Category: Trudnoća

Dojenje temelj života 7. deo

Dojenje temelj života 7. deo

Nega dojki

Posebna nega dojki tokom dojenja nije potrebna ako se majka pridržava osnovnih principa higijene. Majka ruke treba da pere što češće, da nosi čistu odeću i veš. Dojke je potrebno da pere samo vodom. Ne bi trebalo da koristi parfimisanu kozmetiku kako ne bi zbunjivala novorođenče koje reaguje na mamine mirise i na sve ukuse. U slučaju da ima povrede bradavice, ragade, treba da koristi lanolin i veštačku bradavicu kako bi smanjila direktan  kontakt. Kod velikh povreda potrebno je tu dojku prazniti pumpicom i mleko koristiti za hranjenje bebe.

Kada se dojenje ne preporučuje?

Iako nema dileme da je dojenje najzdraviji početak i temelj života, ima, nažalost, situacija kada neka novorođenčad ne mogu da sisaju ili kada majke ne mogu da doje bebe.

Postoje poremećaji metabolizma s kojima se dete rađa, pa zbog njih ne može da se hrani majčinim mlekom. Tako se u prvim danima života kod neke novorođenčadi javlja galaktozemija, poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. U tom slučaju detetu nedostaje enzim fosfogalaktoza uridil-transferaze koji je odgovoran za metabolizam mlečnog šećera iz maminog mleka. Dete ima ozbiljne probleme već u prvim danima života. Isključivanjem dojenja i prevođenjem na odgovarajuću ishranu beba se oporavlja.

U kasnijim mesecima pak može da se javi  poremećaj metabolizma proteina, kada u detetovom organizmu nije moguća sinteza tirozina esencijalne aminokiseline veoma važne za razvoj moždanih funkcija. Može, takođe, da se pojavi i problem intolerancije laktoze, pa je  potrebna korekcija ishrane prevođenjem na mleko bez laktoze.

Osim toga postoje i stanja u kojima se u interesu deteta u njegovu ishranu uvode drugi nutrijenti zbog bolesti majke. To se najčešće dešava zbog teških infekcija, oboljenja jetre i bubrega, herpesa u predelu dojke, terapije citostaticima itd.

Nacionalna i svetska nedelja dojenja

Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja da bi se obezbedila podrška dojenju te povećalo znanje i svest o njegovom značaju i prednostima. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju da bi se intenzivirale aktivnosti zaštite, promocije i podrške dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.

Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je od 1. do 7. avgusta, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u svojim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini, što simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine je obeležena od 1. do 8. oktobra pod sloganom „Dojenje – temelj života”.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Dojenje temelj života 6. deo

Dojenje temelj života 6. deo

Opasnost od mastitisa

Ako se prepunjene dojke ne prazne blagovremeno, gotovo je neizbežan nastanak mastitisa. Obično ga prati bol u dojci, crvenilo i povišena temperatura ali sve vreme novorođenče može da sisa iz te dojke. Leči se pravilnim pražnjenjem dojki a ako lekar prepiše, majka može da uzima i neki lek za snižavanje temperature.

Drugi oblik, mastitis sa apcesom, najčešće nastaje infekcijom kroz povredu bradavice – ragade. Uz visoku temperaturu ispoljava se i jakim bolom i malaksalošću. U tom slučaju potreban je hitan lekarski pregled, a svaki minut je važan. Za lečenje se ponekad radi incizija da bi se drenirao gnoj, propisuje se antibiotska terapija i stavljanje hladnih obloga. Dojka se prazni posebnom pumpicom  koja ne sme da se koristi za zdravu dojku. Mleko iz obolele dojke se baca sve dok lekar ne dozvoli da iz nje majka može da nastavi dojenje. Ragade koje doprinose nastanku ovog oblika mastitisa najčešće nastaju zbog nepravilnog položaja novorođenčeta na dojci ili dugotrajnog držanja bradavice u ustima. Ako dete sisa i kada dobije prve zubiće, savetuje se da majka koristi veštačku bradavicu kako ono ne bi povredilo bradavice majčinih dojki. Ako je to baš neprijatno, može im se dati da piju mleko koje majka isprazni iz dojke.

Relaktacija

Ukoliko majka ima mleka ali smatra da ga nema dovoljno ili je nedavno prekinula dojenje, može da pokuša sa relaktacijom. To je ponovno uspostavljanje adekvatne proizvodnje mleka – ako se ona u međuvremenu uveliko smanjila ili je majka prestala da doji. Naime, zbog bolesti bebe ili majke, ili zbog stresa, dešava se da mleko prestane da se luči. No, majku uvek treba savetovati da ponovo počne da doji bebu. Prilikom svakog dojenja bebi treba da nudi obe dojke, da doji duže i češće, danju i noću, najmanje 10 do 12 puta u toku 24 časa. Između podoja dojke treba da izmaza, a majka treba da pravilno pojača svoju ishranu i da se odmara.

Ako mama nema dovoljno mleka

Dešava se da mama, uprkos volji i istinskim pokušajima, nema dovoljno mleka za bebu. Tada pedijatar može da preporuči da se u ishranu odojčeta dodaje i adaptirano mleko ili da se pak koristi samo to mleko ako je mama u nemogućnosti da doji. Adaptirana mleka ne treba uvoditi bez konsultacije s pedijatrom. Na tržištu postoji veliki broj kvalitetnih zamena za majčino mleko koje su bezbedne i sigurne.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života 5. deo

Dojenje temelj života 5. deo

Učestalost podoja

Novorođenčetu se mora odgovarati na zahtev za sisanjem – treba mu ponuditi dojku kad god je zatraži. Novorođenče sisa koliko želi, a trajanje podoja se ne ograničava. Za većinu novorođenčadi dovoljno je 30 minuta, ali ima situacija koje dozvoljavaju da traje i duže. To, naravno, ne znači da ga treba držati ceo dan na dojci. I u pogledu učestalosti podoja nije preporučljivo postavljati nikakva ograničenja. Novorođenče sisa i noću, kada se, kao odgovor na sisanje oslobađa najviše prolaktina.

Najidealnije je ako beba sisa približno na tri sata. Priroda je već sama podesila da se krajem trećeg meseca noćni podoji postepeno i spontano prekidaju i da bebe spavaju bez buđenja između ponoći i pet-šest ujutru. Kao i u svemu, naravno, i ovde postoje individualne razlike, jer ima beba koje i dalje traže mamino mleko u tri sata ujutru. U takvim situacijama potrebno je to razmotriti s pedijatrom, budući da dugotrajno nespavanje roditelja ume da se pokaže kao vrlo ozbiljan problem.

Za razliku od hranjenja adaptiranim mlekom gde se tačno zna koliko je dete popilo u jednom obroku, kod dojenja, po rečima naše sagovornice, nije moguće izmeriti koliko je ono posisalo.

U tom slučaju treba pratiti stolice i telesnu težinu deteta. Ako dobija dovoljno hrane, stolica bebe liči na senf i po boji i po konzistenciji, sa mestimičnim belim tačkicama. U prvim danima broj stolica je povećan, da bi se već posle nedelju dana stabilizovao na jednu do dve dnevno, ili povremeno preskoči stolicu, pa je sledeći dan ima. Poznato je da deca u prva tri meseca bebe prosečno dobijaju 20 do 30 grama dnevno.

Prepunjenost dojki

Prepunjenost dojki posle porođaja ređe nastaje ukoliko je novorođenče uz majku pa je ona u prilici da ga doji na zahtev.

Nakon nestanka kolostruma, koga ima po 20 mililitara, obično 24 do 36 sati posle porođaja, počinje da nadolazi mleko. Ako se, međutim, novorođenče ne doji na zahtev, dojka se ne prazni i nastaje problem. A da ima višak mleka nakon podoja, majka prepoznaje po tome što iako je novorođenče sisalo dojka i dalje ostaje čvrsta. Majci se tada preporučuje da tušira dojke toplom vodom ili da na njih stavlja tople obloge. Potom dojke treba lagano da masira sa obe ruke 10 minuta. Višak mleka, zatim, prazni ručno do 15. dana posle porođaja, a nakon toga može da koristi i pumpice za pražnjenje dojki. Ukoliko niste u prilici da upotrebljavate električne pumpice i obična pumpica je sasvim dovoljna. Nakon pražnjenja neophodno je staviti hladne obloge. No, s obzirom na to da su dojke vrlo osetljive, tople i hladne obloge treba držati kratko na dojkama. Postupak ponoviti posle pet minuta.

Višak mleka treba ostavljati u za to predviđene plastične flašice, takozvane kontejnere. Kada se mleko ohladi  i postigne sobnu temperaturu, odloži se u frižider gde može ostati najduže 72 časa. Može da se stavi i u zamrzivač, ali ne duže od tri meseca. Da bi se ponovo koristilo, mora da se polako otopi i postepeno dostigne sobnu temperaturu pa tek tada zagreva na 37 stepeni. Valja imati na umu i da postoji  Banka majčinog mleka sa čijim osobljem se lako uspostavlja saradnja, pa višak mleka može da se donira za prevremeno rođene bebe.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života 4. deo

Dojenje temelj života 4. deo

Pripreme i početak dojenja 

Buduće mame tokom trudnoće svu pažnju uglavnom usmeravaju na redovne kontrole, praćenje trudnoće, iščekivanje porođaja i razmišljanja o bebi. Ali promene se istovremeno dešavaju i u grudima i to od samog početka trudnoće. One se povećavaju, postaju napete a nekada i bolne. Zato je važno da se trudnice dobro informišu o dojenju i nezi grudi i pre i posle porođaja.

U radionici Škole za brak Nada Lazić koja se zove „Klub mama dojilja“ buduće mame već od 15. nedelje trudnoće dobijaju savete o pripremi dojki, jer prvi problemi posle dolaska novorođenčeta najčešće su u vezi s dojenjem.

Pripreme počinju od  trenutka kada žena sazna da je u drugom stanju. Od potvrde trudnoće do 34. nedelje nega grudi podrazumeva samo da se koža dojki maže kako se ne bi pojavile strije. Posle 34. nedelje mogu da se mažu bradavice i areola – tamni krug oko bradavice. Dešava se, međutim, da bradavica bude uvučena, pa je potrebno da se izvlači. To treba raditi posle 34. nedelje trudnoće specijalnom pumpicom, to jest posebnim špricem ili ručno. Osim toga, u slučaju da su bradavice čvrste i osetljive, trudnicama se preporučuje da ih mažu lanolin kremom. Ove mere od 34. nedelje trudnoće obezbeđuju da se stimulacijom-kontaktom sa baradavicom  ne izazovu komplikacije, odnosno pojava kontrakcija zbog stvaranja hormona oksitocina.

Važan je dobar početak

Da bi dojenje novorođenčeta a kasnije i bebe, bilo što bezbolnije za mamu i predstavljalo zadovoljstvo i za dete i za mamu, neophodno je pridržavati se nekih saveta.

Važno je da prvi podoj bude u porodilištu, najbolje već 15 minuta posle porođaja. Mama u porodilištu treba da dobije pomoć stručnog osoblja kako da pravilno postavi novorođenče na dojku, kao i kako da pokrene refleks sisanja kod njega, najbolje nežnim maženjem bebinih usana bradavicom dojke. Kada je reč o najudobnijem položaju za podoj, telo bebe treba da bude uz telo majke sa lagano zabačenom glavicom. Bradavicu dojke treba usmeriti prema bebinom nosu i naglim pokretom slobodne ruke glavicu prineti dojci u momentu kada beba otvori usta. Majka slobodnom rukom prinosu bebinu glavicu dojci, pripaja je na nju, a gotovo cela areola se nalazi u bebinim ustima. Njen nosić je slobodan, a beba bradom dodiruje dojku. Potrebno je nekoliko dana, naročito kod prvorotki, da i mama i beba usvoje tehniku i pronađu najbolji položaj za dojenje.

Pronađite najbolji položaj

Pronaći najudobniji položaj za dojenje, po mišljenju mama, vredi zlata. Bebu možete da dojite ležeći, sedeći na strani, a ponekad i stojeći. Ne preporučuje se da se majka osloni na ruku, niti da se u ležećem položaju bebina glava stavi u pregib lakta jer je neudoban. Pedijatri kažu da treba voditi računa i o pravilnom položaju bebe na dojci. Važno je, naime, da se beba prinosi grudima, a ne grudi bebi.

Kad započne dojenje u porodilištu, majka najčešće zauzima ležeći položaj. Kasnije bira položaj koji joj je najudobniji. No, bilo da sedi ili leži, najvažnije je da taj položaj bude najbolji, onaj u kom će i ona i beba biti opušteni. Ležeći položaj treba izbegavati u slučajevima kada je majka umorna, naročito noću, da ne bi zaspala dok doji ili da, na primer, ne bi nesvesno pokrila novorođenče pokrivačem po glavi.

Danas, srećom, mogu da se kupe jastuci za dojenje koji su vrlo korisni, jer tako majka ima slobodne ruke za kontakt s novorođenčetom. Poznato je da taj fizički kontakt, takozvani koža na kožu, ima izuzetan značaj za emotivnu vezu između mame i bebe.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života 3. deo

Dojenje temelj života 3. deo

Dobrobiti i za bebu i za majku

Ne treba zaboraviti da ishrana deteta započinje još u materici. Naime, tokom trudnoće beba preko placente dobija hranjive materije od majke. Zbog toga je majčina ishrana tokom trudnoće izuzetno važna i za bebu i za majku, a kvalitet majčine hrane presudan je u prvim mesecima života novorođenčeta, jer se tada stvaraju osnove za dečje ukuse, sklonosti i navike u ishrani. Postoji, kažu pedijatri, i obilje dokaza o koristima dojenja kako za bebu tako i za majku.

Prednosti dojenja za novorođenče i odojče su:

– obezbeđuje pravilan rast i razvoj

– podstiče razvoj i sazrevanje odbrambenog sistema

– smanjuje rizik od gojaznosti

– podstiče razvoj inteligencije

– štiti od mnogobrojnih bolesti i infekcija

– smanjuje rizik od proliva

– umanjuje rizik od pojave alergija

– smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta

– umanjuje rizik od dijabetesa

– poboljšava imuni odgovor na vakcine

– potpomaže razvoj vilica

– doprinosi boljem zdravlju zuba.

 

Prednosti dojenja za majku su:

– smanjuje rizik od postporođajne depresije

– pomaže uspostavljanju emocionalne veze s detetom

– smanjuje krvarenje posle porođaja

– doprinosi normalizaciji telesne mase

– umanjuje rizik od pojave osteoporoze

– smanjuje rizik od pojave malignih oboljenja dojke i jajnika

– umanjuje rizik pojave anemije

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Dojenje temelj života 2. deo

Dojenje temelj života 2. deo

Kolostrum – prva vakcina za bebe

Uticaj majčinog mleka na metabolizam i imunitet nemerljiv je, ali još nedovoljno ispitan. Do sada je otkriveno nekoliko stotina vrsta bakterija koje učestvuju u tim procesima i naseljavaju crevni trakt bebe, dajući snažnu podršku formiranju i sazrevanju dečjeg imuniteta.

Zahvaljujući prisustvu imunoglobulina IgA, IgG i posebno IgM u majčinom mleku, dete je tokom prvih šest meseci života pod stalnom pasivnom zaštitom od  mogućih infekcija.  Za to je izuzetno važan kolostrum. To je gusta, lepljiva i bistra tečnost, odnosno mleko koje se iz majčinih dojki luči prva 72 časa i ima nezamenjivu ulogu u razvoju funkcija digestivnog trakta bebe. On bebina creva potpuno osposobljava da maksimalno koriste nutrijente iz majčinog mleka. Naziva se i prvom imunizacijom, prvom vakcinom novorođenčeta. Zato je važno da prvi podoj bude u porodilištu, najbolje oko 15 minuta posle porođaja, naravno, ako je sve proteklo kako treba. Za kolostrum nema zamene i ne postoji adaptirano mleko koje može da imitira njegov sastav.

Majčino mleko sadrži i neimunološke zaštitne faktore, a zahvaljujući njima bebe koje sisaju ređe obolevaju od gastrointestinalnih i respiratornih infekcija.

Mnogobrojna naučna istraživanja pokazala su da digestivni enzimi iz majčinog mleka štite odojčad koja su rođena s nedovoljno razvijenim enzimskim sistemima. Istovremeno, faktori rasta pomažu sazrevanje imunološkog i centralnog nervnog sistema i organa bebe. Dojenje je zbog toga značajno za zdravlje, ne samo u dobi odojčeta već i u kasnijem životu deteta.

 

Nadoknada vitamina D i K

Po svom sastavu majčino mleko je, kako kažu pedijatri, sasvim dovoljna hrana za odojče tokom prve pola godine života. Posle ovog perioda ono više ne može da ispuni sve nutritivne potrebe bebe, pa se uvodi nemlečna ishrana. To je period kada se zalihe gvožđa novorođenčeta prazne i potrebno je da se ono unosi nemlečnom hranom. Osim toga, vitamini D i K se ne nalaze u majčinom mleku, pa ih treba nadoknađivati počev od 15. dana života odojčeta.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Dojenje temelj života 1. deo

Dojenje temelj života 1. deo

Majčino mleko je, bez ikakve sumnje, najbolja i najzdravija hrana za odojče, jer mu je po sastavu potpuno prilagođeno. U prvim mesecima života za pravilan rast i razvoj novorođenčeta dovoljno je samo majčino mleko, pa nema potrebe za dodavanjem bilo kakve druge hrane ili tečnosti. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se do šestog meseca bebe hrane isključivo majčinim mlekom, a da se potom do kraja prve godinr i dalje u drugoj pravilno uvode dohrana i čvrsta hrana.

Dojenje je, zato, najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbede i zadovolje potrebe novorođenčeta za pravilnom ishranom. I sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta. Zpravo, svakom novorođenčetu, odojčetu i detetu potrebno je majčino mleko. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, sisanjem dete ostvaruje povezanost s majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni i razvoj inteligencije. Dojenje je, takođe, ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki, vitalni deo održivog razvoja i važna komponenta globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.

No, iako se zna da je dojenje najzdraviji početak života, podaci Unicefa pokazuju da se samo 13 odsto beba do šestog meseca hrani isključivo majčinim mlekom, a uz dohranu sisa njih samo oko 47 odsto. Ovi podaci su vrlo zabrinjavajući, naročito ako se zna da je za pravilan rast i razvoj odojčeta dojenje najbolji način ishrane.

Majčino mleko obezbeđuje sve neophodne nutrijente  bebi jer sadrži idealan odnos proteina, masti i ugljenih hidrata. Iako se decenijama širom sveta rade mnoga istraživanja o sastavu majčinog mleka, njegov sastav još nije sasvim ispitan. Zna se da je vrlo bogato proteinima, izuzetno važnim aminokiselinama neophodnim za sintezu proteina ključnih za rast i razvoj novorođenčeta, naročito u prvim mesecima života. Tu su i masti u obliku triglicerida, holesterola, kratkolančanih i esencijalnih masnih kiselina, kao i ugljeni hidrati u formi laktoze. Oni su izvor energije za bebu, a istovremeno stimulišu povoljnu bakterijsku floru i eliminišu patogene mikroorganizme sa sluzokože creva, što obezbeđuje prirodnu zaštitu novorođenčeta.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Banka humanog mleka – davalac ili korisnik

Banka humanog mleka – davalac ili korisnik

U okviru delatnosti Instituta za naonatologiju, važnu ulogu ima Banka humanog mleka, koja obezbeđuje donorsko mleko deci kojoj majčino mleko nije dostupno, i na taj način im se obezbeđuje najzdraviji i najprirodniji izvor ishrane. Sve zdrave majke koje imaju viškove mleka mogu da budu donori. Majka bebe obezbeđuje sopstveno mleko dojenjem ili ekspresijom. Banka humanog mleka čuva mleko obezbeđeno ekspresijom i hrani njime bebe čije majke nemaju mleka.

Banka mleka je neprofitabilna organizacije za prikupljanje, ispitivanje, obradu, čuvanje i distribuciju humanog donorskog mleka u cilju zadovoljenja specifičnih medicinskih potreba primalaca a funkcionišu po jasno definisanim standardima (HMBANA, UKAMB).

Dojenje obezbeđuje najbolje moguće zdravlje, razvoj i psihosocijali status deteta i majke.
Humano mleko povezuje postnatalno majku i njeno novorođenče kao što je posteljica povezuje prenatalno sa fetusom. Svako dete ima pravo da bude dobro negovano i hranjeno, a samo 35% dece u svetu je dojeno tokom prva četiri meseca života. U humanom mleku se nalaze svi nutrimenti potrebni za fetalni i postnatalni razvoj.

Utvrđeno je da humano mleko ima mnoge imunoaktivne supstance: specifična antivirusna i antibakterijska antitela, nespecifične imunoglobuline (IgG, IgA i IgM), laktoferin, lizozim, različite citokine, limfocite, polimorfonuklearne leukocite i pojedine komponente sistema komplementa.

Svake godine se rodi 20,6 miliona dece male telesne mase. Mala telesna masa na rođenju je najčešće posledica prevremenog porođaja, zatim neproporcionalnog intrauterusnog rasta za gestacioni uzrast (SGA), sporijeg intrauterusnog rasta (IUGR). Deca iz ove grupe su u posebnom riziku od rane postnatalne restrikcije rasta, infektivnih bolesti, usporenog razvoja u periodu ranog detinjstva.

Opcije za ishranu dece male telesne mase su: obogaćeno donorsko humano mleko ili komercijalna formula. Humano mleko je specifično i najbolje. Ishrana obogaćenim donorskim humanim mlekom dece male telesne mase na rođenju smanjuje incidencu NEC-a i dužinu boravka u bolnici i značajno popravlja njihove motorne sposobnosti.

Uprkos stalnom unapređenju kvaliteta formula, humano mleko sadrži faktore koji, za sada nisu replikovani ni u jednom izvoru veštačke ishrane. Obezbeđivanjem sigurnih izvora donorskog mleka banke podržavaju dojenje jasno se deklarišući da je humano mleko neponovljvo.

Ako želite da budete donor, molimo Vas da za podrobnije informacije kontaktirate:

VI odeljenje (Odeljenje majki) na telefon 011 3630-127

http://www.bankamleka.rs/
http://www.facebook.com/BankaMleka

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Voda u ishrani trudnica i beba – mogući zdravstveni problemi

Voda u ishrani trudnica i beba – mogući zdravstveni problemi

Sadržaj vode u organizmu (pa i potebe za njom) zavise od starosti, klime, fizičke aktivnosti i čitavog niza drugih faktora. Znamo da voda čini oko 2/3 mase tela, a skoro ¾ te vode se nalazi u ćelijama. Ona učestvuje u osnovnim metaboličkim procesima, služi kao rastvarač, transporter i regulator osmotskog pritiska. Voda je sastavni deo svih telesnih tečnosti. Ona rastvara i transportuje nutrijente i metabolite u ćeliju i iz nje. Hidratacija je od bitnog značaja i za održavanje stalne temperature tela. U slučaju nedovoljnnog unosa, dolazi do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja. Vodu obezbeđujemo unošenjem u organizam vode i hrane, ali je i proizvodimo tokom metabolizma. Izbacujemo je iz organzima urinom, znojem i disanjem.

Svi znaju da je voda neophodna za život, ali često ne povezuju zdravstvene probleme koje imaju sa nedovoljnim ili neadekvatnim unosom vode. Uglavnom ne unosimo dovoljno vode , pa je i osećaj žeđi vremenom zamenjen osećajem gladi. Već pri malom nedostatku vode javlja se malaksalost, glavobolja, promena krvnog pritiska, opstipacija. Dehidratacija u dužem vremenskom periodu dovodi do poremećaja u radu nervnog sistema, bubrega i jetre, a pojava dehidratacije je vidljiva i na koži.

Ukoliko dođe do dehidratacije organizma, izgled kože se menja. Kod blage dehidratacije koža postaje suva, gubi elastičnost, peruta se, pecka i izgleda starije. Može se pogoršati izgled celulita, jer metaboliti ostaju zarobljeni u međućelijskom prostoru kao posledica slabe cirkulacije krvi i limfe. Promene se uočavaju i na noktima i kosi. Nokti postaju krti i lomljivi, a kosa suva i oštećena. Simptomi nestaju ako se organizmu obezbedi dovoljan unos vode.
U trudnoći potrebe za vodom rastu zbog povećane zapremine krvi, intenziviranog metabolizma i velike količine plodove vode koja ispunjava matericu.Voda obezbeđuje dostavu nutrijenata do ploda kao i uklanjenje otpadnih produkata. Dovoljan unos vode sprečava ili ublažava moguće probleme u trudnoći kao što su : opstipacija, hemoroidi i urinarne infekcije. Dobra hidratacija smanjuje i rizik od pojave strija.

Posebno je važna dobra hidratacija u poslednjem trimestru trudnoće, jer u tom periodu dehidratacija može dovesti i do preuranjenih kontrakcija. Potrebe za vodom su tada velike jer je svakog sata potrebno dopuniti plodovu vodu sa oko 200 ml tečnosti. U slučaju blizanačke trudnoće, ove potrebe se skoro dupliraju. Dovoljan unos tečnosti neće dovesti do oticanja i nadutosti, čega se trudnice neopravdano pribojavaju. Naprotiv, ono je često rezultat dehidratacije na koju organizam reaguje tako što zadržava vodu u tkivima.

Preporuke za trudnice se svode na unos oko 2,3 l tečnosti dnevno. Kako su potrebe individualne, kao i način njihovog zadovoljavanja, može se sa sigurnošću utvrditi da li je unos vode dovoljan po boji urina. Svetao urin je znak dobre hidratacije, a intenzivno žut ili tamniji je znak dehidratacije.

Voda koja se unosi mora biti dobrog hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta, negazirana i sa manje mineralnih materija, posebno natrijuma. Unos mineralnih voda, takođe negaziranih, u manjoj količini može biti koristan, međutim one ne smeju da budu jedini ili preovlađujući izvor vode.

Novorođenčad i bebe do šest meseci svoje potrebe za vodom zadovoljavaju unosom majčinog mleka. Treba izbegavati i unos previše razblaženih zamena za majčino mleko, kao i napitaka koji sadrže elektrolite. U tom uzrastu, bubrezi kod beba nisu dovoljno zreli, tako da bi preveliki unos vode doprineo izlučivanju natrijuma zajedno sa viškom vode, što bi se negativno odrazilo na aktivnost mozga. Simptomi intoksikacije vodom su: razdražljivost, pospanost,niska telesna temperatura i otoci na licu.

Starijim bebama se može davati po malo vode da bi se izbegla opstipacija ili u slučaju velikih vrućina i pojačanog znojenja.

Za decu stariju od godinu dana, smatra se da je dovoljno 1,3 l tečnosti, koja se obezbeđuje iz hrane (uključujući i mleko) i vode. Time je omogućeno lakše varenje i kretanje svarene hrane kroz creva, kao i zamena izgubljene tečnosti.

Deca ne treba da unose napitke sa kofeinom (kafa, čaj), gazirane napitke, a trebalo bi izbegavati i unos voćnih sokova, posebno ako su zašećereni, pošto kiseline i šećer doprinose oštećenju gleđi na zubima.
Najbolje je koristiti oligomineralnu vodu, sobne temperature. Deci treba češće ponuditi vodu, ali ne insistirati na unosu većih količina.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

error: Content is protected !!