na sposobnost osobe da razume zvučnu informaciju. Na primer, osobe sa poremećajem pažnje / hiperaktivnosti (ADHD) mogu biti siromašni slušaoci i imati poteškoća razumevanja ili pamćenja verbalne informacije; Međutim, njihova stvarna neuronska obrada slušnog ulaza u CNS je netaknuta. Umesto toga, deficit pažnje je taj koji ometa njihovu sposobnost da pristupe ili koriste slušne informacije koje pristižu. Slično tome, deca sa autizmom mogu imati velikih poteškoća sa razumevanjem govornog jezika. Međutim, kod autizma postoji globalni deficit, višeg reda, koji je uzrok njihovih problema, a ne specifična auditorna disfunkcija.Na kraju, iako se jezička i audio obrada ponekad koriste naizmenično, od ključnog je značaja da se shvati da oni uopšte nisu ista stvar.Za mnogu decu i odrasle sa ovim i drugim poremećajima – uključujući intelektualnu ometenost i poremećaj senzorne integracije -slušanje i razumevanje, često vidimo kao problem višeg reda, globalni ili sveobuhvatan poremećaj i ne kao jedan poseban deficit u neuronskoj obradi auditivnih stimulansa per se. Neprimereno je da se oznaka PAP koristi kod tih ljudi, čak i ako su mnogi od njihovih simptoma veoma slični onima u PAP. U nekim slučajevima, međutim, PAP može koegzistirati sa ADHD-om ili drugim poremećajima. U tim slučajevima, samo oprezna i tačna dijagnoza može pomoći u razmršavanju relativnih efekata svakog.
Dijagnostikovanje PAP
Deca sa PAP mogu da ispolje veoma različite probleme . Na primer, oni mogu imati teškoća u razumevanju govora u bučnom okruženju, da slede uputstva i zapažaju razlike (ili da kažu koja je razlika) između govora koji slično zvuči. Ponekad se mogu ponašati kao da je prisutan gubitak sluha, često tražeći ponavljanje ili razjašnjenje. U školi, deca sa PAP mogu imati problema sa pravopisom, čitanjem i razumevanjem informacija predstavljenih usmeno u učionici. Često je njihov nastup u oblastima koje se ne oslanjaju na slušanje mnogo bolji, i oni su obično u stanju da samostalno obave zadatak kad znaju šta se od njih očekuje. Međutim, važno je da se shvati da ti isti simptomi mogu biti očigledni i kod dece koja ne ispoljavaju PAP. Zbog toga, uvek treba imati na umu da nisu svi problemi jezika i učenja zbog PAP, i svi slučajevi PAP ne dovode do problema jezika i učenja. PAP se ne može dijagnostikovati na osnovu liste simptoma. Bez obzira na to koliko simptomi PAP dete može imati, samo pažljiva i precizna dijagnostika može odrediti osnovni uzrok.
Multidisciplinarni timski pristup je od ključnog značaja da se u potpunosti procene i razumeju klasteri problema prisutni kod deca sa APD. Tako, nastavnik ili obrazovni dijagnostičar može staviti akcenat na akademske teškoće; psiholog može proceniti kognitivno funkcionisanje u raznim oblastima; logoped može da izvrši procenu pismenog i usmenog jezika, govor, i srodne sposobnosti; i tako dalje. Neki od ovih profesionalaca mogu da upotrebe testove koji obuhvataju pojmove “slušna obrada” ili “auditivna percepcije” i njihovi rezultati, a mogu čak da ukazuju na to da dete ispoljava “poremećaj slušne obrade.” Ipak, važno je znati da prava dijagnoza PAP mora biti od strane audiolog.Većina testova za procenu PAP zahtevaju da dete bude najmanje 7 ili 8 godina staro, zbog varijabilnost u funkciji mozga.Kada se uspostavi dijagnoza od APD, utvrđuje se priroda poremećaja. Postoje mnoge vrste deficita slušne percepcije, jer svako dete je individua, PAP se može manifestovati na različite načine. Stoga, potrebno je odrediti vrstu slušnog deficita, tako da se napravi individualni pristup i tretman.Važno je da se shvati da ne postoji jedan, najsigurniji, lek za sve metod u“ lečenju“ PAP. Bez obzira na parcijalnim izveštajima o “čudotvornim lekovima” koji su na raspolaganju u popularnoj literaturi ili na internetu, tretman PAP mora biti visoko individualizovana i specifičan iu odnosu na deficit. Bez obzira na to koliko određen terapijski pristup može biti uspešan za jedno dete, to ne znači da će isto biti efikasan za vaše dete. Zato je ključ za odgovarajući tretman tačna i pažljiva dijagnoza od strane audiolog.
Ključne tačke:
Poremećaj auditivne percepcije je auditivni poremećaj koji nije rezultat globalnog deficita, višeg reda, kao što su autizam, intelektulna ometenost, deficit pažnje, ili sličnih oštećenja.
Nisu svi deficiti učenja, jezika i komunikacije posledica PAP.
Bez obzira na to koliko simptoma PAP dete ima, samo oprezna i tačna dijagnoza može utvrditi da li je PAP zaista prisutan.
Iako je multidisciplinarni timski pristup od velike važnosti da se u potpunosti razumeju problemi koji su u vezi sa APP, dijagnoza PAP može se vršiti samo od strane audiologa.
Tretman PAP je veoma individualizovan. Ne postoji jedan pristup,tretman koji je prikladan za svu decu sa poremećajem auditivne percepcije.
Autor: Teri James Bellis, PhD, CCC-A
Preuzeto sa sajta: www.asha.org
Priredila i prevela:
Tanja Lukovac
Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić