Category: Dete

Obratite pažnju – hitna stanja kod dece

Obratite pažnju – hitna stanja kod dece

Fras (febrilne konvulzije)

U pedijatrijskoj praksi, stanje febrilnih konvulzija, u narodu  poznatog kao fras, predstavlja jedno od urgentnih stanja. Klinička slika je dramatična, često praćena grčevima i gubitkom svesti, pa roditelji to opisuju kao da dete umire. Najčešće nastaju pri prvom skoku telesne temperature, pre nego što je detetu i izmerena temperatura. U najvećem broju slučajeva se javljaju u uzrastu od 6 meseci pa do kraja 3 godine. Smatra se da postoje nasledne predispozicije a sreću se  nešto češće kod dečaka. Tokom napada roditelji treba dete da postave u bočni položaj, pri čemu detetu ne treba nasilno otvarati usta i detetu treba obarati telesnu temperaturu . U praksi roditelji dovode dete kod pedijatra kada su već konvulzije prošle.

Povrede

Povrede su sastavni deo svakog detinjstva. Roditelj mora i treba da sagledava svet oko sebe onako, kako to vidi dete i kako ga ono doživljava. Obezbedjivanje sigurnosti deteta jedno je od najosnovnijih odgovornosti roditelja koja praktično više nikada ne prestaje. U zavisnosti od uzrasta deteta, postoji velika razlika u vrsti zaštite koju detetu treba pružiti. Sa 3 meseca dete zahteva potpuno drugačiji nadzor u odnosu na dete od 12 ili 24 meseca. Treba imati u vidu da je celokupna detetova pažnja usmerena upravo na ono što mu se brani.

Povrede glave su česte, pre svega zbog relativne veličine i težine glave u odnosu na telo, slabe  koordinacije  i čestih  padova. Potres mozga nastaje usled udarca ili pada na glavu, započinje kratkotrajnom nesvesticom, bledilom i povraćanjem. Potrebno je mirovanje  i pažljivo praćenje detetovog stanja naredna 72 sata. Teža povreda je kontuzija mozga sa neurološkim ispadima. U principu svaka povreda glave zahteva odlazak kod pedijatra.

Prelomi ekstremiteta se takodje relativno često sreću u dečjoj traumatologiji. Karakteristični prelomi kod dece su subperiostalni takozvani prelom zelene grane i epifiziolize. Kod svake ozbiljnije povrede ekstremiteta potrebno je izvršiti privremenu imobilizaciju priručnim sredstvima  do odlaska kod lekara.

Opekotine

Opekotine su nažalost često prisutne kod dece i to dvostruko u odnosu na odrasle. Mala deca imaju tanju kožu od odraslih pa su i oštećenja teža, zbog čega su i gubici iz organizma preko opekotina veći. Presudno značenje imaju veličina opekotine i njena dubina. Kod dece se najčešće vidjaju na glavi, vratu, dlanovima i guzi. Lečenje se započinje prvom pomoći , a sastoji se od što bržeg izlaganja opečene površine mlazu najhladnije vode najmanje 20 minuta uz predhodno skidanje svega što je dodirivalo kožu i potom prekrivanja sterilnom gazom  prepeglanim čaršavom ili pelenom.

Trovanja

Trovanja su nažalost veoma prisutna kod dece, i to u 75% u uzrastu od 1. do 5. godine. Na prvom mestu su lekovi, kućne hemikalije, alkohol i pesticidi. U praksi skoro uvek trovanje kod dece nastaje  zbog nepažnje odraslih. Dete treba što pre odvesti na kliniku, gde se sprovodi ispiranje želuca unutar 4 sata od uzimanja otrovne supstance ili primenjuju odgovarajući antidoti.

Hirurška oboljenja, kile

Hirurška oboljenja su takodje prisutna u pedijatriji, počev od preponske kile kod novorodjenčadi i odojčadi  kada dete odbija hranu, neprekidno plače, povraća i nema stolicu, sa  pojavom bolnog otoka u preponi. Invaginacija je pojava kada dolazi do uvrtanja i spuštanja dela tankog ili debelog creva u donji deo. Većinom se javlja kod dece do godinu dana sa bolovima, krvavo sluzavim stolicama i povraćanjem. Na problem sa slepim crevom treba pomisliti kada se dete žali na bol u stomaku, praćen povraćanjem i povišeniom temperaturom, dok kod male dece ovih simptoma uglavnom nema. Slika je nespecifična. Dete odbija hranu, jako je  razdražljivo, povaraća i pojavljuje se naduven stomak.

Gutanje predmeta

Deca gutaju strana tela posebno u oralnoj fazi. Najčešće se završava spontano uz kontrolu stolice sa prisutnim stranim telom, osim ako je progutani predmet oštrih ivica, kada mora da se radi gastroskopija.

 

Autor: Dr.Veroslav Marinkovic, pedijatar, saradnik Škole roditeljstva

 

Zaštitite zubiće na vreme

Zaštitite zubiće na vreme

Kultura dobrih higijenskih navika, kao i dobre navike u ishrani, osnov su za zdrave dečje zubiće…

Kako bi se sprečila pojava raznih stomatoloških problema, veoma je važno da roditelji od najranijeg uzrasta navikavaju svoje dete da pravilno održava higijenu usta. Svojim primerom najbolje će mu pokazati kako da to čini, a dobre navike u ishrani, koje podrazumevaju tri glavna obroka, dve užine i između njih bar sat i po pauze, treba da budu glavna vodilja u odgoju deteta i preventivi kada je stomatologija u pitanju.

Koji su prvi preventivni koraci u dečjoj stomatologiji?

Noću žlezde minimalno luče zaštitnu pjuvačku, pa, čim fiziološki razvoj to dozvoli, detetu treba ukinuti noćne obroke. Ukoliko postoji potreba za noćnim unosom, onda to treba da bude čista voda ili nezaslađeni čaj. Deca koja dišu na usta posebno su ugrožena kada je oralno zdravlje u pitanju i taj problem treba rešavati sa lekarom specijalistom za ovu oblast u što kraćem vremenskom periodu. Isto se odnosi i na sisanje prsta i cucle, koji zajedno sa disanjem na usta izazivaju deformitete i nepravilan razvoj gornje vilice i srednjeg masiva lica, pa slobodno možemo reći da je odgovornost direktno na roditeljima kad su u pitanju problemi koji će uslediti kasnije ukoliko loše navike potraju.

Kada je pravo vreme za početak higijene usta?

Oralna higijena treba da bude utemeljena po samom rođenju, pa tako sve oralne površine na kojima postoje naslage od mleka treba da se čiste gazom namotanom na prst. Tako ćete preduprediti pojavu kandidijaze koja je česta kod beba, zbog pretežno mlečne ishrane.

Pranje zuba počinje sa prvim izniklim zubilem, negde oko šestog meseca i tada bi trebalo da usledi i PRVA poseta stomatologu. Ukoliko roditelji peru zube u prisustvu svoje dece svakodnevno, deci to postaje uobičajena rutina.

Kako održavati higijenu mlečnih zubića?

Oko drugog rođendana će nići preostali mlečni zubi, sa manjim ili većim vremenskim odstupanjem, što je genetski uslovljeno. Dečje četkice i paste za zube bez fluora danas su dostupne na svakom koraku, kao i gelovi koji omogućavaju bezbolno nicanje. Moćne paste za (re)mineralizaciju koje mogu kompenzovati nekvalitetnu pljuvačku, dostupne su u savremenim stomatološkim ordinacijama. Mogu se koristiti već od druge godine i ovo je period kada bi dete trebalo da uči da ispljune pastu iz usta.

Zašto je važno lečiti mlečni zube?

Zdravlje mlečne denticije je neizmerno važno jer će dugi niz godina biti prisutna u ustima, a od šeste do trinaste godine biće u kontaktu sa stalnim zubima. Ovaj period je kritičan za prenos karijesa sa zuba na zub, jer se karijes širi velikom brzinom, kao i svako drugo infektivno oboljenje. Mlečni molar zahvaćen karijesom u trećoj godini neće zasigurno da služi još celu deceniju, koliko bi trebalo. Mlečni zubi traju do dvanaeste godine i punih sedam godina mogu biti izvor infekcije za stalne zube.

Zašto je važno da mlečni zubi duže traju?

Svaki zub koji nedostaje mora se na vreme nadoknaditi. Prevremeni gubitak mlečnih zuba (usled cirkularnog karijesa) dovodi do gubitka mesta za stalne zube. Zub viška će, takođe, dovesti do gubitka simultanih kontakata i pravilnog zagrižaja.

Šta raditi kad dete povredi ili polomi zub?

Dečji uzrast karakteriše i dinamično ponašanje, pa su razne povrede jednostavno očekivane. Prilikom svakog, čak i najbezazlenijeg pada sa povredom lica i vilica, treba proveriti mobilnost svakog potencijalno povređenog zuba, jer ukoliko se zub rasklati, a stomatolog ga ne fiksira na vreme, može doći do njegovog trajnog gubitka. Čak i potpuno izbijen zub se može ponovo primiti ukoliko ga stomalog reponira na ispravan način, a da je pripremljen aseptično i pod uslovom da ne prođe duže od 30 minuta od povrede. Ovakav zub najbolje je transportovati u čaši mleka. Ukoliko dođe do potpunog izbijanja mlečnog zuba on se ne vraća nazad, ali je neophodno da stomatolog proveri da li je došlo do povrede stalnog zametka.

Šta je to minimalno invazivna stomatologija?

Prilikom bilo kakve povrede zuba ili ukoliko je zub nikao kao atipičan, treba insistirati na minimalno invazivnim tretmanima koji su potpuno bezbolni, bez brušenja. Ukoliko je brušenje neophodno radi se na maksimalnom očuvanju zdrave zubne supstance, što najsavremeniji stomatološki materijali i aparatura već uveliko omogućavaju.

Dr Nikolina Jakovljević, doktor stomatologije
Stručna saradnica Škole roditeljstva

Kako da se ponašate kada se dete zaceni?

Kako da se ponašate kada se dete zaceni?

Ako ste roditelj malog deteta verovatno vam se desilo da se ono zaceni na sred ulice ili još gore u prodavnici, a vi niste znali kako da odreagujete…

Zacenjivanje se vrlo često javlja kod dece uzrasta od dve do pet godina. Ogleda se u upornom, preteranom plaču ili ljutnji koja dovodi to toga da se dete „zaceni“ i zacrveni od količine emocija, koje obično „pršte“ na sve strane, te se dete bacaka, vrišti, jeca… Ovo ponašanje zbuni i uznemiri roditelje, jer ne znaju šta da urade sa tolikom količinom emocija koje dete pokazuje, a obično ne znaju ni kako da postupe u tim situacijama.

Gde roditelji greše?

Najčešće greške roditelja kada dete ispoljava ovaj vid ponašanja, ogleda se u sledeće dve krajnosti: prva grupa roditelja je u stanju da sve uradi da prestane zacenjivanje deteta, dok druga grupa roditelja agresivno reaguje, pa se izviče na dete ili ga udari. Obe greške imaju za posledicu kasnije neprilagođeno ponašanje deteta. Naime, ukoliko roditelj „popusti“ detetu kada se ono zaceni tražeći nešto, time šalje jasnu poruku koju će dete protumačiti ovako: „Aha, samo treba da „napravim scenu“, i dobiću sve što poželim. Što veći napad dobijem, to će drugi brže udovoljiti mom zahtevu.“ Kada se desi da roditelj i narednih puta reaguje na zacenjivanje popuštanjem, to ponašanje se učvršćuje, i sve se češće javlja, tako da vremenom roditelj postaje rob emocija svog deteta. Ta deca onda postaju krajnje razmažena i manipulativna. Sa druge strane, ukoliko roditelj agresivno reaguje na detetovo zacenjivanje, to može kratkotočno blokirati ovaj vid ponašanja, ali dugoročno razvija kod deteta osećaj inata, prkosa i buntovništva koje se u kasnijem uzrastu može ispoljiti na drugi, mnogo složeniji način.

Kako reagovati?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, važno je da razumemo zašto dete to radi. Emocije dece su intenzivnije nego kod odraslih, i vrlo često ona ne znaju šta sa njima. Emocije se nekontrolisano „izlivaju“ iz njih. Zato su odrasli tu da nauče decu kako da kanališu i usmeravaju svoje emocionalne reakcije. Takođe, u ovom uzrastu, kada se javlja zacenjivanje kao oblik ponašanja, razvija se detetova autonomija, samopouzdanje i sposobnost da kaže „ne“. Zbog toga je važno da se to ponašanje ne „saseče u korenu“, već da se kanališe. Dakle, važno je da roditelj prepozna emociju deteta, pruži mu podršku: „Razumem da ti je teško, i da si uznemiren, ali sada to ne može.“ Često roditelji popuštaju detetu iz straha (da se ne uguši, da mu ne pozli…), i zato je važno da dete oseti da podržavate njegova osećanja, da ga razumete i da ste tu za njega, ali uz postavljanje jasnih, nedvosmislenih i doslednih granica. Pritom, što manje reči, a što više dela – dete bez mnogo objašnjavanja i pravdanja skloniti iz situacije (prodavnice, ulice), i time mu jasno pokazati da se ovakvim vidom ponašanja ništa ne dobija. Roditelj ovako ličnim primerom pokazuje detetu kako da reguje. Tako će dete naučiti da može da kaže i uobliči svoj zahtev na neki drugi način, a ne zacenjivanjem koje ne vodi ni do kakvog efekta. Takođe, dete uči da postoje granice u njegovom ponašanju i prohtevima što je jako važno za njegovu emocionalnu i socijalnu zrelost. Tako posmatrano, zacenjivanje može biti odličan povod da dete usvoji nove veštine koje su mu neophodne da bi se razvilo u samostalnu, emocionalno stabilnu i socijalno prilagođenu ličnost.

Slađana Đorđević, master psiholog, sertifikovani psihoterapeut
Stručna saradnica Škole roditeljstva

Praktični saveti za stimulaciju govora deteta

Praktični saveti za stimulaciju govora deteta

Način na koji se obraćate detetu može mnogo da pomogne u podsticanju govora…

Vaš izraz lica i govor tela, boja i melodičnost glasa i, naravno, podrška značajni su elementi za pokretanje osećaja sigurnosti kod deteta, a samim tim i saradnje. Evo deset korisnih saveta kako da stimulišete govor kod svog deteta.

  1. Značajno pojednostavite način obraćanja detetu u vidu jednostavnih i jasnih naloga.
  2. Uspostavite direktan kontakt očima sa detetom dok mu se obraćate.
  3. Dodatno skrenite pažnju deteta uz pomoć usmerenog govora pri obraćanju (možete imati mikrofon-igračku), kako biste još više podstakli dete da se oglašava. Kada čuje svoj glas brže će steći tzv. slušnu povratnu spregu i doći će do bržeg dozrevanja govornih centara u moždanoj kori.
  4. Govorite veselim tonom, a možete i pevušiti. Ostvarite pozitan emotivni odnos i ne zaboravite da je temelj svake dobre stimulacije dečja zainteresovanost.
  5. Pevajte detetu poznate pesme, i posle izvesnog broja ponavljanja pesmice, na kraju preskočitie poslednju reč ili frazu i sačekajte. Dete će najverovatnije predvideti kraj i izgovoriti traženu reč ili frazu. Kada igrate neku igru u kojoj koristite iste reči, naglašavajte poslednju reč, tako da dete zna da je ona važna, na primer: „Eci, peci, PEC”, ili „Prirema, pozor, SAD!” ili „Tri, četiri, SAD!”. Posle nekog perioda, ponovite igru i onda izostavite poslednju reč, kako bi dete moglo da dovrši izgovaranje.
  6. Poželjno je da govor upućen detetu bude propraćen vizuelnom podrškom – pokretom, pokazivanjem slike ili predmeta. U početku koristite pokret – gestove, da podržite to što govorite (pokažete rukom na određeni predmet koji imenujete u toku igre). Deci sa jezičkom nezrelošću, još je potrebniji vizuelni uz verbalni podstrek. To obilato koristite u smislu integracije vizuelnih, auditivnih i kinestetičkih stimulusa.
  7. Kada pokazujete neku sliku, npr. životinje, propratite načinom na koji se životinje oglašavaju: „mau!“, „av, av!“ ili „brrrm, brrrm!“ ukoliko pokazujete sliku automobila.
  8. Češće ponavljajte iste slike, pokazujući te predmete u 3D koji su na slikama i potkrepite istim načinom izgovaranja, kako bi se dete naviklo na ovu rutinu, a zatim izostavite reč i vidite da li će je dete ponoviti uz prezentovanje date slike.
  9. Kako bi se znanje prenelo i na ostale životne situacije (generalizovalo) iskoristite svaku priliku da imenujete stvari koje dete koristi, a ima veze sa prethodno prezentovanim slikama (imenica, glagola, prideva, predloga…). Čestim ponavljanjem reči ili fraza „ugradićete“ ih u dnevnu rutinu sve dok dete ne počne da shvata ono što ponavlja i tome dâ značenje.
  10. Ukoliko dete koristi više pojedinačnih reči, pokušajte da ih obogatite tako što ćete više koristiti prideve: „velika lopta“, „žuta kocka“, „prljave ruke“. Takođe, možete postavljanjem pitanja dodati glagole: „Šta radi bata, seka?“ Na taj način nastaju prve prave rečenice: „Pije mleko“, „Jede keks“…

Tanja Lukovac, master logoped
Stručna saradnica Škole roditeljstva

Kada se prva reč dugo čeka

Kada se prva reč dugo čeka

Roditelji sa nestrpljenjem očekuju prvu reč deteta, a kada se to ne desi iz najbližeg okruženja dobijaju „utešne“ odgovore – „Ma, progovoriće, što ste nestrpljivi!“ ili „Pa i tvoj stric je kasno progovorio, šta bi ti hteo!?“ Ovakvi komentari samo nakratko umire roditelje…

Ima više uzroka za kašnjenje govora i spori govorni napredak. Možda je dete u fazi prohodavanja, pa mu je koncentracija usmerena na to, možda ima sestru ili brata koji su po uzrastu vrlo blizu, pa mu se posvećuje manje pažnje. A, možda živi u dvojezičnoj porodici gde deca kasnije progovore jer uče istovremeno dva jezika. Ipak, uzroci mogu da budu i biološke prirode.

Šta sve utiče na razvoj govora?

Uzroci kašnjenja govora mogu biti vrlo raznoliki: pre svega neurološki, zatim genetski, anomalije razvoja mozga, kognitivni uzroci, psihogeni i emocionalni uzroci, deficit auditivne percepcije, motorni poremećaji, uticaj sredine, lateralizacija hemisfera Takođe, poznato je da se nasleđuju osobine roditelja i predaka, tako se i u govorno-jezičkom smislu osobine prenose na potomke. Kod jednog broja dece koja kasno progovore nasleđe je uzrok te razvojne smetnje. Nasuprot tome u nekom broju slučajeva dece koja imaju pretke sa govorno-jezičkim manama nije se ispoljila ista nasledna osobina.

Šta je razvojna disfazija?

U poslednje vreme sve češće se može čuti kako dete ima razvojnu disfaziju. Ovaj termin podrazumeva jezički poremećaj pri čemu deca imaju teškoću da razumeju, obrade i izraze jezičku misao. Ovi mališani imaju smetnje sa izgovorom velikog broja glasova, smetnje pamćenja reči, i nepravilnom upotrebom gramatičkih oblika (agramatičnost). Česta je opšta nesposobnost verbalnog izražavanja, reakcija na slušne signale, je adekvatna, ali je fonemski sluh nezreo za uzrast i razumevanje jednostavnih verbalnih poruka. U većini slučajeva to ne znači da sa detetom nešto nije u redu, već da razvoj govora ne ide očekivanom putanjom, i da je potrebna logopedska habilitacija, kako ne bi propustilo osetljive periode razvoja – momente kada je najspremnije da se jezičke strukture nadoknade. Razvojnu disfaziju možete da prepoznate kroz dva simptoma, poremećaj auditivne percepcije i jezički deficit.

Kada je stručna pomoć neizbežna?
  • … ne razume jednostavne govorne naloge, ne tapše, ne maše u znak pozdrava i ne pokazuje tri dela svog tela do 18. meseca
  • … ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi
  • … ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči
  • … sa 30. meseci u govoru nema prostu rečenicu
  • … ima tri godine i potpuno nerazumljiv govor
  • … ima usporen razvoj govorno-jezičkih struktura

Tanja Lukovac, master logoped
Stručna saradnica Škole roditeljstva

Igre za razvijanje spretnosti kod dece

Igre za razvijanje spretnosti kod dece

Dete se najbolje igra u društvu sa drugim mališanima, pa ako imate dvorište ili baštu – pozovite prijatelje da dođu sa decom, ili idite u park gde uvek ima dece. Evo sjajnih predloga kako da se mališani zabave i ujedno postanu spretniji

U prirodi deteta je da se kreće, ali danas decu treba dodatno ohrabrivati da se igraju napolju, jer previše vremena provode u zatvorenom prostoru. Kada već znaju šta će da rade, ne treba ih sputavati. Ali, ako su bez ideje, svakako im treba pomoći u osmišljavanju aktivnosti, kako ne bi poželela odmah da se vrate kući, ili da se ne bi međusobno posvađala.

  1. Vožnja tamo-amoKada su napolju, deca rado voze tricikl, bicikl, trotinet, a da se ne bi samo besciljno vozila u krug i sudarala, pomozite im da se igraju kreativnije. Neka svako dete izabere igračke ili nešto prikladno (plastične flaše, jastučiće sa stolica za sedenje, lopte…) što će biti „roba“, a zatim im predložite da je „razvoze“ od „magacina do prodavnice“. Kobajagi prodavnica može da bude stepenište, česma u parku ili klupa. Kada primetite da im je ovo malo dosadilo priskočite im u pomoć i „regulišite saobraćaj“, na primer. Na ovaj način, dete razvija spretnost i preciznost, ali i snalaženje u prostoru.
  2. Žmurke
    Žmurke su igra koja nikada ne izlazi iz mode, a vole je i mlađa i starija deca. Idealna je za igranje u sumrak, i to na otvorenom. Trčanjem i skrivanjem – deca razvijaju brzinu, spretnost, orijentaciju u prostoru.
  3. Obruč
    Hula-hop obruč može da se vrti oko struka, ali i da se zakotrlja i pusti. Kada nakon krivudanja padne, dete otrči po njega i ponovo ga zakotrlja, i pusti u drugom smeru. Ako ima više dece, mogu da se takmiče čiji obruč će otići dalje. Predložite im da se podele u grupe i da po dvoje do troje uđu u jedan obruč i tako hodaju od jedne klupe do druge, na primer. Na ovaj način razvijaju spretnost i preciznost u držanju.
  4. „Zaboravljene“ igre
    Školice, klikeri, sve igre loptom su pogodne za igranje u dvorištu ili parku, i poželjne su jer podstiču koordinaciju pokreta, kao i preciznost.
  5. Konopac i lastiš
    Preskakanje konopca i igre sa lastišom pored toga što povoljno utiču na koordinaciju pokreta, odlični su za sticanje kondicije posle perioda hladnih dana kada su deca više boravila u zatvorenom prostoru.

Snežana Milanović, diplomirani medicinar fizioterapeut
Stručna saradnica Škole roditeljstva

Podržite razvoj ličnosti svog deteta

Podržite razvoj ličnosti svog deteta

Dete se rađa sa mnoštvom genetskih predispozicija, koje, uz adekvatno socijalno okruženje, vremenom postižu svoj puni potencijal. Ipak, u psihološkom smislu, možemo razlikovati karakteristike ličnosti koje se pretežno nasleđuju i one koje se stiču tokom života i za koje je neophodna adekvatna podrška sredine u kojoj dete živi. Na koji način i od kog uzrasta to treba da činite? Odgovor je – od prvog dana rođenja vašeg deteta.

Continue reading

error: Content is protected !!