Psihomotorni razvoj deteta do četiri meseca starosti

Psihomotorni razvoj deteta do četiri meseca starosti

Razvoj je složen i dugotrajan proces kvalitativnog i kvantitativnog preobražavanja jednog bića tokom vremena, kroz smenjivanje uzrasta…

Ne postoje dve identične ličnosti. Zato navedene norme razvoja ne treba shvatati doslovno niti ih koristiti za utvrđivanje normalnog razvoja deteta. One su samo orijentir koji nam pomaže da pripremimo podsticajne uslove za razvoj onih funkcija koje se u određenom uzrastu uobičajeno javljaju.

Šta sve utiče na formiranje ličnosti deteta?

Na formiranje ličnosti utiču brojni biološki (nasledni, anatomski, biohemijski, fiziološki) i sredinski činioci (uticaji članova porodice i društvene grupe i njihovi uzajamni odnosi sa detetom). Psihičke strukture i funkcije razvijaju se prema određenom redosledu, ali između pojedinih faza razvoja ne postoje oštre granice. Uočljive su i normalne individualne razlike u razvoju pojedinih psihičkih funkcija (npr. u razvoju motorike, govora).

Pre rođenja

Nervni sistem se formira i počinje da sazreva pre rođenja deteta, tokom tzv. Intrauterinog perioda (IU). U prva tri meseca IU odvija se anatomski razvoj centralnog nervnog sistema (CNS). Do osmog meseca IU diferenciraju se nervne ćelije CNS i uobličavaju moždane strukture koje su predodređene za obavljanje osnovnih funkcija u CNS. Od osmog meseca dominira funkcionalni razvoj ćelija CNS.

Začeci psihičkog života datiraju od četvrtog meseca IU, kada se javljaju refleksni pokreti i počinje da se uobličava doživljaj ljuljanja kao praiskustvo prijatnosti i sigurnosti. Na prelazu iz drugog u treće tromesečje (šesti-sedmi mesec IU) bude se oblasti CNS bitne za vezu sa socijalnim poljem i oblasti bitne za ispoljavanje inteligencije. U drugoj polovini trudnoće mogu se registrovati pokreti usana, jezika i prva mimika, savijanje fetusa u pravcu izvora draži, odnosno osetljivost na dodir i zvuk. Osetljivost i reagovanje na svetlost uočava se oko dve nedelje pre rođenja (osam i po meseci IU).

Novorođenče (prvi mesec)

Neposredno po rođenju i tokom prvog meseca novorođenče je sposobno da refleksno (celim telom) reaguje na pristigle draži. Pored fizioloških funkcija disanja, sisanja, obavljanja male i velike nužde, dete vidi, čuje, oseća miris i ukus, reaguje na dodir, iznenadnu promenu položaja ili bol. Glad, hladnoća, vlaga, galama, grubost dodira i drugi uznemirujući stimulusi dovode do povišene napetosti i plača. Plač je izraz osećanja neprijatnosti i nezadovoljstva. Plač predstavlja i začetak sistema saopštavanja, komunikacije između deteta i majke, odnosno osobe koja neguje dete. Po načinu na koji beba plače, majka može da pretpostavi da li je beba gladna, pospana, vlažna, da li je nešto boli ili želi da je majka uzme u naručje. Zadovoljavanje osnovnih potreba dovodi do stanja prijatnosti, smirenosti i sna. Novorođenče spava oko 20 sati dnevno.

Drugi mesec

U drugom mesecu beba počinje da se smeška u snu, na smešak odgovara smeškom, lice postaje izraženije. I dalje najveći deo dana prespava. Spavanje i buđenje se kod beba koje su rođene na vreme odvijaju u ciklusima od tri-četiri sata. Da bi spavanje tokom noći bilo duže od tri-četiri sata, nervni sistem bebe mora dovoljno da sazri da bi joj omogućio da obradi stimuluse iz okoline, a da se ne probudi. U tome joj pomažu pouzdani umirujući obrasci ponašanja, samoumirujuće mere poput sisanja prsta ili traženje najudobnijeg položaja. Učenje da se spava noću povezano je sa pravilnim dnevnim obrascina spavanja i hranjenja. U drugom mesecu se, osim refleksnih, postepeno pojavljuju prvi oblici voljnih pokreta (savijanje i opružanje ekstremiteta iz velikih zglobova), koji prevazilaze funkciju održavanja vitalnih potreba. Njihovim ponavljanjem i usavršavanjem do petog meseca života formiraju se prve motorne navike. U ovom periodu pokreti još uvek nisu usmereni na spoljašnje ciljeve, već na izazivanje osećanja zadovoljstva samim pokretima i slobodom u prostoru.

Treći i četvrti mesec

Beba u trećem mesecu otkriva lik majke, usmerava se ka njoj svojim pogledom, očekivanjem i radovanjem. Lik majke je prva celina prostora koju dete prepoznaje i prema kojoj se osmišljeno odnosi. Međusobni odnos majka-dete je osnova ostalih, budućih odnosa deteta sa drugima, odnosno osnova socijalnog života. U ovom uzrastu beba reaguje na glas majke i prestaje da plače kad joj ona govori. Prepoznaje majčinu dojku i flašicu i „cokće“ ustima kad ih vidi. Tokom trećeg i četvrtog meseca beba se smeje, plače, zadovoljna je kada se drži u naručju i kada se sa nekim igra. Pokazuje više interesovanja za okolinu. Zanimljiviji su joj odrasli od igračaka. U stanju je da nekoliko minuta posmatra obližnje predmete, zvečku ili svoje ruke. Razlikuje boje.

U trećem mesecu voljno podiže i spušta glavu. Gleda igračku, ali ne zna da ka njoj ispruži ruku. Sa četiri meseca počinje da se razvija vizuelno-motorna koordinacija: beba pokušava da dohvati igračku pokretom tamo-amo, ali u tome još uvek ne uspeva. U četrvrtom mesecu prvi put se javlja osećanje gneva.

Od kraja četvrtog do kraja sedmog ili osmog meseca dete počinje da koristi naučeno, da pokret prilagođava svrsi. Do sada je naučilo da prima utiske i da odgovara na različite stimuluse, a sada ono samo postaje inicijator. Pogledom traži objekte koje izgubi iz vidnog polja, što je znak da razvija sposobnost prepoznavanja i pamćenja.

Tekst preuzet iz knjige „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“

Share this...
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn