Posleporođajna (postpartalna) depresija

 Posleporođajna (postpartalna) depresija

Autor teksta: Saradnik Škole roditeljstva Nada Lazić, dr. Časlav Hadži Nikolić, neuropsihijatar

Dijagnoza se kada je u pitanju zdravlje u principu ne postavlja na internetu, što je koliko pogrešno toliko i opasno. Traganje za dijagnozom i načinima lečenja putem interneta može da zavede, zbuni, uplaši, povede pogrešnim putem. Lični kontakt sa lekarom je nezamenjiv.

Ipak u nekim slučajevima kao što je npr. posleporođajna depresija, potrebno je poznavati osnovne činjenice kako bi se buduće mame, mlade mame i njihovo blisko okruženje, mogli orijentisati o čemu se radi i kada treba intervenisati i obratiti se za profesionalnu pomoć.

U tom smislu, veoma je instruktivno uputstvo eksperata klinike Mayo u SAD, mamama koje posle porođaja osećaju neke od znakova i simptoma – sindroma posleporođajne depresije.
„Ako se osećate depresivno nakon rađanja vaše bebe, možda ćete se osećati zbunjenom ili će vam biti neprijatno da to priznate. Ali ako osetite bilo koji simptom posleporođajne tuge ili posleporođajne depresije, pozovite vašeg doktora i zakažite razgovor. Ako se jave simptomi koji upućuju na postpartalnu psihozu hitno potražite pomoć.

Važno je da pozovete vašeg doktora što je pre moguće ako znaci i simptomi depresije koju osećate imaju neke od ovih karakteristika.

• ne blede ili ne nestaju posle dve nedelje
• ako se pogoršavaju
• ako vas ometaju da se brinete o bebi
• ako vas ometaju da obavljate svakodnevne poslove i zadatke
• ako se javljaju ideje o samopovređivanju ili povređivanju bebe

Razumljivo je da je rađanje novog bića okidač za plimu različitih emocija. Međutim, nekada se može pojaviti i nešto što se ne očekuje i što zbunjuje – depresija. Posleporođajna ili postpartalna depresija – skraćeno PPD.
Za sada se ne može sa sigurnišću reći koji su sve uzroci nastanka postpartalne depresije. Nesumnjivo je da je hormonalni status značajan u nastajanju ovog sindroma. Istraživanja su pokazala da se nivo ženskih reproduktivnih hormona višestruko povećava tokom trudnoće a da se već tri dana nakon porođaja vraća na nivo koji je prethodio trudnoći. Hormoni štitaste žlezde takođe naglo padaju što može da dovede do doživljaja umora, usporenosti i potištenosti. Tu su uključeni i psihološki fenomeni. Uskraćenost sna uz opterećenje novim obavezama koje diktira dolazak bebe, uz drugačiji doživljaj sebe, drugačiju partenersku dinamiku, emocionalni „feedback“ okoline itd. dovodi do emocionalne uzburkanosti koja nesumnjivo ima značaja u nastajanju postpartalnog depresivnog sindroma. Pri svemu tome genetska predispozicija daje svoj doprinos riziku nastajanja PPD-a.

U zavisnosti od intenziteta i karaktera smetnji kao i dužine njihovog trajanja, sindrom o kome ovde govorimo može se javiti u nekoliko oblika. Ti oblici se opisuju kao:

• Posleporođajna tuga ili „baby blues“
• Posleporođajna depresija
• Posleporođajna psihoza

POSLEPOROĐAJNA TUGA ILI „BABY BLUES“

Znaci i simptomi postporođajne tuge počinju 2-5 dana nakon porođaja i traju nekoliko dana do nedelju – dve, ali ne utiču značajno na mamino bavljenje bebom. Javljaju se kod 80 do 90% mama.

U okviru ovog stanja mogu se javiti:

• Promene raspoloženja
• Tuga
• Teskoba
• Razdražljivost
• Preplavljivanje osećanjima
• Ranjivost
• Plačljivost
• Gubitak energije
• Sniženje koncentracije
• Smanjenje apetita
• Poremećaji sna

Obično ne zahtevaju specijalistički tretman.

POSLEPOROĐAJNA ILI POSTPARTALNA DEPRESIJA

Pri samom nastajanju postpartalna depresija može delovati kao posleporođajna tuga, ali se njeni znaci i simptomi pokazuju kao mnogo intenzivniji, traju duže i ometaju ili onemogućuju brigu o bebi i obavljanju svakodnevnih zadataka. Sindrom nastaje i razvija se tokom prvih nekoliko nedelja nakon porođaja, ali može početi i kasnije sve do šest meseci nakon rođenja bebe.

Postpartalnu depresiju karakterišu:

• Depresivno raspoloženje ili ozbiljne promene raspoloženja
• Čest, ekscesivan plač
• Teškoće u kontaktu sa bebom
• Povlačenje od porodice i prijatelja
• Gubitak apetita
• Nesanica ili izražena pospanost
• Preplavljivanje umorom i gubitak energije
• Nedostatak zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima i nemogućnost prepuštanja uživanjima u njima
• Intenzivna razdražljivost i bes
• Strah mame da nije dobra mama
• Nesposobnost da se odgovori svakodnevnim zahtevima i poslovima
• Doživljaj krivice
• Doživljaj bespomoćnosti i beskorisnosti
• Sniženje koncentracije i smanjenje sposobnosti da se donose odluke
• Visoka anksioznost i panični napadi
• Misli vezane za samopovređivanje ili povređivanje bebe
• Samoubilačke misli i ideje

Ovako ispoljeni sindrom može trajati mesecima. Procenjuje se da ga doživljava 10 -16 % majki.
Tretman uključuje psihoterapijske intervencije i medikamentoznu terapiju.

POSTPARTALNA PSIHOZA

Postpartalna psihoza je ozbiljan psihijatrijski poremećaj koji može brzo da se razvije, često tokom prva tri meseca. Javlja se retko (0,1 -0. 2 %), ali zahteva hitnu psihijatrijsku intervenciju i lečenje. Rizik za pojavu ovog stanja je veći ukoliko u ličnoj ili porodičnoj prošlosti postoje podaci vezani za fenomene depresivne kategorije.

Ovo ozbiljno oboljenje uključuje:

• Konfuzna stanja
• Inkoherentno mišljenje
• Opsesivne misli vezane za za zdravlje i preživljavanje bebe
• Halucinatorna doživljavanja
• Sumanute ideje
• Autodestruktivne ideje i pokušaje kao ideje i pokušaje povređivanja deteta

Pojava bilo kog od pomenutih simptoma predstavlja indikaciju za hitnu psihijatrijsku intervenciju. Lečenje podrazumeva pre svega medikamentoznu terapiju (antipsihotici, antidepresivi, stabilizatori raspoloženja) pri čemu ordinirajući psihijatar, kome se treba odmah javiti, odredjuje indikacije za bolničko lečenje.
Posebno je hitno obratiti se psihijatru kada postoje suicidogene ideje ili ideje o povređivanju bebe. Dobro je da sa ovim bude upoznato najbliže okruženje obolele mame jer ona nekada nije kritična i nema uvid u svoje stanje i situaciju.

Uvek treba imati na umu da je postpartalna psihoza izlečiva i da se najveći broj mama uz primenjenu terapiju vraća svom normalnom životu.

Share this...
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn