Category: Trudnoća

Psihofizička priprema trudnica

Psihofizička priprema trudnica

Škola roditeljstva Nada Lazić održava redovne časove psihofizičke pripreme za trudnice. U Školi ćete saznati šta je potrebno da bi mogli da pohađate časove.

Psihofizička priprema trudnica je osposobljavanje trudnice za uspešan i bezbedan porođaj. Fizička kondicija trudnice treba da se stekne i održi. Vežbe su naročito usmerene na trbušne, međurebarne i mišiće karličnog dna. Kondicione vežbe se sinhronizuju sa vežbama disanja koje istovremeno opuštaju, poboljšavaju plućni kapacitet i omogućavaju dobru oksigenaciju ploda. Uče se i usvajaju tri tipa disanja prema fazama porođaja.

Osim sticanja kondicije i jačanja mišića, ove pripreme su značajne jer se na njima čuje niz  dragocenih saveta i dobijaju informacije o tome šta se događa u  telu trudnice od začeća, kao i šta da očekuje u porodilištu.

Pripremajući se za porođaj, buduća mama saznaje sve o tome kako njeno telo učestvuje u tom činu, koliko je važno i potrebno da joj u prvoj porođajnoj fazi mišići budu relaksirani i zašto. Kako da u drugoj porođajnoj fazi može da svesno upravlja svojim mišićima i aktivno pomaže i učestvuje u porođaju. Stičući takva znanja, koja tokom prishofizičkih priprema usvoji ponavljanjem, buduća mama na porođaju je osposobljena da sa lakoćom prati u kojoj je fazi porođaja i šta je potrebno da uradi.  Tako da,  umesto da na porođaj kreće u strahu jer je to novo i nepoznato iskustvo, trudnica u porodilište kreće opuštena i spremna na saradnju sa akušerom.

Kada poći u porodilište?

Trudnica na pripremama dobija izuzetno važnu informaciju kako da prepozna kada da krene na porođaj, odnosno na koji je način njeno telo obaveštava da je porođaj počeo. Uči se da prepozna kontrakcije i šta znači kada pukne vodenjak, da napravi razliku između bistre ili zelene plodove vode. Da zna kako da reaguje ako je plodova voda zelena, da se ne uplaši kada vidi krvavo-sluzavi čep na svom vešu. Da li treba da miruje ili da se odmah javi lekaru. Šta da radi ukoliko se javi krvavljenje.

Šta se još uči?

Trudnicama se svaki put ponavlja šta da se ponesu i šta ih očekuje u porodilištu: od prijema, preko higijenske pripreme, do ulaska u porođajnu salu. Trudnice se obaveštavaju i o pregledima koji ih  očekuju. Tako je ceo proces polaska na porođaj i prijema u bolnicu poznat i obrazložen.

Disanje i kontrakcije, napinjanje

Osnov pripreme za porođaj je učenje relaksacije kroz tipove disanja. Tehnike disanja, koje se razlikuju kao tri tipa disanja, važne su u porođaju. Po fazama porođaja i vrsti kontrakcija trudnica može da koristi prvi i drugi tip disanja, a u prelaznoj fazi treći tip. Tako dišući buduća mama “prolazi” kroz kontrakciju, relaksira mišiće i obezboljava ih. Aktivno učestvuje u svom porođaju

Materični mišić je sačinjen od glatke muskulature, a kontrakcija je mehanički rad. Za svoj rad, materica troši glikogen (vrsta šećera, važan za metabolizam). U toku njegovog razlaganja, ukoliko ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina se razlaže na ugljendioksid i vodu, a kontrakcija se lako podnosi. Ukoliko je žena u toku kontrakcije zgrčena, ona aktivira sve mišiće na način da troše veliku količinu kiseonika. U tom trenutku, materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Ako dođe do njenog nagomilavanja, kontrakcija postaje bolni grč.

Pravilnim disanjem tokom kontrakcije snabdeva optimalno svoju bebu kiseonikom. Zna koliko u kojoj fazi kontrakcija traje i na koliko minuta se ponavlja.

Veoma je važna i svest o dobrom napinjanju, koje je prirodna radnja. Buduće mame se na pripremama  informišu zašto je u datom trenutku značajno dobro napinjanje. Pre svega, to je prevencija porođajnih trauma i za majku i za dete. Napinjanje je završetak i kruna porođaja.

 

Emotivna podrška bebi

Budućim mamama se skreće pažnja da održe emotivni kontakt sa bebom tokom porođaja i da se između kontrakcija sa nežnošću obrate bebi, pomaze stomak, pruže joj misli i reči podrške. Bebi je to važno.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Da li ste se odlučili za dojenje?

Da li ste se odlučili za dojenje?

Majcino mleko je najoptimalniji nacin ishrane u prvim mesecima zivota bebe.  Emocionalno  povezivanje majke i bebe kroz dojenje  je značajno.

Ako zelite da dojite dobro je da o tome razmislite i donesete odluku  jos u trudnoći.  Na susretima u Klubu mama dojilja Škole roditeljstva Nada Lazić, možete čuti mnogo toga o periodu laktacije i šta on sobom nosi. Kako se optimalno pripremiti.  Trudnice i mlade mame, uz prisustvo stručnjaka, razmenjuju savete i iskustva.

U Klubu mama dojilja razgovaramo o svemu onome što Vas muči kada je dojenje u pitanju:

  • Pripremi dojki u toku trudnoće za laktaciju. Kada zapoceti?
    Kako pravilno postaviti bebu na dojku da doji?
  • Kolostrum i njegov značaj u razvoju bebe.
  • Mogući problemi u toku laktacije. Kako ih na vreme prepoznati i sprečiti (ragade, zastoj mleka, mastit).
  • Koliko dugo treba dojiti?
  • Kako znamo da beba dobija dovoljno mleka u toku podoja?
  • Postoji li loše majčino mleko?
  • Koje porodilje iz medic.razloga ne mogu da doje?
  • Koje bebe ne mogu da konzumiraju majčino mleko?
  • Da li majka sme da pije antibiotike i analgetike ako doji bebu?
  • Pušenje i dojenje, alkohol, kofein, jaki začini ?
  • Da li se nešto ne  preporučuje u ishrani majki koje doje?

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Pozitivan uticaj fizičkih vežbi na trudnoću i porođaj

Pozitivan uticaj fizičkih vežbi na trudnoću i porođaj

Danas se pouzdano zna da fizičke vežbe imaju mnogo pozitivniji uticaj tokom trudnoće i nakon porođaja nego što su stručnjaci mislili do pre nekoliko godina.  Kod trudnica kojima su lekari dozvolili da vežbaju jer je trudnoća uredna, vežbe omogućavaju da:

  • održe dobar mišićni tonus tokom trudnoće i nakon porođaja,
  • njihov kardiovaskularni sistem neometano funkcioniše što sprečava pojavu znakova umora,
  • lakše kontrolišu povećanje telesne težine što smanjuje opasnost od pojave dijabetesa kod trudnica ali i kod novorođene dece,
  • sprečava se pojava hipertenzije, lakših oblika venske tromboze, proširenja vena i bolova u leđima i krstima,
  • postiže se bolja koordinacija pokreta pa je manji broj slučajeva povređivanja zglobova,
  • ređa je pojava glavobolja, smanjen je osećaj umora i olakšano je disanje, naročito u poslednjem tromesečju trudnoće kada su te tegobe inače najizraženije,
  • kod jednog broja žena vežbanje utiče na porast samopouzdanja a kod većine na osećaj dobrog zdravlja i optimalne fizičke kondicije u trudnoći.

Umerena fizička aktivnost  30 do 45 minuta dnevno imaće najveći efekat ako se sprovodi redovno a to znači 3-4 puta nedeljno.

Imajte u vidu da je potrebno da posmatrate sebe i reakcije svog tela i bebe. Obavezno stanite sa vežbanjem ako:

  • osetite bol bilo gde (u mišiću, zglobu, grudima, glavi, stomaku),
  • ako osetite glavobolju, nesvesticu, vrtoglavicu,
  • imate ubrzan rad srca ili ne možete da govorite dok vežbate,
  • beba neuobičajeno reaguje, aktivnost je povećana ili uočite prestanak kretanja,
  • ako nakon kraćeg odmora simptomi ne nestaju, obavezno se javite lekaru.

Nikako nemojte vežbati bez dozvole lekara koji prati vašu trudnoću!  Nemojte vežbati bez nadzora ili prethodnih konsultacija sa fizioterapeutom ili fitness instruktorom edukovanim za rad sa trudnicama.

 

Uticaj fizičke kondicije na porođaj           

Potpuni izostanak fizičke aktivnosti u trudnoći može da bude faktor rizika za mnoge komplikacije tokom porođaja (traumatičan porođaj, patnja bebe zbog nedostatka kiseonika, hitno završavanje porođaja carskim rezom i drugo). Prosečna dužina trajanja porođaja je 8 do 12 sati za prvorotke, što svakako zahteva dobru kondiciju. Zato je potrebna dobra priprema kako psihička tako i fizička. Faza napinjanja pri istiskivanju bebe takođe predstavlja veliki napor za koji se treba dobro pripremiti kako ne bi došlo do zastoja bebe u porođajnom kanalu što zahteva hitno završavanje porođaja.

 

Fizička aktivnost nakon  porođaja

Težina dobijena u trudnoći ima svrhu da hrani bebu koja se razvija i da obezbedi rezerve namenjene dojenju nakon porođaja. Ukoliko su ove potrebe zadovoljene i dojite bebu, u roku od nekoliko meseci vratićete se na težinu od pre trudnoće. Vežbanje će vam u tome pomoći i održaćete vašu fizičku kondiciju.

Dobra fizička kondicija utiče na brži oporavak tokom perioda babinja, skraćuje se vreme potrebno za vraćanje na stanje pre trudnoće, brže se uspostavlja normalna statika tela.

Sa vežbanjem možete da počnete mesec dana nakon prirodnog porođaja I tri meseca nakon carskog reza nakon ukoliko ste pre toga bili na pregledu kod lekara i on je rekao da možete da vežbate.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Inkontinencija

Inkontinencija

Inkontinencija je nemogućnost voljnog zadržavanja urina što predstavlja socijalni i higijenski problem. Nažalost, zbog osećanja stida, veliki broj žena koje imaju ovaj problem ne traži pomoć lekara.

 

Da bi se sprovelo adekvatno lečenje, neophodno je da se najpre utvrdi uzrok nevoljnog mokrenja. O kom obliku inkontinencije se radi. Stres-inkontinencije se manifestuje nekontrolisanim gubitkom urina pri povećanom fizičkom naporu, naglom pokretu, kijanju. Čak i prilikom smejanja može da «pobegne» nekoliko kapi i ovlaži veš. Javlja se samo kod žena – zbog specifične anatomije male karlice. Najčešće nakon više trudnoća i porođaja. Bešiku, matericu i creva drže mišići karličnog dna koji pomažu u zadržavanju urina. Ako mišići oslabe ili su oštećeni prilikom porođaja – epiziotomijom ili cepanjem međice, to može da bude uzrok stres-inkontinencije.

 

Tokom trudnoće, kako beba raste i materica se uvećava, pritisak na karlično dno postaje sve veći, što dovodi do povećanog pritiska na bešiku. U isto vreme zglobovi i ligamenti se pod uticajem hormona razmekšavaju  što omogućava uspešno širenje karlice i prolazak bebe. Ovaj proces dovodi do razmekšavanja mišića karličnog dna i njihovog slabljenja.

 

Pojava opstipacije (zatvora) tokom trudnoće takođe nepovoljno utiče na mišiće karličnog dna, jer se zbog napinjanja pri pražnjenju creva mišići jako istežu.

 

To su razlozi zašto do pojave nevoljnog mokrenja dolazi u trudnoći, posebno u poslednjim mesecima.

 

Drugi kritičan momenat za nastanak problema je sam porođaj. Do prekomernog istezanja može da dođe ako se porođaj odvija veoma brzo, ako je beba krupna ili ako faza istiskivanja bebe dugo traje. Upotreba vakuma takođe može da dovede do oštećenja mišićnih vlakana, kao i primena epiziotomije.

 

Stres inkontinencije može da se leči konzervativno (lekovima, injekcijama, fizikalnom terapijom) i operativno. Fizikalna terapija podrazumeva elektrostimulacije mišića, biofidbek i ciljane vežbe za jačanje karličnog dna . Kegelove vežbe su veoma važne u prevenciji nastanka stres inkontinencije, kao i u njenom lečenju. Kako trudnoću često prati ova pojava, vežbe se preporučuju trudnicama i pre pojave bilo kakvih simptoma.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Umor, slabost i trudničke želje za hranom

Umor, slabost i trudničke želje za hranom

Opšte je poznato da skoro sve trudnice imaju izraženu želju za određenom hranom. Nekad je to sasvim prihvatljiv odabir hrane a ponekad vrlo čudan. Takođe su neobične i kombinacije namirnica, kao na primer: kiseli krastavci i sladoled, sarma i nutela. Neobične želje za hranom u trudnoći imaju svoje opravdanje. Osobe koje nemaju previše žudnji za hranom tokom trudnoće, najverovatnije imaju balansiranu ishranu.

Zašto sladoled? Zašto kiseli krastavci? Brian Wansink, američki lekar i naučnik u svojoj knjizi “Jesti bez pameti” (“Mindless eating”) tu želju objašnjava ovako: “Objašnjenje neobičnih želja možemo shvatiti kao nedostatak određenog minerala ili elementa u našem organizmu”. Žudnja za pomfritom? Najverovatnije se radi o manjku kalijuma ili vitamina A u vašem organizmu. Dobro, ali zašto baš želja za pomfritom? To Brian Wansink objašnjava ovako: „Naše telo uvek žudi za onom hranom koja sadrži najveću koncentraciju onog minerala ili elementa koji mu nedostaje”. Drugim rečima, organizam ukazuje na potrebu za određenim mineralom, signal dolazi do mozga, koji dalje „naređuje” osobi da unese određenu namirnicu.

Može li se samo ovako objasniti neopisiva želja za čokoladnim šejkom? Naravno on je veliki izvor kalcijuma, a uz to i ukusan. Julia Hormes, specijalista na Pensilvanijskom univerzitetu, ima svoje teorije o trudničkim željama. „Neke želje su, ako priznamo, ipak samo izgovor za višak kilograma. Na primer, žudnja za krofnama jer vam se jedu krofne. Ako ste pre želeli krofnu, možda ste se uzdržali pa ste pojeli bananu ali sada ste trudni, vaše telo prolazi kroz puno toga i baš želite krofnu.”

Savet je: ugodite sebi, ako vam se jede hrana koja je jestiva. Ali nemojte preterivati. Pazite na kilograme i uvek prvo pomislite da li je ta hrana zdrava za vas i vašu bebu! Umesto za hranom, posegnite za vodom!

Umor i slabost

Ako se osećate umorno i iscrpljeno tokom dana, uradite hematološke analize (anemija, odnosno malokrvnost je najčešći uzrok umora). Pojava ovih simptoma u trudnoći se takođe povezuje sa porastom estrogena i hormona HCG. Nivo estrogena podiže hrana koja nije ekološki gajena, sa mnogo masti i šećera. U trudnoći se podigne nivo tiroksina – hormona štitne žlezde, što je mogući uzrok slabosti. Takođe je i opterećena jetra, zbog prisustva veće količine steroidnih hormona, što može biti uzrok slabosti. Nedostatak vitamina B6 je jedan od mogućih uzroka slabosti, pa jedite: boraniju, sočivo, brokoli, karfiol, zelje, kelj, krompir, banane, koštunjavo voće, žita od celog zrna i ekološki proizvedeno pileće meso.

Primenite sledeće savete kako biste sprečili ili umanjili osećaj umora:
1. Jedite redovno.
2. Konzumirajte zdravu hranu da biste otklonili umor (žitarice, vlakna, voće, povrće, mlečne proizvode)
3. Za užinu uzmite složene ugljene hidrate, koji obezbeđuju energiju nekoliko sati.
Čokolada i keks, kao i gusti sokovi, izazivaju kratkotrajnu eksploziju energije, ali ubrzo nakon toga možete osetiti glavobolju.
4. Nemojte da ukidate so, osim ako vaš ginekolog nije drugačije preporučio.
5. Nemojte da pijete previše kofeinskih napitaka jer zbog njih možete da dehidrirate. Najzdraviji su sveže ceđeni sokovi, zdrava pijaća voda, voćni čaj ili čaj od kamilice i limunada sa kašičicom meda.
Ako osetite vrtoglavicu, pojedite nešto pre izlaska iz kuće, a ako se duže zadržavate, ponesite malo hrane kako biste je pojeli kasnije.

Dva recepta za zdravu i uravnoteženu ishranu:

Ćureće rolnice sa spanaćem i pečurkama (4 porcije)

Potrebne namirnice: 4 ćureća filea po 140 g, 200 g šampinjona, 1 crni luk, 200 g spanaća, 1 kašika maslinovog ulja, 40 g parmezana, biber, limunov sok
Priprema: Na vodi dinstajte iseckan luk i na listiće sečene pečurke. Posle 10 minuta dodajte isečen spanać. Dinstajte, da voda ispari. Dodajte ulje i začine pa ohladite. U hladno umešajte parmezan. Filete poprskajte limunovim sokom. Na svaki file stavite nadev i uvijte. Učvrstite čačkalicama. Pecite u rerni u namazanom pekaču ili na papiru za pečenje. U početku ih prekrijte folijom za pečenje, a pred kraj foliju odstranite, da meso dobije lepu boju.
Porcija sadrži: 207 kcal • B 27 g • M 10 g • UH 4 g • 69 mg holesterola

Salata od kupusa, šargarepe i celera
Potrebne namirnice: oko 60 g celera, 2 srednje šargarepe, malo belog kupusa, jabukovo sirće, maslinovo ulje, 1 kašičica meda
Priprema: Celer i šargarepe oljuštite, pa ih isecite na tanje štapiće. Kuvajte ih u posoljenoj ključaloj vodi oko 3 minuta, pa ih isperite pod mlazom hladne vode i dobro obrišite. Prebacite ih u činiju za salatu i dodajte im malo tanko seckanog kupusa.
U manjem sudu pomešajte med sa 2 kašičice ulja, malo soli i po ukusu jabukovog sirćeta, pa prelijte salatu i dobro izmešajte.
Porcija sadrži: 158.8 kcal • B 3.4 g • M 5.5 g • UH 23.8 g

Brokoli na pari
Brokoli kuvajte oko 8 minuta u malo vode, ili na pari, prelijte ga hladno ceđenim uljem, a pre služenja dodajte seckane bademe ili lešnike. Savršen izvor vitamina K.

Autor teksta: Živka Vlajković, dipl. nutricionista, Saradnik Škole roditeljstva Nada Lazić

10 letnjih aktivnosti koje bi trebalo izbegavati u trudnoći

10 letnjih aktivnosti koje bi trebalo izbegavati u trudnoći

Trudnoća je svakako drugo stanje, ali ne i bolest, te bi trudnice trebalo da se ponašaju sasvim uobičajeno. Biti u drugom stanju ne znači da ne treba da izlazite iz kuće i ne uživate, posebno u lepim letnjim danima.
Ipak, postoji nekoliko aktivnosti koje bi tokom letnjeg perioda trebalo u potpunosti izbegavati ili im pristupati sa velikom dozom opreza.

Evo na koje bi trebalo posebno da obratite pažnju:

Zabavni parkovi

Iako su uglavnom namenjeni mlađoj populaciji, mnoge vrteške i tobogani su prilagođeni i odraslima, a ukoliko ste u drugom stanju, trebalo bi da ih zaobilazite u širokom luku, jer prinudno sletanje, iznenadno poletanje ili zaustavljanje mogu da naškode vašoj bebi.

Biciklizam

Vožnja bicikle se ne preporučuje budućim mamama. Međutim, ukoliko ste iskusna biciklistkinja, onda eventualno možete nastaviti sa vožnjom do drugog trimestra, jer nadalje centar gravitacije utiče na ravnotežu i može učiniti vožnju opasnom.

Sportovi sa bliskim kontaktom

Fudbal, košarka ili bilo koji sport koji vas dovodi u bliski kontak sa ostalim igračima, gde postoji rizik da vas udari lopta i da zadobijete povrede, nije preporučljiv.

Gimnastika
Tokom gimnastičkih vežbi je povećan rizik od traume abdomena što je čini visokorizičnom aktivnošću tokom trudnoće.

Jahanje

Čak i ako ste iskusni u jahanju konja, ovaj sport bi trebalo da izbegavate tokom devet meseci trudnoće, jer su šanse za pad prilično velike.

Opuštanje u đakuziju ili sauni

Nakon bavljenja sportom veoma je opasno da se opuštate u sauni ili kadi jer je pregrejavanje tela povezano sa mogućnošću da se beba rodi sa nekim defektom.

Ronjenje

Na ovo ni ne pomišljate za vreme drugog stanja jer tokom izlaska na površinu dolazi do smanjenja pritiska, a beba u stomaku nije spremna na takve promene.

Skijanje na vodi

Ovaj sport je sve popularniji, ali se niakako ne preporučuje trudnicama, jer može biti vrlo opasan. Postoje velike šanse da padnete i da svom abdomenu nanesete traumu, te bi bilo poželjno da budete strpljivi i sačekate da se beba rodi.

Tenis

Tenis laganijeg intenzitita je sasvim u redu, ali samo ukoliko ste igrali i pre trudnoće, ali igra nekim visokim intenzitetom treba da se izbegava. Posebno obratite pažnju na ravnotežu i nagle pokrete, a ako baš želite da igrate, kako trudnoća odmiče smanjite intenzitet igre.

Trčanje

Trčanje je tokom letnjih mesecima jedna od omiljenih rekreacija mnogih. Međutim, ukoliko ste trudni, dozvoljeno je jedino umereno trčanje. Od drugog trimestra, kada je rizik od pada i povreda uvećan, trčite sa oprezom. Kao i pri svakoj vežbi, izbegavajte napor.

Autor: Snežana Milanović, dipl. defektolog, predavač u Školi roditeljstva Nada Lazić
Preuzeto sa: www.yumama.com

Higijena zuba najvažnija tokom trudnoće

Higijena zuba najvažnija tokom trudnoće

U besplatnoj Školi roditeljstva „Nada Lazić“ jedno od predavanja posvećeno je nezi zuba tokom trudnoće i posle nje, kao i stomatološkim problemima deteta. Saznajte kako da na vreme sanirate probleme, naučite kako da vašoj bebi održavate oralnu higijenu, kada da očekujete prvi zub a kada smenu zuba, kada ćete otići u prvu posetu stomatologu i kako motivisati dete da održava higijenu usta i zuba. Stomatološki problemi kod dece, urođene anomalije. Kako da pratite rast i razvoj zuba svog deteta, kako da reagujete u slučaju povrede zuba itd. Kako izabrati pravog lekara i šta od njega zahtevati?

Redovna higijena i održavanje jedini je način da se očuva zdravlje usta i zuba. Ovo je naročito važno tokom trudnoće, jer se zbog specifičnih promena kroz koje trudnica prolazi češće nego inače javljaju problemi sa zdravljem usta i zuba. Ako planirate trudnoću, najbolje je da odete na preventivni pregled kod stomatologa i sanirate probleme ukoliko postoje, savetuje dr Milica Dišić, stomatolog ordinacije Modent i stručni saradnik škole roditeljstva Nade Lazić.

Odrasle osobe treba bar dva puta godišnje da posete stomatologa čak i ako nemaju tegobe. Tokom trudnoće, zbog promena u ustima koje se javljaju a posledica su disbalansa hormona, čestih mučnina, povraćanja i lošeg održavanja oralne higijene, savetuje se da to čine i češće.
Većina trudnica javlja se stomatologu zbog osetljivosti zuba na termičke nadražaje, otečene gingive i krvarenja desni. Upala desni (gingivitis) zastupljena je čak kod 35 do 75 odsto trudnica.

Gingivitis ili upala desni obično se javlja u drugom tromesečju trudnoće, mada se kod pojedinih trudnica može javiti i ranije. Najčešći simptomi su crvenilo, oticanje desni, prevelika osetljivost i bol, krvarenje prilikom pranja zuba. Pored toga može se javiti i loš zadah, čudan ukus i sušenje usta. Ukoliko osetite bilo koji od ovih simptoma, važno je da odmah zakažete pregled kod stomatologa. Ako se na vreme utvrdi i pravilno leči, upala desni ne može da naškodi bebi, dodaje dr Dišić.

Na osetljivost zuba dodatno mogu uticati jutarnje mučnine, jer kiseline koje se luče tokom povraćanja mogu da oštete gleđ i izazovu osetljivost desni i zuba. Neke trudnice prestanu da koriste pastu za zube jer im izaziva mučninu, što pak nepovoljno utiče na higijenu i slabi odbranu od bakterija, pa dolazi do nastanka mekih naslaga od hrane i upale zubnog mesa.
Iako su uzroci gingivitisa brojni, on najčešće nastaje kao posledica dejstva bakterija i njihovih toksina iz zubnog plaka (mekih naslaga) i kamenca. Upala često počinje u međuzubnim prostorima, posebno u predelu vrata zuba. Upaljene desni su uglavnom crvene, otečene, bolne i često krvare, pojašnjava dr Dišić. Ukoliko se ne leči, ovakvo stanje može da pređe u destruktivni oblik – parodontopatiju.

Zato je važno redovno uklanjati meke i čvrste naslage sa zuba. Koliko često to treba raditi? Kod nekih osoba jednom u mesec dana, a kod nekoga je dovoljno i jednom godišnje. Da li će se i koliko stvarati kamenac zavisi od sastava pljuvačke, položaja zuba (ukoliko su nepravilno postavljeni otežano je pranje) i održavanja oralne higijene.

Upala desni (gingivitis) i parondotopatija koja iz nje sledi po učestalosti je druga bolest usta i zuba, posle karijesa. Parodontopatija je bolest potpornog aparata, odnosno tkiva koja povezuju zube i viličnu kost. Često počinje upalom desni, a u kasnijim stadijumima javlja se crvenilo, desni krvare i povlače se, nastaju parodontalni džepovi, gnoj i loš zadah. Uništavanjem kosti i tkiva dolazi do rasklaćenja i na kraju gubitka zuba.

Kako u početnom stadijumu parodontopatija često i ne izaziva tegobe, prolazi nezapaženo sve dok ne uznapreduje. Zato je veoma važno da se rano otkrije i pravovremeno leči.

Mada ne postoje lekovi koji mogu da izleče parodontopatiju, postoji tretman kojim stomatolog može da zaustavi njeno napredovanje. Detaljno čišćenje zuba i desni, odstranjivanje viška naslaga i smanjenje rizika od pojave bakterija povoljno utiču na zdravlje desni i zuba, kaže dr Milica Dišić.

Redovno pranje zuba i higijena usta (minimum dva puta dnevno), korišćenje konca za zube kao i redovne posete stomatologu mogu smanjiti rizik od upale desni. Takođe, preporučuje se korišćenje mekane (soft ili ultrasoft) četkice za zube i tečnosti za ispiranje usta kako bi se poboljšala higijena, ali i češće menjanje četkice da bi se izbeglo skupljanje bakterija.

Dr. Dišić savetuje da ukoliko ste u trudnoći imali problem sa upalom desni, obavezno posle porođaja posetite stomatologa i proverite njihovo stanje. U najvećem broju slučajeva upala desni u trudnoći povlači se nakon porođaja. Ipak, postoji rizik od težeg oblika koji se mora lečiti i posle trudnoće.

Za stomatološke intervencije tokom trudnoće vezuju se brojne predrasude. Dr. Dišić naglašava da je i u trudnoći moguće obaviti sve stomatološke intervencije, jedno se izbegava snimanje zuba i uklanjanje amalgamskih plombi.

Zabluda je da trudnice ne smeju da dobiju anesteziju. Naprotiv, ona omogućava bezbolan rad koji smanjuje stres koji može negativno da utiče na plod, zaključuje dr Dišić.

Dr Milica Dišić, stomatolog, predavač u Školi roditeljstva Nada Lazić
Stomatološka ordinacija MODENT
Vojislava Ilića 22, Beograd
ordinacija@modent.rs
www.modent.rs
www.facebook.com/modent.rs
www.instagram.com/modent.rs

Psihičke smetnje u trudnoći

Psihičke smetnje u trudnoći

Poslednjih desetak godina sve veća pažnja se poklanja mentalnom zdravlju žena u reproduktivnom periodu. Suprotno narodnom verovanju da je trudnoća protektivan faktor, istraživanja pokazuju da su tokom trudnoće i babinja poremećaji raspoloženja češći.
Neki od njih su normalni i posledica su hormonskih promena, dok su depresija, anksioznost i strah patološke pojave. Ovde ćemo se upoznati sa njima i napraviti razliku između njih.
Strah se odnosi na jasno definisan objekat i u trudnoći se pre svega vezuje za zdravlje bebe i strah od porođaja (tokofobija).
Anksioznost predstavlja lebdeću nestrukturisanu napetost, strepnju, negativno očekivanje u budućnosti (briga za zdravlje, razvoj ploda…)
Depresija je psihijatrijski poremećaj gde dominira poremećaj afekta u smislu patološkog neraspoloženja. Perinatalna depresija je depresivna epizoda tokom trudnoće ili nakon porođaja. Javlja se u dva oblika: antenatalna depresija počinje tokom graviditeta, a njena učestalost varira u različitim kulturama i zemljama: Postpartalna depresija počinje u puerperiumu i može trajati do godinu dana.
Američko udruženje ginekologa i akušera preporučilo je 2006. godine skrining svih trudnica za depresiju tokom trudnoće.
I pored višegodišnjeg istraživanja, poreklo i uzroci ovog poremećaja i dalje su nedovoljno jasni.
Biološka, socijalna i psihološka hipoteza izdvajaju činioce dominantne za nastanak poremćaja.
Faktori rizika za nastanak su mladost majke, nisko obrazovanje, komplikovani interpersonalni i partnerski odnosi, ranije psihičke smetnje.
Depresivne majke negativno utiču na razvoj kognitivnih, socijalnih i emocionalnih potencijala deteta. Dokazano je da su u psihosocijalnom sazrevanju dece depresivnih majki smetnje češće, kao i sklonost ka anksioznisti i depresivnost kasnije u životu.
Odnos između majke i oca ujedno je i faktor rizika i značajan faktor u izlečenju od postporođajne depresije.
Rezultati našeg istaraživanja, objavljeni u eminentnom stručnom časopisu, ukazuju da se u populaciji srpskih žena depresija javila kod 21 posto trudnica, što je u skladu sa procenjenom učestalošću u svetu.
Postporođajna depresija uočena je kod 11 posto porodilja, što je najbliže učestalosti u zemljama u okruženju.
Emocionalna labilnost u prvim danima nakon porođaja uobičajena je i česta pojava.
Emocionalna labilnost nakon porođaja, takozvani baby blues, blago je, prolazno stanje i traje nekoliko sati ili nedelja, a karakteriše ga tuga, neraspoloženje i plačljivost. Najizraženije je tokom tri-četiri dana i javlja se kod 50 do 70 posto majki. Predstavlja nespecifičnu, fiziološku reakciju na promene hormonskog statusa nakon porođaja. Verovatno ih pogoršava psihološko prilagođavanje koje dolazi nakon porođaja kao i naporan rad oko deteta. Spontano prolazi za nekoliko dana, bez ikakvog tretmana. Prosvećenost i pomoć porodice imaju uticaja na brzinu oporavka.
Postporođajna depresija – To je afektivni poremećaj koji traje nedeljama ili mesecima, a ispoljava se depresivnom reakcijom koja se ne razlikuje od drugih depresivnih poremećaja tokom života. Postporođajna depresija traje tri do šest meseci, a 25 posto žena ima isti poremećaj i godinu dana nakon rođenja deteta, ako su bez terapije. Žene koje pate od ovog poremećaja ne mogu da obavljaju svakodnevne obaveze, odbijaju dete, tužne su, često plaču.
Psihoza u babinjama – Ovaj redak i težak poremećaj javlja se u prvoj ili drugoj nedelji nakon porođaja. Češći je kod prvorotkinja i žena koje su već patile od velikog psihijatrijskog poremećaja, ali i kod onih sa pozitivnom porodičnom psihijatrijskom anamnezom. Simptomi se ne razlikuju od psihoze u drugom životnom dobu, a manifestuju se negativnim testom realnosti, udruženim sa neobičnim uverenjima majke.

Na temelju mnogih analiza, a i rezultata našeg istraživanja, nemoguće je jasno reći kada i ko će oboleti o postporođajne depresije.
Perinatalni afektivni poremećaj je kompleksna grupa oboljenja koja se javlja kod izvesnog broja žena.
Zato je važno da se o svojim promenama raspoloženja razgovara sa partnerom, lekarom ili patronažnom sestrom.
Bolest je izlečiva, ali zahteva stručni nadzor i tretman. Najvažnije je prepoznati prve simptome i obratiti se za pomoć.

Autor: Dr Bojana Kitanović Dmitrović, specijalista psihijatrije, magistar humane reprodukcije, saradnik Škole roditeljstva Nada Lazić

Vanmaterična trudnoća, opasnost bez simptoma

Vanmaterična trudnoća, opasnost bez simptoma

Jedno od veoma ozbiljnih stanja koje može da se dogodi tokom trudnoće jeste vanmaterična trudnoća, kada se oplođeno jajašce usadi izvan materice. Takvu trudnoću nije moguće izneti i što pre se otkrije, to je bolje po zdravlje žene.
O tome kako se može otkriti vanmaterična trudnoća i kakve opasnosti nosi razgovarali smo sa dr Svetlanom Janković Ražnatović iz Ginekološko – akušerske klinike Narodni fronti stručnim saradnikom Škole roditeljstva Nada Lazić.
– Vanmaterična trudnoća predstavlja usađivanje i razvijanje oplođenog jajašca izvan materice, najčešće u jajovodima, vrlo retko u trbušnoj duplji ili jajniku, a najređe u samom grliću materice. Ovakva trudnoća se javlja kod 0,3-1,5 odsto svih trudnoća – pojašnjava dr Janković Ražnatović.
Prvih nedelja, u ranoj fazi razvoja, vanmaterična trudnoća se ne razlikuje od one koja se razvija u materici, niti ima kliničkih simptoma. Izostanak menstruacije i mučnina karakteristični su za trudnoću. Bol koji se javlja na početku vanmaterične trudnoće liči na bol kod upale jajnika ili slepog creva, na rani pobačaj, nadbubrežne i crevne kolike, upozorava sagovornica Baby planete.
Pravovremeno otkrivanje vanmaterične trudnoće mnogo zavisi od kliničkog iskustva dijagnostičara.Vaginalni ultrazvučni pregled u velikoj meri može da pomogne u pravovremenom postavljanju dijagnoze. Zbog maskiranih i nekarakterističnih kliničkih simptoma i nepredvidivog toka, čim se posumnja da se trudnoća ne razvija u materici, neophodno je hitno trudnicu zadržati u bolnici radi dodatnih ispitivanja.
Dr Janković Ražnatović dodaje da u ranoj dijagnostici vanmaterične trudnoće može da pomogne i određivanje hormona trudnoće – beta HCG-a iz krvi. Kod normalne trudnoće vrednosti ovog hormona dupliraju su na svaka dva dana, a u momentu kada trudnoća može jasno da se vidi transvaginalnnom ultrazvučnom sondom njegove vrednosti su 1000-1200 mIU/ml.
Kada trudnoća ne može da se vidi na ultrazvuku, a vrednosti beta HCG-a su preko 1200mIU/ml, treba posumnjati na vanmateričnu trudnoću. Ukoliko postoje i dodatne tegobe, to je dovoljan razlog za hitan prijem u bolnicu. Zato je važan prvi rani ultrazvučni pregled vaginalnom sondom, jer može da pokaže da je trudnoća u materici, a ne van nje.
Simptomi vanmaterične trudnoće mogu da budu različiti, u zavisnosti od toga gde se oplođena jajna ćelija ugnezdila.

– Kako trudnoća napreduje, javljaju se bol i krvarenje različitog intenziteta, pet do šest nedelja od izostanka menstruacije. Kada se oplođeno jajašce ugnezdi u jajovodu, trudnoća polako širi jajovod, krv se izliva u trbušnu duplju, i klinički simptomi se razvijaju. U slučaju pucanja jajovoda usled povrede većeg krvnog suda dolazi do pojave bola te naglog i jakog krvarenja u trbuh, tako da ženin život može biti ozbiljno ugrožen. Pucanje jajovoda, prerastegnutog rastućom trudnoćom, i posledično krvarenje ne mogu da se predvide. Zato je nakon izostanka menstruacije neophodan ginekološki pregled kojim bi se na vreme utvrdilo da li je plod u materici ili izvan nje – upozorava dr Svetlana Janković Ražnatović.
Posle vanmaterične trudnoće treba se ponašati kao i nakon svake druge operacije. Dobro bi bilo da se sa eventualnom sledećom trudnoćom sačeka nekoliko meseci, dodaje sagovornica Baby planete. Ranije infekcije jajovoda i jajnika, naročito ako su neadekvatno lečene ili nisu uopšte, šest do deset puta povećavaju rizik od vanmaterične trudnoće.
Iako su veoma ozbiljno stanje, na svu sreću, vanmaterične trudnoće se javljaju retko. Mada se ne zna šta ih tačno uzrokuje, postoje neka stanja koja mogu da povećaju rizik da se takva trudnoća desi.
– To su stanja koja remete normalan prolazak oplođene jajne ćelije kroz jajovod, usporavaju je i dovode do neadekvatnog usađivanja i nastanka vanmaterične trudnoće. Infekcije mogu trajno da oštete osetljivi i veoma nežan epitela unutrašnjeg zida jajovoda. Ožiljno tkivo koje nastaje delimično ili potpuno sužava njegov lumen, dok se kod jakih upala priraslice stvaraju u celoj maloj karlici. Tako se remeti normalna funkcija jajnika i jajovoda i značajno smanjuje mogućnost da žena zatrudni. Priraslice nastaju kao posledica različitih infekcija (najčešće hlamidijom), upale jajnika i jajovoda, endometrioze, prethodnih vanmateričnih trudnoća, pobačaja, upala slepog creva… – pojašnjava sagovornica Baby planete.

Antrfile
Opasno po život

– Vanmaterična trudnoća može da bude i opasna po život zbog obilnog unutrašnjeg krvarenja, praćenog jakim bolovima i stanjem šoka – dodaje dr Svetlana Janković Ražnatović. – U takvim situacijama neophodno je hitno hirurško lečenje. Danas se takve operacije pretežno rade laparoskopskim putem.

Gorušica – neprijatan pratilac trudnoće

Gorušica – neprijatan pratilac trudnoće

Jedna od najneprijatnijih pojava tokom trudnoće, koja se javlja kod 30 pa do čak 50 odsto budućih mama, jeste gorušica. Najčešće se javlja u poodmakloj trudnoći, u poslednja dva trimestra. O tome kako ublažiti simptome gorušice i da li je ova pojava opasna razgovarali smo sa Marijom Stajić, nutricionistom, koja drži predavanja o ishrani u školi roditeljstva „Nada Lazić“.
– Gorušica nastaje zbog gastroezofagealnog refluksa, što znači da se digestivni sokovi, hlorovodonična kiselina i enzim pepsin penju i iz želuca ulaze u donje delove jednjaka gde im nije mesto te izazivaju žarenje i bol u grudima – pojašnjava Marija Stajić. – Osećaj žarenja i bola u grudima sve češće postaje veliki problem u trudnoći. Smatra se da hormonske promene i dovode do nastanka gorušice. Povećana količina hormona progesterona slabi mišiće između želuca i jednjaka, zbog čega se kiselina i ulazi u jednjak.

Tegobe se obično javljaju kada se trudnica sagne ili je u ležećem položaju. Izraženije su kod onih gojaznih, zbog pritiska na mišić koji zatvara donji kraj jednjaka i želuca.
Preporuka je da trudnica jede polako i u sedećem položaju. Ako se odmara ili spava, neka to bude uz korišćenje visokih jastuka, u gotovo polusedećem položaju.
Studije pokazuju da spavanje na levom boku omogućava pravilan položaj želuca, usled čega kiselina lakše prelazi u jednjak.
Kako navodi naša sagovornica, nekada nije dovoljno popiti nešto od terapije protiv gorušice. Često mnogo veću ulogu u ublažavanju i otklanjanju tegoba ima korekcija ishrane, jer je veoma bitno šta jedemo i kako kombinujemo hranu. Takođe, lekovi protiv gorušice nekada mogu da sadrže aluminijum, pa se ne preporučuju u trudnoći. Neki od tih medikamenata vezuju za sebe gvožđe i time sprečavaju njegovu resorpciju.
Određene vrste hrane, na primer mleko, kafa, lisnato testo, belo pecivo, mogu da dovedu do povećanja kiselosti želudačnih sokova. Agrumi, paradajz i jaki začini u dodir sa već oštećenim želucem mogu dovesti do pogoršanja stanja – upozorava sagovornica Baby planete. – Masna, pržena i pohovana hrana i hamburgeri povećaju mogućnost stvaranja gorušice. Čokolada, recimo, sadrži kofein, teofilin, teobromin i mast i zbog takvog sastava takođe može da bude okidač za gorušicu. Crni luk ne izaziva gorušicu kod zdravih osoba, već samo kod onih kojima je oštećena sluzokoža želuca.
Ukoliko je gorušica česta pre i posle trudnoće, usled viška hlorovodonične kiseline oštetiće se sluzokoža želuca pa je moguća njena upala i stanje poznato kao gastritis. Ukoliko se ne leči na vreme, gastritis može da dovede do niza zdravstvenih problema.
Da biste sprečili i ublažili gorušicu, i da se ona ne bi iskomplikovala u gastritis, prema rečima naše sagovornice ključna je – pravilna ishrana. Novonastali stil života i ishrana u kojoj sve više koristimo industrijski prerađenu hranu, unosimo slatkiše, proizvode iz pekare i brzu hranu, dovodi naše telo u kiselo stanje (nasuprot baznom, koje je poželjno), dodaje nutricionista Marija Stajić.
– Zato je kod gastritisa jako važno pravilno kombinovati hranu i prednost dati baznim namirnicima. Na primer, meso daje kiselu reakciju, brokoli baznu i pogodno je da se kombinuju, ali brokolija treba da bude više. No, dužom termičkom obradom povrće postaje kiselo, pa je preporuka da se kratkotrajno izlaže povišenoj temperaturi.
I kod gastritisa i kod gorušice čajevi mogu da budu od pomoći. Pre svega od kamilice, đumbira, samostalno ili kao meštavina deluju umirujuće na želudac. Takođe, u praksi se koristi i sok od aloja vere jer umiruje iritaciju želuca, a jedan od saveta je i da se pije voda u malim gutljajima.

Antrfile
Šta je u stvari kiselina?

Hlorovodonična kiselina u želucu uništava mikroorganizme koje unosimo putem hrane. Tako nas štiti od bolesti koje bi mogle da nastanu ukoliko je hrana zagađena. Ali ako je količina ove kiseline povećana, i pritom se sa želudačnim sokovima i enzimima vraća u jednjak, može da izazove velike tegobe.

Spisak  preporučenih namirnica

Ove namirnice treba više koristiti zbog baznog karaktera

Bazne namirnice:
celer svež – rendan peršun
brokoli svež mladi spanać
biljni čajevi (nana, kamilica, zeleni) limun, lajm*
beli luk suve smokve*, suvo grožđe
sokovi od povrća (šargarepa najviše) grožđe bez semenki
dinja lubenica* (visok GI), mango
sušene masline stevija – prirodni zasladjivač
papaja umeboši šljive*

Umereno bazne namirnice:
avokado artičoke, špargle
zelena salata rotkva
šargarepa – rendana patlidžan
rotkvice krastavci
maslinovo i laneno ulje prokelj
praziluk, crni luk grašak, boranija
pečurke svež kupus i kiseli kupus (ali ne i turšija)
paradajz seme susama
morska so
svež zreliji spanać pomorandže, mandarine, trešnje
proso, heljda badem, lešnik, brazilski orah
miso kesten
đumbir sočivo
cimet ljute papričice
kari, kurkuma senf francuski
tikvice, tikva breskva
paškanat svež kokosov orah
banana kruška
voćni sokovi ribizla, kupina, malina