Category: Porodica

Mentalno-higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu – I deo

Mentalno-higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu – I deo

Mentalna higijena je naučna disciplina koja, koristeći se sopstvenim, ali i doprinosima drugih nauka (biologija, psihijatrija, psihologija, sociologija, antropologija, defektologija), preduzima mere usmerene ka zaštiti i unapređenju mentalnog zdravlja…

Psihologija roditeljstva proučava promene koje nastaju ispunjenjem funkcije roditeljstva, ispituje značaj koji novostečeni status roditelja ima za ličnost, ispituje rast i razvoj roditelja kroz roditeljstvo. Veoma je važno da žena zna da njeno emocionalno stanje utiče na bebu još dok je u stomaku, kao i da ukoliko prepozna velike promene u svojim osećanjima i odnosu prema trudnoći potraži adekvatnu pomoć.

Da li čin rođenja deteta označava i rođenje roditelja?

Razvoj identiteta roditelja počinje mnogo pre nego što čovek i žena postanu biološki roditelji. Neke želje, ideje i predstave o sebi kao o budućem roditelju, javljaju se još u najranijem detinjstvu. U periodu do svoje zrelosti ovaj razvoj ide u smislu selekcije prihvatljivih i odbacivanja neprihvatljivih odlika svojih roditelja kao roditelja.

Ključni period u razvoju identiteta oba roditelja je period trudnoće, koji je u tekstovima i studijama različitih autora po Brinovij (Breen, 1975) doživljen kao:

  1. Trudnoća kao prepreka

    Teškoća, prepreka, nevolja koju treba prebroditi, da bi se zatim žena vratila na status „zdravog“, tj. predtrudnički period. Trudnoća je period intenzivnih promena koje mogu da dovedu do dezorganizacije i patoloških reakcija. Neka istraživanja govore da žene sa nekim osobinama ličnosti koje odstupaju od prosečnog (povećana anksioznost, konflikt oko prihvatanja uloge pola, emocionalna razdražljivost, itd.), imaju veće probleme u toku trudnoće (preterano povraćanje, muka, toksemija u trudnoći, produženo vreme trajanja porođaja i sl.) (Gunter, 1963).

  2. Trudnoća kao razvoj
    • Period u kom preovladavaju mogućnosti za razvoj i rast ličnosti žene…
    • Trudnoća je kritična faza koja vodi novom nivou integracije i razvoju ličnosti (Benedek, 1959)
    • Trudnoća je normalna kriza (G. Bibring, 1961) koja se javlja kod svake trudnice – kriza koja pod povoljnim uslovima vodi u sazrevanje.
    • Kaplan (Caplan, 1961) smatra da je trudnoća period povećane sklonosti osećanjima krize. Neki problemi se doživljavaju većim i važnijim i ličnost ne može da koristi uobičajeni repertoar svojih metoda za rešavanje tih i tako doživljenih problema.
Razvojni zahtevi pred budućom majkom
  • Obrada specifičnih strahova vezanih za trudnoću i porođaj, za neizvesnost i nepoznavanje ishoda trudnoće
  • Prilagođavanje na hormonalne i fizičke promene
  • Promena životnog stila
  • Menjanje pojma o sebi
  • Priprema na novu ulogu – ulogu majke, ili na ulogu majke više dece
  • Adaptacija, obično u većini slučajeva, na neplaniranu i neočekivanu trudnoću
  • Komunikacija majka – fetus
  • Dete je deo psihosomatike majke, tj. kroz tzv. „ekscitacije krvi“ biće mu prenesena stanja u kojima se majka nalazi
  • Krv majke, tj. fetusa je medijum kojim sve promene koje se dese u majci mogu da budu prenesene na dete
  • Fetus pamti ritmove otkucaja majčinog srca, te je kao novorođenče posebno osetljivo na te zvuke: istraživač Simon je iskoristio šumove majčinog srca i uspevao je da odjednom smiri plač celog odeljenja novorođenčadi
  • Tomatis je snimio glas majke i elektronski ga preradio kao da dolazi iz vodenog miljea (kao da je prošao kroz amnionsku tečnost) i koristio to u svojim psihoterapijskim seansama sa pacijentima.
  • Sarkissoff je sličnu metodu upražnjavao kod autistične dece
Uticaj emocionalnih stanja majke na razvoj fetusa

Povišena strepnja, različiti strahovi, depresija, stres mogu negativno da utiču na fetus i da dovedu do povećane osetljivosti deteta na različite frustracije i sklonosti ka različitim psihopatološkim manifestacijama u ranom detinjstvu.

Stres majke

Dovodi do povećanja nivoa adrenalina, hormona koji se luči u stanjima stresa, što kod fetusa dovodi do „fetalne panike“ i prevelike pokretljivosti, što je i potvrđeno ultrazvučnim pregledima. Termin „hiperaktivni fetus“ odgovara upravo stanju trajnijeg stresa kod majke. Po rođenju, ovakva deca su često hiperaktivna, sa nestabilnim vegetativnim nervnim sistemom, što se manifestuje ubrzanim radom srca i pojačanom pokretljivošću organa za varenje.

Šta još kaže psihologija i stručnjaci na tu temu?

Preterana zabrinutost o mogućim posledicama loše emocionalne atmosfere u kojoj se razvija trudnoća je takođe štetna, jer stvara ili pojačava upravo onaj uslov koji treba izbeći, a to je dugotrajna napetost i zabrinutost. Ispoljavanje postnatalnih poremećaja zavisiće od sredinskih faktora posle porođaja, koji mogu da ublaže ili ponište negativne činioce koji su postojali u toku prenatalnog perioda.

Tekst preuzet iz knjige „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“

error: Content is protected !!