Category: Beba

Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta

Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta

Procenat upotrebe auto-sedišta za decu u Srbiji je oko 60%, a opet drugi podaci govore da je najveći broj povređene dece u saobraćaju bio u svojstvu putnika. Na našim prostorima i dalje vlada uverenje da je korišćenje dečijih auto-sedišta samo jedan od nameta država i  nismo do kraja svesni da se ona koriste ne da ne bi platili kaznu, već da bi naše dete bilo zaštićeno u saobraćaju.

Dečija auto-sedišta su obavezna i neophodna, jer je jedino tada naše dete bezbedno u toku vožnje. Deca su spremna za vezivanje samo sigurnosnim pojasom vašeg automobila tek onda kada dostignu 36kg, odnosno visinu od 150cm jer će tada sigurnosni pojas da ide preko najčvršćih delova tela – preko ramena, sredinom grudnog koša i preko karlice. Dok dete ne dostigne iznad pomenute parametre dete od prvog dana prevozimo u auto-sedištu i onda je važno da je:

1. auto-sedište odgovara težini deteta i ispunjava bezbednosni standard,
2. auto-sedište ispravno postavljeno u automobilu,
3. dete ispravno vezano u auto-sedištu.

Prilikom kupovine sedišta proverite da li je sedište koje kupujete homologovano, odnoso da li poseduje nalepnicu koja označava da je sedište prošlo određene ateste i da je označeno kao bezbedno. U prodaju se mogu pronaći sedišta koja su testirana prema propisu R44/04 i prema propisu R129 iSize. R129 iSize je propis koji je novijeg datuma i podrazumeva i korišćenje ISOFIX sistema, ali auto-sedišta homologovana i prema propisu R44/04 i prema propisu R129 iSize su bezbedna.

VRSTE AUTO-SEDIŠTA:

AUTO-SEDIŠTA GRUPE 0

Ova auto-sedišta su namenjana za decu do 10kg, odnosno ukoliko je sedište grupe 0+ onda do 13kg. Specifično za ovu grupu auto-sedišta jeste da se ona postavljaju isključivo suprotno smeru vožnje i da je dete u poluležećem položaju.
Dete ovo sedište može da koristi od rođenja i savet je da dete prevozite dete što je duže moguće suprotno smeru vožnje, odnosno dok ono sedište ne preraste. Da li je dete preraslo auto-sedište gledamo u odnosu na glavu deteta, a ne u odnosu na noge.

AUTO-SEDIŠTE GRUPE 1

Ova sedišta se postavljaju u smeru kretanja automobila, na zadnjem sedištu automobila, tako da dete zauzima sedeći položaj i naslonjeno je celom dužinom leđa na naslon sedišta.
Ovo sedište se pričvršćuje pojasevima automobila (ili ISOFIX sistemom), a ima sopstvene pojaseve kojima se vezuje dete i namenjeno je za težinu do 9kg do 18kg.

AUTO-SEDIŠTE GRUPE 2 i 3

Auto-sedišta grupe 2: 16 – 25 kg i grupa 3: 23 – 36 kg, se postavljaju u smeru kretanja automobila, na zadnjem sedištu. Za razliku od prethodne grupe ovo sedište nema sopstvene pojaseve, već se dete vezuje pojasevima automobila. Ukoliko sedište nam ISOFIX sistem onda se i sedište i dete prema upustvu veziju sigurnosnim pojasem vozila. Sedište bi trebalo da bude pričvršćeno i kada dete nije u vozilu.

Važno je znati:

Dete prevozimo u auto-sedištu uvek, od prvog dana života, i na dužim i na kraćim putovanjima.
Dete nije sigurnije u našim rukama, nemojte držati dete u naručju, jer se težina deteta uvećava za vreme sudara, a to znači da ni najjače ruke odraslog čoveka ne mogu zadržati dete da ne udari u unutrašnjost vozila ili da izleti iz vozila.
Vazdušni jastuk (airbag) na suvozačevom mestu OBAVEZNO ISKLJUČITI ako je jaje sedište (grupa 0 i 0+) postavljeno tu.

Dete prelazi u sledeću grupu sedišta tek kada prethodno preraste, ne pre toga – suprotno smeru vožnje dete vozimo dok ne dostigne težinu (10kg odnosno 13kg), dok ne napuni 15 meseci i dok ne počne samostalno da hoda.
Prilikom postavke i autosedišta i deteta u autosedište pratimo upustva proizvođanja – trake pojasa moraju da budu ravne i zategnute, bez da ih išta ometa.

Zimi dete ne smemo da prevozimo u debeloj zimskoj jakni i skafanderu, jer trake pojasa nisu dovoljno zategnute i u slučaju nezgode dete može da ispadne iz sedišta.

Za sva pitanja o auto-sedištima možete se obratiti na mail info@roditelj.org

https://youtu.be/jXQWENL_ih8

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života – uvođenje nemlečne ishrane

Dojenje temelj života – uvođenje nemlečne ishrane

Postoje različiti stavovi o pitanju dokad dete treba da sisa. Postavlja se i pitanje kada treba prekinuti dojenje. Poznato je da sa 12 meseci dete jede sve što i roditelji, ali bez začina i zaprške. Smatra se da potreba za majčinim mlekom postaje sve manja kada se dete potpuno hrani kao i njegovi roditelji, pri čemu redovno unosi proteine, lako svarljive masti i ugljenje hidrate u izbalansiranim odnosima, kao i sveže voće i povrće.

Kada je dete spremno za čvrstu hranu

Bez obzira na to kada počnete bebi da uvodite nemlečnu hranu, potrebno je da je pratite kako biste procenili da li je i zaista spremna za nove namirnice. Tačan momenat je individualan, jer je svako dete različito. Evo nekih znakova da je vreme za čvrstu hranu:

  • gladno je posle mlečnog obroka
  • češće traži mleko
  • budi se noću da jede nakon što je već naučilo da spava celu noć
  • zanima ga hrana koju vi jedete
  • može da sedi i izgubilo je refleks guranja jezikom.

Preporuka je da se bebama koje sisaju mešovita ishrana počne praktikovati oko šestog meseca uvođenjem dva voćna obroka, obroka od povrća ili povrća sa mesom. Potom se detetu ponudi i mleko.

U svetu ima pokreta koji propagiraju dojenje i do treće godine. Svetska zdravstvena organizacija, takođe, zagovara dojenje duže od godinu dana. Kao razloge za to prevashodno se  navodi  smanjenje smrtnosti mališana koju u nekim delovima sveta izazvaju crevne infekcije zbog zaražene vode i hrane.

Individualan je pristup i odluka kada dete treba potpuno prevesti na nemlečnu ishranu i prekinuti dojenje. Ne treba zaboraviti ozbiljnu činjenicu da što dojenje duže traje to će i odvikavanje od dojenja biti dugotrajnije i teže. Kada se odlučite da počnete da prekidate dojenje, za početak treba smanjivati veme dojenja za po dva minuta na nedelju dana, a potom povećavati unos vode i sve više umanjivati vreme dojenja.

Koje namirnice prvo dati detetu

Kada odlučite da detetu počnete da dajete nemlečnu hranu i čvrste namirnice, pedijatri savetuju da se to radi postepeno, jer je na početku najvažnije da beba isproba nove ukuse. Uvek se uvodi jedna po jedna namirnica.

Prvi obrok je najčešće mešavina pirinčane kašice (od pirinčanog brašna) i vodice od povrća ili majčinog mleka. Uopšte uzev, preporučuje se da komplementarna ishrana počne sa žitaricama. S obzirom na to da je majčino mleko slatkasto, ako se dohrana počne slatkim namirnicama, rizikuje se da dete kasnije odbija sve slano. Baš zato su žitarice najbolji izbor za početak. Potom se uvodi razno povrće, pa na kraju voće. Ovo pravilo, ipak, ne važi za sve slučajeve, jer sasvim dobar izbor može da bude povrće poput šargarepe ili bundeve, ili voće kao što je jabuka.

Sve ovo znači da prva čvrsta hrana za bebu treba da bude blagog ukusa, laka za gutanje, jednostavna za varenje i da ne izaziva alergije. Nema razloga za brigu ukoliko beba odmah ne prihvata novu namirnicu: tu hranu joj treba ponuditi tri-četiri puta. Ima među bebama i probirljivih, ali pedijatri podsećaju da se i njihov ukus menja, pa ono što im se ne sviđa sa šest meseci može da im postane omiljeno kada napune godinu.

Pravilo je da se svaka namirnica uvodi po tri-četiri dana i da se najpre samostalno ponudi detetu u maloj količini, a tek kasnije da se meša s drugim namirnicama. Ovako se postupa pre svega zbog mogućih alergijskih reakcija, pa u slučaju alergije tako najbolje znate na koju hranu je dete reagovalo.

Roditelji su često u nedoumici koliko hrane je potrebno dati detetu. No, vrlo je važno da se ne remeti bebin prirodni mehanizam za regulaciju sitosti. To jednostavno znači da beba neće jesti kada je sita i da ne treba da je terate da jede. Upamtite da većina beba, čak i onih probirljivih, uzima onoliko hrane koliko joj je potrebno da ne bude gladna. Zato uvek posle probnog nemlečnog obroka bebi ponudite mlečni obrok ili podoj. Sve do devetog meseca majčino mleko je odojčetu glavna hrana, a potom treba da ima dva ili tri obroka čvrste hrane.

Namirnice sa kojima treba sačekati

Probavni trakt bebe nije dovoljno razvijen da vari neke vrste hrane. Neke namirnice se, takođe, ne preporučuju zbog velikog rizika od alergijske reakcije. Kod dece koja imaju atopijske sklonosti treba biti oprezniji i nove namirnice uvoditi malo kasnije nego što je to uobičajena preporuka.

Zbog specifičnog sastava i moguće alergijske reakcije kravlje mleko se, na primer, ne preporučuje pre navršene godine. Naime, ono sadrži manje gvožđa, linoleinske kiseline i vitamina E, a više natrijuma, kalijuma i belančevina nego što je bebama potrebno. Istovremeno, neki proteini kravljeg mleka imaju ogroman alergijski potencijal.

Do prvog rođendana detetu ne treba davati ni jagodičasto i bobičasto voće, belance, med i pčelinje proizvode. Nije naodmet biti oprezan i sa citrusima.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života 7. deo

Dojenje temelj života 7. deo

Nega dojki

Posebna nega dojki tokom dojenja nije potrebna ako se majka pridržava osnovnih principa higijene. Majka ruke treba da pere što češće, da nosi čistu odeću i veš. Dojke je potrebno da pere samo vodom. Ne bi trebalo da koristi parfimisanu kozmetiku kako ne bi zbunjivala novorođenče koje reaguje na mamine mirise i na sve ukuse. U slučaju da ima povrede bradavice, ragade, treba da koristi lanolin i veštačku bradavicu kako bi smanjila direktan  kontakt. Kod velikh povreda potrebno je tu dojku prazniti pumpicom i mleko koristiti za hranjenje bebe.

Kada se dojenje ne preporučuje?

Iako nema dileme da je dojenje najzdraviji početak i temelj života, ima, nažalost, situacija kada neka novorođenčad ne mogu da sisaju ili kada majke ne mogu da doje bebe.

Postoje poremećaji metabolizma s kojima se dete rađa, pa zbog njih ne može da se hrani majčinim mlekom. Tako se u prvim danima života kod neke novorođenčadi javlja galaktozemija, poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. U tom slučaju detetu nedostaje enzim fosfogalaktoza uridil-transferaze koji je odgovoran za metabolizam mlečnog šećera iz maminog mleka. Dete ima ozbiljne probleme već u prvim danima života. Isključivanjem dojenja i prevođenjem na odgovarajuću ishranu beba se oporavlja.

U kasnijim mesecima pak može da se javi  poremećaj metabolizma proteina, kada u detetovom organizmu nije moguća sinteza tirozina esencijalne aminokiseline veoma važne za razvoj moždanih funkcija. Može, takođe, da se pojavi i problem intolerancije laktoze, pa je  potrebna korekcija ishrane prevođenjem na mleko bez laktoze.

Osim toga postoje i stanja u kojima se u interesu deteta u njegovu ishranu uvode drugi nutrijenti zbog bolesti majke. To se najčešće dešava zbog teških infekcija, oboljenja jetre i bubrega, herpesa u predelu dojke, terapije citostaticima itd.

Nacionalna i svetska nedelja dojenja

Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja da bi se obezbedila podrška dojenju te povećalo znanje i svest o njegovom značaju i prednostima. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju da bi se intenzivirale aktivnosti zaštite, promocije i podrške dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.

Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je od 1. do 7. avgusta, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u svojim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini, što simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine je obeležena od 1. do 8. oktobra pod sloganom „Dojenje – temelj života”.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Dojenje temelj života 6. deo

Dojenje temelj života 6. deo

Opasnost od mastitisa

Ako se prepunjene dojke ne prazne blagovremeno, gotovo je neizbežan nastanak mastitisa. Obično ga prati bol u dojci, crvenilo i povišena temperatura ali sve vreme novorođenče može da sisa iz te dojke. Leči se pravilnim pražnjenjem dojki a ako lekar prepiše, majka može da uzima i neki lek za snižavanje temperature.

Drugi oblik, mastitis sa apcesom, najčešće nastaje infekcijom kroz povredu bradavice – ragade. Uz visoku temperaturu ispoljava se i jakim bolom i malaksalošću. U tom slučaju potreban je hitan lekarski pregled, a svaki minut je važan. Za lečenje se ponekad radi incizija da bi se drenirao gnoj, propisuje se antibiotska terapija i stavljanje hladnih obloga. Dojka se prazni posebnom pumpicom  koja ne sme da se koristi za zdravu dojku. Mleko iz obolele dojke se baca sve dok lekar ne dozvoli da iz nje majka može da nastavi dojenje. Ragade koje doprinose nastanku ovog oblika mastitisa najčešće nastaju zbog nepravilnog položaja novorođenčeta na dojci ili dugotrajnog držanja bradavice u ustima. Ako dete sisa i kada dobije prve zubiće, savetuje se da majka koristi veštačku bradavicu kako ono ne bi povredilo bradavice majčinih dojki. Ako je to baš neprijatno, može im se dati da piju mleko koje majka isprazni iz dojke.

Relaktacija

Ukoliko majka ima mleka ali smatra da ga nema dovoljno ili je nedavno prekinula dojenje, može da pokuša sa relaktacijom. To je ponovno uspostavljanje adekvatne proizvodnje mleka – ako se ona u međuvremenu uveliko smanjila ili je majka prestala da doji. Naime, zbog bolesti bebe ili majke, ili zbog stresa, dešava se da mleko prestane da se luči. No, majku uvek treba savetovati da ponovo počne da doji bebu. Prilikom svakog dojenja bebi treba da nudi obe dojke, da doji duže i češće, danju i noću, najmanje 10 do 12 puta u toku 24 časa. Između podoja dojke treba da izmaza, a majka treba da pravilno pojača svoju ishranu i da se odmara.

Ako mama nema dovoljno mleka

Dešava se da mama, uprkos volji i istinskim pokušajima, nema dovoljno mleka za bebu. Tada pedijatar može da preporuči da se u ishranu odojčeta dodaje i adaptirano mleko ili da se pak koristi samo to mleko ako je mama u nemogućnosti da doji. Adaptirana mleka ne treba uvoditi bez konsultacije s pedijatrom. Na tržištu postoji veliki broj kvalitetnih zamena za majčino mleko koje su bezbedne i sigurne.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života 5. deo

Dojenje temelj života 5. deo

Učestalost podoja

Novorođenčetu se mora odgovarati na zahtev za sisanjem – treba mu ponuditi dojku kad god je zatraži. Novorođenče sisa koliko želi, a trajanje podoja se ne ograničava. Za većinu novorođenčadi dovoljno je 30 minuta, ali ima situacija koje dozvoljavaju da traje i duže. To, naravno, ne znači da ga treba držati ceo dan na dojci. I u pogledu učestalosti podoja nije preporučljivo postavljati nikakva ograničenja. Novorođenče sisa i noću, kada se, kao odgovor na sisanje oslobađa najviše prolaktina.

Najidealnije je ako beba sisa približno na tri sata. Priroda je već sama podesila da se krajem trećeg meseca noćni podoji postepeno i spontano prekidaju i da bebe spavaju bez buđenja između ponoći i pet-šest ujutru. Kao i u svemu, naravno, i ovde postoje individualne razlike, jer ima beba koje i dalje traže mamino mleko u tri sata ujutru. U takvim situacijama potrebno je to razmotriti s pedijatrom, budući da dugotrajno nespavanje roditelja ume da se pokaže kao vrlo ozbiljan problem.

Za razliku od hranjenja adaptiranim mlekom gde se tačno zna koliko je dete popilo u jednom obroku, kod dojenja, po rečima naše sagovornice, nije moguće izmeriti koliko je ono posisalo.

U tom slučaju treba pratiti stolice i telesnu težinu deteta. Ako dobija dovoljno hrane, stolica bebe liči na senf i po boji i po konzistenciji, sa mestimičnim belim tačkicama. U prvim danima broj stolica je povećan, da bi se već posle nedelju dana stabilizovao na jednu do dve dnevno, ili povremeno preskoči stolicu, pa je sledeći dan ima. Poznato je da deca u prva tri meseca bebe prosečno dobijaju 20 do 30 grama dnevno.

Prepunjenost dojki

Prepunjenost dojki posle porođaja ređe nastaje ukoliko je novorođenče uz majku pa je ona u prilici da ga doji na zahtev.

Nakon nestanka kolostruma, koga ima po 20 mililitara, obično 24 do 36 sati posle porođaja, počinje da nadolazi mleko. Ako se, međutim, novorođenče ne doji na zahtev, dojka se ne prazni i nastaje problem. A da ima višak mleka nakon podoja, majka prepoznaje po tome što iako je novorođenče sisalo dojka i dalje ostaje čvrsta. Majci se tada preporučuje da tušira dojke toplom vodom ili da na njih stavlja tople obloge. Potom dojke treba lagano da masira sa obe ruke 10 minuta. Višak mleka, zatim, prazni ručno do 15. dana posle porođaja, a nakon toga može da koristi i pumpice za pražnjenje dojki. Ukoliko niste u prilici da upotrebljavate električne pumpice i obična pumpica je sasvim dovoljna. Nakon pražnjenja neophodno je staviti hladne obloge. No, s obzirom na to da su dojke vrlo osetljive, tople i hladne obloge treba držati kratko na dojkama. Postupak ponoviti posle pet minuta.

Višak mleka treba ostavljati u za to predviđene plastične flašice, takozvane kontejnere. Kada se mleko ohladi  i postigne sobnu temperaturu, odloži se u frižider gde može ostati najduže 72 časa. Može da se stavi i u zamrzivač, ali ne duže od tri meseca. Da bi se ponovo koristilo, mora da se polako otopi i postepeno dostigne sobnu temperaturu pa tek tada zagreva na 37 stepeni. Valja imati na umu i da postoji  Banka majčinog mleka sa čijim osobljem se lako uspostavlja saradnja, pa višak mleka može da se donira za prevremeno rođene bebe.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života 4. deo

Dojenje temelj života 4. deo

Pripreme i početak dojenja 

Buduće mame tokom trudnoće svu pažnju uglavnom usmeravaju na redovne kontrole, praćenje trudnoće, iščekivanje porođaja i razmišljanja o bebi. Ali promene se istovremeno dešavaju i u grudima i to od samog početka trudnoće. One se povećavaju, postaju napete a nekada i bolne. Zato je važno da se trudnice dobro informišu o dojenju i nezi grudi i pre i posle porođaja.

U radionici Škole za brak Nada Lazić koja se zove „Klub mama dojilja“ buduće mame već od 15. nedelje trudnoće dobijaju savete o pripremi dojki, jer prvi problemi posle dolaska novorođenčeta najčešće su u vezi s dojenjem.

Pripreme počinju od  trenutka kada žena sazna da je u drugom stanju. Od potvrde trudnoće do 34. nedelje nega grudi podrazumeva samo da se koža dojki maže kako se ne bi pojavile strije. Posle 34. nedelje mogu da se mažu bradavice i areola – tamni krug oko bradavice. Dešava se, međutim, da bradavica bude uvučena, pa je potrebno da se izvlači. To treba raditi posle 34. nedelje trudnoće specijalnom pumpicom, to jest posebnim špricem ili ručno. Osim toga, u slučaju da su bradavice čvrste i osetljive, trudnicama se preporučuje da ih mažu lanolin kremom. Ove mere od 34. nedelje trudnoće obezbeđuju da se stimulacijom-kontaktom sa baradavicom  ne izazovu komplikacije, odnosno pojava kontrakcija zbog stvaranja hormona oksitocina.

Važan je dobar početak

Da bi dojenje novorođenčeta a kasnije i bebe, bilo što bezbolnije za mamu i predstavljalo zadovoljstvo i za dete i za mamu, neophodno je pridržavati se nekih saveta.

Važno je da prvi podoj bude u porodilištu, najbolje već 15 minuta posle porođaja. Mama u porodilištu treba da dobije pomoć stručnog osoblja kako da pravilno postavi novorođenče na dojku, kao i kako da pokrene refleks sisanja kod njega, najbolje nežnim maženjem bebinih usana bradavicom dojke. Kada je reč o najudobnijem položaju za podoj, telo bebe treba da bude uz telo majke sa lagano zabačenom glavicom. Bradavicu dojke treba usmeriti prema bebinom nosu i naglim pokretom slobodne ruke glavicu prineti dojci u momentu kada beba otvori usta. Majka slobodnom rukom prinosu bebinu glavicu dojci, pripaja je na nju, a gotovo cela areola se nalazi u bebinim ustima. Njen nosić je slobodan, a beba bradom dodiruje dojku. Potrebno je nekoliko dana, naročito kod prvorotki, da i mama i beba usvoje tehniku i pronađu najbolji položaj za dojenje.

Pronađite najbolji položaj

Pronaći najudobniji položaj za dojenje, po mišljenju mama, vredi zlata. Bebu možete da dojite ležeći, sedeći na strani, a ponekad i stojeći. Ne preporučuje se da se majka osloni na ruku, niti da se u ležećem položaju bebina glava stavi u pregib lakta jer je neudoban. Pedijatri kažu da treba voditi računa i o pravilnom položaju bebe na dojci. Važno je, naime, da se beba prinosi grudima, a ne grudi bebi.

Kad započne dojenje u porodilištu, majka najčešće zauzima ležeći položaj. Kasnije bira položaj koji joj je najudobniji. No, bilo da sedi ili leži, najvažnije je da taj položaj bude najbolji, onaj u kom će i ona i beba biti opušteni. Ležeći položaj treba izbegavati u slučajevima kada je majka umorna, naročito noću, da ne bi zaspala dok doji ili da, na primer, ne bi nesvesno pokrila novorođenče pokrivačem po glavi.

Danas, srećom, mogu da se kupe jastuci za dojenje koji su vrlo korisni, jer tako majka ima slobodne ruke za kontakt s novorođenčetom. Poznato je da taj fizički kontakt, takozvani koža na kožu, ima izuzetan značaj za emotivnu vezu između mame i bebe.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života 3. deo

Dojenje temelj života 3. deo

Dobrobiti i za bebu i za majku

Ne treba zaboraviti da ishrana deteta započinje još u materici. Naime, tokom trudnoće beba preko placente dobija hranjive materije od majke. Zbog toga je majčina ishrana tokom trudnoće izuzetno važna i za bebu i za majku, a kvalitet majčine hrane presudan je u prvim mesecima života novorođenčeta, jer se tada stvaraju osnove za dečje ukuse, sklonosti i navike u ishrani. Postoji, kažu pedijatri, i obilje dokaza o koristima dojenja kako za bebu tako i za majku.

Prednosti dojenja za novorođenče i odojče su:

– obezbeđuje pravilan rast i razvoj

– podstiče razvoj i sazrevanje odbrambenog sistema

– smanjuje rizik od gojaznosti

– podstiče razvoj inteligencije

– štiti od mnogobrojnih bolesti i infekcija

– smanjuje rizik od proliva

– umanjuje rizik od pojave alergija

– smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta

– umanjuje rizik od dijabetesa

– poboljšava imuni odgovor na vakcine

– potpomaže razvoj vilica

– doprinosi boljem zdravlju zuba.

 

Prednosti dojenja za majku su:

– smanjuje rizik od postporođajne depresije

– pomaže uspostavljanju emocionalne veze s detetom

– smanjuje krvarenje posle porođaja

– doprinosi normalizaciji telesne mase

– umanjuje rizik od pojave osteoporoze

– smanjuje rizik od pojave malignih oboljenja dojke i jajnika

– umanjuje rizik pojave anemije

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Dojenje temelj života 2. deo

Dojenje temelj života 2. deo

Kolostrum – prva vakcina za bebe

Uticaj majčinog mleka na metabolizam i imunitet nemerljiv je, ali još nedovoljno ispitan. Do sada je otkriveno nekoliko stotina vrsta bakterija koje učestvuju u tim procesima i naseljavaju crevni trakt bebe, dajući snažnu podršku formiranju i sazrevanju dečjeg imuniteta.

Zahvaljujući prisustvu imunoglobulina IgA, IgG i posebno IgM u majčinom mleku, dete je tokom prvih šest meseci života pod stalnom pasivnom zaštitom od  mogućih infekcija.  Za to je izuzetno važan kolostrum. To je gusta, lepljiva i bistra tečnost, odnosno mleko koje se iz majčinih dojki luči prva 72 časa i ima nezamenjivu ulogu u razvoju funkcija digestivnog trakta bebe. On bebina creva potpuno osposobljava da maksimalno koriste nutrijente iz majčinog mleka. Naziva se i prvom imunizacijom, prvom vakcinom novorođenčeta. Zato je važno da prvi podoj bude u porodilištu, najbolje oko 15 minuta posle porođaja, naravno, ako je sve proteklo kako treba. Za kolostrum nema zamene i ne postoji adaptirano mleko koje može da imitira njegov sastav.

Majčino mleko sadrži i neimunološke zaštitne faktore, a zahvaljujući njima bebe koje sisaju ređe obolevaju od gastrointestinalnih i respiratornih infekcija.

Mnogobrojna naučna istraživanja pokazala su da digestivni enzimi iz majčinog mleka štite odojčad koja su rođena s nedovoljno razvijenim enzimskim sistemima. Istovremeno, faktori rasta pomažu sazrevanje imunološkog i centralnog nervnog sistema i organa bebe. Dojenje je zbog toga značajno za zdravlje, ne samo u dobi odojčeta već i u kasnijem životu deteta.

 

Nadoknada vitamina D i K

Po svom sastavu majčino mleko je, kako kažu pedijatri, sasvim dovoljna hrana za odojče tokom prve pola godine života. Posle ovog perioda ono više ne može da ispuni sve nutritivne potrebe bebe, pa se uvodi nemlečna ishrana. To je period kada se zalihe gvožđa novorođenčeta prazne i potrebno je da se ono unosi nemlečnom hranom. Osim toga, vitamini D i K se ne nalaze u majčinom mleku, pa ih treba nadoknađivati počev od 15. dana života odojčeta.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Dojenje temelj života 1. deo

Dojenje temelj života 1. deo

Majčino mleko je, bez ikakve sumnje, najbolja i najzdravija hrana za odojče, jer mu je po sastavu potpuno prilagođeno. U prvim mesecima života za pravilan rast i razvoj novorođenčeta dovoljno je samo majčino mleko, pa nema potrebe za dodavanjem bilo kakve druge hrane ili tečnosti. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se do šestog meseca bebe hrane isključivo majčinim mlekom, a da se potom do kraja prve godinr i dalje u drugoj pravilno uvode dohrana i čvrsta hrana.

Dojenje je, zato, najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbede i zadovolje potrebe novorođenčeta za pravilnom ishranom. I sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta. Zpravo, svakom novorođenčetu, odojčetu i detetu potrebno je majčino mleko. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, sisanjem dete ostvaruje povezanost s majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni i razvoj inteligencije. Dojenje je, takođe, ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki, vitalni deo održivog razvoja i važna komponenta globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.

No, iako se zna da je dojenje najzdraviji početak života, podaci Unicefa pokazuju da se samo 13 odsto beba do šestog meseca hrani isključivo majčinim mlekom, a uz dohranu sisa njih samo oko 47 odsto. Ovi podaci su vrlo zabrinjavajući, naročito ako se zna da je za pravilan rast i razvoj odojčeta dojenje najbolji način ishrane.

Majčino mleko obezbeđuje sve neophodne nutrijente  bebi jer sadrži idealan odnos proteina, masti i ugljenih hidrata. Iako se decenijama širom sveta rade mnoga istraživanja o sastavu majčinog mleka, njegov sastav još nije sasvim ispitan. Zna se da je vrlo bogato proteinima, izuzetno važnim aminokiselinama neophodnim za sintezu proteina ključnih za rast i razvoj novorođenčeta, naročito u prvim mesecima života. Tu su i masti u obliku triglicerida, holesterola, kratkolančanih i esencijalnih masnih kiselina, kao i ugljeni hidrati u formi laktoze. Oni su izvor energije za bebu, a istovremeno stimulišu povoljnu bakterijsku floru i eliminišu patogene mikroorganizme sa sluzokože creva, što obezbeđuje prirodnu zaštitu novorođenčeta.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Banka humanog mleka – davalac ili korisnik

Banka humanog mleka – davalac ili korisnik

U okviru delatnosti Instituta za naonatologiju, važnu ulogu ima Banka humanog mleka, koja obezbeđuje donorsko mleko deci kojoj majčino mleko nije dostupno, i na taj način im se obezbeđuje najzdraviji i najprirodniji izvor ishrane. Sve zdrave majke koje imaju viškove mleka mogu da budu donori. Majka bebe obezbeđuje sopstveno mleko dojenjem ili ekspresijom. Banka humanog mleka čuva mleko obezbeđeno ekspresijom i hrani njime bebe čije majke nemaju mleka.

Banka mleka je neprofitabilna organizacije za prikupljanje, ispitivanje, obradu, čuvanje i distribuciju humanog donorskog mleka u cilju zadovoljenja specifičnih medicinskih potreba primalaca a funkcionišu po jasno definisanim standardima (HMBANA, UKAMB).

Dojenje obezbeđuje najbolje moguće zdravlje, razvoj i psihosocijali status deteta i majke.
Humano mleko povezuje postnatalno majku i njeno novorođenče kao što je posteljica povezuje prenatalno sa fetusom. Svako dete ima pravo da bude dobro negovano i hranjeno, a samo 35% dece u svetu je dojeno tokom prva četiri meseca života. U humanom mleku se nalaze svi nutrimenti potrebni za fetalni i postnatalni razvoj.

Utvrđeno je da humano mleko ima mnoge imunoaktivne supstance: specifična antivirusna i antibakterijska antitela, nespecifične imunoglobuline (IgG, IgA i IgM), laktoferin, lizozim, različite citokine, limfocite, polimorfonuklearne leukocite i pojedine komponente sistema komplementa.

Svake godine se rodi 20,6 miliona dece male telesne mase. Mala telesna masa na rođenju je najčešće posledica prevremenog porođaja, zatim neproporcionalnog intrauterusnog rasta za gestacioni uzrast (SGA), sporijeg intrauterusnog rasta (IUGR). Deca iz ove grupe su u posebnom riziku od rane postnatalne restrikcije rasta, infektivnih bolesti, usporenog razvoja u periodu ranog detinjstva.

Opcije za ishranu dece male telesne mase su: obogaćeno donorsko humano mleko ili komercijalna formula. Humano mleko je specifično i najbolje. Ishrana obogaćenim donorskim humanim mlekom dece male telesne mase na rođenju smanjuje incidencu NEC-a i dužinu boravka u bolnici i značajno popravlja njihove motorne sposobnosti.

Uprkos stalnom unapređenju kvaliteta formula, humano mleko sadrži faktore koji, za sada nisu replikovani ni u jednom izvoru veštačke ishrane. Obezbeđivanjem sigurnih izvora donorskog mleka banke podržavaju dojenje jasno se deklarišući da je humano mleko neponovljvo.

Ako želite da budete donor, molimo Vas da za podrobnije informacije kontaktirate:

VI odeljenje (Odeljenje majki) na telefon 011 3630-127

http://www.bankamleka.rs/
http://www.facebook.com/BankaMleka

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

error: Content is protected !!