Category: Beba

Vaša beba – 4. nedelja

Vaša beba – 4. nedelja

Vaša beba uživa da gleda vaše lice i da čak kopira i pokušava da ponovi nešto od vaše mimike i pokreta lica. Isplazite jezik i sačekajte da vidite da li će i beba to isto da uradi.

Veoma brzo će vaša beba gugutati, brujati, gunđati, proizvoditi razne komične i preslatke zvuke. Vodite računa da joj odgovorite gugutanjem i brujanjem da bi ona shvatila vašu komunikaciju. Nemojte se osečati luckasto što oponašate bebu i pričate kao beba. Vaša beba će biti oduševljena što komunicira sa vama i zvuci koje vi puštate, koji su slični njenim, će joj biti poznati i prihvatljivi. Ti zvuci sada za bebu predstavljaju početak funkcije govora i učenja pravih reči.

Kada imate posla po kući, a uvek ga ima, umesto da bebu ostavite samu, pokušajte sa maramom za nošenje bebe. Vaša beba voli vaš fizički kontakt a vi ćete moći na miru da završite šta treba a da je ona mirna i zadovoljna. Bolje nego da vas priziva plakanjem i da prekidate posao svako malo. Druga opcija je da spustite bebu u kolevkicu – ležaljku i da je premeštate iz sobe u sobu onako kako vi radite. Tako da ste joj pred očima i da možete da komunicirate.

Igranje sa vašim novorođenčetom je najbolji način da ga nežno i sa ljubavlju uvodite u novine i nepoznate situacije koje mu donosi svet u koji je stiglo. Bebi će zadržati pažnju i posmatraće sa interesovanjem tkanine i fotografije sa kontrastvnim dezenima i figurama. Postoje slikovnice za novorođenčad koje su upravo u takvim crtežima, crno belim, krupnim i upadljivim, jednostavnim. Možete ih naći u svakoj bolje opremljenoj knjižari. Takvu slikovnicu možete postaviti pored bebe u krevetac i pustiti je da je proučava pa menjati stranu kada joj slika dosadi. Jako su korisne za igranje sa bebom debele prostirke za pod koje imaju ugrađene lukove na kojima vise igračke a imaju prostora i da vi zakačite nešto novo i interesantno. Kada vaša beba leži na leđima, gleda i pokušava da privuče, pokušava da koordinira pokrete ruku, prstiju, pravac u kom ih pokreće, omogućavate joj na najbolji način da uči i razvija se. Možete i da legnete pored svoje bebe i omogućite bebi još bolju zabavu.

Beba još nema dobru koordinaciju oko – ruka, iako joj sada uspeva da zgrabi nešto i drži čvrsto. Tu veštinu će razvijati do otprilike 4. meseca starosti. U međuvremenu vi možete da stavite igračku bebi u ruku i da menjate igračku kada beba izgubi interesovanje. Ta igračka treba da bude nešto mekano da beba ne bi samu sebe udarila kada se igra i nešto što može da stavi usta jer nije dlakavo. Igračke možete prati u mašini za veš istim deterdžentom kojim perete bebine stvari.

Kada se rodila beba nema predstavu da su njene rukice i nogice prikačene za njeno telo. Sada beba istražuje svoje telo i iznenadi se kad vidi prstiće na nogama ili rukama. Brojte prstiće na njegovim rukama tako da postavite bebinu rukicu ipred njenih očiju da može da je vidi.

Beba još uvek ima problema da reguliše telesnu temperaturu jer njena cirkulacija još uvek nije dovoljno snažma. Imajte u vidu da temperatura tela odlazi kroz dlanove i stopala i vodite računa da su bebini prstići na nogama ušuškani u tople čarapice kada je hladno, naročito ako idete u šetnju. Ako je pretoplo onda je to način da pomognete bebi da se rashladi.

Beba guguće da izrazi svoja osećanja. Neke bebe počinju da se smeju i ciče. Povedite računa da im odgovorite i da to radite tako što ćete približiti svoje lice bebinom. Beba će uživati. Tako nešto i tata može da radi i to je divan način da se „poveže“ sa bebom. Pratite kako posle određenog vremena vaša beba počinje da uvodi nove zvuke i „širi“ vašu komunikaciju na nove vrste razgovora.

Uvek imajte u vidu da je vaša beba biće za sebe i jedinstvena. Ne postoje „precizna“ uputstva za bebu jer će vas iznenaditi nečim što će uraditi ranije ili kasnije od onoga što knjige kažu. Takođe ako je vaša beba prevremeno rođena trebaće joj više vremena da dostigne razvoj na vreme rođene bebe. Radujte se svojoj bebi, uživajte u njoj i otkrivajte svaki dan njene posebne osobine.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 3. nedelja

Vaša beba – 3. nedelja

Vaša beba voli da sisa i ima potrebu za tim. Možda ste već primetili da varalica čini čuda u slučaju da je vašoj bebi potrebno da se umiri. Stručnjaci nisu protiv toga da bebe koriste cuclu onda kada imaju potrebu za njom: Loša navika se stvara kada se cucla koristi ne da se beba umiri i zaspi, nego po našoj proceni i potrebi, kada hoćemo da budemo na miru i odvratimo bebi pažnju. To već nije dobro rešenje.

Neki stručnjaci zagovaraju mišljenje da bebi ne treba nuditi cuclu prve tri nedelje – sve dok se dojenje ne uspostavi. Kažu da će u tom slučaju beba možda bolje „vući“ ili pronaći i svoje prstiće ako treba.

Svetska udruženja pedijatara preporučuju davanje cucle u vreme dremke i vreme noćnog spavanja. Interesantno je da postoje analize da upotreba cucle smanjuju rizik kod jedne veoma retke pojave a to je SIDS (iznenadna smrt novorođenčeta). Sugerišu da nema potrebe da se cucla vrati bebi ako je zaspala a cucla je ispala. Takođe da nema potrebe forsirati cuclu ako se bebi ne sviđa i uporno je odbija.

Bonding sa bebom

Neke mame osećaju momentalnu i intenzivnu povezanost i ljubav. Neke mame su pomalo zbunjene i uplašene i ne uspevaju da se opuste dovoljno da na takav način uživaju u bebi. Osim iskustva i simbioze trudnoće, zatim magičnog i intenzivnog doživljaja rođenja bebe, potrebno je da povedete računa upravo o bondingu jer on predstavlja nastavak vašeg odnosa „u stomaku“ ali ovaj put sa rođenom bebom. Takođe postavlja zdravu osnovu za sve drugo što ubuduće treba da naučite vašu bebu ili da radite sa njom. Ako nikada niste bili u blizini novorođenčeta, briga oko toga da li svakodnevno činite stvari ispravno može biti iscrpljujuća. Ovo je takođe vreme kada se dojenje tek uspostavlja i pojavljuju se prvi loši efekti nespavanja. Postavljajte pitanja, proveravajte, tražite pomoć. Za vašu bebu je najvažnije da je vaš odnos sa njom nežan, strpljiv i pun ljubavi.

Nemojte se osećati krivom ako bebu koju ste tako dugo čekali, ponekad gledate kao malog stranca. Dajte i sebi i njoj vremena da upoznate jedna drugu i da naučite kako se to radi sada kada je vaša beba „napolju“, ne više u vašem stomaku.

Ako se taj osećaj otuđenosti ne povuče ni posle nekoliko nedelja onda je najbolje da se obratite stručnjaku da proverite da nije u pitanju post-porođajna depresija. Post-porođajna depresija je trigerovana padom hormona. Simptomi mogu uključivati nesanicu, anksioznost, promene apetita, loše misli o sebi pa i o bebi.

Kolike

Kolike ćete prepoznati po nekontrolisanom plaču bebe. Pogađaju oko 40% beba. Bebe najviše plaču tokom prva tri meseca. Kolike su u znaku „trojke“. Bar tri puta dnevno nekontrolisan plač, bar tri puta nedeljno, tri nedelje u nizu. Obično kreću između treće i šeste nedelje. Bebe plaču intenzivno i neutešno, stežući pesnice i podižući nogice. Naravno proverite sa svojim pedijatrom da li beba plače zaista zbog kolika. Možete pokušati da dodatno čvrsto umotate bebu u pelenu ili ćebence, to će pomoći bebi da zaspi. Neki zvuci umiruju bebu kao što je zvuk usisivača i zvuk fena. Kažu da ih to podseća na zvuke koje su slušale kroz trbušni zid. Takođe i muzika pomaže. Menjajte položaj bebe kada je držite, nekada je i to dovoljno da pomogne: na ramenu, na laktu sa licem napred, preko kolena, držeći je tako da je vaš dlan – šaka preko njenog stomaka, na jednoj ruci. Možete je postaviti na leđa i njenim nogicama voziti biciklo.

Ako dojite povedite računa o ishrani, ako je na formuli konsultujte pedijatra da je eventualno promenite.

Ukoliko se osećate da vam treba pauza – uzmite je. Zamolite ukućane da se pobrinu za bebu ili je smestite na sigurno a vi sedite na neko udobno mirno mesto i duboko dišite. Tih 10 -15 minuta odvojenosti od bebe neće joj nauditi ni na koji način a vama će biti značajna pomoć.

Beba u ovoj nedelji može imati bubuljice na bradi ili obrazu. To su „milije“ i nestaće vrlo brzo same.

Simptomi zbog kojih je potrebno da konsultujete pedijatra:

  • Intenzivan neutešan plač
  • gubitak apetita, promene u apetitu
  • proliv
  • teškoće u disanju
  • groznica i temperatura.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

Kako beba spava i zašto se budi

Kako beba spava i zašto se budi

Male bebe spavaju veći deo dana. U početku se bude kada su gladne ili kada im smeta mokra pelena. Međutim treba da znate da u bebine nelagode ulazi i potreba za fizičkim kontaktom sa mamom, za njenim mirisom, prisustvom, otkucajima srca.

Važno je da što pre počnete da učite bebu da se sama uspavljuje, odnosno da vaše uspavljivanje bebe dok je sasvim mala ne traje sat vremena dok na primer ležite zajedno sa njom u bračnom krevetu. Stvorićete bebi naviku koja će vas mučiti godinama. Bebu je potrebno umiriti da se uspava u trajanju od par minuta, najviše dvadesetak minuta. Dobro podrigivanje zatim ljuljanje, pevušenje, nošenje na rukama da bi se uspavala, ljuljuškanje kolevke je u redu. Primetićete dok je umirujete da bi zaspala, da bebi kapci još uvek titraju iako su joj oči sklopljene. Ruke i noge su opuštene, ali se povremeno trzaju. Nije neobično i da se beba nasmeši u snu. Čak i kada vam se čini da je beba zaspala, kada ju spustite u krevetac često će se probuditi. To samo znači da beba još uvek spava suviše laganim snom. Pokušajte da produžite ritual uspavljivanja na nekih dvadesetak minuta što je vreme potrebno da beba utone u čvrst san. Bebine grimase i trzaji će se postepeno smirivati i to je znak da dovoljno čvrsto spava. Na taj način, spuštajući je u krevetac posle hranjenja i malo ljuljuškanja, stvarate bebi naviku da je krevetac prostor za spavanje a da priprema za spavanje traje određeno vreme koje će biti sve kraće što je beba starija.

Vrlo male bebe nemaju faze čvrstog sna i to je najveći razlog zašto se noću često bude. Ako to uporedite sa lakim snom odraslih biće vam jasnije. Kao što vi možete da ustanete i odete do kupatila a zatim nastavite da spavate, tako i beba koja noću jede ili treba da joj se presvuče pelena, posle toga može lako da sklizne ponovo u san. Ako je nahranite i presvučete u tišini i bez jakog svjetla u prostoriji, ona će  ostati “uspavane”. Dobro je da imate slabu noćnu lampu koja će vam olakšati presvlačenje i hranjenje a neće razbuditi bebu. Ako upalite svetlo u sobi kada se beba javi i zaplače ili  govorite glasno beba će se razbuditi i mnogo će teže opet zaspati.

Odrasli se uspavljuju na svoj način da bi utonuli u „non- REM“ fazu sna, onu kada je san dubok i miran. Mozak i telo u ovoj fazi se najviše odmaraju, disanje je plitko i ritmično a mišići opušteni. Posle oko sat vremena odrasli prelaze u „REM“ fazu sna kada je san plići i tada se lakše probude. Ove faze se smenjuju tokom noći. Odrasla osoba koja spava osam sati u proseku provodi 6 sati spavajući mirnim snom, a samo 2 sata aktivnim snom, iako se nama čini da smo celu noć sanjali, odnosno spavali „aktivno“.

Potrebe bebe za snom je u prvim mesecima najveća a mogućnost da nam saopšti šta joj treba najmanja. Bebin organizam se još uvek razvija velikom brzinom. Želudac i sistem organa za varenje su još vrlo mali i nerazvijeni. Majčino mlijeko se vrlo lako i brzo vari, pa beba vrlo često ima potrebu za hranjenjem. Ako glad ne bi probudila bebu u toku noći to bi moglo da rezultira nazadovanjem u razvoju i gubljenjem na težini.

Posebnu pažnju posvetite bebi kada je prehlađena. Pun nosić otežava disanje a bebina koža je još uvijek toliko tanka da organizam ne može sam da reguliše toplotu što može ugroziti bebu. Telo ne može samo da se ugreje ako mu je hladno ili da se rashladi znojenjem ako je vruće,  vi morate da prilagodite odevanje i posteljinu uslovima u prostoriji u kojoj beba spava. To takođe može biti razlog da se beba probudi.

Zašto je dobro što se bebe noću bude?

Istraživanja potvrđuju kako je za bebino zdravlje najbolji lak san kako bi mogla buđenjem da reaguje na okolnosti koje prete njenom zdravlju. Način na koji bebe spavaju smatra se „pametnijim“ od sna odraslog čovjeka. Lak san pomaže razvoju mozga jer se protok krvi do mozga u aktivnoj fazi sna skoro udvostručuje. Telo tada povećava proizvodnju neuronskih proteina u mozgu. Mozak ovo vreme koristi za procesuiranje i skladištenje korisnih informacija i odbacivanje nebitnih. Prevremeno rođene bebe provode gotovo 90% vremena u fazi lakog sna i time ubrzavaju razvoj mozga.
Kada bebe počinju da spavaju celu noć?

Univerzalan odgovor ne postoji. Odgovor je: onda kada bebin mozak i organi za varenje budu dovoljno razvijeni. U prva tri meseca bebe vrlo retko spavaju više od 4  sata u kontinuitetu bez potrebe za hranjenjem.  Ukupno spavaju između 14 i 18 sati dnevno, razlika je u tome kako i kada je taj san raspoređen. Između trećeg i šestog meseca broj noćnih buđenja će se smanjiti na jedno ili dva i to je prvi važan korak ka bebinoj zrelosti koji će roditeljima doneti olakšanje.

Ako se beba u toku noći probudila i ne uspavljuje je hranjenje i suva pelena, pomislite na dve stvari:  da je gladnjikava, odnosno da treba da proverite koliko je hrane uzela. Drugo – da je bebi potrebno vaše prisustvo, nežnost i kontakt. Treba da znate da kod beba postoji znak jednakosti između potrebe za hranom i potrebe za ljubavlju. Neke bebe imaju više a neke manje potrebe za bliskošću. Ako je vaša beba o onih koje u toku noći nije smirio podoj a dobro je jela, pomislite da ste joj možda potrebni vi. Slobodno je prebacite kod sebe u krevet ali samo na tih par sati. Posle sledećeg podoja vratite je u njen krevetac. Vodite računa da je beba kod vas u krevetu bezbedna i da ima dovoljno prostora. Verovatno će jako brzo zaspati, što vam je potvrda da ste shvatili njenu potrebu. Ono što je važno je da bebu svaki sledeći put posle podoja vratite njenoj rutini i kolevci jer samostalno spavanje treba da bude bebina navika.

Buđenje bebe tokom noći zavisi od bebinih potreba!

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Vaša beba – 2. nedelja

Vaša beba – 2. nedelja

Posle boravka u vašem stomaku gde joj je bilo toplo i udobno i gde je bila u neprekidnom kontaktu sa vašim telom pod otkucajima vašeg srca, vaša beba se sada navikava na život izvan maminog tela.

Vaša beba još uvek ne može da vam pruži dovoljno informacija o odlikama njene ličnosti, još neko vreme će vam to biti nepoznanica. Beba uglavnom provodi dan ulazeći i izlazeći iz raznih stanja sna i pospanosti a takođe i tihog budnog ili aktivnog budnog stanja.

Jedini znaci koje vam beba pruža i koje joj je priroda dala je – plač. U ovoj fazi bebinog razvoja to su njene mogućnosti komunikacije. Za vas je važno da shvatite da su to „znaci“ da ima određenu potrebu ili da su sve njene potrebe zadovoljene. Makar i kad je potreba to da oseti umirujući dodir vašeg tela.

Beba sada može da prepozna mamin glas i da ga izdvoji od svih drugih glasova.

Vaša beba voli da bude u vašem naručju, da je ljubite, mazite, masirate, nosite. Ta bebina potreba je prirodan produžetak vašeg bliskog kontakta u stomaku. Takvom brigom o bebi vi joj govorite da ste tu, da je volite i da je sve u redu. Nemojte se plašiti da mazite vašu bebu.

Kolike

Ako vaša beba plače više od dva sata odjednom i to se ponavlja više dana u nedelji onda možete da pretpostavite da su počele kolike – vaša beba je zdrava samo ima problem sa gasovima. Kolike mogu biti veoma neugodne za bebu, imajte razumevanja. Mogu se pojaviti bilo kad u toku dana a kod nekih beba plakanje postaje intenzivnije tokom večeri. Ne pomažu pokušaji da „utišate“ bebu, jedino što možete je da pokušate da joj ublažite nelagodu. To možete na primer laganom masažom, zatim tako što ćete joj omogućiti da sluša zvuke slične onim u materici: otkucaje srca i lagani šum (umiruje i zvuk usisivača i fena i čak aspiratora u kuhinji). Možete ljuljati bebu bilo u kolevci bilo u rukama. Takođe umiruje i boravak u „marami“, nosiljci koja se nosi na grudima ili vožnja kolicima. Topla kupka takođe pomaže da se beba relaksira, kao i topao oblog na stomaku (flaša sa toplom vodom). Pobrinite se da beba dobro podrigne posle dojenja. U dogovoru sa pedijatrom možete pokušati sa probioticima ili drugim dozvoljenim lekovima i biljnim čajevima. Ukoliko dojite prilagodite svoju ishranu da beba preko mleka ne bi dobijala hranu koja dodatno izaziva kolike. Svakako je potrebno da dobijete svu pomoć koju mežete da dobijete jer je ova faza bebinog razvoja previše naporna da se sami nosite sa tim. Kolike u najgorem slučaju traju tri meseca. Kod 90% beba situacija se smiruje najkasnije do sredine 4 bebinog meseca.

Vašoj bebi moguće nije još otpao pupak ili je tek otpao. U ovom periodu dok pupak ne otpadne i ranica u potpunosti ne zaraste, radije kupajte bebu sunđerom da biste taj deo bebinog stomačića održali suvim.

Primetićete da je vaša beba plačljivija krajem dana. Prihvatite to bez nervoze. Jednostavno su za nju „uzbuđenja“ zvukovi, senzacije, nova iskustva dana – još uvek previše.

Treba da znate da 80 – 90 posto mama od nekoliko dana nakon porođaja pa narednih par nedelja ima „baby blues“. To je prirodno i prolazno stanje povećane osetljivosti jer se hormoni koji su pripremali vaše telo 9 meseci za stvaranje bebe, sada vraćaju u „normalu“ u stanje u kom nema potrebe da se ceo organizam angažuje da bi beba rasla. Budite nežni prema sebi, budite nežni prema bebi. Suočićete se sa umorom i neispavanošću u isto vreme kada vam hormoni „rade“ i neće biti lako ali ako znate o čemu se radi i da će proći, lakše ćete se nositi sa tim.

Važna stvar koju treba da znate je da je vaša beba individua za sebe iako se to još u tom „paketiću“ pelena ne vidi dobro. Slušati savete drugih mama sa njihovim bebama ne pomaže u potpunosti – potrebno je da učite od svoje bebe ko je ona a to možete samo u interakciji sa njom.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

NOVI SERIJAL ZA VAS BEBA OD NEDELJE DO NEDELJE Vaša beba – 1. nedelja

NOVI SERIJAL ZA VAS BEBA OD NEDELJE DO NEDELJE Vaša beba – 1. nedelja

Vid

Za početak treba da znate da je vid vaše bebe u ovom periodu mutan i još nedovoljno razvijen. Vaša beba sad kada se rodila, počinje da se prilagođava i da razvija čula za boravak „napolju“. U ovom trenutku ona je kratkovida, vidi do 20 – 30 cm udaljenosti. Vaše lice vidi samo ako je držite blizu sebe. Njen vid je prilagođen tome da može da pronađe bradavicu što joj je za početak dovoljno.

Novorođenče ima tendenciju da gleda u obrve ili usta kada se pokreću, upadljive detalje lica. Još uvek pogled bebe nije fokusiran na vaše oči. Tek negde krajem prvog meseca možete da očekujete da sa bebom ostvarite razmenu pogleda, oči u oči.  Međutim studije pokazuju da novorođenčad pre svih objekata, oblika, boja, preferiraju da gledaju  ljudsko lice. Objekti koji su svetli, pokretni, oni koji imaju visok kontrast ili crno beli crteži su bebi jako privlačni u ovom periodu ali na bebinoj skali pažnje tek iza vašeg lica.

Dojenje

Od rođenja pa do dva do četiri dana nakon rođenja, beba je iz vaših grudi dobijala hranljivi kolostrum – prvo mleko. Sada pravo mleko počinje da „pristiže“, ispunjava grudi i može da uzrokuje brigu i neprijatnost. Potrebno je da obratite pažnju na stanje svojih grudi. Sve što se ovih dana dešava je mnogo brige i promena za mamu. Mleko iz žlezda pristiže do bradavica, bebu tek upoznajete i učite kako da postupate sa njom, izloženi ste padom nivoa hormona posle porođaja.

Ukoliko vaše grudi počinju da bivaju tvrđe i vrele morate potražiti pomoć i savet. Da li će rešenje biti izmlazanje ili prilagođavanje grudi češćim dojenjem i kad god beba zatraži, moraćete da razlučite sami ili uz pomoć iskusne babice. Svakako postoji nekoliko stvari koje će vam pomoći da uspostavite stabilno dojenje:

  • cilj je da otvorite kanale pa zato ne stavljajte hladne obloge na grudi
  • na grudi stavite tople obloge ili se tuširajte toplom vodom bar pre svakog podoja
  • izmlazajte malo mleka iz svake dojke pre podoja. Prepuna dojka može vašem novorođenčetu da predstavlja prevelik zadatak i napor, neće moći da izvuče mleko iz tako napetih dojki pa će prividno jesti ali na kraju ostati gladno. Izmlazanje možete raditi ručno ili pumpicom
  • nosite grudnjak za dojenje, možete ga nositi i noću
  • pijte puno tečnosti
  • masirajte grudi, kako to da radite pokazaće vam babica. Ponavljajte to na nekoliko sati dok ne uspete da omekšate grudi i one uspostave svoj prirodan ritam
  • povedite računa o bradavicama, pripremite silikonske da imate kod sebe za slučaj pojave ragada

Žutica  

U prvim danima života odojčeta žutica može da bude normalna pojava, posledica nezrelosti organizma, i to je takozvana fiziološka žutica. Ona često prođe klinički neopaženo, jer je porast bilirubina nedovoljan da bi koža “požutela”. Ako se i zapazi, spontano se povlači do kraja prve nedelje života a laboratorijski parametri se normalizuju krajem druge nedelje. Žutica novorođenčeta se javlja kod čak 60 odsto dece rođene u terminu a još je zastupljenija kod preterminske dece – oko 80 odsto (bebe rođene pre navršenih 37 nedelja).

Žutica je stanje koje uzrokuje žućkastu obojenost kože i beonjača. Najčešći oblik žutice nastaje drugog ili trećeg dana života – otprilike kada se beba otpušta iz bolnice – zbog čega je važno znati za nju i pripaziti. Većina ovih slučajeva zvanih fiziološka žutica, nestaju samostalno za dve nedelje.

Šta uzrokuje žuticu?

Novorođenče ima više crvenih krvnih zrnaca nego što je njegovom tijelu potrebno, a često kada bebina nezrela jetra ne može dovoljno brzo da ih obradi, u krvi se nakupi žuti pigment nazvan bilirubin (nusprodukt crvenih krvnih zrnaca). Veliki deo ovog bilirubina napušta telo u stolici bebe ali oko polovine beba razvije određeni stepen žutice tokom prve dve nedelje života. Posebno su ugrožena nedonoščad i bebe sa genetskim bolestima ili infekcijama.

Neke dojene bebe razvijaju žuticu ako ne dobiju dovoljno majčinog mleka, jer bilirubin nije u stanju da izađe iz organizma kroz telesne izlučevine. Upravo iz tog razloga u slučaju žutice potrebno je posebno hidrirati, pojiti bebu ali kako i koliko najbolje će vam objasniti pedijatar. Žutica zbog dojenja se javlja u prve dve nedelje.

Kada je žutica otkrivena u prvih 24 sata, to može biti zbog nekompatibilnosti krvnih grupa sa majkom (majka je Rh negativna i beba je Rh pozitivna), infekcije ili problema u jetri.

Da li treba brinuti?

Većina novorođenih slučajeva žutice je bezopasna i ne zahteva lečenje. Lekar može da naruči krvne testove da bi izmerio nivoe bilirubina vaše bebe, što obično podrazumeva uzimanje male količine krvi iz pete vaše bebe. Kod umerenih slučajeva žutice, lekar može da prepiše fototerapiju (svetlosnu terapiju), koja podrazumeva postavljanje gole bebe pod posebna plava svetla koja pomažu njegovom telu da razbije bilirubin tako da se može izlučiti. To se može uraditi u bolnici ali i kod kuće sa prenosivom jedinicom. Sličan efekat ima i posebna vrsta vlaknastog pokrivača, nazvanog bio ćebence. Pored fototerapije, važno je da beba bude dobro hidrirana.

Vaš lekar može preporučiti dojenje češće ili dopuniti formulom kako bi vašoj bebi dao više tečnosti i pomogao joj da izbaci više bilirubina kroz stolicu. Cilj lečenja je da se smanji nivo bilirubina kako bi se sprečilo stvaranje toksičnih nivoa u mozgu bebe (bolest koja se zove kernicterus). Sa praćenjem i tretmanom, rizik od kernikterusa ili drugih komplikacija se smanjuje u potpunosti.

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta

Pravilna upotreba dečijih auto-sedišta

Procenat upotrebe auto-sedišta za decu u Srbiji je oko 60%, a opet drugi podaci govore da je najveći broj povređene dece u saobraćaju bio u svojstvu putnika. Na našim prostorima i dalje vlada uverenje da je korišćenje dečijih auto-sedišta samo jedan od nameta država i  nismo do kraja svesni da se ona koriste ne da ne bi platili kaznu, već da bi naše dete bilo zaštićeno u saobraćaju.

Dečija auto-sedišta su obavezna i neophodna, jer je jedino tada naše dete bezbedno u toku vožnje. Deca su spremna za vezivanje samo sigurnosnim pojasom vašeg automobila tek onda kada dostignu 36kg, odnosno visinu od 150cm jer će tada sigurnosni pojas da ide preko najčvršćih delova tela – preko ramena, sredinom grudnog koša i preko karlice. Dok dete ne dostigne iznad pomenute parametre dete od prvog dana prevozimo u auto-sedištu i onda je važno da je:

1. auto-sedište odgovara težini deteta i ispunjava bezbednosni standard,
2. auto-sedište ispravno postavljeno u automobilu,
3. dete ispravno vezano u auto-sedištu.

Prilikom kupovine sedišta proverite da li je sedište koje kupujete homologovano, odnoso da li poseduje nalepnicu koja označava da je sedište prošlo određene ateste i da je označeno kao bezbedno. U prodaju se mogu pronaći sedišta koja su testirana prema propisu R44/04 i prema propisu R129 iSize. R129 iSize je propis koji je novijeg datuma i podrazumeva i korišćenje ISOFIX sistema, ali auto-sedišta homologovana i prema propisu R44/04 i prema propisu R129 iSize su bezbedna.

VRSTE AUTO-SEDIŠTA:

AUTO-SEDIŠTA GRUPE 0

Ova auto-sedišta su namenjana za decu do 10kg, odnosno ukoliko je sedište grupe 0+ onda do 13kg. Specifično za ovu grupu auto-sedišta jeste da se ona postavljaju isključivo suprotno smeru vožnje i da je dete u poluležećem položaju.
Dete ovo sedište može da koristi od rođenja i savet je da dete prevozite dete što je duže moguće suprotno smeru vožnje, odnosno dok ono sedište ne preraste. Da li je dete preraslo auto-sedište gledamo u odnosu na glavu deteta, a ne u odnosu na noge.

AUTO-SEDIŠTE GRUPE 1

Ova sedišta se postavljaju u smeru kretanja automobila, na zadnjem sedištu automobila, tako da dete zauzima sedeći položaj i naslonjeno je celom dužinom leđa na naslon sedišta.
Ovo sedište se pričvršćuje pojasevima automobila (ili ISOFIX sistemom), a ima sopstvene pojaseve kojima se vezuje dete i namenjeno je za težinu do 9kg do 18kg.

AUTO-SEDIŠTE GRUPE 2 i 3

Auto-sedišta grupe 2: 16 – 25 kg i grupa 3: 23 – 36 kg, se postavljaju u smeru kretanja automobila, na zadnjem sedištu. Za razliku od prethodne grupe ovo sedište nema sopstvene pojaseve, već se dete vezuje pojasevima automobila. Ukoliko sedište nam ISOFIX sistem onda se i sedište i dete prema upustvu veziju sigurnosnim pojasem vozila. Sedište bi trebalo da bude pričvršćeno i kada dete nije u vozilu.

Važno je znati:

Dete prevozimo u auto-sedištu uvek, od prvog dana života, i na dužim i na kraćim putovanjima.
Dete nije sigurnije u našim rukama, nemojte držati dete u naručju, jer se težina deteta uvećava za vreme sudara, a to znači da ni najjače ruke odraslog čoveka ne mogu zadržati dete da ne udari u unutrašnjost vozila ili da izleti iz vozila.
Vazdušni jastuk (airbag) na suvozačevom mestu OBAVEZNO ISKLJUČITI ako je jaje sedište (grupa 0 i 0+) postavljeno tu.

Dete prelazi u sledeću grupu sedišta tek kada prethodno preraste, ne pre toga – suprotno smeru vožnje dete vozimo dok ne dostigne težinu (10kg odnosno 13kg), dok ne napuni 15 meseci i dok ne počne samostalno da hoda.
Prilikom postavke i autosedišta i deteta u autosedište pratimo upustva proizvođanja – trake pojasa moraju da budu ravne i zategnute, bez da ih išta ometa.

Zimi dete ne smemo da prevozimo u debeloj zimskoj jakni i skafanderu, jer trake pojasa nisu dovoljno zategnute i u slučaju nezgode dete može da ispadne iz sedišta.

Za sva pitanja o auto-sedištima možete se obratiti na mail info@roditelj.org

https://youtu.be/jXQWENL_ih8

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života – uvođenje nemlečne ishrane

Dojenje temelj života – uvođenje nemlečne ishrane

Postoje različiti stavovi o pitanju dokad dete treba da sisa. Postavlja se i pitanje kada treba prekinuti dojenje. Poznato je da sa 12 meseci dete jede sve što i roditelji, ali bez začina i zaprške. Smatra se da potreba za majčinim mlekom postaje sve manja kada se dete potpuno hrani kao i njegovi roditelji, pri čemu redovno unosi proteine, lako svarljive masti i ugljenje hidrate u izbalansiranim odnosima, kao i sveže voće i povrće.

Kada je dete spremno za čvrstu hranu

Bez obzira na to kada počnete bebi da uvodite nemlečnu hranu, potrebno je da je pratite kako biste procenili da li je i zaista spremna za nove namirnice. Tačan momenat je individualan, jer je svako dete različito. Evo nekih znakova da je vreme za čvrstu hranu:

  • gladno je posle mlečnog obroka
  • češće traži mleko
  • budi se noću da jede nakon što je već naučilo da spava celu noć
  • zanima ga hrana koju vi jedete
  • može da sedi i izgubilo je refleks guranja jezikom.

Preporuka je da se bebama koje sisaju mešovita ishrana počne praktikovati oko šestog meseca uvođenjem dva voćna obroka, obroka od povrća ili povrća sa mesom. Potom se detetu ponudi i mleko.

U svetu ima pokreta koji propagiraju dojenje i do treće godine. Svetska zdravstvena organizacija, takođe, zagovara dojenje duže od godinu dana. Kao razloge za to prevashodno se  navodi  smanjenje smrtnosti mališana koju u nekim delovima sveta izazvaju crevne infekcije zbog zaražene vode i hrane.

Individualan je pristup i odluka kada dete treba potpuno prevesti na nemlečnu ishranu i prekinuti dojenje. Ne treba zaboraviti ozbiljnu činjenicu da što dojenje duže traje to će i odvikavanje od dojenja biti dugotrajnije i teže. Kada se odlučite da počnete da prekidate dojenje, za početak treba smanjivati veme dojenja za po dva minuta na nedelju dana, a potom povećavati unos vode i sve više umanjivati vreme dojenja.

Koje namirnice prvo dati detetu

Kada odlučite da detetu počnete da dajete nemlečnu hranu i čvrste namirnice, pedijatri savetuju da se to radi postepeno, jer je na početku najvažnije da beba isproba nove ukuse. Uvek se uvodi jedna po jedna namirnica.

Prvi obrok je najčešće mešavina pirinčane kašice (od pirinčanog brašna) i vodice od povrća ili majčinog mleka. Uopšte uzev, preporučuje se da komplementarna ishrana počne sa žitaricama. S obzirom na to da je majčino mleko slatkasto, ako se dohrana počne slatkim namirnicama, rizikuje se da dete kasnije odbija sve slano. Baš zato su žitarice najbolji izbor za početak. Potom se uvodi razno povrće, pa na kraju voće. Ovo pravilo, ipak, ne važi za sve slučajeve, jer sasvim dobar izbor može da bude povrće poput šargarepe ili bundeve, ili voće kao što je jabuka.

Sve ovo znači da prva čvrsta hrana za bebu treba da bude blagog ukusa, laka za gutanje, jednostavna za varenje i da ne izaziva alergije. Nema razloga za brigu ukoliko beba odmah ne prihvata novu namirnicu: tu hranu joj treba ponuditi tri-četiri puta. Ima među bebama i probirljivih, ali pedijatri podsećaju da se i njihov ukus menja, pa ono što im se ne sviđa sa šest meseci može da im postane omiljeno kada napune godinu.

Pravilo je da se svaka namirnica uvodi po tri-četiri dana i da se najpre samostalno ponudi detetu u maloj količini, a tek kasnije da se meša s drugim namirnicama. Ovako se postupa pre svega zbog mogućih alergijskih reakcija, pa u slučaju alergije tako najbolje znate na koju hranu je dete reagovalo.

Roditelji su često u nedoumici koliko hrane je potrebno dati detetu. No, vrlo je važno da se ne remeti bebin prirodni mehanizam za regulaciju sitosti. To jednostavno znači da beba neće jesti kada je sita i da ne treba da je terate da jede. Upamtite da većina beba, čak i onih probirljivih, uzima onoliko hrane koliko joj je potrebno da ne bude gladna. Zato uvek posle probnog nemlečnog obroka bebi ponudite mlečni obrok ili podoj. Sve do devetog meseca majčino mleko je odojčetu glavna hrana, a potom treba da ima dva ili tri obroka čvrste hrane.

Namirnice sa kojima treba sačekati

Probavni trakt bebe nije dovoljno razvijen da vari neke vrste hrane. Neke namirnice se, takođe, ne preporučuju zbog velikog rizika od alergijske reakcije. Kod dece koja imaju atopijske sklonosti treba biti oprezniji i nove namirnice uvoditi malo kasnije nego što je to uobičajena preporuka.

Zbog specifičnog sastava i moguće alergijske reakcije kravlje mleko se, na primer, ne preporučuje pre navršene godine. Naime, ono sadrži manje gvožđa, linoleinske kiseline i vitamina E, a više natrijuma, kalijuma i belančevina nego što je bebama potrebno. Istovremeno, neki proteini kravljeg mleka imaju ogroman alergijski potencijal.

Do prvog rođendana detetu ne treba davati ni jagodičasto i bobičasto voće, belance, med i pčelinje proizvode. Nije naodmet biti oprezan i sa citrusima.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

Dojenje temelj života 7. deo

Dojenje temelj života 7. deo

Nega dojki

Posebna nega dojki tokom dojenja nije potrebna ako se majka pridržava osnovnih principa higijene. Majka ruke treba da pere što češće, da nosi čistu odeću i veš. Dojke je potrebno da pere samo vodom. Ne bi trebalo da koristi parfimisanu kozmetiku kako ne bi zbunjivala novorođenče koje reaguje na mamine mirise i na sve ukuse. U slučaju da ima povrede bradavice, ragade, treba da koristi lanolin i veštačku bradavicu kako bi smanjila direktan  kontakt. Kod velikh povreda potrebno je tu dojku prazniti pumpicom i mleko koristiti za hranjenje bebe.

Kada se dojenje ne preporučuje?

Iako nema dileme da je dojenje najzdraviji početak i temelj života, ima, nažalost, situacija kada neka novorođenčad ne mogu da sisaju ili kada majke ne mogu da doje bebe.

Postoje poremećaji metabolizma s kojima se dete rađa, pa zbog njih ne može da se hrani majčinim mlekom. Tako se u prvim danima života kod neke novorođenčadi javlja galaktozemija, poremećaj metabolizma ugljenih hidrata. U tom slučaju detetu nedostaje enzim fosfogalaktoza uridil-transferaze koji je odgovoran za metabolizam mlečnog šećera iz maminog mleka. Dete ima ozbiljne probleme već u prvim danima života. Isključivanjem dojenja i prevođenjem na odgovarajuću ishranu beba se oporavlja.

U kasnijim mesecima pak može da se javi  poremećaj metabolizma proteina, kada u detetovom organizmu nije moguća sinteza tirozina esencijalne aminokiseline veoma važne za razvoj moždanih funkcija. Može, takođe, da se pojavi i problem intolerancije laktoze, pa je  potrebna korekcija ishrane prevođenjem na mleko bez laktoze.

Osim toga postoje i stanja u kojima se u interesu deteta u njegovu ishranu uvode drugi nutrijenti zbog bolesti majke. To se najčešće dešava zbog teških infekcija, oboljenja jetre i bubrega, herpesa u predelu dojke, terapije citostaticima itd.

Nacionalna i svetska nedelja dojenja

Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava u više od 170 zemalja da bi se obezbedila podrška dojenju te povećalo znanje i svest o njegovom značaju i prednostima. Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) inicirala je ovu kampanju da bi se intenzivirale aktivnosti zaštite, promocije i podrške dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.

Zvanični datum Svetske nedelje dojenja na globalnom nivou je od 1. do 7. avgusta, ali se državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u svojim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini, što simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine je obeležena od 1. do 8. oktobra pod sloganom „Dojenje – temelj života”.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

 

 

Dojenje temelj života 6. deo

Dojenje temelj života 6. deo

Opasnost od mastitisa

Ako se prepunjene dojke ne prazne blagovremeno, gotovo je neizbežan nastanak mastitisa. Obično ga prati bol u dojci, crvenilo i povišena temperatura ali sve vreme novorođenče može da sisa iz te dojke. Leči se pravilnim pražnjenjem dojki a ako lekar prepiše, majka može da uzima i neki lek za snižavanje temperature.

Drugi oblik, mastitis sa apcesom, najčešće nastaje infekcijom kroz povredu bradavice – ragade. Uz visoku temperaturu ispoljava se i jakim bolom i malaksalošću. U tom slučaju potreban je hitan lekarski pregled, a svaki minut je važan. Za lečenje se ponekad radi incizija da bi se drenirao gnoj, propisuje se antibiotska terapija i stavljanje hladnih obloga. Dojka se prazni posebnom pumpicom  koja ne sme da se koristi za zdravu dojku. Mleko iz obolele dojke se baca sve dok lekar ne dozvoli da iz nje majka može da nastavi dojenje. Ragade koje doprinose nastanku ovog oblika mastitisa najčešće nastaju zbog nepravilnog položaja novorođenčeta na dojci ili dugotrajnog držanja bradavice u ustima. Ako dete sisa i kada dobije prve zubiće, savetuje se da majka koristi veštačku bradavicu kako ono ne bi povredilo bradavice majčinih dojki. Ako je to baš neprijatno, može im se dati da piju mleko koje majka isprazni iz dojke.

Relaktacija

Ukoliko majka ima mleka ali smatra da ga nema dovoljno ili je nedavno prekinula dojenje, može da pokuša sa relaktacijom. To je ponovno uspostavljanje adekvatne proizvodnje mleka – ako se ona u međuvremenu uveliko smanjila ili je majka prestala da doji. Naime, zbog bolesti bebe ili majke, ili zbog stresa, dešava se da mleko prestane da se luči. No, majku uvek treba savetovati da ponovo počne da doji bebu. Prilikom svakog dojenja bebi treba da nudi obe dojke, da doji duže i češće, danju i noću, najmanje 10 do 12 puta u toku 24 časa. Između podoja dojke treba da izmaza, a majka treba da pravilno pojača svoju ishranu i da se odmara.

Ako mama nema dovoljno mleka

Dešava se da mama, uprkos volji i istinskim pokušajima, nema dovoljno mleka za bebu. Tada pedijatar može da preporuči da se u ishranu odojčeta dodaje i adaptirano mleko ili da se pak koristi samo to mleko ako je mama u nemogućnosti da doji. Adaptirana mleka ne treba uvoditi bez konsultacije s pedijatrom. Na tržištu postoji veliki broj kvalitetnih zamena za majčino mleko koje su bezbedne i sigurne.

 

Izvor: Škola roditeljstva Nada Lazić

error: Content is protected !!