Jedna od najneprijatnijih pojava tokom trudnoće, koja se javlja kod 30 pa do čak 50 odsto budućih mama, jeste gorušica. Najčešće se javlja u poodmakloj trudnoći, u poslednja dva trimestra. O tome kako ublažiti simptome gorušice i da li je ova pojava opasna razgovarali smo sa Marijom Stajić, nutricionistom, koja drži predavanja o ishrani u školi roditeljstva „Nada Lazić“.
– Gorušica nastaje zbog gastroezofagealnog refluksa, što znači da se digestivni sokovi, hlorovodonična kiselina i enzim pepsin penju i iz želuca ulaze u donje delove jednjaka gde im nije mesto te izazivaju žarenje i bol u grudima – pojašnjava Marija Stajić. – Osećaj žarenja i bola u grudima sve češće postaje veliki problem u trudnoći. Smatra se da hormonske promene i dovode do nastanka gorušice. Povećana količina hormona progesterona slabi mišiće između želuca i jednjaka, zbog čega se kiselina i ulazi u jednjak.
Tegobe se obično javljaju kada se trudnica sagne ili je u ležećem položaju. Izraženije su kod onih gojaznih, zbog pritiska na mišić koji zatvara donji kraj jednjaka i želuca.
Preporuka je da trudnica jede polako i u sedećem položaju. Ako se odmara ili spava, neka to bude uz korišćenje visokih jastuka, u gotovo polusedećem položaju.
Studije pokazuju da spavanje na levom boku omogućava pravilan položaj želuca, usled čega kiselina lakše prelazi u jednjak.
Kako navodi naša sagovornica, nekada nije dovoljno popiti nešto od terapije protiv gorušice. Često mnogo veću ulogu u ublažavanju i otklanjanju tegoba ima korekcija ishrane, jer je veoma bitno šta jedemo i kako kombinujemo hranu. Takođe, lekovi protiv gorušice nekada mogu da sadrže aluminijum, pa se ne preporučuju u trudnoći. Neki od tih medikamenata vezuju za sebe gvožđe i time sprečavaju njegovu resorpciju.
Određene vrste hrane, na primer mleko, kafa, lisnato testo, belo pecivo, mogu da dovedu do povećanja kiselosti želudačnih sokova. Agrumi, paradajz i jaki začini u dodir sa već oštećenim želucem mogu dovesti do pogoršanja stanja – upozorava sagovornica Baby planete. – Masna, pržena i pohovana hrana i hamburgeri povećaju mogućnost stvaranja gorušice. Čokolada, recimo, sadrži kofein, teofilin, teobromin i mast i zbog takvog sastava takođe može da bude okidač za gorušicu. Crni luk ne izaziva gorušicu kod zdravih osoba, već samo kod onih kojima je oštećena sluzokoža želuca.
Ukoliko je gorušica česta pre i posle trudnoće, usled viška hlorovodonične kiseline oštetiće se sluzokoža želuca pa je moguća njena upala i stanje poznato kao gastritis. Ukoliko se ne leči na vreme, gastritis može da dovede do niza zdravstvenih problema.
Da biste sprečili i ublažili gorušicu, i da se ona ne bi iskomplikovala u gastritis, prema rečima naše sagovornice ključna je – pravilna ishrana. Novonastali stil života i ishrana u kojoj sve više koristimo industrijski prerađenu hranu, unosimo slatkiše, proizvode iz pekare i brzu hranu, dovodi naše telo u kiselo stanje (nasuprot baznom, koje je poželjno), dodaje nutricionista Marija Stajić.
– Zato je kod gastritisa jako važno pravilno kombinovati hranu i prednost dati baznim namirnicima. Na primer, meso daje kiselu reakciju, brokoli baznu i pogodno je da se kombinuju, ali brokolija treba da bude više. No, dužom termičkom obradom povrće postaje kiselo, pa je preporuka da se kratkotrajno izlaže povišenoj temperaturi.
I kod gastritisa i kod gorušice čajevi mogu da budu od pomoći. Pre svega od kamilice, đumbira, samostalno ili kao meštavina deluju umirujuće na želudac. Takođe, u praksi se koristi i sok od aloja vere jer umiruje iritaciju želuca, a jedan od saveta je i da se pije voda u malim gutljajima.
Antrfile
Šta je u stvari kiselina?
Hlorovodonična kiselina u želucu uništava mikroorganizme koje unosimo putem hrane. Tako nas štiti od bolesti koje bi mogle da nastanu ukoliko je hrana zagađena. Ali ako je količina ove kiseline povećana, i pritom se sa želudačnim sokovima i enzimima vraća u jednjak, može da izazove velike tegobe.
Spisak preporučenih namirnica
Ove namirnice treba više koristiti zbog baznog karaktera
Bazne namirnice:
celer svež – rendan peršun
brokoli svež mladi spanać
biljni čajevi (nana, kamilica, zeleni) limun, lajm*
beli luk suve smokve*, suvo grožđe
sokovi od povrća (šargarepa najviše) grožđe bez semenki
dinja lubenica* (visok GI), mango
sušene masline stevija – prirodni zasladjivač
papaja umeboši šljive*
Umereno bazne namirnice:
avokado artičoke, špargle
zelena salata rotkva
šargarepa – rendana patlidžan
rotkvice krastavci
maslinovo i laneno ulje prokelj
praziluk, crni luk grašak, boranija
pečurke svež kupus i kiseli kupus (ali ne i turšija)
paradajz seme susama
morska so
svež zreliji spanać pomorandže, mandarine, trešnje
proso, heljda badem, lešnik, brazilski orah
miso kesten
đumbir sočivo
cimet ljute papričice
kari, kurkuma senf francuski
tikvice, tikva breskva
paškanat svež kokosov orah
banana kruška
voćni sokovi ribizla, kupina, malina