Category: Predavanja

Istine i zablude o kontracepciji

Istine i zablude o kontracepciji

„Istine i zablude o kontracepciji“ je novo predavanje u Školi roditeljstva Nada Lazić koje vodi dr sc. med. Katarina Sedlecki. Dr Sedlecki je specijalista ginekologije i akušerstva, savetnik u Republičkom centru za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“.

Planiranje trudnoća savremenom kontracepcijom je medicinski i civilizacijski prikladno, jer omogućava efikasno razdvajanje prokreacije i seksualnosti, čuva i unapređuje zdravlje i plodnost žena i poboljšava kvalitet partnerskih odnosa i roditeljstva. Ipak, i dalje se veliki broj parova opredeljuje za nedovoljno efikasnu tradicionalnu kontracepciju, prvenstveno metod coitusa interruptusa, što za posledicu ima suočavanje sa neželjenim trudnoćama i izlaganje abortusima. Razlozi što se izbegava korišćenje savremene kontracepcije su strahovi i uverenja da će se njenom primenom narušiti izgled, zdravlje, plodnost i kvalitet seksualnih odnosa.

Na predavanju dr Katarine Sedlecki razmatramo opravdanost strahova i istinost uverenja, kao što su:

Da li je coitus interruptus (prekinuti snošaj) pouzdan kada je partner iskusan?

Da li će se osoba koja koristi kontraceptivnu pilulu ugojiti i deformisati?

Mogu li devojke mlađe od 18 godina da koriste kontraceptivne pilule?

Da li kontraceptivna pilula izaziva sterilitet?

Da li upotreba kontraceptivne pilule smanjuje seksualno zadovoljstvo?

Da li kontraceptivna pilula izaziva rak?

Treba li povremeno praviti pauze u korišćenju kontraceptivnih pilula?

Da li kondomi žulje i smanjuju seksualno zadovoljstvo?

Da li je stvarno sigurnije kada se koriste dva kondoma?

Može li muškarac da oseti “spiralu”?

Da li je spirala samo za žene koje su već rađale?

Da li istina da žena ne može zatrudneti dok doji bebu?

Kako izabrati odgovarajuću kontracepciju

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Brži razvoj govora – šta je važno

Brži razvoj govora – šta je važno

Deca uče kroz red i strukturu. Tako uče da rešavaju probleme, da razmišljaju , da ispravno postupaju čak i kada roditelj nije prisutan. Deca najbolje uče gledajući i slušajući roditelje. Važno je uspostaviti red, kao i strukturu dečijeg ponašanja.

Deci različitog uzrasta potrebne su različite vrste podrške i različite informacije. Ovo je važno za sve sfere psihomotornog razvoja, pa naravno i kada uče govor.

Zašto je važno da dete bude jasno vodjeno od prvog dana rodjenja?

Da bi roditelj bolje razumeo zašto su red i struktura tako važni, zamislite da opet počinjete da učite novi jezik:

1. Da li ćete bolje naučiti novi jezik ako vam vaš učitelj:
pokazuje kako se izgovaraju nove reči i uči vas pravilima novog jezika, istovremeno pokazujući novu reč na slici
ili
očekuje od vas da sami otkrijete kako se izgovaraju nove reči i kažnjava vas ako pogrešite?

2. Da li ćete naučiti bolje ako vam vaš učitelj :
daje informacije koje su vam potrebne da bi uspešno uradili zadatak, češće ih ponavlja
ili
ne daje vam potrebne inforamacije, a onda se ljuti kada zadatak ne uradite uspešno?

3. Da li ćete se više truditi da ispunite očekivanja vašeg učitelja ako on:
razgovara sa vama i pokazuje vam kako da sledeći put ispravno uradite ,sporije govoreći – skraćenim iskazom
ili
brzo govori, mnoštvo vama nepoznatih reči, kritkuje i “ruga” vam se kada pogrešite.

U odsustvu jasnih smernica i uspostavljanja reda dete može postati zbunjeno, a zbunjeno dete pretežno ne napreduje u dobrom smeru.

Kako roditelji uspostavljaju red i strukturu u ponašanju I razvoju govora?
Tako što:
– daju jasna upustva detetu za ponašanje
-jasno govore šta očekuju da dete uradi
– učestalo ponavljaju odredjene reči koje žele da dete nauči, kroz sporiji govor I kratak iskaz
– objašnjavaju razloge za pravila primereno uzrastu, a ne kažu samo „ zato“ , ili „zato što ja tako kažem”.
– pomažu detetu da uspe u bržem učenju tako što mu istovremeno imenuju pokazujući neki predmet (pojam) koji žele da dete nauči
– na uzrastu kada se govor razvio u dovoljnoj meri i dete već niže rečenice, podstiču dete da razmišlja i uvažavaju detetovo mišljenje, ne smeju se i ne omalovažavaju izneto mišljenje
– pregovaraju i dogovaraju se primereno razvojnom nivou detetu

Ali i tako što:
– razgovaraju sa detetom šta sve može da se desi i kako da se tada ponaša , pripremajući tako dete za neke teže situacije
– razgovaraju sa detetom o pravilima i saslušaju mišljenje deteta
– pomažu detetu da pronađe načine kako da ispravi svoje greške
– pravedni su i fleksibilni
– razgovaraju sa detetom i pružaju mu informacije potrebne da donese pravilnu odluku
– razgovaraju sa detetom o posledicama koje njegovi postupci imaju na druge
– kontrolišu svoju ljutnju
– ne prete detetu da će ga udariti, da ga više neće voleti ako je neposlušno ili pogreši,
– ne plaše dete da će doći veštica , babaroga , da će se mama razboleti i sl. ako ne posluša

Red i struktura, davanje informacija neophodnih za učenje čine stabilan putokaz za pravilan dečiji govorno-jezički i ukupan psihomotorni razvoj.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Psihofizička priprema trudnica

Psihofizička priprema trudnica

Škola roditeljstva Nada Lazić održava redovne časove psihofizičke pripreme za trudnice. U Školi ćete saznati šta je potrebno da bi mogli da pohađate časove.

Psihofizička priprema trudnica je osposobljavanje trudnice za uspešan i bezbedan porođaj. Fizička kondicija trudnice treba da se stekne i održi. Vežbe su naročito usmerene na trbušne, međurebarne i mišiće karličnog dna. Kondicione vežbe se sinhronizuju sa vežbama disanja koje istovremeno opuštaju, poboljšavaju plućni kapacitet i omogućavaju dobru oksigenaciju ploda. Uče se i usvajaju tri tipa disanja prema fazama porođaja.

Osim sticanja kondicije i jačanja mišića, ove pripreme su značajne jer se na njima čuje niz  dragocenih saveta i dobijaju informacije o tome šta se događa u  telu trudnice od začeća, kao i šta da očekuje u porodilištu.

Pripremajući se za porođaj, buduća mama saznaje sve o tome kako njeno telo učestvuje u tom činu, koliko je važno i potrebno da joj u prvoj porođajnoj fazi mišići budu relaksirani i zašto. Kako da u drugoj porođajnoj fazi može da svesno upravlja svojim mišićima i aktivno pomaže i učestvuje u porođaju. Stičući takva znanja, koja tokom prishofizičkih priprema usvoji ponavljanjem, buduća mama na porođaju je osposobljena da sa lakoćom prati u kojoj je fazi porođaja i šta je potrebno da uradi.  Tako da,  umesto da na porođaj kreće u strahu jer je to novo i nepoznato iskustvo, trudnica u porodilište kreće opuštena i spremna na saradnju sa akušerom.

Kada poći u porodilište?

Trudnica na pripremama dobija izuzetno važnu informaciju kako da prepozna kada da krene na porođaj, odnosno na koji je način njeno telo obaveštava da je porođaj počeo. Uči se da prepozna kontrakcije i šta znači kada pukne vodenjak, da napravi razliku između bistre ili zelene plodove vode. Da zna kako da reaguje ako je plodova voda zelena, da se ne uplaši kada vidi krvavo-sluzavi čep na svom vešu. Da li treba da miruje ili da se odmah javi lekaru. Šta da radi ukoliko se javi krvavljenje.

Šta se još uči?

Trudnicama se svaki put ponavlja šta da se ponesu i šta ih očekuje u porodilištu: od prijema, preko higijenske pripreme, do ulaska u porođajnu salu. Trudnice se obaveštavaju i o pregledima koji ih  očekuju. Tako je ceo proces polaska na porođaj i prijema u bolnicu poznat i obrazložen.

Disanje i kontrakcije, napinjanje

Osnov pripreme za porođaj je učenje relaksacije kroz tipove disanja. Tehnike disanja, koje se razlikuju kao tri tipa disanja, važne su u porođaju. Po fazama porođaja i vrsti kontrakcija trudnica može da koristi prvi i drugi tip disanja, a u prelaznoj fazi treći tip. Tako dišući buduća mama “prolazi” kroz kontrakciju, relaksira mišiće i obezboljava ih. Aktivno učestvuje u svom porođaju

Materični mišić je sačinjen od glatke muskulature, a kontrakcija je mehanički rad. Za svoj rad, materica troši glikogen (vrsta šećera, važan za metabolizam). U toku njegovog razlaganja, ukoliko ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina se razlaže na ugljendioksid i vodu, a kontrakcija se lako podnosi. Ukoliko je žena u toku kontrakcije zgrčena, ona aktivira sve mišiće na način da troše veliku količinu kiseonika. U tom trenutku, materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Ako dođe do njenog nagomilavanja, kontrakcija postaje bolni grč.

Pravilnim disanjem tokom kontrakcije snabdeva optimalno svoju bebu kiseonikom. Zna koliko u kojoj fazi kontrakcija traje i na koliko minuta se ponavlja.

Veoma je važna i svest o dobrom napinjanju, koje je prirodna radnja. Buduće mame se na pripremama  informišu zašto je u datom trenutku značajno dobro napinjanje. Pre svega, to je prevencija porođajnih trauma i za majku i za dete. Napinjanje je završetak i kruna porođaja.

 

Emotivna podrška bebi

Budućim mamama se skreće pažnja da održe emotivni kontakt sa bebom tokom porođaja i da se između kontrakcija sa nežnošću obrate bebi, pomaze stomak, pruže joj misli i reči podrške. Bebi je to važno.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Vakcinacija

Vakcinacija

Kako Svetska zdravstvena organizacija naglašava,  ništa osim čiste pijaće vode, ni visok standard stanovništva, pa ni antibiotici, nema toliki značaj u smanjenju smrtnosti, koliku ulogu ima imunizacija stanovništva, misleći pre svega na dečiji uzrast.

Prema zakonu koji je kod nas na snazi, deca primaju ukupno deset vakcina. Od prvog Oktobra 2017 godine se uvodi još i vakcina protiv Pneumokoka, kao jedanaesta obavezna vakcina.

Prema kalendaru vakcinacije, prve dve vakcine bebe primaju u porodilištu i to BCG i Hepatitis b.

Sledeče vakcine deca primaju u Domu zdravlja prema kalendaru vakcinacije.

Sva relevantna istraživanja ukazuju, da su vakcine bezbedne za decu, da u nekim situacijama jesu prisutni rizici ali da si oni veoma retki.

Mnogi roditelji su zbunjeni kada je MMR vakcina u pitanju. Dugogodišnja negativna kampanja protiv ove vakcine je dovela do toga da roditelji sumnjaju u pozitivne efekte vakcine, a sa druge strane se posle više godina pauze pojavljuju novi oboleli pre svega od malih boginja, kako kod nas, tako i u svetu.

Komplikacije zauški su zapaljenje moždanica (meningitis) ili mozga (encefalitis), kao i testisa i jajnika, što može imati za posledicu sterilitet kod muškaraca, kao i gubitak sluha. Rubeola takođe ima komplikacije u vidu zapaljenja pluća (pneumonije) ili encefalitisa, a ukoliko žena nije preležala ovu bolest ili nije vakcinisana, u toku trudnoće može dovesti do pobačaja. Ipak su komplikacije najčešće kod malih boginja, gde su kod čak 30% obolelih prisutne komplikacije, posebno kod dece uzrasta do 5 godina. Tada se javljaju pneumonija, gubitak sluha i zapaljenje celog mozga (panencefalitis).

Prema kalendaru vakcinacije MMR vakcina se po kalendaru kod dece daje izmedju 12 i 15 meseca. MMR je skraćenica za Morbile (male boginje), Mumps (zauške) i Rubeole..Sva dosadašnja meritorna ispitivanja ukazuju, da je u neželjenim pojavama posle ove vakcine  odlučujuću faktor bila genetska predispozicija, a da je vakcina bila samo okidač koji je organizam odveo u neželjenom pravcu.

Još više o vakcinaciji na predavanju.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Bolesti vena

Bolesti vena

Dok se arterijska cirkulacija odvija pod direktnim uticajem srčanih kontrakcija i uz pomoć elastičnosti zidova arterija, venska cirkulacija zavisi od kontrakcija mišića potkolenice i uz pomoć zalistaka, ventila unutar velikih vena, stub venske krvi se polako „penje“ ka srcu.

Savremeni način života, dugotrajno sedenje na poslu, odsustvo fizičke aktivnosti i sve češća gojaznost onemogućavaju dejstvo venske pumpe, tako da krv pod dejstvom zemljine teže ostaje u donjim delovima nogu, koji vremenom oteknu. Ovi otoci su u početku bezazleni, povlače se tokom noći, a tokom dana se postepeno povećavaju. Ukoliko ovakav proces dugo traje, pogotovo kada postoji porodična istorija o bolesti proširenih vena, dakle genetska predispozicija za slabost venskog zida, otoci postaju trajni, a zidovi vena postaju sve tanji i javljaju se segmentna proširenja, varikoziteti, u kom slučaju govorimo o bolesti proširenih vena.

Kako se krv dugo zadržava u ovako proširenim venama, stvaraju se uslovi za nastanak tromboze, zgrušavanja krvi, što je potencijalno vrlo opasna komplikacija. Jedan od perioda rizika da dođe do tromboze je trudnoća. Posebno ako trudnica iz nekog razloga treba dugo da sedi (putovanje avionom…).

U slučajevima kada se radi o trombozi u dubokom venskom sistemu (DVT, phlebothrombosis), situacija je bitno drugačija. DVT predstavlja vrlo rizičnu komplikaciju bolesti vena, jer krajnja posledica može biti odvajanje dela tromba, koji potom biva nošen venskom strujom iz donjih udova ka srcu.

Bolesnici se najčešće žale na bol, oticanje i toplinu u potkolenici, a opisuju i različite promene na koži. U takvoj situaciji treba insistirati na ekstenzivnosti promena, jer ograničene zone ukazuju na površni tromboflebitis, dok promene na čitavoj potkolenici, ili i potkolenici i natkolenici najčešće znače da se radi o DVT.

Lečenje bolesti proširenih vena podrazumeva prevenciju tromboze, a kod verifikovane DVT ili tromboflebita prevenciju stvaranja novog tromba na već postojećem. Redukcija težine, izbegavanje dugog sedenja i stajanja, hodanje, uzimanje većih količina tečnosti pri ekstremnim spoljašnjim temperaturama i pravovremeno hirurško lečenje bolesti proširenih vena su optimalan način prevencije tromboze, i svih eventualnih posledica njenog nastanka. Kod već nastale tromboze, hirurško lečenje je moguće samo u prvih nekoliko sati, a hronična terapija traje mesecima, a često i godinama.

Velika je zabluda, sa kojom se često susrećemo u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima koji boluju od bolesti proširenih vena, da:  „Proširene vene ne treba operisati, pošto se redovno vraćaju, a pogotovo ne pre trudnoće, pošto se tada pogoršavaju“! Druga zabluda tretira bolest proširenih vena u trudnoći kao estetski, a ne funkcionalni problem, pri čemu se prenebregava da je trudnoća stanje u kome postoji povećana sklonost ka nastanku tromboze, sa svim komplikacijama, koje mogu ugroziti i majku i dete. Prevencija venske tromboze se nameće kao primarni cilj svakodnevnog ponašanja i lečenja bolesti vena.

Elastična kompresiona bandaža može  biti primenjena kao osnovni ili dopunski metod lečenja operativno tretiranih bolesnika ili onih koji su primali sklerozantna sredstva. Spoljašnja kompresija koja se postiže  nošenjem elastične bandaže potpomaže venskom sistemu nogu kompresijom proširenih vena i prevencijom otoka, a olakšava i rad mišićne pumpe čija je akcija suštinska za vensku cirkulaciju. Ona takodje smanjuje vensku stazu i hipertenziju u površnim venama. Sprečava širenje varikozno izmenjenih vena i razvoj trofičnih promena mekih tkiva potkolenice, a takodje potpomaže i limfni protok. Elastične čarape imaju stalan oblik i  dobro naležu na nogu. Čarape su pojačane u predelu skočnog zgloba, gde je i najveći pritisak. U zavisnosti od lokalizacije varikoziteta postoje dokolenice i hulahop čarape, koje vrše kompresiju na stopalo i potkolenicu ili na celu nogu.

Više o bolesti krvnih sudova kao i o načinima prevencije i hirurškim metodama lečenja na predavanju.

 

Autor i predavač: Prof. Nenad Ilijevski, M.D.Ph.D, Vaskularni hirurg

 

 

Uvod u ishranu tokom trudnoće i nakon porođaja

Uvod u ishranu tokom trudnoće i nakon porođaja

Najradosniji događaj u životu čoveka je dolazak novog stvorenja na svet. Radost je još veća ukoliko je beba zdrava, napredna i lepa. Na te aspekte bebine ličnosti celog toka budućeg života  presudno utiče način života majke tokom trudnoće,dojenja a i posle – davanjem pozitivnog primera.

 

Odnosno da li je bebin organizam tokom rasta i razvoja  imao dovoljno kvalitetnih nutijenata  ili bolje rečeno svakog dana „svih boja u tanjiru“

 

Jedna proverena postavka glasi: puno voća u trudnoći i beba će biti zdrava, nepredna i lepa. Prevedeno u grame to znači 400 – 500 grama dobro opranog voća i   200 – 300 grama povrća u svakodnevnoj ishrani majke.

 

Da damo jedan primer: biološke prednosti brokolija – što mladji to efikasniji i bogatiji antioksidansima (koji se starenjem biljke i stajanjem gube).

 

BROKOLI

 

–  obiluje folnom kiselinom i smatra se idealnom hranom u trudnoći i svo vreme posle,

–  folna kiselina je posebno značajna u periodu planiranja trudnoće,

–  zatim prvih 12 nedelja trudnoće jer sprečava moguće nepravilnosti razvoja prvobitne neuralne cevi     embriona iz koje će se tokom trudnoće razviti budući mozak i kičmena moždina, odnosno na ovaj način sprečava stvaranje teških  deformiteta kičmene moždine pa i mozga,

–  brokoli je bogat kalcijumom i magnezijumom neophodnim da se bebi formiraju:

–  jake kosti

–  zubi

–  nokti i

–  nervi

ali ako tokom trudnoće koristite napitke koji sadrže kofein, ovaj  koristan efekat može da bude umanjen pa i poništen,

–  brokoli sadrži i značajne količine gvožđa – neophodnog za stvaranje dobre   krvne slike i majke i bebe

  brokoli je bogat i izuzetno korisnom komponentom luteinom koji je preventiva

niza budućih, pa i ozbiljnih  problema sa vidom.

 

 

Autor i predavač: Prim.dr med Petar Borović

 

Ishrana u trudnoći i nakon porođaja

Ishrana u trudnoći i nakon porođaja

Trudnoća je nutritivno najzahtevniji  period za ženu, sa značajnim promenama u metabolizmu i funkciji digestivnog sistema. Pravilna ishrana mogućava razvoj bebe i čuva zdravlje majke!

Trudnoća traje 40 nedelja, ili tri trimestra. U svakom od njih beba zahteva određene nutrijente pa se ishrana prilagođava trenutnim potrebama trudnice, tj, ploda.

Tokom trudnoće potreba za vitaminima i mineralima je mnogo veća (+50%) od povećanja energetskih potreba (+15%). Zato trudnica ne treba da jede duplo više već duplo kvalitetnije.

Da bi rodila zdravo dete buduća majka treba da jede namirnice iz svih sedam grupa. Neke namirnice daju energiju, druge punovredne proteine, a treće vitamine, minerale i dijetna vlakna. Kako se ne bi ugojila više od očekivanog (u skladu sa indeksom telesne mase) trudnica mora da vodi računa o količini hrane, načinu pripreme i kombinovanju namirnica u obroku. Redosled i ritam obroka je takođe bitan, jer se ne smeju preskati obroci kako ne bi nastupi pad šećera u krvi, sa svim neprijatostima.

Pored hrane u trudnoći je jako bitna voda i tečnosti uopšte. Materica je najosetljiviji organ na dehidraciju, reaguje kontrakcijama koje mogu biti opasne. Zato je unos 2 l zdrave vode dnevno neophodan.

Uz sve pomenuto hrana treba da bude zdrava, bez aditiva, ostataka pesticida, veštačkog đubriva, hormona i zdravstveno bezbedna. Jednom rečju, poželjna je eko ili bio hrana.

Nakon porođaja hrana treba da obezbedi oporavak majke i stvaranje dovoljno mleka za bebu.

Enegretski je ovo zahtevniji period od trudnoće a kvalitativno vrlo specifičan. Ono što majka jede, putem mleka stiže do bebe. Kako korisni tako i štetni sastojci iz hrane.

Mnogo više o zdravoj ishrani i individualnom planiranju jelovnika na predavanju.

 

Autor i predavač: Živka Vlajković, diplomirani nutricionista

 

 

Razvoj roditeljstva

Razvoj roditeljstva

Psihologija roditeljstva proučava promene koje nastaju ispunjenjem funkcije roditeljstva, ispituje značaj koji novostečeni status roditelja ima za ličnost, ispituje rast i razvoj roditelja kroz roditeljstvo.

Ideje i predstave o sebi kao o budućem roditelju, javljaju se još u najranijem detinjstvu. U periodu do zrelosti ovaj razvoj ide u pravcu prihvatanja i odbacivanja odlika svojih roditelja kao roditelja. Razvoj dalje ide u pravcu odabira i postavljanja svojih sopstvenih prioriteta i standarda.

Sa kakvim pretpostavkama se ulazi u roditeljstvo? Mladi roditelji razvijaju fizički, mentalno i emotivno jedno malo biće – svoje dete.

Da li su mladi roditelji spremni da se kroz roditeljstvo i sami razvijaju i da postave nove prioritete? Da li trudnoću i roditeljstvo prihvataju kao obogaćenje ili kao osiromašenje dotadašnjeg života?

Gde ostaje dotadašnji identitet mladih roditelja, šta su ključne vrednosti koje čine njihov identitet?  Koliko su sebe prihvatili kao roditelje?

Zašto je odnos majka – dete u prvoj godini najveći prioritet? Ko najbolje poznaje Vaše dete?

Mladi roditelji zajedno stvaraju buduću oazu, dom, porodicu za svoje dete. Strukturu svoje buduće sreće. Osnove odnosa u novoj maloj porodici stvaraju se tokom trudnoće i od prvih dana po rođenju bebe.

Do koje mere roditelji mladih roditelja treba da se povuku i zauzmu mesto deda i baka? Kada novi roditelji zauzimaju  svoja nova mesta – tate i mame?

Posleporođajna depresija može biti faktor destabilizacije porodice. Kako je preduprediti i pomoći sebi?

 

Predavač: Jasna Lovrić, konstr. koučing psiholog

 

 

Prakticni čas – završni čas

Prakticni čas – završni čas

Na Završnom i praktičnom času učimo:

  • Nega kože kod novorođenčeta je delikatna, jer je dečija koža osetljiva i nedovoljno razvijena.
  • Kupanje i  nega normalne kože treba da bude radost roditelja i novorodjenčeta.
  • Promene na bebinoj koži kao sto su: ojed, osip od vrućine, temenjača…iziskuju posebnu negu.
  • Obrada i nega pupčanog patrljka, takodje je vazan deo svakodnevne nege novorodjenčeta.
  • Kupovina odeće za novorodjenče, šta je ono što je stvarno potrebno.

Oblačenje i svlačenje bebe je deo prakticnog časa gde polaznici škole imaju priliku da vežbaju na lutki.

Opremanje prostora u koji dolazi beba iziskuje posebnu pažnju budućih roditelja. Dobro opremljen prostor će im pojednostaviti brigu o novorođenčetu.

Na Praktičnom i završnom času svi polaznici Škole dobijaju besplatan priručnik “Od zdravih roditelja do zdravog potomstva” kao  poklon Škole budućim roditeljima i podrška pod rukom u svakom trenutku. Uz pomoć priručnika mladi roditelji mogu u svakom momentu da se podsete važnih stvari o odgajanju svoje dece i da nauče da postanu odgovorni roditelji.

Na Praktičnom i završnom času se vrši i dodela diploma – postajete diplomirani roditelj!

Babinje – prvih 40 dana nakon porođaja

Babinje – prvih 40 dana nakon porođaja

U prvih šest nedelja posle porođaja, Vaše telo se polako oporavlja. Navikava se na nove promene od kojih je na prvom mestu je svakako dojenje. Promene se dešavaju od dana do dana i potrebno je da znate šta Vas čeka da bi se pripremile i da ne bi gubile dragocene trenutke.

Da bi taj period prošao sa što manje problema, veoma je važno da vodite malo više računa o sebi. Na predavanju ćete čuti sve što je potrebno da znate da bi se pripremili za babinje.  Dobićete niz korisnih  saveta koji će Vam pomoći da lakše i bez poteškoća prebrodite ovaj period.

Karakteristike babinja su:

  • povlačenje materice ( involucija),
  • pojava lohija, sukrvičavog sadržaja koji se iz dana u dan menja i
  • pojava mleka – laktacija.

U toku predavanja pogledaćete animirani film o porodjaju, sa ciljem da kao trudnica steknete utisak šta da očekujete kada dodjete u porodiliste.

Predavač i autor predavanja: Nada Lazić, dipl. defektolog

error: Content is protected !!