Category: Predavanja

Bolesti vena

Bolesti vena

Dok se arterijska cirkulacija odvija pod direktnim uticajem srčanih kontrakcija i uz pomoć elastičnosti zidova arterija, venska cirkulacija zavisi od kontrakcija mišića potkolenice i uz pomoć zalistaka, ventila unutar velikih vena, stub venske krvi se polako „penje“ ka srcu.

Savremeni način života, dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu. Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju. Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogotovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, dakle genetska predispozicija za slabost venskog zida, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja, varikoziteti, u kom slučaju govorimo o bolesti proširenih vena.

Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija. Jedan od perioda rizika da dođe do tromboze je trudnoća. Posebno ako trudnica iz nekog razloga treba dugo da sedi (putovanje avionom…).

U slučajevima kada se radi o trombozi u dubokom venskom sistemu (DVT, phlebothrombosis), situacija je bitno drugačija. DVT predstavlja vrlo rizičnu komplikaciju bolesti vena, jer krajnja posledica može biti odvajanje dela tromba, koji potom biva nošen venskom strujom iz donjih udova ka srcu.

Bolesnici se najčešće žale na bol, oticanje i toplinu u potkolenici, a opisuju i različite promene na koži. U takvoj situaciji treba insistirati na ekstenzivnosti promena, jer ograničene zone ukazuju na površni tromboflebitis, dok promene na čitavoj potkolenici, ili i potkolenici i natkolenici najčešće znače da se radi o DVT.

Lečenje bolesti proširenih vena podrazumeva prevenciju tromboze, a kod verifikovane DVT ili tromboflebita prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem. Redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ekstremnim spoljašnjim temperaturama i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način prevencije tromboze, i svih eventualnih posledica njenog nastanka. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godinama.

Velika je zabluda, sa kojom se često susrećemo u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima koji boluju od bolesti proširenih vena, da:  „Proširene vene ne treba operisati, pošto se redovno vraćaju, a pogotovo ne pre trudnoće, pošto se tada pogoršavaju“! Druga zabluda tretira bolest proširenih vena u trudnoći kao estetski, a ne funkcionalni problem, pri čemu se prenebregava da je trudnoća stanje u kome postoji povećana sklonost ka nastanku tromboze, sa svim komplikacijama, koje mogu ugroziti i majku i dete. Prevencija venske tromboze se nameće kao primarni cilj svakodnevnog ponašanja i lečenja bolesti vena.

Elastična kompresiona bandaža može  biti primenjena kao osnovni ili dopunski metod lečenja operativno tretiranih bolesnika ili onih koji su primali sklerozantna sredstva. Spoljašnja kompresija koja se postiže  nošenjem elastične bandaže potpomaže venskom sistemu nogu kompresijom proširenih vena i prevencijom otoka, a olakšava i rad mišićne pumpe čija je akcija suštinska za vensku cirkulaciju. Ona takodje smanjuje vensku stazu i hipertenziju u površnim venama. Sprečava širenje varikozno izmenjenih vena i razvoj trofičnih promena mekih tkiva potkolenice, a takodje potpomaže i limfni protok. Elastične čarape imaju stalan oblik i  dobro naležu na nogu. Čarape su pojačane u predelu skočnog zgloba, gde je i najveći pritisak. U zavisnosti od lokalizacije varikoziteta postoje dokolenice i hulahop čarape, koje vrše kompresiju na stopalo i potkolenicu ili na celu nogu.

Više o bolesti krvnih sudova kao i o načinima prevencije i hirurškim metodama lečenja na predavanju.

 

Autor i predavač: Prof. Nenad Ilijevski, M.D.Ph.D, Vaskularni hirurg

 

 

Uvod u ishranu tokom trudnoće i nakon porođaja

Uvod u ishranu tokom trudnoće i nakon porođaja

Najradosniji događaj u životu čoveka je dolazak novog stvorenja na svet. Radost je još veća ukoliko je beba zdrava, napredna i lepa. Na te aspekte bebine ličnosti celog toka budućeg života  presudno utiče način života majke tokom trudnoće,dojenja a i posle – davanjem pozitivnog primera.

 

Odnosno da li je bebin organizam tokom rasta i razvoja  imao dovoljno kvalitetnih nutijenata  ili bolje rečeno svakog dana „svih boja u tanjiru“

 

Jedna proverena postavka glasi: puno voća u trudnoći i beba će biti zdrava, nepredna i lepa. Prevedeno u grame to znači 400 – 500 grama dobro opranog voća i   200 – 300 grama povrća u svakodnevnoj ishrani majke.

 

Da damo jedan primer: biološke prednosti brokolija – što mladji to efikasniji i bogatiji antioksidansima (koji se starenjem biljke i stajanjem gube).

 

BROKOLI

 

–  obiluje folnom kiselinom i smatra se idealnom hranom u trudnoći i svo vreme posle,

–  folna kiselina je posebno značajna u periodu planiranja trudnoće,

–  zatim prvih 12 nedelja trudnoće jer sprečava moguće nepravilnosti razvoja prvobitne neuralne cevi     embriona iz koje će se tokom trudnoće razviti budući mozak i kičmena moždina, odnosno na ovaj način sprečava stvaranje teških  deformiteta kičmene moždine pa i mozga,

–  brokoli je bogat kalcijumom i magnezijumom neophodnim da se bebi formiraju:

–  jake kosti

–  zubi

–  nokti i

–  nervi

ali ako tokom trudnoće koristite napitke koji sadrže kofein, ovaj  koristan efekat može da bude umanjen pa i poništen,

–  brokoli sadrži i značajne količine gvožđa – neophodnog za stvaranje dobre   krvne slike i majke i bebe

  brokoli je bogat i izuzetno korisnom komponentom luteinom koji je preventiva

niza budućih, pa i ozbiljnih  problema sa vidom.

 

 

Autor i predavač: Prim.dr med Petar Borović

 

Ishrana u trudnoći i nakon porođaja

Ishrana u trudnoći i nakon porođaja

Trudnoća je nutritivno najzahtevniji  period za ženu, sa značajnim promenama u metabolizmu i funkciji digestivnog sistema. Pravilna ishrana mogućava razvoj bebe i čuva zdravlje majke!

Trudnoća traje 40 nedelja, ili tri trimestra. U svakom od njih beba zahteva određene nutrijente pa se ishrana prilagođava trenutnim potrebama trudnice, tj, ploda.

Tokom trudnoće potreba za vitaminima i mineralima je mnogo veća (+50%) od povećanja energetskih potreba (+15%). Zato trudnica ne treba da jede duplo više već duplo kvalitetnije.

Da bi rodila zdravo dete buduća majka treba da jede namirnice iz svih sedam grupa. Neke namirnice daju energiju, druge punovredne proteine, a treće vitamine, minerale i dijetna vlakna. Kako se ne bi ugojila više od očekivanog (u skladu sa indeksom telesne mase) trudnica mora da vodi računa o količini hrane, načinu pripreme i kombinovanju namirnica u obroku. Redosled i ritam obroka je takođe bitan, jer se ne smeju preskati obroci kako ne bi nastupi pad šećera u krvi, sa svim neprijatostima.

Pored hrane u trudnoći je jako bitna voda i tečnosti uopšte. Materica je najosetljiviji organ na dehidraciju, reaguje kontrakcijama koje mogu biti opasne. Zato je unos 2 l zdrave vode dnevno neophodan.

Uz sve pomenuto hrana treba da bude zdrava, bez aditiva, ostataka pesticida, veštačkog đubriva, hormona i zdravstveno bezbedna. Jednom rečju, poželjna je eko ili bio hrana.

Nakon porođaja hrana treba da obezbedi oporavak majke i stvaranje dovoljno mleka za bebu.

Enegretski je ovo zahtevniji period od trudnoće a kvalitativno vrlo specifičan. Ono što majka jede, putem mleka stiže do bebe. Kako korisni tako i štetni sastojci iz hrane.

Mnogo više o zdravoj ishrani i individualnom planiranju jelovnika na predavanju.

 

Autor i predavač: Živka Vlajković, diplomirani nutricionista

 

 

Vakcinacija

Vakcinacija

Kako Svetska zdravstvena organizacija naglašava,  ništa osim čiste pijaće vode, ni visok standard stanovništva, pa ni antibiotici, nema toliki značaj u smanjenju smrtnosti, koliku ulogu ima imunizacija stanovništva, misleći pre svega na dečiji uzrast.

Prema zakonu koji je kod nas na snazi, deca primaju ukupno deset vakcina. Od prvog Oktobra 2017 godine se uvodi još i vakcina protiv Pneumokoka, kao jedanaesta obavezna vakcina.

Prema kalendaru vakcinacije, prve dve vakcine bebe primaju u porodilištu i to BCG i Hepatitis b.

Sledeče vakcine deca primaju u Domu zdravlja prema kalendaru vakcinacije.

Sva relevantna istraživanja ukazuju, da su vakcine bezbedne za decu, da u nekim situacijama jesu prisutni rizici ali da si oni veoma retki.

Mnogi roditelji su zbunjeni kada je MMR vakcina u pitanju. Dugogodišnja negativna kampanja protiv ove vakcine je dovela do toga da roditelji sumnjaju u pozitivne efekte vakcine, a sa druge strane se posle više godina pauze pojavljuju novi oboleli pre svega od malih boginja, kako kod nas, tako i u svetu.

Komplikacije zauški su zapaljenje moždanica (meningitis) ili mozga (encefalitis), kao i testisa i jajnika, što može imati za posledicu sterilitet kod muškaraca, kao i gubitak sluha. Rubeola takođe ima komplikacije u vidu zapaljenja pluća (pneumonije) ili encefalitisa, a ukoliko žena nije preležala ovu bolest ili nije vakcinisana, u toku trudnoće može dovesti do pobačaja. Ipak su komplikacije najčešće kod malih boginja, gde su kod čak 30% obolelih prisutne komplikacije, posebno kod dece uzrasta do 5 godina. Tada se javljaju pneumonija, gubitak sluha i zapaljenje celog mozga (panencefalitis).

Prema kalendaru vakcinacije MMR vakcina se po kalendaru kod dece daje izmedju 12 i 15 meseca. MMR je skraćenica za Morbile (male boginje), Mumps (zauške) i Rubeole..Sva dosadašnja meritorna ispitivanja ukazuju, da je u neželjenim pojavama posle ove vakcine  odlučujuću faktor bila genetska predispozicija, a da je vakcina bila samo okidač koji je organizam odveo u neželjenom pravcu.

Još više o vakcinaciji na predavanju.

Predavač: Prim. dr Veroslav Marinković, pedijatar

 

 

Psihofizička priprema trudnica

Psihofizička priprema trudnica

Škola roditeljstva Nada Lazić održava redovne časove psihofizičke pripreme za trudnice. U Školi ćete saznati šta je potrebno da bi mogli da pohađate časove.

Psihofizička priprema trudnica je osposobljavanje trudnice za uspešan i bezbedan porođaj. Fizička kondicija trudnice treba da se stekne i održi. Vežbe su naročito usmerene na trbušne, međurebarne i mišiće karličnog dna. Kondicione vežbe se sinhronizuju sa vežbama disanja koje istovremeno opuštaju, poboljšavaju plućni kapacitet i omogućavaju dobru oksigenaciju ploda. Uče se i usvajaju tri tipa disanja prema fazama porođaja.

Osim sticanja kondicije i jačanja mišića, ove pripreme su značajne jer se na njima čuje niz  dragocenih saveta i dobijaju informacije o tome šta se događa u  telu trudnice od začeća, kao i šta da očekuje u porodilištu.

Pripremajući se za porođaj, buduća mama saznaje sve o tome kako njeno telo učestvuje u tom činu, koliko je važno i potrebno da joj u prvoj porođajnoj fazi mišići budu relaksirani i zašto. Kako da u drugoj porođajnoj fazi može da svesno upravlja svojim mišićima i aktivno pomaže i učestvuje u porođaju. Stičući takva znanja, koja tokom prishofizičkih priprema usvoji ponavljanjem, buduća mama na porođaju je osposobljena da sa lakoćom prati u kojoj je fazi porođaja i šta je potrebno da uradi.  Tako da,  umesto da na porođaj kreće u strahu jer je to novo i nepoznato iskustvo, trudnica u porodilište kreće opuštena i spremna na saradnju sa akušerom.

Kada poći u porodilište?

Trudnica na pripremama dobija izuzetno važnu informaciju kako da prepozna kada da krene na porođaj, odnosno na koji je način njeno telo obaveštava da je porođaj počeo. Uči se da prepozna kontrakcije i šta znači kada pukne vodenjak, da napravi razliku između bistre ili zelene plodove vode. Da zna kako da reaguje ako je plodova voda zelena, da se ne uplaši kada vidi krvavo-sluzavi čep na svom vešu. Da li treba da miruje ili da se odmah javi lekaru. Šta da radi ukoliko se javi krvavljenje.

Šta se još uči?

Trudnicama se svaki put ponavlja šta da se ponesu i šta ih očekuje u porodilištu: od prijema, preko higijenske pripreme, do ulaska u porođajnu salu. Trudnice se obaveštavaju i o pregledima koji ih  očekuju. Tako je ceo proces polaska na porođaj i prijema u bolnicu poznat i obrazložen.

Disanje i kontrakcije, napinjanje

Osnov pripreme za porođaj je učenje relaksacije kroz tipove disanja. Tehnike disanja, koje se razlikuju kao tri tipa disanja, važne su u porođaju. Po fazama porođaja i vrsti kontrakcija trudnica može da koristi prvi i drugi tip disanja, a u prelaznoj fazi treći tip. Tako dišući buduća mama “prolazi” kroz kontrakciju, relaksira mišiće i obezboljava ih. Aktivno učestvuje u svom porođaju

Materični mišić je sačinjen od glatke muskulature, a kontrakcija je mehanički rad. Za svoj rad, materica troši glikogen (vrsta šećera, važan za metabolizam). U toku njegovog razlaganja, ukoliko ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina se razlaže na ugljendioksid i vodu, a kontrakcija se lako podnosi. Ukoliko je žena u toku kontrakcije zgrčena, ona aktivira sve mišiće na način da troše veliku količinu kiseonika. U tom trenutku, materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Ako dođe do njenog nagomilavanja, kontrakcija postaje bolni grč.

Pravilnim disanjem tokom kontrakcije snabdeva optimalno svoju bebu kiseonikom. Zna koliko u kojoj fazi kontrakcija traje i na koliko minuta se ponavlja.

Veoma je važna i svest o dobrom napinjanju, koje je prirodna radnja. Buduće mame se na pripremama  informišu zašto je u datom trenutku značajno dobro napinjanje. Pre svega, to je prevencija porođajnih trauma i za majku i za dete. Napinjanje je završetak i kruna porođaja.

 

Emotivna podrška bebi

Budućim mamama se skreće pažnja da održe emotivni kontakt sa bebom tokom porođaja i da se između kontrakcija sa nežnošću obrate bebi, pomaze stomak, pruže joj misli i reči podrške. Bebi je to važno.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Mentalno – higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu

Mentalno – higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu

Psihologija roditeljstva proučava promene koje nastaju ispunjenjem funkcije roditeljstva, ispituje značaj koji novostečeni status roditelja ima za ličnost, ispituje rast i razvoj roditelja kroz roditeljstvo.

Ideje i predstave o sebi kao o budućem roditelju, javljaju se još u najranijem detinjstvu. U periodu do zrelosti ovaj razvoj ide u pravcu prihvatanja i odbacivanja odlika svojih roditelja kao roditelja. Razvoj dalje ide u pravcu odabira i postavljanja svojih sopstvenih prioriteta i standarda.

Na predavanju se govori o mnogo aspekata psihologije trudnoće i roditeljstva. Na primer:

Sa kakvim pretpostavkama se ulazi u roditeljstvo? Vi razvijate fizički, mentalno i emotivno jedno malo biće – vaše dete.

Da li su mladi roditelji spremni da se kroz roditeljstvo i sami razvijaju i da postave nove prioritete? Da li trudnoću i roditeljstvo prihvataju kao obogaćenje ili kao osiromašenje dotadašnjeg života?

Gde ostaje dotadašnji identitet mladih roditelja, šta su ključne vrednosti koje čine njihov identitet?  Koliko ste sebe prihvatili kao majku? Kao roditelja?

Zašto je odnos majka – dete u prvoj godini najveći prioritet? Ko najbolje poznaje Vaše dete?

Mladi roditelji zajedno stvaraju buduću oazu, dom, porodicu za svoje dete. Strukturu svoje buduće sreće. Da li ste svesni toga i da li ste prihvatili tu odgovornost? Osnove odnosa u novoj maloj porodici stvaraju se tokom trudnoće i od prvih dana po rođenju bebe.

Do koje mere roditelji mladih roditelja treba da se povuku i zauzmu mesto deda i baka? Kada novi roditelji zauzimaju mesta tate i mame?

Posleporođajna depresija.

Psihomotorni razvoj deteta u trudnoći i po rođenju.

Predavač: Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog

 

 

Prakticni čas – završni čas

Prakticni čas – završni čas

Na Praktičnom času razgovaramo i učimo:

Nega kože kod novorođenčeta je delikatna, jer je dečija koža osetljiva i nedovoljno razvijena.

Kupanje i  nega normalne kože treba da bude radost roditelja i novorodjenčeta.

Promene na bebinoj koži kao sto su: ojed, osip od vrućine, temenjača…iziskuju posebnu negu.

Obrada i nega pupčanog patrljka, takodje je vazan deo svakodnevne nege novorodjenčeta.

Kupovina odeće za novorodjenče.

Oblačenje i svlačenje bebe je deo prakticnog časa gde polaznici škole imaju priliku da vežbaju na lutki.

Opremanje prostora u koji dolazi beba iziskuje posebnu pažnju budućih roditelja.

Svi polaznici Škole roditeljstva Nada Lazić, pohađanjem bar 2/3 nastave stiču pravo da dobiju diplomu i postaju :diplomirani roditelji.

Na završnom času svi polaznici Škole dobijaju besplatan priručnik “Od zdravih roditelja do zdravog potomstva” kao naš poklon budućim roditeljima. Kao naša podrška da postanu odgovorni roditelji i da u svakom momentu mogu da se podsete važnih stvari o odgajanju svoje dece.

Babinje – prvih 40 dana nakon porođaja

Babinje – prvih 40 dana nakon porođaja

Na predavanju ćete čuti sve što je potrebno da znate da bi se pripremili za babinje.  Dobićete niz korisnih  saveta koji će Vam pomoći da lakše i bez poteškoća prebrodite ovaj period.

U prvih šest nedelja posle porođaja, Vaše telo se polako oporavlja. Navikava se na nove promene od kojih je na prvom mestu je svakako dojenje. Promene se dešavaju od dana do dana i potrebno je da znate šta Vas čeka da bi se pripremile i da ne bi gubile dragocene trenutke.

Da bi taj period prošao sa što manje problema, veoma je važno da vodite malo više računa o sebi. Kako i šta, čućete na predavanju.

Karakteristike babinja su:

  • povlačenje materice ( involucija),
  • pojava lohija, sukrvičavog sadržaja koji se iz dana u dan menja i
  • pojava mleka – laktacija.

U toku predavanja pogledaćete film o porodjaju,  animaciju, sa ciljem da kao trudnica steknete utisak šta da očekujete kada dodjete u porodiliste.

Predavač i autor predavanja: Nada Lazić, dipl. defektolog

Emotivni razvoj deteta u prvoj godini života

Emotivni razvoj deteta u prvoj godini života

Dok očekuju rođenje bebe, budući roditelji se najviše fokusiraju na fizički aspekt njenog dolaska – kako da je smeste, neguju, hrane, oblače. Najčešće nisu svesni da je podjednako važan ako ne i važniji aspekt razvoja bebe, njen emotivni razvoj u kom učestvuju od prvog dana po rođenju. Na ovom predavanju govorimo o tome kako da postupamo prema svojoj bebi tako da budemo sigurni da je odgajamo samopouzdanu, komunikativnu, empatičnu, stabilnu, samostalnu osobu.

Tokom prve godine beba prolazi nekoliko faza emotivnog razvoja, a čitav period posle rođenja pa do prve godine naziva se oralnom fazom. Za nju važi načelo odmah i sada. Ukoliko je beba kroz oralnu fazu prošla a da nije dobila sve što joj je potrebno, može  irasti u osobu koja se plaši napuštanja, ulazi u odnose zbog fizičke bliskosti, kontroliše ljude itd.

Autisitčna faza traje do 3. ili 4. meseca, dete tada ne razlikuje sebe od majke, telesna bliskost, odgovaranje na potrebe i nežnost su presudni. Sledeća, simbiotska faza je od 3. do 6. pa i 9. meseca, kada kroz dijalog i komunikaciju dete razvija temelje pouzdanja u svoje znake i majku koja odgovara na te znake. Stvara sliku dobre majke, što je temelj za osnovno poverenje u druge ljude.  Poslednja faza je odvajanje – separacija, i ona traje od 9. do 12. pa i 18. meseca. U ovoj fazi dete je razvilo dijalog poverenja sa majkom i uspešno se odvaja od nje. Oko 10. meseca dete se sve više zanima za okolinu i ima potrebu za kretanjem i učenjem. U toj novoj moći ono počinje da prepoznaje i da se susreće sa majčinim “ne” i počinje da ga koristi.

Beba će postaviti zdrave osnove svoje emotivne strukture ako se na njene potrebe odgovori sa ljubavlju, u momentu kada signalizira – formiraće se kao biće čije su potrebe važne i zaslužuju pažnju. Bebin plač nije nešto što treba da nas frustrira. Plač je bebin “znak” da joj je nešto treba, jedini način na koji to ume i može da pokaže. Kasnije, to kom svog razvoja, beba će naučiti da komunicira sa nama i na druge načine. Odgovaranjem na bebine potrebe učimo je da odgovori. Ako odgovorimo brzo i sa ljubavlju, beba će kasnije tako odgovarati nama. Odgovarajući na bebine potrebe naučićemo je da je prirodno da se odgovori na potrebe okoline, da se uspostave zdravi i otvoreni odnosi sa okolinom. Dete naučeno da su njegove potrebe važne znaće kasnije u životu da postavi zdrave granice.

Od ključne je važnosti da se cela porodica adekvatno pripremi i organizuje tehničku podršku i pomoć mladoj mami kako bi ona pre svega bila što više s bebom. Mladi roditelji treba da se pripreme za napor i prividnu haotičnost bebinih prvih meseci. Da se oko svega dogovaraju, da postave prioritete, pomažu jedno drugo u umoru i neispavanosti. Da tata s ljubavlju obgrli majčinu fizičku ranjivost, a da mama sa nežnošću prihvati tatinu početnu nespretnost.

Ako se dete pravilno emotivno razvilo u prvoj godini života, to daje rezultate kroz kvalitet njegovog odnosa prema sebi i spoljnom svetu.

Jedna od stvari na kojoj mnogi roditelji, vođeni savetima starijih, insistiraju je uobročavanje bebe. Potrebno je da roditelji prepoznaju i podrže prirodno bebino uobročavanje. Kada je emotivni razvoj bebe u pitanju, takvo disciplinovanje i navikavanje da odustane od svojih potreba i da se uklopi u neki smišljeni raspored, donosi više štete nego koristi.

Predavanje vodi Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog

 

Matične ćelije i njihova primena u savremenoj medicini

Matične ćelije i njihova primena u savremenoj medicini

Šta su matične ćelije, kako i odakle se uzimaju? Zašto je važno deponovati ih po rođenju deteta? Današnja istraživanja pokazuju da je moguće koristiti matične ćelije u lečenju određenih bolesti ili kao pomoć pri obnavljanju oštećenih tkiva. Najefikasnije je u te svrhe koristiti sopstvene matične ćelije, ukoliko je to moguće.

Predavač: Aleksandar Antović