Category: Porodica

Mentalno-higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu – II deo

Mentalno-higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu – II deo

Doživljaj nekih žena neposredno pred porođaj ili odmah posle njega o tome da ne osećaju nikakvu ljubav prema detetu koje očekuju ili su upravo dobile, kod njih produkuje krivicu i doživljaj sebe kao loših majki, remeteći normalan tok stvari i postepeno afektivno vezivanje koje bi inače, s vremenom, nastupilo između njih i beba…

„Bebasti izgled mladunčeta“ (malene fizičke mere, srazmerno veća glava, kraći udovi, na glavi istureno čelo, razmaknute oči, isturene i zaobljene jagodice, nespretnost mladunčeta u pokretima i kretanju, dečji plač) – sve to izaziva tipični afektivni i bihejvioralni sklop reakcija, želju za bliskim fizičkim kontaktom, nošenjem, ljuljanjem, maženjem, zaštitom… „Bebasti izgled“ služi kao pokretač, okidač materinskog ponašanja.

Materinska osetljivost

To je pojačana svesnost o postojanju deteta, spremnost da se odmah reaguje na detetove signale i visoka prijemčivost za signale koji dolaze od deteta. Osetljiva mati je spremna da primi bebine signale, da ih pravilno interpretira i reaguje na njih, bez većih odlaganja. Neosetljiva mati, za razliku od osetljive, skoro uvek sama započinje interakciju sa detetom, ili interveniše prema svojim željama, raspoloženjima, ne obazirući se na detetovo traženje.

Posledice materinske (ne)osetljivosti

Deca osetljivih majki su sigurnija, u stanju su da istražuju nepoznata mesta koristeći pritom majku kao izvor sigurnosti, prihvataju kratkotrajna odvajanja od majki.

  • Negativne posledice neosetljivosti – kod deteta se stvaraju: osećanje nesigurnosti, straha, osećanja ugroženosti, psihofiziološke smetnje.
  • Razlozi smanjene materinske osetljivosti: umor majke, depresivna raspoloženja, zaokupljenost drugim aktivnostima, pogrešno tumačenje detetovih signala usled svojih psiholoških potreba i odbrana, odbijanje da se prilagodi detetovom ritmu, potreba nekih majki za konstantnom kontrolom svojih beba…
Hranjenje i frustracije pri hranjenju

Rigidnost u sprovođenju pravila ishrane izaziva detetovu fiziološku nelagodnost, napetost, čest i produžen plač, psihosomatske varijacije telesne težine i poremećaje ishrane. Prerano odbijanje od dojki, majčino nestrpljenje pri dojenju, nedovoljna osetljivost na detetove poruke da je gladno, netolerantnost za detetove manipulacije sa bradavicama, mogu da uslove pojavu anoreksije kod odojčeta, kao i u kasnijim fazama detetovog razvoja.

Faze razvoja ranog emocionalnog odnosa dete-roditelj
  • Od rođenja do drugog meseca deca socijalno reaguju skoro prema svakoj osobi
  • Od 2. do 7. meseca deca direktno socijalno reaguju uglavnom na članove porodice
  • Od 6. do 8. meseca dete je razvilo već jasnu privrženost prema majci, boji se nepoznatih osoba (strah 8. meseca, ili anaklitički strah) i buni se zbog odvajanja od majke
  • Posle 8. meseca, detetu simbiotski odnos sa majkom postaje sve manje potreban. Ono se polako odvaja i individualizuje, kako u odnosu sa majkom, tako i u odnosu na druge značajne osobe, što predstavlja proces separacije i individualizacije. U tom procesu upoznavanja okoline, ono je stalno suočeno sa pretnjom gubitka objekta, odnosno majke, a reakcija deteta na ovaj pretpostavljeni gubitak je separacioni strah. Za lakše prevazilaženje separacionih strahova mnoga deca koriste prelazne objekte (lutku, plišanog mecu ili neku drugu mekanu igračku).
Dva načina uticaja deteta na roditelje
  1. Karakteristikama svog razvoja i promenama koje vremenom nastupaju i koje su zajedničke za svu decu (u početku kod deteta preovladava aktivnost i redukcija stimulacije, a kasnije reaktivnost i traženje stimulacije iz okoline. Dete informiše svoje roditelje o svojim mogućnostima, željama i ograničenjima, karakterističnim za dati uzrast).
  2. Jedinstvenim sklopom odlika koje su tipične samo za to dete (utvrđene su urođene razlike u učestalosti i dužini plača, sklonosti ka problemima uspavljivanja i spavanja, dužini vremena koje dete provede u snu i učestalosti osmehivanja). Pol deteta takođe izaziva različite reakcije – majke svoje devojčice više gledaju, smeše im se, vokaliziraju, dok dečake više dodiruju i drže u naručju.
Roditelj i dete: jednosmerni ili dvosmerni uticaji? Ko tu koga vaspitava?

Tomas i Čes su 1977. longitudinalnom, dvadesetogodišnjom studijom ispitivali temperament kod dece: lako, teško, zatvoreno dete. Lako dete je prijatno, odgaja se bez problema, dobro adaptirano na nove situacije, novu hranu, nove ljude, veselo, ima redovan ritam hranjenja, spavanja, uživa da uči nove igre, da uzima učešće u novim akcijama. U ovoj grupi se najređe pojavljuju razvojni poremećaji. Teško i zatvoreno dete, uprkos ogromnim količinama strpljenja i emocionalne stabilnosti roditelja, reaguje povlačenjem, oštrim protestom kada se nađe u novim situacijama, bilo u odnosu na hranu, na oblačenje, nove ljude ili mesta. Tomas i Česova tvrde da se ove razlike u temperamentu formiraju u uzrastu od 2. do 3. meseca i od tada su duže vreme stabilne. Oni tvrde da su mogućnosti uticanja na detetov razvoj mnogo manje nego što to roditelji misle.

Zadatak roditelja je da prepozna individualne karakteristike deteta i da, shodno tome, prilagodi svoje ponašanje. Pored pozitivnih emocija koje izaziva roditeljstvo, činjenica je da je roditelj ponekad, više ili manje, ambivalentan prema detetu. Psihološko opterećenje koje dete predstavlja za svakog roditelja razlikuje se od roditelja do roditelja. Isto dete predstavlja različito opterećenje za različite članove porodice, pa čak i za istog člana u različitim vremenskim periodima.

Mentalno zdravlje i planiranje porodice?

Planiranje porodice podrazumeva ne samo limitiranje broja, već i ostvarivanje optimalnih vremenskih razmaka među rađanjima i označava očiglednu meru lične i socijalne kompetencije. Svetska federacija za mentalno zdravlje stalno upozorava na povezanost planiranja porodice i mentalnog zdravlja ljudi.

Tekst preuzet iz knjige „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“

Mentalno-higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu – I deo

Mentalno-higijenski pristup trudnoći i roditeljstvu – I deo

Mentalna higijena je naučna disciplina koja, koristeći se sopstvenim, ali i doprinosima drugih nauka (biologija, psihijatrija, psihologija, sociologija, antropologija, defektologija), preduzima mere usmerene ka zaštiti i unapređenju mentalnog zdravlja…

Psihologija roditeljstva proučava promene koje nastaju ispunjenjem funkcije roditeljstva, ispituje značaj koji novostečeni status roditelja ima za ličnost, ispituje rast i razvoj roditelja kroz roditeljstvo. Veoma je važno da žena zna da njeno emocionalno stanje utiče na bebu još dok je u stomaku, kao i da ukoliko prepozna velike promene u svojim osećanjima i odnosu prema trudnoći potraži adekvatnu pomoć.

Da li čin rođenja deteta označava i rođenje roditelja?

Razvoj identiteta roditelja počinje mnogo pre nego što čovek i žena postanu biološki roditelji. Neke želje, ideje i predstave o sebi kao o budućem roditelju, javljaju se još u najranijem detinjstvu. U periodu do svoje zrelosti ovaj razvoj ide u smislu selekcije prihvatljivih i odbacivanja neprihvatljivih odlika svojih roditelja kao roditelja.

Ključni period u razvoju identiteta oba roditelja je period trudnoće, koji je u tekstovima i studijama različitih autora po Brinovij (Breen, 1975) doživljen kao:

  1. Trudnoća kao prepreka

    Teškoća, prepreka, nevolja koju treba prebroditi, da bi se zatim žena vratila na status „zdravog“, tj. predtrudnički period. Trudnoća je period intenzivnih promena koje mogu da dovedu do dezorganizacije i patoloških reakcija. Neka istraživanja govore da žene sa nekim osobinama ličnosti koje odstupaju od prosečnog (povećana anksioznost, konflikt oko prihvatanja uloge pola, emocionalna razdražljivost, itd.), imaju veće probleme u toku trudnoće (preterano povraćanje, muka, toksemija u trudnoći, produženo vreme trajanja porođaja i sl.) (Gunter, 1963).

  2. Trudnoća kao razvoj
    • Period u kom preovladavaju mogućnosti za razvoj i rast ličnosti žene…
    • Trudnoća je kritična faza koja vodi novom nivou integracije i razvoju ličnosti (Benedek, 1959)
    • Trudnoća je normalna kriza (G. Bibring, 1961) koja se javlja kod svake trudnice – kriza koja pod povoljnim uslovima vodi u sazrevanje.
    • Kaplan (Caplan, 1961) smatra da je trudnoća period povećane sklonosti osećanjima krize. Neki problemi se doživljavaju većim i važnijim i ličnost ne može da koristi uobičajeni repertoar svojih metoda za rešavanje tih i tako doživljenih problema.
Razvojni zahtevi pred budućom majkom
  • Obrada specifičnih strahova vezanih za trudnoću i porođaj, za neizvesnost i nepoznavanje ishoda trudnoće
  • Prilagođavanje na hormonalne i fizičke promene
  • Promena životnog stila
  • Menjanje pojma o sebi
  • Priprema na novu ulogu – ulogu majke, ili na ulogu majke više dece
  • Adaptacija, obično u većini slučajeva, na neplaniranu i neočekivanu trudnoću
  • Komunikacija majka – fetus
  • Dete je deo psihosomatike majke, tj. kroz tzv. „ekscitacije krvi“ biće mu prenesena stanja u kojima se majka nalazi
  • Krv majke, tj. fetusa je medijum kojim sve promene koje se dese u majci mogu da budu prenesene na dete
  • Fetus pamti ritmove otkucaja majčinog srca, te je kao novorođenče posebno osetljivo na te zvuke: istraživač Simon je iskoristio šumove majčinog srca i uspevao je da odjednom smiri plač celog odeljenja novorođenčadi
  • Tomatis je snimio glas majke i elektronski ga preradio kao da dolazi iz vodenog miljea (kao da je prošao kroz amnionsku tečnost) i koristio to u svojim psihoterapijskim seansama sa pacijentima.
  • Sarkissoff je sličnu metodu upražnjavao kod autistične dece
Uticaj emocionalnih stanja majke na razvoj fetusa

Povišena strepnja, različiti strahovi, depresija, stres mogu negativno da utiču na fetus i da dovedu do povećane osetljivosti deteta na različite frustracije i sklonosti ka različitim psihopatološkim manifestacijama u ranom detinjstvu.

Stres majke

Dovodi do povećanja nivoa adrenalina, hormona koji se luči u stanjima stresa, što kod fetusa dovodi do „fetalne panike“ i prevelike pokretljivosti, što je i potvrđeno ultrazvučnim pregledima. Termin „hiperaktivni fetus“ odgovara upravo stanju trajnijeg stresa kod majke. Po rođenju, ovakva deca su često hiperaktivna, sa nestabilnim vegetativnim nervnim sistemom, što se manifestuje ubrzanim radom srca i pojačanom pokretljivošću organa za varenje.

Šta još kaže psihologija i stručnjaci na tu temu?

Preterana zabrinutost o mogućim posledicama loše emocionalne atmosfere u kojoj se razvija trudnoća je takođe štetna, jer stvara ili pojačava upravo onaj uslov koji treba izbeći, a to je dugotrajna napetost i zabrinutost. Ispoljavanje postnatalnih poremećaja zavisiće od sredinskih faktora posle porođaja, koji mogu da ublaže ili ponište negativne činioce koji su postojali u toku prenatalnog perioda.

Tekst preuzet iz knjige „Od zdravih roditelja do zdravog potomstva“

error: Content is protected !!